Славица Радуловић (1964-2021)

Рођена 6. августа 1964. године у Куману код Новог Бечеја. Дипломирала глуму на Академији драмских уметности у Новом Саду 1987. године у класи Петра Банићевића.

Била је стипендиста Народног позоришта у Сомбору. Први стални ангажман имала је у Казалишту „Марин Држић“ у Дубровнику, потом у Народном позоришту у Нишу, била је чланица глумачког ансамбла Књажевско-српског театра у Крагујевцу.

У матичној кући одиграла је следеће улоге: Сељанка (Ј. Радуловић, Голубњача), Дама Соња (А. Жари, Краљ Иби), Вендла Бергман (Ф. Ведекинд, Буђење пролећа), Мери Продановић (И. Панић, Сад се смеј, Сотире), Мара Петровић (Р. Куни, Бриши од своје жене), Гледис (Р. Куни, Бриши од свога мужа), Старословенска богиња смрти Морана (Д. Максимовић, Земља јесмо), Регана (В. Шекспир, Краљ Лир), Јуца (Ј. С. Поповић, Кир Јања), Милојка Муждека (Д. Бошковић, Бриши од свога брата), Магда (Г. Стефановски, Црна рупа), ***** (В. Солдатовић, Цију-цију, мјау-мјау), Лепа Ката (А. Поповић, Ружичњак), Малвина (Ј. Вујић, Ла Пејруз или Великодушије једне дивје), Карубина (Ђ. Бруно, Дангубе), Сестра (В. Савић, Чујеш ли, мама, мој вапај!?), Пацијент (Д. Ковачевић, Шта је то у људском бићу што га води према пићу), Цветана (М. Настасијевић, Код Вечите славине), Гуска (С. Пешић, Гуска на месецу), Ема Грант (Џ. Мортимер, Дезмонд, монодрама), Позоришна муза (К. Колоди, Пинокио), Евдокија Божић (М. Црњански, Сеобе), Тетка Даца (Б. Нушић, Госпођа министарка), Девојка (М. Флајсер, Пионири у Инголштату), Мелиса и Хамлет (Х. Пинтер/Х. Милер/Платон, Клуб Нови светски поредак), Грација (Л. Пирандело, Човек, звер и врлина), Краљица Наталија (Г. Марковић, Зелени зраци), Слачица (В. Шекспир, Сан летње ноћи), Маргарет (А. Стриндберг, Отац).

На сцени крагујевачког театра режирала је представе Гуска на месецу Стевана Пешића и монодраму Дезмонд Џона Мортимера.

За улогу Милице у представи Мала Р. Павловића у нишком Народном позоришту добила је Награду за глумицу вечери и Награду за најбољег младог глумца на Позоришним сусретима „Јоаким Вујић“ у Шапцу 1990. године. Улога Малвине у представи Ла Пејруз или Великодушије једне дивје донела јој је Награду за глумца вечери и Награду „Мила Стојадиновић“ за најбољу женску улогу на Позоришним сусретима „Јоаким Вујић“ у Нишу 1998. године као и Годишњу награду матичне куће 1999. године.

Године 2005. на позив Председника државе Литваније и Светског удружења есперантиста из Ротердама, као једини представник своје земље на Светском конгресу есперантиста у Вилнијусу у Литванији одиграла представу Како убити своју супругу (на есперанту).

Остварила улоге у ТВ серијама Срећни људи, Село гори а баба се чешља и Мој рођак са села.