Бриши од своје жене
РЕЈ КУНИ
Режија Ферид Карајица
УЛОГЕ
МЕРИ СМИТ Јасмина Димитријевић
БАРБАРА СМИТ Сања Матејић
ЏОН СМИТ Никола Милојевић
ИНСПЕКТОР ТУТОН Миодраг Пејковић
СТЕНЛИ ГАРДНЕР Чедомир Штајн
ИНСПЕКТОР МЕКПОРТЕР Александар Милојевић
БОБИ МОДИ Иван Видосављевић
НОВИНАРИ-РЕПОРТЕРИ Марија Ракочевић и Богдан Милојевић
Премијера: 15. фебруар 2020. године
Сезона: 2019/20.
Ферид Карајица
Ферид Карајица је у Књажевско-српском театру дуги низ година (од 1989) сарадник за сценски покрет у представама различитих редитеља, али и редитељ прославе три велика јубилеја овог позоришта. Радио је сценски покрет на представама Град са зечијим ушима, Буђење пролећа, Сад се смеј, Сотире, Земља јесмо, Краљ Лир, Цар и пастир, Лимунација, Љубавник, Дангубе, Шта је то у људском бићу што га води према пићу, Код лепог изгледа и У ствари, театар. Режирао је Манифестацију 160 година театра у Срба, велики позоришни карневал на простору Позоришног трга, 170 година установности и театра у директном преносу РТС-а и представу Бриши од своје жене Реја Кунија поводом 185 година Књажевско-српског театра.
185 година Театра у Крагујевцу (1835-2020)
Идеја театра у Крагујевцу зачета је, као што знамо, у време Милоша Обреновића и Јоакима Вујића, а прва професионална премијера одиграна је 15. фебруара 1835. године када је отац српског позоришта Јоаким Вујић поставио комад Фернандо и Јарика. Овај догађај представља почетак организованог позоришног живота у Србији и сведочи о снажној традицији театарске уметности и њене важности у свести грађана.
Текућа 2020. је јубиларна година у којој наш Театар обележава 185 година од свог оснивања. Посвећена је свим уметницима који су стварали историју првог позоришта у Србији, а премијерни репертоар припремљен је као својеврстан омаж неким од најуспешнијих представа нашег позоришта које су извођене у послератном периоду. Премијером популарног и вољеног водвиља Бриши од своје жене Реја Кунија почињемо са обележавањем великог јубилеја. Ова „необавезна играрија“ и „весела комедија“ која се „игра весело“ и коју „треба гледати весело“, како је, поводом прве премијере, записао редитељ Петар Говедаровић, премијерно је изведена 12. јуна 1992. године у тадашњем Театру „Јоаким Вујић“ и, не само што се са успехом код публике задржала дуги низ година на репертоару и стекла култни статус, већ је изродила још два својеврсна „наставка“: представу Бриши од свога мужа (Покварењак) Реја Кунија у режији Петра Говедаровића (премијера 23. децембра 1992) и Бриши од свога брата Драгане Бошковић у режији Братислава Младеновића (премијера 31. маја 1994).
Текућа 2020. је јубиларна година у којој наш Театар обележава 185 година од свог оснивања. Посвећена је свим уметницима који су стварали историју првог позоришта у Србији, а премијерни репертоар припремљен је као својеврстан омаж неким од најуспешнијих представа нашег позоришта које су извођене у послератном периоду. Премијером популарног и вољеног водвиља Бриши од своје жене Реја Кунија почињемо са обележавањем великог јубилеја. Ова „необавезна играрија“ и „весела комедија“ која се „игра весело“ и коју „треба гледати весело“, како је, поводом прве премијере, записао редитељ Петар Говедаровић, премијерно је изведена 12. јуна 1992. године у тадашњем Театру „Јоаким Вујић“ и, не само што се са успехом код публике задржала дуги низ година на репертоару и стекла култни статус, већ је изродила још два својеврсна „наставка“: представу Бриши од свога мужа (Покварењак) Реја Кунија у режији Петра Говедаровића (премијера 23. децембра 1992) и Бриши од свога брата Драгане Бошковић у режији Братислава Младеновића (премијера 31. маја 1994).
