Никола Милојевић

Рођен 15. децембра 1976. године у Крагујевцу. Глумом почео да се бави као члан Академског позоришта СКЦ-а у Крагујевцу. Дипломирао глуму на Академији лепих уметности у Београду у класи Петра Зеца.

Члан је Књажевско-српског театра у Крагујевцу од 2003. године у коме је остварио следеће улоге: Маркиз Маскариј (Молијер, Смешне прециозе), Ромео (В. Шекспир, Ромео и Јулија), Лари-алтернација (Л. Вилсон, Запали ме), Младић / Родион / Близанац (Л. Андрејев/А. Червински/С. Бекет, Реквијем), Макс (Е. фон Хорват, Код лепог изгледа), Средњи (С. Мрожек, На пучини), Вањек (В. Хавел, Аудијенција), Други Јован (Ђ. Милосављевић, Контумац или Берман и Јелена), Арлекино / Мачак / Разбојник 1 / Неваљалац 1 (К. Колоди, Пинокио), Батић (Ј. С. Поповић, Лажа и паралажа), Плави (П. Михајловић, Писати скалпелом), Стефан Дилбер (Р. Дорић, Чудо по Јоакиму), Петар Исаковић (М. Црњански, Сеобе), ***** (Д. Д՚Амброфио, Сањајући море), Др Стејић (Д. Поповић, Конак у Крагујевцу), Нинковић (Б. Нушић, Госпођа министарка), Џегер (М. Флајсер, Пионири у Инголштату), Даглас / Човек са капуљачом (Х. Пинтер/Х. Милер/Платон, Клуб Нови светски поредак), Питер (по Е. Олбију, Yahoo), Странац Ханс Кристијан Андерсен (Ђ. Милосављевић, Ђаво и мала госпођа), Мустафа (Н. Брадић, Ноћ у кафани Титаник), Бармен (Р. Бин, Један човек, двојица газда), Поротник 10 (Р. Роуз, Дванаесторица гневних људи, копродукција са Босанским народним позориштем из Зеницеа и Казалиштем Вировитица), Трта (С. Синклер и Е. Мекартен, До голе коже), Горан Мајсторовић Лепи Гога (Р. Васић, Хладњача за сладолед), Господин Гилмер (Х. Ли, Убити птицу ругалицу), Лазар Петровић (Г. Марковић, Зелени зраци), Данкан (К. Лудвиг, Преваранти у сукњи), Дејан (Н. Брадић, Принцип суперстар – Месечари), Робер (М. Камолети, Пиџама за шесторо, копродукција са Краљевачким позориштем), Лисандер (В. Шекспир, Сан летње ноћи), Мишић (Ј. С. Поповић, Кир Јања), Вектор (Д. Петровић, Џаст мерид), Шеф / Професор 1 / Конобар / Бледуњави 1 / Глумац 2 (П. Михајловић, Двеста), Лорд Штуфорд (Ј. Вујић, Негри), Пиле (В. Стојановић, Воћни дан), Проводаџија (Ј. С. Поповић, Женидба и удадба), Џон Смит (Р. Куни, Бриши од своје жене), Ђорђије Његован (Б. Пекић, Генерали или сродство по оружју), Иван Александрович Хљестаков (Н. В. Гогољ, Ревизор), Четворка (У. Визек, Ја од јутра нисам стао), Г. министар др. Марко Антоније Јаворшек / Грађанин / Љекар (М. Крлежа, На рубу памети), Глумац Чеда Штајн (М. Мрачевић, Успомене на „Црвену заставу“).

Учествовао је у поемама Уста светилишта Б. Хорвата, Између неба и земље В. Стевановића, и Игре бројева М. Демића, Изрешетане душе В. Андоновског и Црни дан Д. Радовића на Великом школском часу у Шумарицама. Учествовао је у ТВ серијама Мој рођак са села и Монтевидео, Бог те видео!, документарно-играним ТВ филмовима Црна Зора и Доба Дунђерских и играним филмовима Монтевидео, видимо се! и Пуцњи у Марсеју.

У Позоришту за децу у Крагујевцу играо је у представама Принцеза на зрну грашка по Х. К. Андерсену и Мамина маза М. Ојданић, док је у Краљевачком позоришту остварио улогу Краља Уроша у представи Љубичаста бајка Г. Баланчевић.

Добитник је три Годишње награде Књажевско-српског театра 2007, 2020. и 2022. године и Похвале Књажевско-српског театра 2011. године. Удружење драмских писаца Србије из Београда доделило му је Награду „Бранислав Нушић“ за 2016. годину за драмски текст На трагу (праизведба текста На трагу у режији Ненада Гвозденовића одиграна је у Београдском драмском позоришту 2018. године). На Фестивалу првоизведених представа у Алексинцу награђен је као глумац вечери за улогу Лорда Штуфорда у представи Негри 2019. године.

Преводи са пољског језика (Пастушевски, Војачек, Галчињски, Асник, Цезари Бушман). Превео на српски језик два позоришна комада Јарославе Пулинович „Наташино маштање“ и „Ја сам победила“. Објавио је две збирке поезије: Последње игре слепих (Нова светлост, Крагујевац, 1995) и Ноћна историја (СКЦ, Крагујевац, 2000). Позоришни комад На трагу објављен му је у едицији Савремена српска драма, књ. 54 (Удружење драмских писаца Србије, Београд, 2018). Позоришни комад Трећи знак објављен му је у часопису Кораци, бр. 10-12 (Народна библиотека „Вук Караџић“, Крагујевац, 2019). Објављује прозу и поезију у часописима Кораци (Крагујевац), Липар (Крагујевац), Мостови (Београд), Живот (Сарајево), Летопис матице српске (Нови Сад), Београдски књижевни часопис (Београд).

Контактирајте нас

Даничићева 3, 34000 Крагујевац

Директор: 034 617 05 00
Уредник програма:  034 617 05 04
Организатор: 034 617 05 03
Продуцент: 065 335 8245
Портирница: 034 617 05 01

Билетарница

Билетарница: 034 33 20 63

РАДНО ВРЕМЕ: 10-14 и 18-20 часова
Радним данима и суботом.

pozoristetjv@mts.rs

Пратите нас