У уторак 5. априла 2022. године преминуо је један од најпознатијих и највећих европских, југословенских и српских позоришних редитеља Дејан Мијач.
Рођен је 17. маја 1934. године у Бијељини, у свештеничкој породици. По завршеној гимназији у Ваљеву, уписао је студије југословенске књижевности на Филозофском факултету у Београду, а затим и позоришну и радио режију на Позоришној академији (данашњи Факултет драмских уметности), у класи професора Вјекослава Афрића. По завршетку студија, 1957. добио је ангажман у Народном позоришту у Тузли. Његов четворогодишњи ангажман у тузланском театру довео је до тога да на позив славног управника Милоша Хаџића пређе у Српско народно позориште у Новом Саду, у коме је као кућни редитељ у наредних тринаест година, режирао низ запажених представа класичног и савременог репертоара. Његова прекретничка режија била је Покондирена тиква Јована Стерије Поповића 1973. године која је представљала радикалан заокрет у односу на дотадашња традиционална тумачења овог српског класика.
Бавио се глумачким и редитељским педагошким радом у Новом Саду, при Драмском студију СНП-а, те на Академији уметности у Новом Саду и на Катедри за позоришну режију на Факултету драмских уметности у Београду. Остао је на Факултету до одласка у пензију 1997. године.
За својих више од 130 режија у позоришту, те неколико десетина на радију и телевизији, освојио је бројне награде и признања. Добитник је осам Стеријиних награда (укључујући и Стеријину награду за животно дело), те бројних других признања на домаћим и регионалним фестивалима. Највећи број режија, поред Тузле и Новог Сада, остварио је на сцени Југословенског драмског позоришта, а режирао је и на сценама Народних позоришта у Београду, Сарајеву, Сомбору, Нишу, Приштини, Атељеа 212, Звездара театра, ХНК Ријека, ХНК Сплит, Град театра Будва, Дубровачких љетних игара, Словенског народног гледалишча у Новој Горици, Сатиричког казалишта „Јазавац“ у Загребу, те у више неформалних трупа. Од новембра 2021. године био је дописни члан Српске академије наука и уметности.
Велики траг оставио је као редитељ у Књажевско-српском театру у Крагујевцу постављајући 1980. године (у тадашњем Театру „Јоаким Вујић“) још једну у низу систематских ишчитавања Стеријиних комедија, Лажу и паралажу, са првацима нашег Театра, Мирком Бабићем, Љубомиром Убавкићем - Пендулом и Надом Јуришић у главним улогама. Ова представа, премијерно изведена 14. фебруара 1980. године, освојила је чак 12 награда на Сусретима професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ у Крагујевцу, Данима сатире у Загребу, Данима комедије у Светозареву и Свечаностима „Љубиша Јовановић“ у Шапцу. Осим Мијача и поменутих глумаца, награду је освојио и кућни сценограф Сава Барачков. Снимак представе је емитован и на тадашњој Телевизији Београд 2. јула 1980. године.
Године 2002. Мијач ће као госта позвати Мирка Бабића да одигра улогу Саве Чутуковића у представи Раванград Ђорђа Лебовића на сцени Српског народног позоришта у Новом Саду.
Дејан Мијач је, између осталих, лауреат Статуете „Јоаким Вујић“ коју му је наш Театар доделио 1989. године за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији.
Лажа и паралажа, Театар "Јоаким Вујић" 1980.
Лажа и паралажа, Театар "Јоаким Вујић" 1980.
