Овогодишњи добитник Статуете Јоаким Вујић која се додељује за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији је професор и редитељ СВЕТОЗАР РАПАЈИЋ. Одлуку о додели једног од најзначајнијих признања у области позоришне уметности у нашој земљи донео је жири у саставу: Анђелка Николић, редитељка и председница жирија, Миланка Берберовић, костимографкиња и прошлогодишњи лауреат, Јелена Јањатовић, костимографкиња, Нада Јуришић и Исидора Рајковић, глумице и Милош Крстовић, глумац и директор Књажевско-српског театра.
Светозар Рапајић, рођен у Сплиту 1942. године. Гимназију је завршио у Новом Саду. Режију на Факултету драмских уметности (тадашња Академија за позоришну уметност) у Београду уписао је 1961. у класи професора Вјекослава Афрића. Званично је дипломирао 1969. године. У периоду од 1965. до 1973. године стални је редитељ Савременог позоришта у Београду. Режирао је у позориштима у Београду, Подгорици, Вршцу, Зрењанину, Шапцу, Лесковцу, Нишу и Врању.
На Академији (данашњем ФДУ) изабран је за асистента на предмету Позоришна режија 1971. До одласка у пензију 2009. његов професионални живот првенствено је везан за педагошки рад на Факултету драмских уметности. Године 1979. изабран је за доцента, 1984. за ванредног професора, а 1989. за редовног професора. Дуги период био је шеф Катедре за позоришну и радио режију, продекан ФДУ од 1977-1981. и од 1983-1987, декан ФДУ од 1987-1991, проректор Универзитета уметности од 1991-1998. Предавао је глуму у балетској школи Лујо Давичо од 1973-1987, док је предмет Сценска култура предавао на Универзитету у Београду (Учитељски факултет) и на Универзитету у Крагујевцу (Учитељски факултет у Јагодини), а глуму на Факултету уметности Универзитета у Приштини од 1992-2009. као и глуму и позоришну режију на Академији умјетности у Бањалуци од 2000-2009. По одласку у пензију изабран је у звање професора емеритуса Универзитета уметности у Београду.
Поред наставе Позоришне режије креирао предмете Музичко позориште, Теорија режије и Методи уметничко-истраживачког рада на мастер и докторском нивоу. Објавио је велики број текстова из области режије, драматургије, театрологије, музичког позоришта и педагогије и учествовао на великом броју научних симпозијума у Србији и иностранству. Преводио са енглеског, немачког, француског, италијанског и руског језика. Између бројних награда и признања, издвајају се две Стеријине награде за театрологију Јован Христић, за књигу Драмски текстови и њихове инсценације 2014. године и за књигу Музичко позориште као уметничка синтеза 2020. године.
Богата стваралачка и педагошка каријера и немерљив допринос у одгајању огромног броја драмских уметника, редитеља и глумаца на читавом нашем говорном подручју, током готово пола века, квалификовао је господина Светозара Рапајића, професора емеритуса да се његово име нађе међу добитницима Статуете Јоаким Вујић.
Прстен са ликом Јоакима Вујића за изузетан допринос развоју Књажевско-српског театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству додељује се редитељки Анђелки Николић.
Режијом представе Негри или љубов ко сочеловеком својим на веома оригиналан начин вратила је на крагујевачку сцену оца српског театра Јоакима Вујића. Негри су обележили протекли период учешћем на бројним фестивалима, наградама и посебно вишеструким тријумфом на Сусретима Јоаким Вујић.
Годишња награда Театра додељује се глумцу Чедомиру Штајну.
Присутан на даскама Књажевско-српског театра више од једне деценије, последњих неколико сезона остварио је више запажених улога у различитим жанровима и ауторско-редитељским приступима, по правилу потврђујући припадност колективном духу и исказујући изузетну посвећеност и изванредан тимски рад.
Годишње награде Театра за изузетну посвећеност послу и постигнуте резултате у протеклој години додељују се Милораду Максимовићу и Бобану Урошевићу.
Статуета Јоаким Вујић, Прстен са ликом Јоакима Вујића и годишње награде Театра биће свечано уручене 15. фебруара, на Сретење Господње, када крагујевачко позориште обележава 186 година од свог оснивања. Исте вечери у 19 часова биће премијерно изведена представа Генерали или сродство по оружју по тексту Борислава Пекића у режији Марка Мисираче.
