Телефон
034 617 05 00

Факс
034 617 05 04

www.joakimvujic.com

Билетарница
10–12 и 18–20
034 33 20 63
design by TRIANGLON

Google+
YouTube
Flickr
Blogger
Facebook
Follow strujajoe on Twitter Twitter
WordPress
Scoop.it
Netvibes
Wikipedia




 
Архива

ЈОАКИМ

крагујевачка позоришна ревија
број 65-66

Преузимање – Ревија Јоаким ПДФ

РЕЧ УРЕДНИКА


Са задовољством вам представљамо нови број ревије Јоаким којим вас овај пут позивамо на Сретење, на Дан театра. Дружећи се са вама на овај дан, водимо вас у свет позоришта на најбољи могући начин – још једном премијером. Наш театар и у ова оскудна, и за уметност нимало лака времена, не посустаје, напротив. Са сваким новим насловом померамо границе и настављамо свој репертоарски узлет. За нама је још један Јоакиминтерфест који је и ове године пружио мноштво представа тематски опредељених на начин на који смо и отпочели нову сезону - промоцијом разумевања и толеранције, а под слоганом ЖИВЕТИ СА ДРУГИМА и у репертоарском смислу, кроз класику светске литературе (Убити птицу ругалицу). Представом Зелени зраци, којом обележавамо Дан театра, нудимо вам врхунска достигнућа домаће драматургије. Жеља нам је да репертоаром, дешавањима на сцени и изван ње, забележеним у овој ревији, обележимо свечаност која је пред нама и да на тај начин оставимо документ о једном успешном и плодном периоду нашег
театра. Захваљујемо вам се на свему и верујемо како ће ваша подршка и интересовање за наше пројекте које са успехом изводимо, како на матичној сцени, тако и на сценама широм Србије и региона, учинити нешто посебно и велико за све нас.
Срдачно,
Марија Солдатовић

УВОДНО СЛОВО ЈАОАКИМОВО


СЕЗОНА ЈУБИЛЕЈА - 200 ГОДИНА ПРВЕ ПРОФЕСИОНАЛНЕ ПРЕДСТАВЕ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ КРЕШТАЛИЦА ЈОАКИМА ВУЈИЋА


Има једна тешка истина вероватно се без многих г л у м а ц а п и с а ц а и позоришних људи могло али без Јоакима није јер без њега би позоришна уметност и култура Србије била сасвим другачија Двеста година од прве представе Јоакима Вујића на српском језику повод је да се осветли Јоакимов рад и да се поново сагледа његова позиција Јоаким Вујић не само да је приказао прву јавну представу нашег језика ван школских оквира са одраслим глумцима аматерима и професионалцима већ је позоришну уметност расадио у многим градовима где је изводио представе А место које једанпут окуша позориште не одриче га се лако многи Јоакимови глумци су наставили глумовање и без њега То што је Јоаким Ву јић организовао и извео прву професионалну позоришну представу на српском језику значило је да је овај језик постао позоришни језик и да је српско позориште ушло у историју позоришне културе света Представа је на симболичан начин указала да свет преко позорнице може да додје у Србију али и да Србија може да оде у свет Двеста година после пештанске Крешталице историја српског позоришта богатија је за бројне представе домаће и стране класике и савремене драме које омогућавају поновни сусрет глумаца и гледалаца На те позорнице стигли су и оригинални ликови српског позоришта Кир Јање Феме Смрдићи и Шербулићи Коштане Максими Црнојевићи Јованче Мицићи Живке министарке Илије Чворовићи Боре Шнајдери Тако се настављало чудо позоришта у Србији На празник Театра награђујући најистакнуте редитеље глумце и позоришне раднике желимо да потврдимо оданост Јоакимовом путу којим и данас корачамо.
Небојша Брадић

РАЗГОВОР СА ПОВОДОМ


Горан Марковић, аутор Зелених зрака


Горан  Марковић, прослављени редитељ и писац, аутор је текста ЗЕЛЕНИ ЗРАЦИ који ће
на Дан театра за Сретење доживети своју премијеру у извођењу Књажевско-српског
театра. Текст се бави трагичном љубави Драге Машин и Александра Обреновића, и
третира догађаје познате као Мајски преврат.
Како данас са дистанце од неколико месеци видите Осми Јоакиминтерфест, његов концепт и програм?
Увек сте се бавили мање-више забрањеним темама, да ли је и ова тема таква?
Ова тема не само да није забрањена него је много пута анализирана и тумачена. Може се рећи да свако ко у Србији држи до себе зна за овај случај. Чак је и у иностранству, у Француској на пример, пре стотинак година ова прича била веома популарна и изазивала веома бурне реакције па је Србија, која се тако зверски понела према својим крунисаним главама, била неко време изопштена из европске заједнице. Мени је ова тема веома блиска, ако ни због чега другог, оно због чињенице да је моја бака, као тринаестогодишња девојчица, лично присуствовала Мајском преврату, посматрајући војни пуч са балкона своје куће која се налазила насупрот Старом двору.
У којој мери је комад заснован на релевантним историографским налазима ?
Углавном. Консултовао сам обимну стручну литературу, као и уметничка дела настала по мотивима Мајског преврата, „Конак“ Црњанског, на пример. Али, током рада на комаду напустио сам фактографију и препустио сам се логици драме. У сукобу историјске и уметничке истине, у оквирима драмске уметности превагу има ово друго гледиште.
Да ли је тема комада и данас актуелна?
Свакако. Као да нисмо ништа научили из крвавог маја 1903. Још увек у Србији влада агресивна нетрпељивост према другачијем од онога што сматрамо ваљаним. Још увек нисмо направили искорак у покушају да разумемо шта значи другачије схватање живота. Не, то у Србији још увек нема право постојања.
Како видите улогу Ваше породице и Вас у српском театру?
Моји родитељи и ја смо провели целокупни живот у позоришту. Да ли је иза тога нешто остало није на мени да судим. Али знам да онога тренутка када ступим у неко позориште почињем да осећам мирис дома.
Колико сте задовољни сарадњом са Крагујевчанима?
У последње време доста времена проводим у Крагујевцу и сарађујем са Књажевско српским театром. Мислим да је овај театар, по глумачком саставу и продукционим потенцијалима, најјаче позориште ван Београда. Стварно ми је задовољство да сарађујем са уметницима из Крагујевца. На последњем осмом Јоакиминтерфесту били сте председник жирија.
Како данас са дистанце од неколико месеци видите Осми Јоакиминтерфест, његов концепт и програм?
Мислим да је овај фестива веома значајан и сасвим особен у односу на остале фестивале. Нема сличног и нема независнијег позоришног фестивала у Србији. Треба то неговати и чувати.

