Инспицијент: Никола Стевовић
Шеф технике: Саша Ђорђевић
Светло: Саша Радивојевић
Тон: Добрица Андрић
Шминка: Марија Курћубић
Кројачки радови: Мирјана Допуђа
Гардероба: Драгица Илић, Мирјана Тодоровић
Декоратери: Владислав Бркић, Зоран Стевановић, Страхиња Ђорђевић
Реквизита: Ненад Милорадовић, Марија Вујичић
Столарски радови: Зоран Јокановић
Дизајн плаката и програма: Милена Вучковић
Фотографија: Никола Миљковић
Фото-манипулација: Јелена Миљковић

Коришћена је и хрватска адаптација текста Доре Делбјанко и Дине Вукелић.

Премијера: 6.11.2021. године
Сезона 2021/22.

Уна Визек, рођена 1976. године у Загребу. Дипломирала је и магистрирала телекомуникације на ФЕР-у. Од 2000. године до данас ради у Ериксон Никола Тесла као инжењер телекомуникација и све то време се интензивно бави позориштем.
Позориштем се почиње бавити 2000. године,првенствено кроз савремени плес који је учила на бројним радионицама у Хрватској и иностранству. Била је извођач, аутор или коаутор на десетак плесних представа.
Од 2010. почиње писати позоришне текстове. До сада је написала шест целовечерњих драма: Помрачење (2010), Последњи позив за Рејкјавик (2012), Последњи Хрвати (2013), Нема живота на Марсу (2015), Ја од јутра нисам стао (2017) и Знак Звери (2019), које су биле извођене на Хрватском радију, објављиване у часописима и на порталима, те преведене на неколико језика.
Драма Нема живота на Марсу освојила је хрватску националну награду Марин Држић (треће место) за 2015, а текст Ја од јутра нисам стао добитник је првог места, награде Марин Држић за 2017. годину.

Праизведба текста Ја од јутра нисам стао била је у позоришту Керемпух у Загребу у марту 2019. године у режији Нане Шојлев, а прва међународна премијера у ХНК Мостар 2021. године у режији Дражена Крешића.
Обе инсценације добиле су награде на фестивалима у Хрватској и Босни и Херцеговини.

СЛАЂАНА КИЛИБАРДА (Загреб, 1968), позоришна, радио и телевизијска редитељка. Након гимназије дипломирала је на загребачком ПМФ-у биологију, те је радила као средњошколски професор и бавила се драмском педагогијом. Позоришну и радио-режију дипломирала је на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Егона Савина и Иване Вујић. Као чланица Загребачког глумачког студија уз помоћ браће Вајевец упознала је Ли Стразберг глумачку методу коју је примењивала у раду с глумцима.

Објавила је неколико приказа књига и драматуршких бeлежака у позоришним часописима.

Потписује и сценографије за девет представа, а награђена је за сценографије представа Збогом жохари, Моје бивше, моји бивши и Ко нема у вугла, гугла. Од 2011. до 2015. обављала је функцију уметничког саветника у НП Тоша Јовановић у Зрењанину. Године 2016. награђена је Повељом Витомир Богић за допринос радиофонији (Драмски програм РТС-а). Асистирала је на представама, режирала радио-драме, потписала драматургију и режију телевизијске серије Заувек млад продукцијске куће Нира, те режирала антиратну манифестацију Велики школски час у Крагујевцу. Остварила је бројне позоришне режије по текстовима домаћих и страних драматичара и класика.
Њене представе и радио-драме учествовале су на 37 фестивала, а свеукупно награђене са 38 награда (22 за глуму, 11 за најбољу представу, три за најбољу сценографију, те по једна за најбољу режију, костим, сценски покрет, допринос развоју позоришне уметности и допринос радиофонији).

У Књажевско-српском театру режирала је представе Моје бивше, моји бивши Д. Ц. Џексона и Ко нема у вугла, гугла Петре Цицварић.