Инспицијент, суфлер: Александар Милорадовић, Милица Ђорђевић

Продуцент: Војо Лучић

Организација и маркетинг: Јована Перић, Дамјана Јовановић

Шеф технике: Ненад Милорадовић

Мајстор сцене: Саша Ђорђевић

Светло: Никола Манић, Саша Радивојевић

Тон: Иван Филиповић, Добрица Андрић

Декоратери: Владисав Бркић, Страхиња Ђорђевић, Бобан Јовановић, Душан Милановић, Срђан Лабудовић

Реквизита: Марија Вујичић

Гардероба: Драгица Илић, Мирјана Тодоровић

Шминка: Марија Курћубић, Теодора Спасић

Кројачки радови: Мирјана Допуђа, Слађана Милошевић

Столарски радови: Зоран Јокановић

Дизајн плаката и програма: Дејан Петровић

Права на роман "Љубавнице" добијена су од стране издавачке куће „Роволт“, Немачка (Rowohlt Verlag GmbH – Theater Verlag).

Продукција: Књажевско-српски театар

Уметнички директор: Ђорђе Нешовић

Директор: Александар Штајн

Премијера: 15. фебруар 2026. године

Сезона 2025/26.

Љубавнице су роман који са временском дистанцом својом оштрином није ништа мање узбудљив него седамдесетих година двадесетог века када је написан. Аустријска нобеловка Елфриде Јелинек у тој својој ранијој списатељској фази феминизму приступа грубим, прецизним језиком, са пуно ироније. Она Љубавнице пише као коментар, као незаустављиви низ коментара. Јелинек поставља оглед о две жене и њиховим животима у патријархату. Она те животе изврће и искривљује својим коментаром као карикатуре разоткривајући механизме језика патријархата и насилност језика.

Љубавнице су за редитељку Бојану Лазић и мене, не само невесте Бригита и Паула, већ и све друге жене око њих, њихове мајке и тетке, сестре и другарице, колегинице... Жене у браку, и било ком другом уговором са мушкарцем регулисаном односу, љубавнице су патријархата. Оне су неслободне – уоквирене правилима и консензусима регулације њихових слобода. Структура представе проистекла је директно из структуре романа. Као што Јелинек у паралелним токовима, наизменичном сменом поглавља прича о Бригити и Паули, а потом их спаја у једној тачки у тренутку свадбене прославе. Одлучили смо се да представу претворимо у тај догађај. Две паралелне свадбе које једнако мељу јунакиње механизмом подразумеваног најсрећнијег дана у животу једне жене – обреда када од очеве жена постане мужевљева брига. 

Ипак, у становиштима и начинима конфронтирања са позицијом жене у проблемима фалоцентричних и  фалогоцентричних структура културе и наратива, донели смо одлуку да крај или да кажемо судбину ове две жене и будућих нараштаја спасемо од неминовне мрачне будућности коју смо сами већ доживели у односу на време када је написан роман Љубавнице, а мрак те будућности и даље наслућујемо.

Џек Халберстам (Jack Halberstam) заговара неуспех као пораз очекиване норме: „Успешност жене је увек процењивана мушким стандардима. Родни неуспех најчешће значи бити ослобођен притиска да одговориш на идеале патријархата, не успети у испуњавању улоге жене може довести до неочекиваног задовољства.“ Е, то задовољство је оно што је Бојану Лазић и мене интересовало док смо читали Елфриде Јелинек.

Димитрије Коканов

Аустријска је књижевница, драмска списатељица и песникиња, добитница Нобелове награде за књижевност 2004. године. У свом књижевном раду бави се темама моћи, друштвених неправди, патријархалних структура, сексуалности и идентитета. Добитница је бројних награда и признања. Године 1998. примила је престижну Бихнерову награду, а 2002. додељена јој је угледна Хајнеова награда којом се осим књижевне вредности истиче и ауторкин друштвени ангажман.

Позоришна и радио редитељка, рођена 1977. године у Београду. Ауторка преко 40 представа у земљи и иностранству и добитница неколико позоришних награда.

Одабране представе

Чекајући Годоа, Самјуел Бекет, Југословенско драмско позориште

Роберто Цуко, Б. М. Колтес, Народно позориште Кикинда

Богојављенска ноћ, Вилијем Шекспир, Позориште „Бошко Буха“

Пази вамо, Милан Марковић, Позориште „Бошко Буха“

Жабар, Рајнер Вернер Фасбиндер, Народно позориште Пирот

Алиса, по мотивима романа Луиса Керола, Пулс тетар, Лазаревац

Народна драма, Олга Димитријевић, Народно позориште у Београду

Прст, Дорунтина Баша, Национални експериментални театар, Тирана

Председнице, Вернер Шваб, Хрватско народно казалиште „Ивана пл. Зајца“, Ријека

Wir Sind Die Guten, Марк Рejвенхил, Народно позориште, Фрајбург

Ханибал, Дирк Лауке, Народно позориште, Фрајбург

Трималхионова гозба, Петроније Арбитер, Словенско младинско гледалишче, Љубљана

Бамби, Угљеша Шајтинац и Бојана Лазић, Мало позориште „Душко Радовић“

Војцек, Георг Бихнер, Народно позориште, Фрајбург

Нико није заборављен и ничега се не сећамо, Мирјана Дрљевић, Атеље 212

Подела моћи, корежија са Анђелком Николић, Пулс театар, Лазаревац