РАЗГОВОР СА ПОВОДОМ


Милица Краљ, редитељка представе Зелени зраци


Милица Краљ, редитељка представе Зелени зраци рађене по тексту Горана Марковића, већ два месеца вредно ради са крагујевачким глумцима на тему Мајског преврата и узбурканих догађаја који су потресли Србију у време Обреновића почетком XX  века. Сама премијера планирана за Сретење и Дан театра изазвала је пуно интересовања код крагујевачке публике. Поразговарали смо са овом талентованом и успешном редитељком о њеној сарадњи са Књажевско-српским театром и представи коју режира.
Да ли је могуће модерно тумачење Мајског преврата?
Могуће је у контексту позоришног језика којим се служите да испричате једну историјску причу. Са друге стране, постоје и историјске (за)датости које морају бити саставни део једне овакве приче.
Ми изгледа као народ ништа не можемо да научимо из своје прошлости, па ни ове блиске. И увек смо више него спремни на поделе, а понајвише да пуцамо сами себи у ноге. Цео свет је био ужаснут народом који је на тако зверски начин убио свог краља и краљицу. Сто година касније ништа нисмо ни паметнији, ни бољи, ни мање агресивни, ни мање гадљиви на љубав.
Да ли позориште данас у Србији има било какав друштвени утицај?
Није чудо да се позориште гура у деградирајући положај. Као да неко свесно обликује  "идеалног грађанина" а то је онај који гута послушно оно што му се сервира, мисли оно што му се каже и нема много стрпљења ни времена осим за једнодневне сензације. А позориште не може да парира таквим јефтиним "старлетаријалити" сензацијама- јер позориште има садржај. Оно ће и даље да поставља непријатна питања или да буде прозор у свет магије. Да мења некакву колективну свест не верујем да може, али од појединца се иде ка колективу.
Има ли позориште права на предах?
Лако бих могла да одговорим да позориште нема више никаква „права".Ситуација у култури је више него обесхрабрујућа, понижавајућа, алармантна, тужна и узнемиравајућа. Али у позориште се увек улазило из неке необјашњиве љубави и опсесије, из радости према игри и тајни коју крију те чаробне даске. Док и даље буде тако, и док нам једнообразним начином неразмишљања не затру и последњег гледаоца, позориште ће опстати.
Како оцењујете  сарадњу са крагујевачким ансамблом?
Мислим да смо заједничким снагама успели да створимо једну пријатну атмосферу за рад. Нас "позориштанаца" има, кад се сви збројимо, мало. И било би бесмислено, поготово у данашње време, да допустимо да сами нагризамо то једно од ретких уточишта, уточишта које се често називало "храмом уметности".




ЈОАКИМ

крагујевачка позоришна ревија
број 45-46


УВОДНО СЛОВО ЈОАКИМОВО И ЈОАКИМФЕСТ


Време преиспитивања


ЈоакимФест, једна од важнијих културних и позоришних манифестација у Крагујевцу Театрополису и Србији, годинама остаје истрајан у опредељењу да промовише националну драму и подстиче стваралаштво домаћег писца.
Од 7-15. маја на сцени Књажевско-српског театра, најстаријег српског позоришта које је на Сретење прославио 175 година од свог оснивања, изводиће се дела Борислава Михајловића Михиза, Светислава Басаре, Данила Киша, Бранислава Нушића, Ђорђа Милосављевића, Сање Домазет, Александра Поповића и Драгослава Михаиловића. Све то у редитељским тумачењима Боре Драшковића, Душана Јовановића, Егона Савина, Андраша Урбана, Светислава
Басаре, Жанка Томића, Југа Радивојевића, Стефана Саблића.
Дирекција Фестивала и селектор покушали су да овогодишњим одабиром представа, иако условљени неизбежним финансијским ограничењем , направе пресек стања у позоришном животу Србије између два фестивала и укажу где се тренутно налази српска савремена драма.
У широком дијапазону тема, редитељских поетика и стилова, особених ауторских приступа и упечатљивих глумачких креација, видећемо осам представа позоришта из Суботице, Инђије, Вршца, Београда, Крагујевца и Ниша.
Све представе такмичарског програма ангажовано комуницирају са актуелним друштвеним збивањима и окупљају се око стожерне, заједничке теме преиспитивања митских образаца, моралних начела, националних, али и мундијалистичких идеја у транзиционом и глобалистичком свету. У драматуршком смислу присутно  је преиспитивање поновног прочитавања класичних проседеа, као и иновативност редитељског приступа класичном делу.
У оквиру богатог  пратећег програма у Галерији Јоаким биће отворена нова изложбена поставка најбољег српског позоришног плаката, а изаћи це и нови број позоришне ревије „Јоаким”. Народно позориште из Ужица одиграће представу Црвенкапа Александра Поповића. Монодраму Кад су цветале тикве Драгослава Михаиловића извешће Мирко Бабић, а на Сцени Љуба Тадић  у
оквиру програма Театротеке погледаћемо такође осам снимака представа из циклуса Домаћа драма на ТВ екрану у избору Драгане Бошковић, уреднице ТВ Театра РТС-а.

Селектор Фестивала Драган Јаковљевић, редитељ,
Књажевско-српског театра директор

Међународни фестивали


Бајка у Бугарској


Представа Књажевско-српског театра Бајка о мртвој царевој кћери коју је по тексту познатог руског писца Николаја Кољаде у крагујевачком позоришту режирао Бошко Димитријевић учествоваће на 21. међународном позоришном фестивалу малих сцена у бугарском граду Враце. Реч је о најстаријој манифестацији и смотри малих и експерименталних сцена у Буграској, а крагујевачка Бајка је на репертоару фестивала 17. маја.
Реч је о представи, која је недавно прославила пуних пет година трајања на сцени крагујевачког театра (премијера је изведена 22. априла 2005. године) и тренутно је представа која се најдуже игра на репертоару наше куће.
Ансамбл представе Бајка о мртвој царевој кћери већ се огледао на међународним позоришним фестивалима, а глумица Сања Матејић је за улогу Риме 2007. године освојила награду за најбољу женску улогу на Међународном фестивалу малих и екперименталних сцена Давила Интер Фесту у румунском граду Питештију.

МИРКО БАБИЋ - УВЕК И СВУДА


Кад немаш оно што волиш, волиш оно што имаш


Повод за разговор са најпознатијим крагујевачким глумцем је за Сретење објављена монографија о њему, као лауреату Статуете Јоаким Вујић, ауторке Драгане Бошковић Мирко Бабић увек и свуда. Са најмлађим српским Краљем Лиром и интернационално популарним Драгојлом разговарамо о оном што је за четири деценије живота и рада стало међу корице ове репрезентативне монографије, као и оном што није

За дан позоришта Сретење у едицији Јоакимови потомци изашла је књига о прошлогодишњем лауреату Статуете Јоаким Вујић, глумцу Мирку Бабићу из пера Драгане Бошковић под називом Мирко Бабић увек и свуда. Од како је серија Село гори доживела међународну популарност, не треба га ни представљати. За оне који прате позориште, телевизију и домаћи кинематографију, није требало ни раније, јер најпознатији крагујевачки глумац увек је био, што би рекао Хаксли и сада и овде.
Док се на старом месту или у бази у култном Балкану спремамо да обавимо разговор Мирко се прво љубазно јавља келнерицама и старим пајташима из детињства, сачекамо да се они који нису стални гости ове кафанске институције опасуље да Драгојло седи баш сто до њих, онда узму аутограм, похвале улогу, серију, замоле за неку фотку... Све то он одрађује са смешком и без напора. Слава га није искварила и уобразила. Добро погођен наслов монографије, јер заиста, такав је Мирко Бабић увек и свуда. Био и остао.

Како се осећаш кад погледаш овакву репрезентативну књигу о свом досадашњем раду?

- Лепо и посебно. Томе доприноси и осећај да сам део екипе свих оних који су добили статуету пре мене али и оних, после, попут Табачаког. Код мене, у овим годинама, ипак, то не изазива еуфорију у смислу да сам неки од позоришних богова. Нисам се променио ни због успеха серије Село гори, као што нећу ни због књиге. Она је доказ да нисам узалуд скоро четири децеценије радио овај посао.
Оно што ми је посебно драго, је то што су сви аутори текстова у књизи нагласили, а по мени, неки и пренагласили да сам ја добар човек и баш онај прави. Са дистанце од мојих 62 године то ми је значајније од професионалних признања и награда.

