Башта сљезове боје

БРАНКО ЋОПИЋ

Башта сљезове боје

Режија: Марко Мисирача

Књажевско-српски театар

Понедељак, 11. март 12:00

(П) 400 RSD
(Б) 200 RSD

Трајање представе

1h 20'

Премијера

7. 12. 2015.
Представа настала по делима Бранка Ћопића.

Драматизација и режијаМарко Мисирача СценографијаМиливоје Штуловић КостимографијаЈелена Јањатовић

МузикаДрагослав Танасковић ЛекторРадован Кнежевић Сарадник за свучне ефектеБранислав Пиповић ВокалЈасмина Димитријевић

Играју: 

Велики БранкоМилош Крстовић Мали БранкоНикола Пејковић Дјед РадеМиодраг Пејковић Самарџија ПетракСаша Пилиповић Лопов СаватијеМилић Јовановић

Мајка СојаAна Коланђели Стриц НиџоНенад Вулевић УчитељицаСања Матејић Наредник МунижабаАлександар Милојевић ЖандарМладен Кнежевић

Остали

Суфлер Рада Јовановић
Инспицијент Никола Стевовић
Тон Добрица Андрић
Светло Никола Манић, Саша Радивојевић
Гардероба Драгица Илић, Мирјана Тодоровић
Шминка Марија Курцубић
Шеф сценске технике Саша Ђорђевић
Декоратери Драган Милошевић, Марко Недељковић, Влада Бркић
Реквизита Ненад Милорадовић, Марија Вујичић
Столар Зоран Јокановић


Премијера: 7. децембар 2015. године
Сезона: 2015/16.

Image
Бранко Ћопић

БРАНКО ЋОПИЋ (Хашани код Босанске Крупе, 1. јануар 1915 - Београд, 26. март 1984) био је најомиљенији и највећи југословенски и српски дечији писац, песник, приповедач, романописац, драмски писац и сатиричар. Основну школу завршио је у родном месту, нижу гимназију у Бихаћу, а учитељску школу похађао је у Бањој Луци, Делницама и Сарајеву, те је завршио у Карловцу. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је 1940. године. Прву приповетку у „Политици“ објавио је 1936. године. Његова дела превођена су на руски, енглески, француски, немачки, украјински, пољски, чешки, бугарски, словеначки и мађарски језик. Био је члан Српске академије наука и уметности и Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине. Био је носилац „Партизанске споменице“. Извршио је самоубиство скоком са моста Братство и јединство у Београду у 69. години живота.

Библиографија (избор): Под Грмечом (приповетке, 1938), Борци и бјегунци (приповетке, 1939), У свијету лептирова и медвједа (приче за децу, 1940), Огњено рађање Домовине (песме, 1944), Роса на бајонетима (приповетке, 1946), Јежева кућица (песма за децу, 1949), Пролом (роман, 1952), Љубав и смрт (приповетке, 1953), Доживљаји мачка Тоше (приче за децу, 1954), Доживљаји Николетине Бурсаћа (приповетке, 1955), Глуви барут (роман, 1957), Орлови рано лете (роман за децу, 1957), Не тугуј, бронзана стражо (роман, 1958, Нинова награда), Горки мед (приповетке, 1959), Магареће године (роман за децу, 1960), Вук Бубало (позоришни комад, 1962), Осма офанзива (роман, 1964), Одумирање међеда (позоришни комад, 1966), Башта сљезове боје (приповетке, 1970), Глава у кланцу, ноге на вранцу (приповетке, 1971).
Приређујући његова дела, Борислав Михајловић Михиз својевремено је открио како се кратка Ћопићева биографија даје исписати готово искључиво насловима његових дела:

Своје „босоного дјетињство“ овај „занесени дјечак“ провео је „под Грмечом“ „испод змајевих крила“ „у царству лептира и медведа“ упијајући у своје радознале очи заувек „живот у магли“ својих „планинаца“ и слушајући бајке „испод крњег мјесеца“. „Магареће године“ школовања у суседном градићу и студије у Београду биће само припрема за „сурову школу“ рата који је бануо као „пролом“ у свет његове планине у коме одувек „орлови рано лете“. Ту је уз „огњено рађање Домовине“ почело Ћопићево „ратниково прољеће“ са „росом на бајонетима“ и уз прасак правог и „глувог барута“. Одратовао је уз младиће какав је био „Николетина Бурсаћ“ и старчекање какав је био „Вук Бубало“ свих седам офанзива, и онда у Београду почео да живи „горки мед“ оне последње „осме офанзиве“. За цело то време уз „бронзану стражу“ сећања писао је оно што је запазио око себе и у себи.

(Из Михизовог предговора издању приповедака „Пет бојовника“, Просвета, Београд, 1968).

У Књажевско-српском театру у Крагујевцу до сада су рађене следеће представе по делима Бранка Ћопића: Доживљаји Николетине Бурсаћа (драматизација Миња Дедић, режија Јелашин Синовец, 1958), Осма офанзива (драматизација и режија Петар Говедаровић, 1965), Одумирање међеда (режија Петар Говедаровић, 1967), Башта сљезове боје (драматизација и режија Петар Говедаровић, 1972) и Доживљаји Николетине Бурсаћа (драматизација Миња Дедић, режија Никола Веселиновић, 1975).

Контактирајте нас

Даничићева 3, 34000 Крагујевац

Директор: 034 617 05 00
Уредник програма:
034 617 05 04
Организатор: 034 617 05 03
Продуцент: 065 335 8245
Портирница: 034 617 05 01

Билетарница

Билетарница: 034 33 20 63
                        061 16 43 791

РАДНО ВРЕМЕ:
радним данима и суботом
10-16 часова 
10-14 и 18-20 часова
у данима када се изводе представе

pozoristetjv@mts.rs

Пратите нас