Марина Стојановић

ПРВАКИЊА ДРАМЕ

Рођена 1961. године у Крагујевцу. У родном граду завршила гимназију. Студирала је стоматологију у Београду где је почела да се бави глумом у Театру "Лево". Чланица је ансамбла Театра „Јоаким Вујић“ од 1982. године. У периоду од 1985. до 1989. године чланица је Позоришта Тимочке крајине у Зајечару. Од 1989. године до данас у ансамблу је Књажевско-српског театра у Крагујевцу. Течно говори немачки језик.

У матичној кући остварила је следеће улоге: Милка из бирта (М. Николић, Светислав и Милева), Саша Александровна (Л. Н. Толстој, Живи леш), Линда (Ф. Хаџић, Змија), Анкица (Д. Пењин, Камени курир), Смиља (М. Настасијевић, Код „Вечите славине“), Марина (Н. Н. Гернатова и Т. Гуревичова, Несташно паче), Катарина (В. Јовичић, Био једном један човек), Олга (Т. Партљич, Мој тата социјалистички кулак), Агафја Тихоновна (Н. В. Гогољ, Женидба), Учесник (М. Илић, Валцер поручника Нидригена), Петар (С. Пешић, Град са зечијим ушима), Друга дама (Б. Зечевић, 1918.), Дају све СА себе (Д. Радовић, Све је зезање – без зезања), Приповедач (К. Стојановић, Мала принцеза), Сељанка (Ј. Радуловић, Голубњача), Васка (Б. Станковић, Коштана), Собарица (Р. Куни, Бриши од свог мужа – Покварењак), Плава вила (Д. Максимовић, Земља јесмо), Катица (Ј. С. Поповић, Кир Јања), Наташа Зец (Д. Бошковић, Бриши од свога брата), Врачара (Б. Трифуновић, Цар и пастир), Анчица (Ј. С. Поповић, Покондирена тиква), Филипина Вуковић (Ј. Вујић, Ла Пејруз или Великодушије једне дивје), Виторија (Ђ. Бруно, Дангубе), Хани (Е. Олби, Ко се боји Вирџиније Вулф?), Јаворка (В. Савић, Чујеш ли, мама, мој вапај?!), Елиза (С. Лазаревић, Они ниоткуда), Миш (К. Стојановић, Ми-Ши-Ко и Ми-Ши-Сан), Зец (С. Пешић, Гуска на месецу), Гина (Б. Нушић, Ожалошћена породица), Јула Караконџула (М. Ојданић, Живот је све што те снађе), Викторија (Ж. Фејдо, Хотел „Слободан промет“), Јуродива (М. Јеремић, Милош Велики), Грофица Капулет (В. Шекспир, Ромео и Јулија), Слепа жена / Цецилија (Л. Андрејев / А. Червински / С. Бекет, Реквијем), Мефистофел (Џ. Мардок, Доктор Страп), Вештица или жена манита (Ђ. Милосављевић, Контумац или Берман и Јелена), Пјеро / Лија / Разбојник 2 (К. Колоди, Пинокио), Мајка (Ф. Бордон, Последње мене, копродукција са Teatro del Giglio di Lucca из Италије), Секунд секретар Волков / Лажна царица (М. Црњански, Сеобе), Стана / Суђаја (Д. Поповић, Конак у Крагујевцу), Живка (Б. Нушић, Госпођа министарка), МЦ српско-немачки / Старица (Х. Пинтер / Х. Милер / Платон, Клуб Нови светски поредак), Катарина 2 (Н. Брадић, Ноћ у кафани Титаник), Морин (М. Макдона, Лепотица Линејна), Кристина (Р. Бин, Један човек, двојица газда), Госпођа Дјубоуз (Х. Ли, Убити птицу ругалицу), Флоренс (К. Лудвиг, Преваранти у сукњи), Демонстрант (Н. Брадић, Принцип суперстар – Месечари), Филострат / Пук (В. Шекспир, Сан летње ноћи), Војницка (А. П. Чехов, Ујка Вања), Ташта-алтернација (Д. Петровић, Џаст мерид), Мати (Ј. С. Поповић, Женидба и удадба), Зорка (М. Мрачевић, Успомене на „Црвену заставу"), Бака (Д. Дуковски, Буре барута), Милица (Д. Спасојевић, Одумирање).

Учествовала у поемама Поглед из сна Ж. Ђорђевића и Човечанство нека погледа на сат Б. Милановића и С. Павићевића на Великом школском часу у Шумарицама. Учествовала у Кабареу Супарница Сцене „Шелтер“ и Савеза драмских уметника Србије.                                                                 

У оквиру сарадње градова побратима Инголштата и Крагујевца наступала је у Немачкој: у интернационалном аудио-визуелном перформансу Идентитет под палицом  уметнице Хани Голдхарт и у пројекту Überfliger у режији Пјера Валтера Полица као Пјеро.

Као чланица Позоришта Тимочке крајине награђена је наградом стручног жирија за најбољу улогу са најхуманијом поруком на Данима комедије у Јагодини 1986. као Агафја у представи Женидба, а на Позоришним сусретима „Јоаким Вујић“ у Зајечару 1987. Наградом за младог глумца (улога Рене у представи Маркиза де Сад). Као део ансамбла представе Ко се боји Вирџиније Вулф добила је Награду за неговање сценског језика на Позоришним сусретима „Јоаким Вујић“ у Шапцу, 2000. године. Награду за колективну игру добила је као члан ансамбла представе Клуб Нови светски поредак на ЈоакимИнтерФесту 2009. Плакету за глумца вечери добила је за две улоге остварене у представи Сеобе на ревији представа „Театар на добром путу" у Шапцу 2007. „Малу лиску“ за глумца вечери за улогу Морин (Лепотица Линејна) добила је на Међународном фестивалу комедије „Мостарска лиска“ у Мостару 2012. године. Улога Пука у Шекспировом Сну летње ноћи донела јој је Награду „Златно зрно“ за глумачку бравуру на Буциним данима у Александровцу Жупском 2016. године. На Сусретима „Јоаким Вујић“ у Врању 2020. добила је Награду за глумачко остварење за улогу Мати у Стеријиној Женидби и удадби. Матична кућа доделила јој је Диплому 2007. године за допринос развоју међународне сарадње и изузетан професионални однос према раду,  Годишњу награду 2009. године за улоге у Сеобама Црњанског и насловну улогу у Нушићевој Госпођи министарки а 2017, Годишњу награду Књажевско-српског театра за улогу Зорке (Успомене на „Црвену заставу") 2023. године и Прстен са ликом Јоакима Вујића за уметничка постигнућа и изузетан допринос развоју Театра 2017.

Остварила је улоге у ТВ серијама Сељаци, Село гори а баба се чешља, Мој рођак са села и Самац у браку и у играним филмовима Geschwister, Пролећна песма и Опкољени.