Текстови у књизи дело су твојих пријатеља, колега са класе и партнера са сцене или сета на снимању, сарадника и редитеља са којима си радио. Свако о теби говори из личног, субјективног угла. Да ли је на тебе неки оставио посебан утисак?

- Писао је свако из свог угла и ни један се није поклопио. Да не замере остали, све је на нивоу, али мене је лично највише узбудио текст владике Јована. Несвакидашња ствар је да се појави текст једног црквеног лица и то тако високог ранга у монографији о глумцу. Претпостављам да владика Јован не мисли тако не би то ни написао. Комплетно моје понашање за преко тридесет година бављења овим послом, монашка посвећеност глуми. Мислим да је он препознао ту жицу у мени.

Посвећеност послу позната је од твојих глумачких почетака. У књизи се по први пут показују и друге стране Мирка Бабића. Приватан живот, одрастање, породица, васпитање, љубав према кошарци, мангуплуци са другарима из младости... Никада се, ма колико писало о теби, није говорило о твојој приватности. Само о глуми. Зашто?

- Никада нисам желео да, у „холивудском” фазону фамилију избацујем у јавност и медије, да се сликају са мном. Ни супруга ни ћерке нису желеле да излазе у јавност, сликају се... Ова књига је нешто сасвим друго и њима је драго да се у оваквом издању појави њихова фотографија.

У текстовима у књизи ипак се једна чињеница издваја код сваког од аутора. Зар је могуће да твој повратак из Београда после завршене академије и данас после 40 година никога не оставља равнодушним?

- То је њихова жал што сам ја отишао, побегао из Београда. Убеђујући ме да се вратим колеге су ми годинама говориле, не да сам погрешио бирајући заувек Крагујевац уместо Београда, већ образлажући то чињеницом да такву боју глумца тамо немају. Није ми падало на памет да се преломим и вратим кад год сам имао понуде, али им јесте недостаја баш та, моја гама. Генерацијски да кренемо од мојих вршњака који су оставили велики траг у српском глумишту попут: Аљоше, Берчека, Жарка Радића, Пеце Ејдуса, Микија Манојловића, Марка Николића... ни један од њих као уметник нема додирних тачака са мојим опусом, са том мојом глумачком бојом. Не бих био вишак у том Београду него бих имао свој терен који би ми био проходан и прирођен.
Неком то може да зазвучи и претенциозно али само да наведем, да барем што се европских сцена тиче, био сам најмлађи Осип, вршњак Хлестакову у Ревизору, најмлађи Доктор Хигинс у Пигмалиону близак по годинама Елизи Дулитл и најмлађи Краљ Лир са само 45 година. Ето, то.

ЈОАКИМОВИ МЛАДАРИ


12. Међународни луткарски фестивал Златна искра


Представом Зачаране играчке, коју ће извести крагујевачко Позориште за децу, 9. маја у 12 сати почеће 12. Међународни луткарски фестивал Златна искра. Након тога, из дана у дан, смењиваће, се на сцени Позоришта за децу, представе дечјих позоришта из Бугарске, Новог Сада, Братиславе, Зрењанина, Марибора, Београда, Ријеке, Суботице, Земуна, Шангаја, Бакауа и Ријеке.
Селектори такмичења су од великог броја пријављених, морали да се одлуче за 15 луткарских представа из земље и иностранства, за које су сматрали да су најквалитетније. За недељу, само у термину од 18 часова, наступиће бугарски театар из Сливена представом Рапунцел. Другог дана, у јутарњем термину, на репертоару је Могли нишког Позоришта лутака, од 14 часова деца ће моћи да виде представу Ћиполино позоришта из румунског града Бакау, а од 18 часова истог дана представиће се бугарски луткари из Бургаса, представом Кинг Траст беар.
На затварању фестивала, представу Црно јагње извешће и позориште Пулс театар из Лазарвеца, која је ван конкуренције, а занимљиво је да ће гости из Шангаја гостовати и у Краљеву и Крушевцу где ће извести  представу Девојчица са шибицама. Поред ових, на програму су још и представе Три прасета, Фигаро, Гускалица, Мишка Метка Сметка, У тами, Шума Стриборова, Мачак у чизмама, Ко је Лорет?
Иако је овогодишњи буџет за фестивал знатно смањен, организатори такмичења ће се потрудити да обезбеде добар пријем свим извођачима, а гостима и гледаоцима обећавају одличне представе.
- Овогодишњи буџет за фестивал износи 3,15 милиона динара, већином покривен средствима Скупштине града Крагујевца, као покровитеља. Од тог новца, успели смо да обезбедимо оптималан број ноћења за учеснике. Улаз на све наступе биће бесплатан, па очекујемо да ће и ове године програм гледа више од 6.000 малишана, каже Зоран Ђорић, директор крагујевачког Позоришта за децу.
Представе и позоришта која учествују у званичном такмичењу бориће се за Гран при фестивала, другу и трећу награду, као и за признања најбољим луткарима. Како организатори најављују, жири у саставу Звонко Фестини, редитељ и председник УНИМА за Хрватску, Емилијана Тотева, сценограф и креатор лутака из Бугарске, и Живомир Јоковић, редитељ из Београда, имаће веома тежак задатак.

14. Позоришни сусрети ученика гимназија Србије


Премијер убацио у четрнаесту


На сцени Књажевско-српског театра од 12. до 20. априла одржани су традиционални, 14. Позоришни сусрети ученика гимназија Србије под слоганом  Убаци у четрнаесту. На Сусретима је учествовало 19 гимназија из: Лебана, Лазаревца, Ниша, Лознице, Крагујевца, Ужица, Земуна, Смедеревске Паланке, Сремских Карловаца, Панчева, Лесковца, Велике Плане, Врања, Пожеге, Ваљева и Прокупља. Жири 14. Позоришних сусрета ученика гимназија Србије сачињавали су Љубомир Убавкић Пендула, прослављени крагујевачки драмски уметник (председник жирија) и чланови Мирослав Петровић и Владимир Ђорђевић.
Њиховом једногласном одлуком, за најбољу представу 14 Позоришних сусрета ученика гимназија Србије проглашена је  Физичари, у извођењу ученика Гимназије у Лесковцу.
Премијер Србије Мирко Цветковић уручио је награде победницима 14. позоришних сусрета ученика гимназија Србије на свечаности уприличеној у крагујевачком позоришту 20. априла.
Награда за најбољу режију припала је представи Дуги живот краља Освалда Прве крагујевачке гиманзије, док је представа Јелена Анжујска Гимназије у Прокупљу освојила награду за најбољу сценографију.
Посебне похвале за глумачка остварења уручене су ученицима гимназија у Лозници, Сремским Карловцима и Ваљеву.
Према оцени публике, најбоља представа је Јелена Анжујска, Прокупачке гимназије.




