МИОДРАГ МИЛЕ МАРИЋ (1925-2014)

Рођен је у Крагујевцу 1925.године. У крагујевачкој Гимназији Миле завршава малу матуру, а рат га затиче као ученика петог разреда.

После рата позориште га све више привлачи. Почиње да игра у „Абрашешевићу” у представама Чика Пере Ненковића, статира у Театру и у драмској секцији Економске школе. Ту га, после извођења Чеховљеве једночинке „Јубилеј”, ангажује управник Рајко Радојковић за сталног глумца у позоришту - са четрнаестим платним разредом.
У то време Министарство је глумце декретом распоређивало по позориштима широм земље и када је Мија Алексић пребачен у Београд, Миле Марић „ускаче” уместо њега као Алекса Жуњић у „Сумњиво лице”.
После три сезоне, одлази у Краљево, где је ансамбл у оснивању и тамо за три сезоне тумачи запажене улоге, а затим једну сезону проводи у Никшићу. Од сезоне 1956/57. поново се враћа у крагујевачки театар где остаје до одласка у пензију.

Званично је у пензију отишао премијером Мрожековог комада „Танго”, 1989. године. То је била његова 194. улога. Ипак, то није значио прекид „вечне љубави” између чика Милета Марића и његовог Театра.
-Говорио је да глумац никада не иде у пензију. Тога се и придржавао а цифру до 200 улога и премијера достигао је као ветеран играјући глумачке „медаљоне“ у комадима: „1918”, „Боже мили чуда великога”, „Хамлет из Мрдуше Доње”, „Илуминација на селу”, „Шта је то у људском бићу, што га вуче према пићу”...

За свој уметнички рад добио је бројна признања, како у матичној кући, тако и на страни међу којима су и награде на Сусретима „Јоаким Вујић“ за улоге: Џамбе у „Тамном вилајету”, Луке у култном комаду нашег Театра „На дну”, као и специјална награда за сценски говор, такође на Сусретима „Јоаким Вујић“.

Добитник је и Прстена са ликом Јоакима Вујића Књажевско-српског театра 2003. године, од којег се никада није одвајао.