Писац Милован Мрачевић је превасходно историчар који драмски обликује своја истраживања. У случају Успомена на „Црвену заставу“ он свесно отвара своје историјски прецизно дело интерпретацији и читању које умногоме зависи од сећања. Наравно, зависно од годишта учесника али и посматрача, та сећања су изворна или секундарна, препричана, анегдотална, и надасве непоуздана. Као таква, она парадоксално доводе у питање историјске чињенице и намећу закључке о нашој, не тако давној прошлости, засноване на схватању наше садашњости. А та садашњост је превасходно обојена егзистенцијалним страховима од којих, барем у овој представи, нудимо уточиште у варљивој удобности носталгије.

- Александар Лукач

Дипломирао позоришну режију на ФДУ Београд.

Најзначајније режије: Класни непријатељ, Три сестре – сто година после („Plexus“ Boris Piljnjak), Пивара, Селектор, Постмодерни кабаре доброг војника Швејка, Живот је сан (Шабац), Ружење народа, 1918. (Крагујевац), Војцек, Клопка, Дошљаци, Мајстор и Маргарита, Прича (Ужице), Маркиза де Сад (Зајечар), Возови полазе у зору (Атеље 212), Дневник младог Лукача (ЈДП), Вештице из Салема (Народно позориште), Сунце туђег неба (Лазаревац).

У Канади од 1992. предаје позоришне науке на Универзитету Jорк у Торонту. У Торонту са успехом поставља представе Црна магија (М. Вуловић), Породичне приче (Б. Србљановић), Medea pastiche (М. Вуловић), Кавкаски круг кредом (Б. Брехт), Иван против Иванова (Гогољ).

Представа Јелка код Иванових (А. Веденски) је номинована за најпрестижнију канадску награду „Дора“.

Са режијом представе Успомене на „Црвену заставу“, враћа се у Крагујевац где је доживео неке од највећих успеха своје каријере.

Да ли је могуће живети од прошлости или се једног дана вратити у њу. Слатки заборав који нам не да мира и који сматрамо једином нашом судбином. Из дана данашњих, дементни бивши директор који пролази кроз психијатријски третман, доживљава интензиван и испланиран третман повратка у осамдесете године прошлог века. Сјајне године када је у Југославији цветала аутомобилска индустрија у Заводима "Црвена застава" у Крагујевцу који се високо котирао у светским размерама.

Имагинарни свет је у потпуности реалистичан. Из прошлости искрсавају дани комунизма, слободе и већих плата. Сви се сећају пројекта ЈУГО АМЕРИКА. Најславнијег српског бренда у бившој отаџбини. Како сада све то изгледа, после рата и распада Југославије. Рекли бисмо исто. Подједнако оптимистично и сјајно.

Писац овог комада, Милован Мрачевић, изборио се са духовима прошлости и улио много наде да све бивше муке и проблеме оставимо заувек, гајећи наду да сутрашњица припада свима. Сећање које нас обавезује али и даје ветар у леђа.

- Марија Солдатовић