Култни бродвејски мјузикл ЗОРБА премијерно у Књажевско-српском театру
Н а сцени „Јоаким Вујић“ ансамбл Књажевско-српског театра 10. маја од 20 часова премијерно ће извести култни бродвејски мјузикл ЗОРБА. Овај комад настао по делу Грк Зорба Никоса Казанцакиса потписују аутори вишеструко награђивани престижним Тони наградама – текст: Џозеф Стајн, музику: Џон Кендер, стихове: Фред Еб. Режија мјузикла поверена је пољском редитељу Витолду Мазуркијевичу који иза себе има велико искуство на европским сценама и успешне режије комада у овом жанру. Прича о Зорби, о луталици који има сопствени поглед на живот и који се песмом и игром бори са животним недаћама, постала је планетарно позната захваљујући филму из 1964. са Ентони Квином у главној улози. Мјузикл Зорба је на Бродвеј стигао 1968. године и упркос оценама критичара да је реч о превише тешким темама за сцену имао је преко 300 извођења, номинован је за Тони награду и игран годинама на сценама широм света. У продукцији Књажевско-српског театра крагујевачка публика имаће прилику да гледа двадесет извођача на сцени који ће глумом, песмом и игром дочарати страствени и трагични свет Грка Зорбе. Играју: Саша Пилиповић, Ненад Вулевић, Јасмина Димитријевић, Милица Мајсторовић, Љубица Гашпаровић Јевтовић, Александар Милојевић, Драган Стокић, Драгослав Танасковић, Петар Лукић, Богдан Милојевић, Иван Видосављевић, Марија Ракочевић, Душан Станикић, Јована Ракићевић, Снежана Марковић, Хелена Ђусић, Урош Димитријевић, Немања Шапић. Режија: Витолд Мазуркијевич; превод: Стефан Павловић; препев сонгова: Јасмина Димитријевић; сценографија: Ана Колбјанова; костимографија: Јелена Јањатовић; кореографија: Јована Тодоровић и Дејан Оташевић; сценски покрет: Јована Тодоровић; дизајн светла: Радомир Стаменковић; корепетиторка солиста и хора: Љубица Гашпаровић Јевтовић. Репризна извођења заказана су за 11, 12. и 13. мај од 20 часова на сцени „Јоаким Вујић“. Реч редитеља У `Зорби` глумци креирају стваран свет у коме љубав и задовољство коегзистирају са љубомором и суровошћу. Пола-пола. Без наслањања на тријумфалну радост постојања, али са дубоким уверењем да пошто се живи само једном, мора бити места за све у овом животу. До смрти, лажи и неправде, јер већ моменат после смрти наступиће страст, после сусрета – раздвајање. Захваљујући оваквом тумачењу, представа добија изненађујуће психолошке призвуке и може се читати на много начина. А музичка форма постаје само изговор за дирљиву драму. - Витолд Мазуркијевич
