Миодраг Пејковић

ПРВАК ДРАМЕ

Рођен 8. маја 1968. године у Крагујевцу. Дипломирао глуму на Факултету уметности у Приштини у класи Божидара Димитријевића.

Од 1989. године стално је ангажован у Театру „Јоаким Вујић“ (данас Књажевско-српски театар) у Крагујевцу. У матичној кући остварио је следеће улоге: Учесник (Н. Илић, Боже мили, чуда великога), Дане Нежења-алтернација (Д. Ковачевић, Свети Георгије убива аждаху), Зец (С. Пешић, Град са зечијим ушима), Сељак (И. Брешан, Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња), Атила Фехер (Б. Зечевић, 1918.), Дају све ОД себе (Д. Радовић, Све је зезање – без зезања), Ђока / Мајор Атертон-алтернација (С. Селенић, Ружење народа у два дела), Цар (К. Стојановић, Мала принцеза), Сељак / Анте (Ј. Радуловић, Голубњача), Срђан (Б. Зечевић, 1968.), Финансијер Пил, касније Војник (А. Жари, Краљ Иби), Ернст Ребел (Ф. Ведекинд, Буђење пролећа), Келнер-алтернација (Р. Павловић, Шовинистичка фарса), Црквењак / Други носач / Други ватрогасац (И. Панић, Сад се смеј, Сотире), Шећеркадић (Р. Куни, Бриши од своје жене), Асан (Б. Станковић, Коштана), ***** (Д. Дачић, Од Растка до Светог Саве), Народ (Д. Максимовић, Земља јесмо), Краљ Француске (В. Шекспир, Краљ Лир), Каменко (Д. Бошковић, Бриши од свога брата), Милан Срећковић (С. Ковачевић, Српска драма), Макса (Г. Стефановски, Црна рупа), Трећи брат-пастир (Б. Трифуновић, Цар и пастир), Шарац (Б. Ковачевић, Balkan Boy), Паоло-слуга (Г. Михић, Осмех анђела), Бели (Л. Вилсон, Запали ме), Василије-алтернација (Ј. С. Поповић, Покондирена тиква), Сангвино (Ђ. Бруно, Дангубе), Андреја (В. Савић, Чујеш ли, мама, мој вапај!?), Пацијент (Д. Ковачевић, Шта је то у људском бићу што га води према пићу), Жерар (С. Лазаревић, Они ниоткуда), ***** (Д. Радовић, Стара добра времена), Син Сирчанина (М. Настасијевић, Код Вечите славине), Бранко Бездан (Д. Ковачевић, Доктор шустер), Патер Кристофер Клавијус (Б. Брехт, Галилејев живот), Бата (Ђ. Милосављевић, Искористи дан), Даша Крпа (М. Ојданић, Живот је све што те снађе), Шуки (Ђ. Милосављевић, Гола Вера), Сима Милосављевић-Амиџа (М. Јеремић, Милош Велики), Карл (Е. фон Хорват, Код лепог изгледа), Књаз Милош Обреновић (Ђ. Милосављевић, Контумац или Берман и Јелена), Син (Ф. Бордон, Последње мене, копродукција са Teatro del Giglio di Lucca из Италије), Помпон (Ј. Л. Карађале, Карневалски призори), Јанош (Р. Дорић, Чудо по Јоакиму), Павле Исаковић (М. Црњански, Сеобе), Сима Милосављевић-Амиџа (Д. Поповић, Конак у Крагујевцу), Корл Летнер (М. Флајсер, Пионири у Инголштату), Министар Поповић-алтернација (Б. Нушић, Госпођа министарка), Драгоман Леонтије Жарковић (Ђ. Милосављевић, Ђаво и мала госпођа), Јосип (Н. Брадић, Ноћ у кафани Титаник), Франсис (Р. Бин, Један човек, двојица газда), Ђоле Торбица (Р. Васић, Хладњача за сладолед), Капетан Перела (Л. Пирандело, Човек, звер и врлина), Том Робинсон (Х. Ли, Убити птицу ругалицу), Апис (Г. Марковић, Зелени зраци), Петар (Н. Брадић, Принцип суперстар – Месечари), Дјед Раде (Б. Ћопић, Башта сљезове боје), Тезеј / Оберон (В. Шекспир, Сан летње ноћи), Кир Јања (Ј. С. Поповић, Кир Јања), Капетан (А. Стриндберг, Отац), Ксантилаква-алтернација (Ј. Вујић, Негри), Инспектор Трутон (Р. Куни, Бриши од своје жене),  Јован Петровић (М. Мрачевић, Успомене на „Црвену заставу“), Димитрије / Пандур (Д. Дуковски, Буре барута), Страхиња (Д. Спасојевић, Одумирање).

У Позоришту „Бора Станковић“ у Врању играо Курту у представи Семе 10 С. Аритоновића. Учествовао у поемама Похвала животу групе аутора, Записник бр. 211041/98 Ј. Глигоријевића, Сто за једног М. Станковића, Књига о злочину В. Јагличића, Туговање М. Стојиловића, Они су ушли у дом наш Ј. Зивлака, Између неба и земље В. Стевановића, Игре бројева М. Демића и Нисам крив што сам жив Ђ. Милосављевића на Великом школском часу у Шумарицама.

Добитник је Октобарске награде града Крагујевца 1986. године, Годишње награде Културно-просветне заједнице Крагујевца 1987. године, награде за улогу Павла Исаковића (Сеобе) на ЈоакимФесту у Крагујевцу 2007. године и неколико Годишњих награда матичне куће (између осталих, за улоге Дједа Рада у Башти сљезове боје 2016. године, насловне улоге у Кир Јањи 2017. године, Јована Петровића у представи Успомене на „Црвену заставу“ 2023. године). „Зоранов брк“ за глумца вечери на Данима Зорана Радмиловића у Зајечару добио је за улогу Френсиса (Један човек, двојица газда) 2012. године. Добитник је Прстена са ликом Јоакима Вујића 2019. године за изузетан допринос развоју Књажевско-српског театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству.

Остварио је улоге у играним филмовима Рингераја, Село гори... и тако, Жућко, прича о Радивоју Кораћу, Монтевидео, видимо се!, За краља и отаџбину и Пролећна песма, те у ТВ серијама Сељаци, Село гори а баба се чешља, Равна Гора, Монтевидео, Бог те видео!, Немањићи – рађање Краљевине, Шифра Деспот и Kорени.