ЈОАКИМ

крагујевачка позоришна ревија
број 43-44


СНОВИ СРЕТЕЊСКЕ НОЋИ


А да је театар особито једна нуждна школа, то сви просвјешћени народи засвједочавају, код који по вароша не само да се један театар держи, него их и по седам и осам има, како н. п. у Венецији, Милану, Флоренцу, Риму, Паризу, Лондону, Лајпцигу, Берлину, Петерсбургу, Москви и процима царствујушћима варошама и градови; а такожде театри и по малима варошицама и јоште добрима селма держе се код просвјешћенији народа; јербо у театри може се штогод душеполезније и душеспасителније чути и научити, не жели на макар какви другији мјести.
Јоаким Вујић, Животоописаније, моја нека театрална представљенија

СНОВИ СРЕТЕЊСКЕ НОЋИ
На Сретење Господње, 15. фебруара 2010. године, када Србија слави Дан државности у знак сећања на дизање Првог српског устанка, али и на усвајање Сретењског устава као првог устава обновљене државе и једног од најнапреднијих у Европи тог доба, обележава се и 175 година од оснивања првог државног позоришта, Књажевско-српског театра.
И Театар и многе друге по први пут у Србији основане институције, пре или после 1835. године, у тада престоном Крагујевцу, а има их заиста много, недвосмислено јасно су определили Србију да се утемељи и развија као модерна држава која успешно проналази своје место у породици еманципованих европских народа.
У тешком и драматичном времену у коме је живео српски народ почетком 19. века, два главна јунака наше крагујевачке сретењске приче, и Милош и Јоаким, визионарски су сагледали будућност Србије храбро се упустивши, свако на свој начин, у остварење својих снова.
Славено-сербски списатељ и књажеско-србског театра директор, карисим, Јоаким Вујић, своју позоришну естетику формулисао је у Животоописанију са уверењем да позориште није пука забава, већ неопходна школа где се пре свега на пријатан начин учи, а потом забавља. После Јоакимовог сретењског репертоара и комада предромантичарског стила, у то време актуелних на европским сценама, каснијих деценија Књажевско-српски театар покреће најактуелније, па и најболније националне теме.
Као најбољи сведок, али и онај ко разуме сва искушења и изазове епохе и као нуждна школа приказао је свет и окружење у потпуној сложености. Танане и органске везе између друштва и театра учиниле су да нам позориште помогне да испунимо празнину у себи и да не останемо без снова. Овог пута, у слављеничкој атмосфери, не желим да помињем патње и жртву коју је Јоаким, мајстор страственог губитништва, поднео када је прометејски запалио пламен позоришне уметности у Крагујевцу. Књажевско-српски театар се трудио да га успешно сачува протеклих деценија и тако значајно допринесе формирању националног идентитета.
Јер, истина је да човек може и да се опече ако се превише игра ватром, али постоји и могућност да се просветли и засија, Робер Лепаж.
И, као што рече Стерија, све што је било добро описаће историја.
Драган Јаковљевић, редитељ
Књажевско-српског театра директор

4. JOAKIMINTERFEST - iz stručnog ugla


Festival o kome će se tek pričati


Dragana Bošković, teatrolog iz Beograda i ranije je aktivno učestvovala na JoamimInterFestu. Bila je predsednik i član žirija na Prvom i Drugom međunarodnom festivalu malih scena.
- Ovo je Četvrti JoakimInterFest i kao što je i red, on, naravno napreduje. Ove godine, koja veoma krakteristična za ceo svet, ušli smo u jednu opsesivnu krizu, u kojoj je, tako ja to kažem, prisutna jedna tektonika propadanja. Mi stalno propadamo ali nikako da propadnemo do kraja. Ovogodišnji InterFest pokazuje na jedan multikuturalan način kako koja nacija se bori sa propadanjem u moralnom smislu, jer pozorište se uvek oslanja na neki moralni problem. Sva ta kriza, naročito ekonomska, proizvodi užasnu moralnu krizu. Zbog toga je ove godine InterFest vrlo zanimljiv po tom pitanju, pre svega, što su na ovogodišnjem festivalu sve predstave od početka pa do kraja veoma kvalitetne, ali nisu samo bazirane na nekim idejama. Da se razumemo, i to je lepo i plemenito, videti neku predstavu koja nije savršena ali je bazirana samo na nekoj lepoj ideji, ali smo na repertoaru Četvrtog JoakimInterFest videli kvalitetne predstave koje su bazirane na izuzetno savremenim, aktuelnim idejama ali su u isto vreme odlične predstave. Kada sagledamo festival od samog početak, od Pintera i kragujevačke predstave koja jednostavno daje anamnezu današnjeg teškog društvenog trenutka, pa preko svih ostalih do završne, Stradanja Trojanki italijanskog Teatra Koreja koja nekako sublimira Balkan po jednoj, muzičkoj liniji, koja istovremeno i kuka i peva, vidimo da je repertoar JoakimInterFesta više nego interesantan, misli ona.
Kao i uvek, otvorena i direktna Dragana Bošković ne krije svoje favorite.

Anastas Popdimitrov, glumac, direktor Dramsko-lutakskog teatra iz Vraca u Bugarskoj. Na ovogodišnjem JoakimInterFestu je član žirija, ali mu to nije prvo pojavljivanje na festivalu. Prošle godine, na 3. JaokimInterFestu, učestvovao je kao glumac igrajući u predstavi San letnje noći svog matičnog teatra.
- Festival nam nudi uvid u pozorišnu produkciju mnogih zemalja: Amerike, Engleske, Rumunije, Italije, Hrvatske i Srbije... Zbog toga i jeste toliko interesantan. Zanimljiv je i zbog toga, što se ove godine odvija na, da se tako izrazim, „stranoj teritoriji”. Predstave se ne igraju, onako, klasično, na sceni - sa publikom u gledalištu, nego u različitim prostorima i ambijentima: po kafićima i diskotekama, klubovima, foajeima... Interesantan je i pozorišni ogled, napravljen selektovanjem američke predstave, jer je to pokušaj da se Srbima objasni i prikaže šta je Milošević, pozorišnim sredstvima i jezikom. Vrednost tog projekta je u tome što se komad bavio čovekom, a ne politikom. To je po meni dobro, ističe naš sagovornik.

Slobodan Savić, pozorišni kritičar i pisac iz Beograda, urednik u Kulturno-umetničkom programu Radio-televizije Srbije i pokretač i autor TV serije Čitanje pozorišta bio je voditelj razgovora sa stvaraocima na sva četiri dosadašnja JoakimInterFesta.
- Predstave u ovogodišnjoj selekciji su estetski manje više ujednačene, uz male izuzetke, ali uvek je tako. I na mnogo većim festivalima, sa većom tradicijom, sa više novca itd., nisu sve predstave na istom umetničkom nivou. Uostalom, stara je istina da o ukusima ne vredi raspravljati, ali vredi o pozorišnoj estetici. Postoji nešto što ujedinjuje predstave u ovogodišnjoj selekciji, što najbolje govori da je selektor Dragan Jakovljević imao određen, jasan koncept i da nije birao nasumice. Naime, svaka od predstava, na ovaj ili onaj način, referira na aktuelne društvene, socijalne i političke fenomene i probleme koji pritiskaju ne samo srpsko društvo, ili društva u okruženju, nego se prepoznaju i kao deo opšte, globalne društvene problematike. To su pitanja lica i naličja takozvanog novog svetskog poretka, slobode i neslobode u dramatizovanom, politički traumatizovanom društvu koje je pod stalnim pritiskom, pitanja poremećenih odnosa unutar tog i takvog društva koja se reflektuju na porodicu, odnose i nerazumevanje među generacijama, polovima, različitim društvenim grupama, kulturama, nacijama. S druge strane, prepoznajemo nasušnu potrebu i potragu pojedinca izgubljenog u takvom svetu, podjednako kao i u sopstvenoj usamljenosti, za sopstvenim identitetom i integritetom, za osloncem koji bi mu pomogao da ostane pri zdravoj pameti i čistoj svesti u svetu bez morala i pravde, u galimatijasu poremećenih odnosa i pervertiranih vrednosti, u kojem dominiraju pritvorstvo, licemerje i takozvana politička korektnost, ocenio je Savić ovogodišnji međunarodni festival malih scena.

