Рођен 16. марта 1963. године у Крагујевцу. Војно-ваздухопловну школу завршио у Рајловцу. Радио у Сиску, Загребу и Земуну, од октобра 1991. године члан је глумачког ансамбла Књажевско-српског театра. Године 1987. постаје члан Студентског есперантског казалишта и игра по светским есперантским конгресима широм света. Једини професионални глумац на Балкану који игра представе и изводи концерте на есперанто језику. Наступао је у преко четрдесет земаља (Пољска, Куба, Француска, Хрватска, Бразил, Шведска, Литванија, Исланд, Ирска, Вијетнам, Јужна Кореја, Јапан).
Од 1991. године члан је Театра „Јоаким Вујић“ (данас Књажевско-српски театар) у Крагујевцу. У матичној кући остварио је следеће улоге: Сељак (Ј. Радуловић, Голубњача), Учесник-алтернација (А. Жари, Краљ Иби), Мушица (Ф. Ведекинд, Буђење пролећа), Боби Моди (Р. Куни, Бриши од своје жене), Музичар на гитари (Б. Станковић, Коштана), Рони (Р. Куни, Бриши од свога мужа), Зелени витез љубави / Презбитер (Д. Максимовић, Земља јесмо), Едмунд (В. Шекспир, Краљ Лир), Андрија Хаџиантић (Д. Бошковић, Бриши од свога брата), Љубомир Протић (Б. Нушић, Покојник), Први брат (Б. Трифуновић, Цар и пастир), Коњ (Б. Ковачевић, Balkan Boy), ***** (В. Солдатовић, Цију-цију, мјау-мјау), Ташула (Д. Ковачевић, Лимунација), Михаило-зограф (Г. Михић, Осмех анђела), Мајор Дитрих (Г. Михић, Балкан експрес), Радослав (Ј. Зупанц, Огњена купина), Поручник коњички (С. Јаковљевић, На леђима јежа), Манфурио (Ђ. Бруно, Дангубе), Пацијент (Д. Ковачевић, Шта је то у људском бићу што га води према пићу), ***** (Д. Радовић, Стара добра времена), Момак (С. Пешић, Гуска на месецу), Кардинал Инквизитор (Б. Брехт, Галилејев живот), Др Петровић (Б. Нушић, Ожалошћена породица), Пајарден (Ж. Фејдо, Хотел „Слободан промет“), Димитрије Давидовић (М. Јеремић, Милош Велики), Димитрије Давидовић (Ђ. Милосављевић, Контумац или Берман и Јелена), Наје (Ј. Л. Карађале, Карневалски призори), Живан Шевић (М. Црњански, Сеобе), Младен Милановић (Д. Поповић, Конак у Крагујевцу), Министар Поповић (Б. Нушић, Госпођа министарка), Гавин (Х. Пинтер / Х. Милер / Платон, Клуб Нови светски поредак), Професор Павловић (Н. Брадић, Ноћ у кафани Титаник), Пато Дули (М. Макдона, Лепотица Линејна), Хари Дангл (Р. Бин, Један човек, двојица газда), Атикус Финч (Х. Ли, Убити птицу ругалицу), Леонида Соларовић (Г. Марковић, Зелени зраци), Адвокат (Н. Брадић, Принцип суперстар – Месечари), Самарџија Петрак-алтернација (Б. Ћопић, Башта сљезове боје), Кир Дима (Ј. С. Поповић, Кир Јања), Пастор (А. Стриндберг, Отац), Борислав Пекић-алтернација (Б. Пекић, Генерали или сродство по оружју), Лука Лукич Хлопов (Н. В. Гогољ, Ревизор), Г. др Вернер / Перо Крнета / Грађанин (М. Крлежа, На рубу памети), Зорба (Стајн, Кендер, Еб, Зорба).
У Крушевачком позоришту као гост играо у представама Проклета авлија, Театар чудеса и Јелена Балшић. Оснивач „Шелтер“ сцене, радио хонорарно као радио водитељ на Радио Загребу 1 и РТК Крагујевац.
Учествовао у поемама Похвала животу групе аутора, Сто за једног М. Станковића, Уста светилишта Б. Хорвата, Плави лептир Р. Бернса, Поглед из сна Ж. Ђорђевића, Они су ушли у дом наш Ј. Зивлака, Између неба и земље В. Стевановића и Игре бројева М. Демића на Великом школском часу у Шумарицама. Играо је монодраму Двојник према роману Видосава Стевановића „Шта птица каже“ у продукцији Центра за културу и уметност из Алексинца. Тридесет година уметничког рада у Књажевско-српском театру обележио је монодрамом Колега Мела Гибсона Томаша Јахимека 2021. године.
Остварио је улоге у ТВ серијама Срећни људи, Породично благо, Сељаци, Село гори а баба се чешља, Мој рођак са села, Равна Гора, Сумњива лица, Корени, Шифра Деспот, Азбука нашег живота, Клан и Ургентни центар, те у играним филмовима Рингераја и За краља и отаџбину.
