Нада Јуришић

Рођена 30. априла 1953. године у Сарајеву. Завршила је Средњу балетску школу „Лујо Давичо“ у Београду. Дипломирала глуму на Академији уметности у Новом Саду.

Првакиња је Књажевско-српског театра у Крагујевцу у коме је остварила следеће улоге: Францка (И. Цанкар, Краљ Бетајнове), Јелица (Ј. С. Поповић, Лажа и паралажа), Ема (В. Јовичић, Био једном један човек), Јарика (Ј. Вујић, Фернандо и Јарика), Адела Бонен (М. Илић, Валцер поручника Нидригена), Василија Мирчетић (С. Селенић, Косанчићев венац 7), Невена (Ј. Плевнеш, Југословенска антитеза), Ла-ло, Чланица женског удружења (Б. Нушић, Пут око света), Маре (Г. Стефановски, Тетовиране душе), Пук (В. Шекспир, Сан летње ноћи), Катарина Џандарова (Д. Ковачевић, Свети Георгије убива аждаху), Јулка (Б. Нушић, Протекција), Весела Крај (Д. Ковачевић, Клаустрофобична комедија), Андре (С. Селенић, Ружење народа у два дела), Огњена Марија, Банова љуба, Стеванова љуба и Хоџа (Н. Илић, Боже мили, чуда великога), Анђа (И. Брешан, Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња), Дају све СА себе (Д. Радовић, Све је зезање – без зезања), Селена Сеја Батрићева (А. Поповић, Кус петлић), Аница (Ј. Радуловић, Голубњача), Мајка Иби (А. Жари, Краљ Иби), Марија Аксентијевић (И. Панић, Сад се смеј, Сотире), Памела (Р. Куни, Бриши од свога мужа), Медијум (Д. Максимовић, Земља јесмо), Гонерила (В. Шекспир, Краљ Лир), Цвета (Г. Стефановски, Црна рупа), Ђузела (Д. Ковачевић, Лимунација), Фема (Ј. С. Поповић, Покондирена тиква), Евдокија (Ј. Зупанц, Огњена купина), Аделаида (Ј. Вујић, Ла Пејруз или великодушије једне дивје), Олга ‘Мурлин Мурло’ (Н. Кољада, Мурлин Мурло), Марта (Е. Олби, Ко се боји Вирџиније Вулф?), Милица (С. Лазаревић, Они ниоткуда), Жена Сирчанина (М. Настасијевић, Код Вечите славине), Дивна (Д. Ковачевић, Доктор шустер), Госпођа Сарти (Б. Брехт, Галилејев живот), Баба Дренка (М. Ојданић, Живот је све што те снађе), Јулијина дадиља (В. Шекспир, Ромео и Јулија), Кнегиња Милица (А. Ђаја, Повратак кнежевог сокола), Госпођа Каталин (Р. Дорић, Чудо по Јоакиму), Тетка Славка (Б. Нушић, Госпођа министарка), Девојка (М. Флајсер, Пионири у Инголштату), Мег (М. Макдона, Лепотица Линејна), Дара Опајдара (М. Јелић, Јелисаветини љубавни јади због молера), Надежда (Д. Бошковић, У ствари, театар), Ташта (Д. Петровић, Џаст мерид).

За улогу Јелице у Стеријиној Лажи и паралажи на Позоришним сусретима „Јоаким Вујић“ у Крагујевцу добила је Награду за најбољу глумицу Стручног жирија и Награду за најбољу глумицу Жирија града домаћина, 1980. године. Ова улога донела јој је и Награду за најбољу младу глумицу на Свечаностима „Љубиша Јовановић“ у Шапцу.

Добитница је и две Годишње награде у матичној кући: за улоге Јарике (Фернандо и Јарика), Аделе Бонен (Валцер поручника Нидригена) и Василије Мирчетић (Косанчићев венац 7) 1985. године и за улогу Мајке Иби (Краљ Иби) 1991. године. Награда „Мила Стојадиновић“ Специјалног жирија додељена јој је за улогу Катарине у представи Свети Георгије убива аждаху на Позоришним сусретима у Зајечару 1987, а Награда за неговање сценског језика као делу ансамбла представе Ко се боји Вирџиније Вулф на Позоришним сусретима „Јоаким Вујић“ у Шапцу, 2000. године. Добитница је и Специјалне награде за партнерску игру (са Јасмином Димитријевић) у представи У ствари, театар на Међународном фестивалу руске драме „Мост пријатељства“ у граду Јошкар Ола у Русији 2016. године. Матична кућа доделила јој је Прстен са ликом Јоакима Вујића за изузетан допринос развоју Театра 2013. године и Статуету „Јоаким Вујић“ за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији 2016. године.

Учествовала у поемама Записник бр. 211041/98 Ј. Глигоријевића, Молитва за Крагујевац М. Гавриловића, Поглед из сна Ж. Ђорђевића, Стрељани град А. Сантоликвидо и Они су ушли у дом наш Ј. Зивлака на Великом школском часу у Шумарицама.

Остварила је улоге у ТВ серијама Село гори а баба се чешља, Мој рођак са села и Немањићи – рађање Краљевине и играном филму Браћа по бабине линије.