Milan Dragićević, autor i koreditelj komada Milošević u Hagu, profesor na Pozorišnoj akademiji Na masačusetskom Univerzitetu u gradu Amherstu u Sjedinjenim Američkim Državama. Njegova teatarska specijalnost su performansi, a na 4. JoakimInterFestu je od prvog dana. Takođe pogledao je sve predstave.
- Izbor predstava je fantastičan. Na njemu su prisutni različiti stilovi i pozorišni izrazi, od potpuno novog čitanja Čehova, do Rodoljubaca srpskog klasika Sterije. U svim predstavama, iako su u pitanju i dela klasične literature, reditelji su te predstave postavili jednim savremenim, novim i modernim pozorišnim jezikom i savremenim stilom. To je meni baš najuočljivije bilo na primeru užičkog Sterije i engleskog Čehova. Meni se to lično dopada, način na koji je Sterija osavremenjen, reditelj i glumci se igraju sa njim na novi i zanimljiv način, a poruka dela je potpuno očuvana. Dopada mi se čitava koncepcija JoakimInterFesta i voleo bih ponovo da dođem na njega, iskren je Dragićević.

Svetosavska akademija


Međaš naše suštine


Svečanom akademijom u Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu, 26. januara obeležena je školska slava Sveti Sava u prisustvu Njegovog Preosveštenstva Vladike šumadijskog Gospodina Jovana i sveštenstva Eparhije šumadijske, gradonačelnika Kragujevca, Veroljuba Stevanovića sa saradnicima kao i predstavnika Šumadijskog upravnog okruga i ostalih gradskih institucija. Svetosavska akademija održana povodom slave Svetog Save, utemeljivača srpske crkve, države i školstva počela je himnom Svetom Savi koju je izveo Hor Liceuma zatim je besedio Vladan Kostadinović, profesor Bogoslovije Sveti Jovan Zlatousti u Kragujevcu.
U svojoj besedi o svetosavlju kao pravoslavlju, o njegovoj ličnosti na kojoj počiva slovo naše slovesnosti, sina Ane i Nemanje nazvao je izvorom i ušćem svakog našeg sećanja opštenacionalnog bića. Svojom dubokom verom i produhovljenošću, ali i mudrošću i istrajnošću umirivao je stihije nesloge i mržnje jer je mir sušta potreba, a svom narodu je ostavio da se dokazuje pred sobom i drugima, da preispituje vrednosti koje poseduje i zato ostaje kamen međaš našeg jestestva.

Izložba povodom 175 godina Teatra


Istorija pozorišta


U nedelju, 14. februara u Galeriji Joakim otvorena je dokumentarna izložba o istorijatu kragujevačkog pozorišta.
- Od svog nastanka Galerija Joakim, propratila je mnoge značajne umetnike i izložbe. Pred vama je, ovaj put, u vidu retrospektive i
prikaza rada Knjaževsko srpskog teatra koji ove godine slavi 175 godina od svog početka. Istorijski prikaz ovog jubileja kao i savremena aktivnost pozorišta, prepliću se svojom likovnom prezentacijom i daju dokaze o živoj aktivnosti nekada i sada. U godinama kada je pozorišna umetnost bila na svojim skromnim počecima, pa sve do danas kada stičemo međunarodnu reputaciju kroz festival JoakimiIterFest kao i žive delatnosti teatra kroz mnogobrojna pohvaljivana i nagrađivana gostovanja. Histrionskom umeću pridodat je i likovno-izdavački aspekt aktivnosti teatra koji kroz reviju, biltene prati festivalske aktivnosti, kako u svetu tako i u Srbiji, kao i edicija premijera u kojoj objavljujemo tekstove premijerno izvedenih komada koji imaju originalni domet u umetnosti i dodir Talijinih sledbenika, njenih autora i našeg teatra.
Izuzetan kvalitet dobili su i plakati rađeni u saradnji sa
FILUM-om i njegovim istaknutim umetnicima. Kroz ovu postavku pronaći ćete sve ono veliko i zanimljivo u delatnosti Knjaževsko-srpskog teatra, njegove galerije i umetnika koji zaslužuju vašu
pažnju. Tu su i monografije nagrađenih Joakimovaca, laureata Statuete Joakim Vujić koje svojim reprezentativnim izgledom i tekstovima predstavljaju sam vrh našeg delovanja i trajanja, napisala je u tekstu kataloga izložbe Marija Soldatović, dramaturg Teatra.
Izložba je realizovana u saradnji sa Pozorišnim muzejom iz Beograda i Narodnim muzejem iz Kragujevca a dizajn kataloga uradio je kragujevački likovni umetnik Miodrag Popović.

Hrčki u Zvezdari


Predstava Siroti mali hrčki poslednji put je izvedena pod okriljem kragujevačke Šelter scene krajem januara 2009. godine. Od 5. februara, kada je imala svoju beogradsku premijeru biće na redovnom repertoaru beogradskog pozorišta Zvezdara teatra.
Ovom predstavom, koju je režirao glumac Milić Jovanović, Šelter scena obeležila je prošle godine desetogodišnjicu svog postojanja. Posle premijere 28. septembra 2009. godine dobila je odlične ocene publike i kritike. Reč je o komediji Gordana Mihića napisanoj pre više od četrdeset godina koja je doživela brojne medijske adaptacije i izvođenja. Ovoga puta izvedena je u integralnoj verziji u režiji Milića Jovanovića, koji je osmislio i kostime i scenografiju. U predstavi igraju: Miloš Milovanović, Đorđe Đoković, Nikola Rakočević, Vladan Milić i Darija Nešić.




JOAKIM

kragujevačka pozorišna revija
broj 40-42


Ministar u Teatru


Ustanova od nacionalnog značaja


Ministar kulture u Vladi Republike Srbije, Nebojša Bradić, je u pratnji domaćina Saše Milenića, predsednika Skupštine Grada Kragujevca, 28. septembra 2009. godine posetio je Spomen park Kragujevački oktobar i Knjaževsko-srpski teatar.
Tom prilikom ministru Bradiću uručeno je pismo o namerama da Knjaževsko-srpski teatar dobije status ustanove od nacionalnog značaja, a pokrenuta je i inicijativa o potpisivanju Protokola o saradnji između Grada Kragujevca i resornog ministarstva.
Na Sceni Ljuba Tadić Knjaževsko-srpskog teatra održana je konferencija za medije i tom prilikom Nebojša Bradić je istakao sledeće:
- Imajući u vidu jubilej pozorišta - 175 godina od osnivanja, značaj koji ima za kulturni život Srbije, inicijativa je na mestu i to će biti predmet našeg zajedničkog bavljenja. To je izvor pozorišnog života u ovom delu Balkana, dokaz kakvo je utemeljenje naše kulture. Tradicija mora da bude dobro uočena i prepoznata uz našu podršku za moguć pravac razvoja. Ministarstvo kulture u prethodnom periodu prepoznalo je institucije i manifestacije u Kragujevcu, kao važne nosioce misije decentralizacije i kroz podršku tim manifestacijama, nastoji da jasno ukaže na smisao decentralizacije, da ima uspešne partnere sa kojima može da razvija nove inicijative. Za nas je područje saradnje jedinstveno, ne postoji razlika između republike, gradova i lokalne vlasti, istakao je Bradić.

