Мирослав Крлежа (7. 7. 1893. – 29. 12. 1981) био је драмски писац, песник, новелиста, романсијер, есејиста, полемичар, путописац, дијариста и лексикограф. Рођен је у Загребу, где је завршио основну школу и четири разреда класичне гимназије. Школовање је наставио у кадетској школи у Печују и потом на војној академији Лудовицеум у Будимпешти (1911-1913). Два пута је бежао у Србију (1912. и 1913) привучен бурним историјским догађајима, који су се у то време одигравали на Балкану. Због недисциплине је 1913. искључен из Лудовицеума. Одлучује да се посвети књижевном раду: у
Књижевним новостима 1914. објавио је прве радове
Легенда и
Маскерата, те новелистичке
Фрагменте, а у часопису
Савременик лирску прозу
Заратустра и младић. Следећих година написао је више драмских текстова, које је неуспешно нудио загребачком ХНК-у. У току Првог светског рата краће време 1916. био је на ратишту у Галицији. Демобилисан због лошег здравља, вратио се у Загреб, где је живео од књижевног и новинарског рада. У јануару 1919. покренуо је с Аугустом Цесарцем полумесечник
Пламен. Године 1920. учествовао је у раду Комунистичке партије и иступао као говорник на политичким скуповима. Године 1923. покренуо је часопис
Књижевна република, који је излазио следеће четири године. По гашењу часописа Крлежа се посветио раду на циклусу о Глембајевима, а пише и низ политичких, књижевних и ликовних есеја. Сарађује највише у
Књижевнику, Српском књижевном гласнику,
Савременику и
Хрватској ревији. Све више се његова дела изводе на позорницама.
У Загребу 1932. започиње Минервино издавање сабраних дела, излазе роман
Повратак Филипа Латиновића и полемичка књига
Мој обрачун с њима, која означава врхунац његовог сукоба с хрватском позоришном критиком и делом хрватске грађанске интелигенције. После објављивања
Предговора „Подравским мотивима“ Крсте Хегедушића, 1933. сукобио се и с делом интелектуалаца с левице. У Београду је 1934. покренуо часопис
Данас (сауредник с М. Богдановићем). У њему наставља полемике с хрватским и српским интелектуалцима десне провенијенције, али и са заговорницима социјалне литературе, који су га оптуживали да је издао марксизам. Полемике, настављене и у другој половини тридесетих година, које достижу врхунац у спису
Дијалектички антибарбарус, касније су назване „сукоб на књижевној левици“.
Крлежа је Други светски рат провео у Загребу, повремено се склањајући у санаторијум свога тада утицајног пријатеља. Није прихватио Павелићеву понуду 1943. да се укључи у јавни живот НДХ, а бојећи се својих противника из предратног сукоба на левици, није прихватио ни позиве да се прикључи партизанима.
После рата нова власт постепено га укључује у јавни живот: у другој половини 1945. сусрео се у Београду с Ј. Брозом, који му обећава заштиту од противника из предратних полемика на левици те се договарају о облицима Крлежине активности. Крлежа је ушао у уредништво часописа
Република, био је активан у обнови ДКХ, постао је потпредседник ЈАЗУ. Посебно близак Ј. Брозу постао је после његовог сукоба са Стаљином 1948, често је боравио у Београду и сусретао се с њим. Организовао је велику изложбу југословенске средњовековне уметности у Паризу 1950, а крајем исте године утемељио Лексикографски завод. Постао је његов директор и покренуо рад на
Енциклопедији Југославије, чији је следећих двадесет година био главни уредник.
Године 1967. потписао је
Декларацију о називу и положају хрватског књижевног језика, због чега је био присиљен да поднесе оставку на чланство у ЦК СКХ. Потом се потпуно повукао из политичког живота.
Године 1974. покренуо је друго издање
Енциклопедије Југославије, а 1975. је изашла петосвешчана
Панорама погледа, појава и појмова. Исте године започело је и објављивање
Сабраних дјела у издању сарајевског
Ослобођења (прве едиције сабраних дела која је и приведена крају 1988). Болестан и све теже покретан, Крлежа је уз помоћ Анђелка Малинара и Енеса Ченгића радио на приређивању тих дела.
(Биографија је преузета из издања Крлежа: сан о другој обали, Културни центар Београда, Београд и Лексикографски завод „Мирослав Крлежа“, Загреб, 2012; приређена према одредници Хрватске књижевне енциклопедије, аутор одреднице је Велимир Висковић)