У четвртак, 28. марта 2024. године од 20.00 часова ансамбл Књажевско-српског театра премијерно ће извести представу ОДУМИРАЊЕ по тексту Душана Спасојевића, у адаптацији и режији Егона Савина. Ово је прва режија нашег еминентног позоришног редитеља у Књажевско-српском театру.
Драма Одумирање је први пут постављена на сцену 2007. године у Атељеу 212, а неколико година касније доживела је и своју филмску екранизацију. И филмска и позоришна верзија овог комада награђиване су на бројним фестивалима у земљи и иностранству.
После седамнаест година, драму која је стекла култни статус изнова поставља на сцену Егон Савин, овог пута на даскама најстаријег позоришта у Србији.
У представи играју: Марина Перић Стојановић, Александар Петковић, Миодраг Пејковић, Јасмина Димитријевић и Надежда Јаковљевић.
Редитељ Савин потписује и избор музике, сценографију Весна Поповић, костим Јелена Стокућа, а дизајн светла Радомир Стаменковић.
Репризна извођења нове представе су заказана за 30. март, 4, 6. и 20. април од 20 часова на сцени „Јоаким Вујић“.
Драма Одумирање је први пут постављена на сцену 2007. године у Атељеу 212, а неколико година касније доживела је и своју филмску екранизацију. И филмска и позоришна верзија овог комада награђиване су на бројним фестивалима у земљи и иностранству.
После седамнаест година, драму која је стекла култни статус изнова поставља на сцену Егон Савин, овог пута на даскама најстаријег позоришта у Србији.
У представи играју: Марина Перић Стојановић, Александар Петковић, Миодраг Пејковић, Јасмина Димитријевић и Надежда Јаковљевић.
Редитељ Савин потписује и избор музике, сценографију Весна Поповић, костим Јелена Стокућа, а дизајн светла Радомир Стаменковић.
Репризна извођења нове представе су заказана за 30. март, 4, 6. и 20. април од 20 часова на сцени „Јоаким Вујић“.
Реч писца
„У нашој позоришној јавности Одумирање је препознато највише као драма о распаду српског села или као драма о пропадању породица унутар једне руралне средине, али и као драма о одласку и напуштању вековних огњишта. Данас, двадесетак година касније, осмелио бих се да кажем да Одумирање додирује и један мало дубљи контекст, говорећи нам о нестајању оних најважнијих људских вредности због којих једно друштво и једна заједница темељно пропадају. То је драма о кривици и о искупљењу, о људима сурових судбина који своје ране носе без роптања, о оном најдубљем у бићу човековом које се отима болу и стиди сопствене трагедије, па на крају, зашто да не, и драма о души човековој која на судишту вечности стоји сасвим сама не бојећи се мрака који је окружује. Убојита, језгровита, писана крајње редуковано, драма узнемирује али и надахњује, не изричући пресуду већ тражећи емпатију и разумевање за свет људи о којима говори. И ту је њеној моћи и немоћи крај.
Посебно ми је драго што овај комад на сцену изнова поставља Егон Савин, редитељ кроз којег је Одумирање добило не само свој сценски живот већ свој најдубљи и најпунији израз. Након Атељеа 212 и Црногорског народног позоришта, Одумирање ће се наћи под сводом Књажевско-српског театра. С радошћу и узбуђењем ишчекујем премијеру у срцу Шумадије, у позоришту Јоакима Вујића, одакле је позоришни живот у Срба и почео и, ево, успешно траје до данашњег дана.“
Посебно ми је драго што овај комад на сцену изнова поставља Егон Савин, редитељ кроз којег је Одумирање добило не само свој сценски живот већ свој најдубљи и најпунији израз. Након Атељеа 212 и Црногорског народног позоришта, Одумирање ће се наћи под сводом Књажевско-српског театра. С радошћу и узбуђењем ишчекујем премијеру у срцу Шумадије, у позоришту Јоакима Вујића, одакле је позоришни живот у Срба и почео и, ево, успешно траје до данашњег дана.“
Реч редитеља
„Наше село је упарложено, осиромашено, затровано дневном политиком, лошим укусом, предрасудама, пестицидима, лошим школством, никаквом хигијеном, алкохолизмом и често непријатељским комшијским односима. У нашим сеоским кафанама се изводи и слуша најгора музика на свету!“