Uvodno slovo Joakimovo


4. JoakimInterFest, Protejev san


Poštovani prijatelji pozorišne umetnosti,
uvaženi gosti, dame i gospodo,
dobro veče i dobro došli u najstarije srpsko pozorište, dobro došli u Knjaževsko-srpski teatar na 4. JoakimInterFest! 
Direkcija Festivala i selektor, nastojali su da i ove godine JoakimInterFest pod nazivom Protejev san ostane na tragu koncepcije koja se nametnula prethodnih godina, da se svakim Festivalom predstave neke od esencijalnih pozorišnih vrednosti okupljenih oko srodne, pre svega inovativne i istraživačke tematike. 
Iako svesni sinkretičnosti pozorišnog bića, ovoga puta našu pažnju smo usmerili ka stvaralaštvu reditelja, bića protejske prirode koje sa svakom novom predstavom menja svoj lik i postavlja mnogobrojna i delikatna pitanja. Taj neumorni pesnik scene sa dubokim uverenjem svakog puta iznova izmaštava svoju priču o boljem i humanijem svetu. 
Svih deset predstava, od kojih devet u takmičarskom programu četvrtog JoakimInterFesta, svaka na svoj način sa bogatim i širokim dijapazonom rediteljskih poetika, različitih senzibiliteta i kulturoloških nasleđa ujedinjuje se oko stožerne teme, sa velikom brigom i zapitanošću nad sudbinom pojedinca u dramatizovanom društvu i globalizovanom svetu dvadeset i prvog veka. 
Duboko sam uveren da ćemo tokom ovih desetak dana trajanja Festivala, svi zajedno, i publika i učesnici, u Kragujevcu Teatropolisu, kako rekosmo i prošle godine, retkom mestu zajedništva i udruženog mišljenja, dobro razumeti sva pitanja savremenih Proteja, i na njih naći prave i pravovremene odgovore jer to i jeste cilj ovakvog i sličnih festivala.

Dragan Jakovljević,
reditelj, selektor festivala na otvaranju 4. JoakimInterFesta

Joakim građanin sveta


Četvrti međunarodni festival malih scena proglasio je otvorenim prigodnom besedom o Joakimovom snu kragujevačkih književnik Slobodan Pavićević.
- Na Sretenje 1835. godine sreli su se narodni poslanici, knjaz Miloš i Joakim Vujić. Narodna skupština je tada imala samo dve tačke dnevnog reda: Sretenjski ustav i Knjaževsko- srpski teatar. Knjaz Miloš i srpski narod su se oko Sretenjskog ustava davno razišli ali, ova druga tačka dnevnog reda iz 1835. godine u Kragujevcu još uvek traje. Pre četiri godine preseljena je ona u međunarodni pozorišni festival malih scena, i Srbija tu međunarodnu pozorišnu skupštinu u svom kulturnom kalendaru upisuje kao JoakimInterFest.
Ne da Kragujevac da Joakim ode iz Kragujevca, iz Srbije.
Joakim je srpski Protej, a Protej, morski bog u grčkoj mitologiji, ima proročke sposobnosti, istakao je u svojoj besedi Pavićević.
Po njemu, otuda je valjada ovogodišnji, četvrti JoakimInterFest, ima podnaslov – Protejev san.
- JoakimInterFest ima svoju publiku. I, to ne samo onu koja beži od svetske crne hronike sa TV ekrana. Priča o globalizovanom svetu i dramatizovanom društvu, dakle, može da počne – otvoreno.
Joakim Vujić, kao građanin sveta, mogao bi da kaže: Moj InterFest proglašavam otvorenim, završio je i svečano otvorio JoakimInterFest Slobodan Pavićević.

Joakimova gostovanja


Predstava i izložba plakata


Kragujevački ansambl se prijateljima iz Sarajeva predstavio izložbom pozorišnih plakata i predstavom Laža i paralaža. Kragujevačke pozorišnike primio ambasador Srbije Grujica Spasojević.
Knjaževsko-srpski teatar iz Kragujevca gostovao je početkom marta u Narodnom pozorištu u Sarajevu. Ovo gostovanje usledilo je kao deo dogovorenih aktivnosti, potpisanih u protokolu o saradnji između ove dve kuće, nedavno u Kragujevcu, na Sretenje, 15. februara a koji podrazumeva tešnju saradnju, razmenu predstava, obuka stručnih kadrova i priprema zajedničkih projekata, a koji su ispred ova dva pozorišta potpisali direktor Narodnog pozorišta iz Sarajeva Gradimir Gojer i direktor Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca Dragan Jakovljević.
Kao prvi deo tih dogovorenih aktivnosti i potpisanog Protokola o dugoročnoj saradnji između Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca i Narodnog pozorišta Sarajevo, u Narodnom pozorištu u Sarajevu otvorena je izložba Pozorišni plakat Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca.
Kragujevčani su 3, marta u sarajevskom Narodnom pozorištu odigrali predstavu Laža i paralaža po tekstu Jovana Sterije Popovića i u režiji Dragana Jakovljevića. Reč je o tragikomediji u čijem fokusu je preispitivanje uloge umetnika u odnosu na društvo koje ne razume potrebu da se umetnik kreativno izrazi, ne samo da bi menjao svet, nego da bi preživeo u njemu.
Za Kragujevac je ovo važno kulturno povezivanje na teritoriji eks Ju republika, a, Knjaževsko-srpski teatar do sada je napravio nekoliko sporazuma o saradnji, kao i bratimljenja sa teatrima. Među njima su banjalučko pozorište, pozorišta u Mariboru u Sloveniji, Piteštiju u Rumuniji, kao i sa pozorištima u Mostaru i Sarajevu.
U Sarajevu je glumce iz Kragujevca primio ambasador Srbije Grujica Spasović.

Na našoj sceni


10. Međunarodni džez festival u Kragujevcu, jubilarni praznik vrhunske muzike


Od 19. do 22. marta 2009. godine u Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu održan je 10. međunarodni džez festival, na kojem su učestvovali gosti iz Engleske, Italije, Ukrajine, Austrije i Amerike.
Na kragujevačkom festivalu nastupili su kvartet britanskog klarinetiste Sema Kroketa, Italijan Flavio Davanco i njegov ICS 4TET, ukrajinska džez pevačica Olga Vojčenko, kao i kvintet, koji pored Maksa Kočetova iz Ukrajine, čine i muzičari iz Srbije Milan Pavković, Strahinja Banović, Ivan Aleksijević i Dušan Ivanišević.
Takođe, na festivalu će publika biti u prilici da vidi nastupe Angele Trendel i sastava Mozaik iz Austije, Vinsenta Heringa i sastava Ert Džez Agents iz Amerike, Invidia Kuarteta iz Srbije, Tima Garlanda i trija D Lagthaus iz Velike Britanije i Beogradskog džez trija iz Srbije.
Ulaznice za Džez festival u Kragujevcu, koji je jedna od najvećih međunarodnih muzičkih manifestacija u centralnoj Srbiji, koštale su 500 dinara po festivalskom danu i mogle su se nabaviti u Domu omladine, Pivnici i na biletarnicama Gradske dvorane Šumadija i Knjaževsko-srpskog teatra. Komplet karata za sva četiri dana festivala koštao je 1.500 dinara.
Na Džez festivalu u Kragujevcu u proteklih deset godina nastupili su gotovo svi domaći džezeri kao i veliki broj izvođača iz sveta, muzičari poput Ramba Amadeusa, Krisa Džareta, Vasila Hadžimanova, Vlatka Stefanovskog, Tanje Jovićević, Bisere Veletanlić, kao i sastava D Belgrade Diksilend Orkestra, Big Band RTS-a,...
Festival se održava u organizaciji agencije ReKreativno i Doma omladine, a pod pokroviteljstvom Skupštine Grada u Kragujevcu.




