Генерали или сродство по оружју

БОРИСЛАВ ПЕКИЋ

Генерали или сродство по оружју

Режија: Марко Мисирача

Војничка комедија
Збива се месеца јуна, јула и октобра 1944. године у кући ђенерала Ђорђија Његована, улица Ламартинова, Неимар, Београд.

Књажевско-српски театар

(П) 400 RSD
(Б) 200 RSD

Трајање представе

1h 40`

Премијера

15. 2. 2021.
Ковитлац рата и узбурканост времена и дешавања доносе изузетност и драму овог комада. Висок ниво нарације и фабулирања доноси повишени тон и стилизацију. Елеганција и духовитост имају заоштреност и упитност над вихорима рата. Пекићева бравурозност и мајсторство и овај пут дословно су пуни смисла и духа. Набој и смисао величанствено воде ка крају. А крај је двосмислен као и у сваком рату.

- Марија Солдатовић

РежијаMaрко Мисирача Сценски говорДр Дејан Средојевић Сценографија и превод на рускиАна Колбјанова

КостимЈелена Јањатовић Музика и аранжманиДрагослав Танасковић Власуљарски радовиДубравка Бушатлија

Играју: 

ЂОРЂИЈЕ ЊЕГОВАН, бригадни ђенерал у пензији
НИКОЛА МИЛОЈЕВИЋ

РАЈНЕР МАРИЈА СИГФРИД ФОН БЛАУРИНГ, пуковник, инспектор војних менажа Команде за Југоисток
ЧЕДОМИР ШТАЈН

MADEMOISELLE МЕЛАНИЈА, домоуправитељка
МАРИЈА РАКОЧЕВИЋ

СЕРГЕЈ МИХАЈЛОВИЧ ВОРОЊИН, мајор 236. совјетске стрељачке дивизије
БОРИСЛАВ ПЕКИЋ,
НЕНАД ВУЛЕВИЋ

ВАСЈА К. ГОРКИН, водник 236. совјетске стрељачке дивизије /
СПИКЕР радио станице Belgrad Sender I
АВРАМ ЦВЕТКОВИЋ

ПАРТИЗАН, припадник КНОЈ-а /
СПИКЕР радио станице Belgrad Sender
БОГДАН МИЛОЈЕВИЋ

Остали
У представи учествује Градски дечји хор Мали лицеум под руководством Весне Јевтић и Бранка Митића. Наступају чланице хора: Зоја Аврамовић, Уна Арнаут, Ђурђа Видовић, Марија Вранић, Јована Ђуровић, Катарина Јовић, Тамара Јовић, Сташа Лазић, Ана Митић, Анђела Никезић и Нађа Савић.


Инспицијент: Никола Стевовић
Шеф технике: Саша Ђорђевић
Светло: Саша Радивојевић
Тон: Добрица Андрић
Шминка: Марија Курћубић
Кројачки радови: Мирјана Допуђа
Гардероба: Драгица Илић, Мирјана Тодоровић
Декоратери: Владислав Бркић, Зоран Стевановић, Страхиња Ђорђевић
Реквизита: Ненад Милорадовић, Марија Вујичић
Столарски радови: Зоран Јокановић
Дизајн плаката и програма: Милена Вучковић

Image

Аутор плаката: Милена Вучковић

Борислав Пекић
БОРИСЛАВ ПЕКИЋ (Подгорица, 4. II 1930 – Лондон, 2. VII 1992) један је од најзначајнијих европских, југословенских и српских књижевника ХХ века. Од 1945. живео је у Београду, где је похађао Трећу мушку гимназију и матурирао 1948. Од 1948. до 1953. је био на издржавању казне у КПД Сремска Митровица и КПД Ниш као припадник СДОЈ. Био је осуђен на 15 година строгог затвора, али је 1953. помилован.
Студирао је експерименталну психологију на Филозофском факултету Београдског универзитета.

Од 1958. до 1964. радио је као драматург и сценариста у филмској индустрији. Према његовом сценарију снимљен је филм Дан четрнаести који је представљао Југославију 1961. на филмском фестивалу у Кану.
Првим романом Време чуда (1965) изазвао је велико интересовање широке читалачке јавности. Од 1971. живео је и радио у Лондону. Наредним књигама сврстао се у водеће и најплодније југословенске писце. За роман Ходочашће Арсенија Његована (1970) добија НИН-ову награду, сотија Како упокојити вампира (1977) доноси му Прву награду Удружених издавача, а фантасмагорија Златно руно у 7 томова (1978-1986) доноси му Његошеву награду (1987). Награду године за научну фантастику добија 1985. за роман 1999. За епос Атлантида 1988. добија Горанову награду. Крајем 1984, у издању „Партизанске књиге“, изашла су Пекићева Одабрана дела у 12 књига, за која је добио награду Удружења књижевника Србије. За други том Година које су појели скакавци добија награду за мемоарску прозу „Милош Црњански“ (1989). За Нова писма из туђине добија награду Сент-Андреје „Јаша Игњатовић“ (1989) а за Последња писма из туђине годишњу награду Графичког атељеа „Дерета“ за најуспешније издање (1991). Почасну награду издавача БИГЗ добија постхумно за есејистичку прозу Сентиментална повест британског царства (1993).
Аутор је око 30 драмских дела емитованих и играних на нашим и страним радио и ТВ станицама и позоришним сценама. Добио је Награду за комедију године на Стеријином позорју за Генерале или сродство по оружју (1972), Прву награду Радио Загреба за 186. степеник (1986) и Прву награду на фестивалима у Охриду и Варни за драму Како забављати господина Мартина (1990).
Добитник је и бројних других награда и признања. Дела су му преведена на енглески, немачки, француски, италијански, шпански, холандски, пољски, чешки, словачки, мађарски, румунски, реторомански, македонски, словеначки, албански.
Од 1968. до 1969. био је члан уредништва Књижевних новина, а 1990. учествује у уређивању првих бројева обновљеног опозиционог листа Демократија, органа Демократске странке, чији је био један од оснивача, потпредседник и члан Главног одбора. Био је дописни члан САНУ од 1985, члан Крунског савета, потпредседник ПЕН-а Центар Београд, члан ПЕН-а Центар Лондон, хонорарни коментатор српскохрватске секције Би-Би-Сија у Лондону. Био је члан Удружења књижевника Србије, члан Удружења филмских и члан Удружења драмских уметника Србије.

Фото: Драган Вучковић

Контактирајте нас

Даничићева 3, 34000 Крагујевац

Директор: 034 617 05 00
Уредник програма:
034 617 05 04
Организатор: 034 617 05 03
Продуцент: 065 335 8245
Портирница: 034 617 05 01

Билетарница

Билетарница: 034 33 20 63
                        061 16 43 791

РАДНО ВРЕМЕ:
радним данима и суботом
10-16 часова 
10-14 и 18-20 часова
у данима када се изводе представе

pozoristetjv@mts.rs

Пратите нас