Иван Видосављевић

Рођен 25. новембра 1972. године у Ћуприји. Дипломирао глуму на Академији уметности БК у Београду у класи Предрага Ејдуса.

Стални је члан Књажевско-српског театра у Крагујевцу у коме је остварио следеће улоге: Грегорио (В. Шекспир, Ромео и Јулија), Бубњар (Л. Андрејев / А. Червински / С. Бекет, Реквијем), Поштар (С. Мрожек, На пучини), Цариник (Ђ. Милосављевић, Контумац или Берман и Јелена), ***** (Есхил, Седам, копродукција са Академским камерним хором „Лицеум“ из Крагујевца), Аксентије Иванович (Гогољ, Дневник једног лудака, монодрама), Милан (П. Михајловић, Писати скалпелом), Секула / Капетан Мишковић (М. Црњански, Сеобе), Нићифор (Д. Поповић, Конак у Крагујевцу), Стјуард (Џ. Дјукс, П. Мид и Д. Парнел, Теза), Јова поп-Арсин (Б. Нушић, Госпођа министарка), Цек (М. Флајсер, Пионири у Инглоштату), Војник / Џими (Х. Пинтер/Х. Милер/Платон, Клуб Нови светски поредак), Први Борчанин / Капетан брода / Добрњац / Теодор Хербез (Ђ. Милосављевић, Ђаво и мала госпођа), Ансамбл (Н. Брадић, Ноћ у кафани Титаник), Гарет (Р. Бин, Један човек, двојица газда), Поротник 2 (Р. Роуз, Дванаесторица гневних људи, копродукција са Босанским народним позориштем Зеница и Казалиштем Вировитица), Жељко (С. Синклер и Е. Мекартен, До голе коже), Артур ‘Бу’ Редли (Х. Ли, Убити птицу ругалицу), Михаило Срећковић (Г. Марковић, Зелени зраци), Дворанин (В. Шекспир, Сан летње ноћи), Тома Њушка-алтернација (В. Шекспир, Сан летње ноћи), Муниша (Н. Савић, Опет плаче, ал’ сад од среће), Телегин (А. П. Чехов, Ујка Вања), Војислав (Р. Тишма, Четири брата), Човек (отац/муж/син) (П. Михајловић, Двеста), Јон (Ј. Вујић, Негри), Анте Портас (В. Стојановић, Воћни дан), Боби Моди (Р. Куни, Бриши од своје жене), Артемије Филипович Земљаника (Н. В. Гогољ, Ревизор), Г. генерални директор Домаћински / Пуковник Весовић (М. Крлежа, На рубу памети), Арган (Ж. Б. П. Молијер, Уображени болесник), Свештеник Захарије (Стајн, Кендер, Еб, Зорба), Чика Драги (А. Поповић, Смртоносна мотористика), Реља Голубов (А. Гељман Насамо са свима).

Играо је и у представама Народног позоришта у Београду (С. Жикић, Последња битка), Београдског драмског позоришта (С. Стојановић, Велики дан), Позоришта „Бошко Буха“ (С. Копривица, Кад порастеш, бићеш ја; М. Витезовић, Принц Растко – монах Сава; И. Бојовић, Царев заточеник; С. Копривица, Лепотица и звер; И. Бојовић, Мачак у чизмама; Толкин, Хобит), Позоришта Дадов (Ф. Диренмат, Физичари), Позоришта на Теразијама (В. Шекспир, Хамлет), Атељеа 212 (Б. Брехт, Опера за три гроша), Сцене „Мата Милошевић“ на ФДУ (Е. Јонеско, Столице), СКЦ-а у Београду (К. Серо, Зеко, зеко), Позоришта за децу у Крагујевцу (Б. Милићевић, Материна маза). Учествовао у поемама Похвала животу групе аутора, Поглед из сна Ж. Ђорђевића, Игре бројева М. Демића и Црни дан Д. Радовића на Великом школском часу у Шумарицама.

Добитник је две Годишње награде Књажевско-српског театра, 2008. и 2009. године. За улогу Аксентија Ивановича у монодрами Дневник једног лудака добитник је две награде (Награда стручног жирија „One Man Show“ и Награда жирија младих „Штефан Јордаке“) на Међународном фестивалу монодраме „Гала Стар“ у Бакау (Румунија) и Награде за најбољу мушку улогу на Међународном фестивалу нове позоришне акције НЕТА у граду Враца (Бугарска). Награду за најбољег глумца (Дневник једног лудака) освојио је на Међународном фестивалу монодраме АЛБАМОНО у граду Корча у Албанији. Награђен је и као део ансамбла Наградом за колективну игру (у представи Клуб Нови светски поредак) на ЈоакимИнтерФесту у Крагујевцу 2009. године, а за улогу у представи Опет плаче, ал’сад од среће награђен је на Фестивалу малих сцена „Ристо Шишков“ у Струмици 2017. године. Године 2019. добио је колективну Годишњу награду Књажевско-српског театра као члан ансамбла представе Четири брата. Проглашен је лауреатом првог степена и награђен за најбољу мушку улогу на Међународном фестивалу "Цео свет театар" у Нижњем Новгороду, Русијa, за остварење у представи Дневник једног лудака, 2023. На 21. Међународном фестивалу комедије „Мостарска лиска” додељена му је „Мала лиска” за улогу Аргана у представи Уображени болесник.

Добитник је Прстена са ликом Јоакима Вујића који му је доделила матична кућа 2024. године, за изузетан допринос развоју Књажевско-српског театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству.

Остварио улоге у играно-документарном филму Жућко, прича о Радивоју Кораћу, играном филму Село гори... и тако и у ТВ серијама Село гори, а баба се чешља, Равна Гора, Корени, Породица и Ургентни центар.