JOAKIM

kragujevačka pozorišna revija
broj 36-39


Teatroplolis, prva pozorišna republika


Kragujevac srpski Edinburg


Nimalo slučajno ovogodišnji JoakimInterFest ne počinje izložbom fotografija koja je posvećena jednom od najvećih evropskih i svetskih pozorišnih festivala, Edinburškom festivalu. Mi smo, ovde u Kragujevcu, uspostavili koncept Teatropolisa, odnosno Kragujevca grada teatra, baš kako neko reče prvu pravu pozorišnu republiku, onakvu kao iz antičkih vremena. U našem Kragujevcu Teatropolisu imamo četiri festivala: JoakimFest, festival domaće drame koji je  u potpunosti posvećen domaćem dramskom autoru, JoakimInterFest, Međunarodni pozorišni festival malih scena, tradicionalni lutkarski festival Zlatna iskra koji organizuje kragujevačko Pozorište za decu i jedan,
meni lično veoma drag festival, redak na ovim našim prostorima, Festival gimnazijskih pozorišta Srbije, koji je u stvari pravi rasadnik talenata i budućih pozorišnih poslenika. Želja svakog organizatora pozorišnih festivala u svetu, pa tako i naše Direkcije JoakimFesta i JoakimInterFesta jeste, da se barem malo približimo tom famoznom Edinburgu. Daleko od toga da se zanosimo mišlju i laskamo sebi da smo  u tome i uspeli, ali smatram da smo na dobrom i pravom pozorišnom putu. Ko zna možda jednog dana Kragujevac bude zaista pravi srpski Edinburg. U prilog tome govori činjenica da je interesovanje za učešće na JoakimInterFestu bilo veliko. Prijavilo se preko 50 pozorišta, glumačkih trupa i ansambala iz svih krajeva sveta. Ovogodišnji JoakimInterFest, pod motom Tespisova kola posvećen je glumcu.
Dragan Jakovljević,
reditelj, direktor Knjaževsko-srpskog teatra i Direkcije Festivala,
na otvaranju izložbe fotografija Linde Grejem posvećenoj Edinburškom Frinč festivalu kojom je otvoren JoakimInterFest 2008.

Međunarodna saradnja


Festival teatara i gradova pobratima


U planu je nova međunarodna saradnja našeg pozorišta. Iz tog razloga, direktor Knjaževsko-srpskog teatra Dragan Jakovljević i operativni direktor kuće Aleksabdar Miloradović, boravili su 18. novembra u radnoj i prijateljskoj poseti Slovenskom narodnom gledališču iz Maribora, jednom od učesnika na JoakimInterFestu 2008. (Intimni autoportret Fride Kalo - nagrade ѕa vizuelnost predstave i specijalan nagrada rediteljki Ivani Vujić). Sem prisustva na premijeri mariborskog komada Za dobro naroda dogovorena je i platforma za dalju saradnju. Naš Knjaževsko-srpski teatar, piteštanski Teatar Al.Davila i mariborsko pozorište kao nosioci projekta konkurisaće za sredstva kod Srednjevropske fondacije za evropske pocese i kulturnu integraciju Kulturni koridor broj 5 radi pokretanja međunarodnog pozorišnog festivala na čijem repertoaru bi nastupala pozorišta iz gradova pobratima.

Gostovanje u Piteštiju


Gogoljevi zapisi ludaka podno Karpata


Kragujevački Knjaževsko-srpski teatar gostovao sa monodramom Dnevnik jednog ludaka na Međunarodnom pozorišnom festivalu malih scena u rumunskom gradu Piteštiju. Sem festivalskih i pozorišnih razloga, idealna prilika da se obiću pobratimi iz Rumunije, grad i Teatar Al.Davila.
Kao i prethodnih godina ansambl Knjaževsko-srpskog teatra negde u ovo vreme učestvuje na Međunarodnom pozorišnom festivalu malih scena u pobratimskom, rumunskom gradu Piteštiju. Gradovi i teatri pobratimi, pa je to idealna prilika da se sem festivalskih i scensko-pozorišnih razloga, povoda i rezultata, mala ali odabrana ekipa kragujevačkih pozorišnika provode u, još taze, Evropskoj Uniji.
Prvobitno, za učešće na 12. Davila Studio Inter Festu bila je najavljena kragujevačka predstava Teza, koju je radio rumunski reditelj Dan Tudor. Razlozi višestruki - eksperimentalna forma, poznato Tudorovo ime koji je u zemlji domaćina velika rediteljska i glumačka zvezda, kao i čitav niz kvalitetnih glumačkih rola kragujevačkog ansambla. Ali, ništa od toga, pošto rumunsko Ministarstvo kulture, koje je pokrovitelj piteštanskog međunarodnog festivala, insistira da se sve predstave odigraju na maloj sceni za koju je ansambl Teze previše brojan i scenografija i dekor preveliki.
Sa Ministarstvom kulture, pogotovo rumunskim se nije igrati, prelazi se na rezervnu, takođe maloscenski prigodnu varijantu i igranje Gogoljeve monodrame Dnevnik jednog ludaka glumca Ivana Vidosavljevića, koju je režirao Dušan Stanikić, takođe, glumac ovdašnji.

Jovan Grujić, reditelj


Bavim se svojom idejom


Prva premijera ove pozorišne sezone predstavila je ovdašnjoj publici rad Jovana Grujića, relativno mladog reditelja, koji je diplomirao na BK akademiji u klasi Nikite Milivojevića. Njegova diplomska predstava rađena po tekstu Vitolda Gombrovića  Ivona, kneginja burgundska u BITEF još uvek se igra. Zahvaljujući tom uspehu dobio je šansu da ponovo uradi komad u istom teatru pa je pre nekoliko nedelja premijerno izveden Stopardov komad Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi u njegovoj režiji.
U međuvremenu radio je i u beogradskom pozorištu Boško Buha, vodio pozorišne radionice u Inđiji, Kovinu i Beogradu, bio asistent Nikiti Milivojeviću na projektu predstave Tesla. Sa pozorišnom radionicom KC Inđija režirao Šekspirov San letnje noći sa kojom je osvojio nagradu za najbolju profesionalnu režiju u Srbiji 2005. godine. Gospođa ministarka je njegova četvrta režija u profesionalnom pozorištu.

Marina Perić, glumica


Imala sam obavezu da se ne obrukam


Kakvi su joj još utisci posle prvih izvođenja Gospođe ministarke?

- Bila sam nekako prazna pred pretpremijeru. Nisam imala ni onu stimulativnu tremu, ona se pojavila kasnije. Srećom sve predstave su prošle odlično. Premijerna publika nije možda bila toliko opuštena kao ona pretpremijerna, ali su u odnosu na neke druge premijere bili su opušteniji što je zasluga samog komada. Kada sam prvi put čula da ću igrati Ministarku, mislila sam da su to samo priče, pa se nisam mnogo uzbuđivala. Fina, lepa želja i iskazano poverenje u mene kao glumca. I kada sam zvanično čula da ću je igrati bila sam rasterećena, iako sam znala da je ova uloga veliki zadatak, i bila svesna da posle dugog vremena igram glavnu ulogu. Gledala sam da uopšte ne razmišljam o tehničkim i drugim, uobičajenim problemima i ušla sam u to kao u igru. To je i moj sadašnji stav: Hajde da se igramo svi zajedno. Mislim da je to dobar stav, u suprotnom, veličina zadatka bi mi sigurno nametnula neku kočnicu.

