Богдан Милојевић

 Рођен 20. августа 1991. године у Крагујевцу, где завршава основну и средњу школу. Дипломирао глуму на Факултету уметности у Приштини, у класи професора Милана Плећаша, улогом Васе Видића у комаду Љубавно писмо Косте Трифковића. Годину дана касније положио мастер испит монодрамом Лед Радоша Бајића.

У ансамблу Књажевско-српског театра је од 2018. године, у коме је остварио следеће улоге: Индијски дечак (В. Шекспир, Сан летње ноћи), Клинац 2 / Возач / Бледуњави 5 / Туриста Турчин (П. Михајловић, Двеста), Жандар-алтернација (Б. Ћопић, Башта сљезове боје), Филип Јовић (П. Цицварић, Ко нема у вугла, гугла), Нејд (А. Стриндберг, Отац), Новинар-репортер (Р. Куни, Бриши од своје жене), Партизан / Спикер радио станице Belgrad Sender (Б. Пекић, Генерали или сродство по оружју), Полицајац 1 (Н. В. Гогољ, Ревизор), Квирли-алтернација (Ј. Вујић, Негри), Фон Петретич / Брицо / Војник Терзић / Агент ћудоредне полиције / Југославен Блаж (М. Крлежа, На рубу памети), Влаховић (М. Мрачевић, Успомене на „Црвену заставу“), Доктор Пиргон (Ж. Б. П. Молијер, Уображени болесник), Андреј / Геле (Д. Дуковски, Буре барута), Павли (Стајн, Кендер, Еб, Зорба), Краљ Драгутин  (Ј. Кајго, Јелена Анжујска)..

У Крушевачком позоришту, остварио улогу Сибина у комаду Ваљевска болница по тексту Добрице Ћосића, у режији Славенка Салетовића. У независним продукцијама играо у комадима Звала се Лорелај (Вил) и Повратак Зигија (Мајор Том). Учествовао на Великом школском часу у Шумарицама, у комаду Нисам крив што сам жив Ђорђа Милосављевића. Играо у ТВ серијама Село гори, а баба се чешља, Равна гора, те у играним филмовима, Неспоразум и Терет. У крагујевачком аматерском позоришту младих режирао представу Српска драма по тексту Синише Ковачевића.