Monografija o Biljani Srbljanović predstavljena u Beogradu


Prijateljske porodične i druge priče u JDP-u


Sedam meseci posle kragujevačke promocije (na prošlom JoakimFestu), 18. decembra, monografija Biljana Srbljanović - porodične i druge priče dočekala je svoje beogradsko predstavljanje u Studiju Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Autor knjige je pozorišni kritičar i publicista Slobodan Savić, a monografiju je izdao kragujevački Knjaževsko-srpski teatar povodom dodele Statuete Joakim Vujić za 2007. godinu poznatoj dramskoj književnici Biljani Srbljanović za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji.
Sala studija JDP-a bila je prepuna, a o knjizi su govorili direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta Branko Cvejić, pozorišni kritičar Ivan Medenica, glumica Mirjana Karanović, reditelj Dejan Mijač, Dragan Jakovljević upravnik kragujevačkog pozorišta i sam autor, a promociji su prisustvovala i poznata imena naše kulture i umetnosti, poput: Jovana Ćirilova, Borke Pavićević, Feliksa Pašića, Branke Prpe...




JOAKIM

kragujevačka pozorišna revija
broj 30-35


Teatar u Mladenovcu


Teza otvorila Festival


Predstava Teza irskog pisca Pola Mida koju je u Knjaževsko-srpskom teatru režirao rumunski reditelj Dan Tudor, otvorila je 6. oktobra pozorišni festival u Mladenovcu Teatar u jednom dejstvu.
Od 6. do 12. oktobra u mladenovačkom Centru za kulturu na festivalu Teatar u jednom dejstvu 2008 učestvovali su teatri iz Kragujevca, Niša, Zrenjanina, Beograda (Atelje 212 i Beogradsko dramsko pozorište) kao i zagrebački Tatar Rugantino.

Otvoren 5. JoakimFest


Kao i svake godine, i 5. JoakimFest je otvoren 7. maja izložbom Srpski pozorišni plakat u pozorišnoj Galeriji Joakim. Na konkurs za ovu manifestaciju, četvrtu po redu, žiri u sastavu: Jelena Jovanović, kostimograf, Slobodan Štetić, akademski slikar i grafičar (predsednik žirija), Dragan Pešić, slikar-grafičar, Milovoje Miša Štulović, slikar i scenograf i Dragan Jakovljević, reditelj, od 45 prispelih radova iz osam pozorišnih kuća u Srbiji izabrani su i izloženi 17 plakata u galeriji pozorišta.
Gran pri izložbe dobio je Vladimir Tepavac iz Sombora, a diplome Nikola Vukašinović iz Užica i Jovan Tarbuk iz Beograda.
Direktor pozorišta, reditelj Dragan Jakovljević obratio se potom gostima u sali teatra:
- Poštovani prijatelji pozorišne umetnosti, dame i gospodo, uvaženi gosti, kolege i predstavnici medija, dobro veče i dobro došli u Knjaževsko-srpski teatar, u najstarije srpsko pozorište. Dobro došli na 5. JoakimFest.
U proteklih par godina nekoliko pozorišnih festivala doživelo je promenu svog-umetničko-organizacionog koncepta, pa i naš JoakimFest. Odlukom Direkcije festivala od prošle godine je to festival najboljih pozorišnih predstava Srbije po tekstovima domaćih dramskih autora. Ovakva odluka našla je svoje utemeljenje u činjenici da je Kragujevac-Teatropolis grad najstarijeg srpskog teatra, ali i grad pozorišnih festivala. Da podsetim: JoakimFesta, JoakimInterFesta, Međunarodnog festivala lutkarskih pozorišta i festivala gimnazija pozorišta Srbije.
Festival je zvanično otvorio zamenik gradonačelnika Kragujevca - Saša Milenić.
Peti JoakimFest, otvoren je predstavom iz pratećeg programa festivala, komadom Vasilea Aleksandrija Sanziana i Pepelea koju je režirao poznati rumunski glumac i reditelj Dan Tudor, autor koji je nedavno i na sceni kragujevačkog pozorišta postavio komad Teze.

Joakimova Galerija


Grk Zorba iz Novog Sada


U Joakimovoj Galeriji Knjaževsko-srpskog teatra otvorena je izložba fotografija iz jubilarne, stote predstave baleta Grk Zorba novosadskog Srpskog narodnog pozorišta.
Autor fotografija je Rajko Karišić iz Beograda, a izložbu je otvorio umetnički rukovodilac galerije, slikar, Milivoje Štulović, po kome bi ova i ovakva izložba mogla da bude i inicijator baletsko-operske scene u Kragujevcu.
Autor izložbe Rajko R. Karišić je rođen u 1952. godine u Bačkom Dobrom polju. Gimnaziju je završio u Vrbasu a zatim je diplomirao na Mašinskom fakultetu u Novom Sadu. Fotografijom je počeo da se bavi u vreme studiranja u FKK Mašincu na Mašinskom fakultetu. Njoj je ostao veran do današnjih dana. Nosilac je zvanja Kandidat majstora fotografije na polju umetničke fotografije. Član je ULUS-a, UPIDIV-a i ULUV-a.
Do sada je imao preko četrdeset samostalnih izložbi i preko sto zajedničkih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Pozorišna žurka u Trmbasu


Kao i prošle godine, članovi kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra, kraj pozorišne sezone obeležili su celodnevnim provodom u porodičnoj vikendici glumca ovdašnjeg Aleksandra Milojevića Lije, prošle nedelje, 29. juna u obližnjem selu Trmbas.
Lep letnji dan kao stvoren za provod, pa dobro raspoloženje nije izostalo. Za svakog po nešto, prase, jagnje, osvežavajuća alkoholna pića svih fela, muzički hitovi i evergrin numere svih generacija, uzrasta i fahova.
Ove godine, ovaj skup kragujevačkih pozorišnika koji već preti da preraste u tradicionalan, uveličali su i gosti sa strane prijatelji i saradnici našeg pozorišta: teatrolog Dragana Bošković, pisac Vidosav Stevanović sa suprugom Marijom i apsolutni kralj narodskog humora, glumac, scenarista i reditelj Radoš Bajić sa svojim saradnicima na serijalu Selo gori a baba se češlja, direktorom fotografije Predragom Jočićem i svojim pomoćnikom Ivanom Zacerom. Takođe, za razliku od lane, za trmbašanski piknik bili su zainteresovani i brojni lokalni elektronski mediji, Kanal 9 je izveštavao sa lica mesta a u žurku su se telefonski uključivali voditelji radio stanica. Svi prisutni, mogli su uživo  da se uvere da je prvi glas kragujevačkog teatra još uvek prvakinja ove kuće Mileva Žikić, a harmonike se latio i sam Radoš Bajić izvevši na njoj omaž pesama kragujevačkog pesnika i kompozitora Dragiše Nedovića.

Jakimovi prijatelji


Decentralizacija je već počela


Ovogodišnji Dan teatra, Sretenje, 15. februar Knjaževsko-srpski teatar obeležiće premijerom komadom nemačke spisateljice Marilujze Flajser Pioniri iz Ingolštata koji sa kragujevačkim ansamblom na Sceni Joakim Vujić postavlja poznata beogradska rediteljka Ivana Vujić.
I pored tako bogate i raznovrsne karijere, ne propušta priliku da naglasi da je svoj, prvi, veliki projekat radila baš u kragujevačkom pozorištu.
- Bio je to 1980. godine a radili smo komad Aleksandra Popovića Razvojni put Bore Šnajdera. Ja sam tada imala samo 19 godina. Popović je u to vreme bio persona non grata i na crnoj listi srpske kulture. Neki pametni ljudi, poput Mihiza, Filipa Davida i Karaulca, smislili su način, kako da ovog, uz Duška Kovačevića, najvećeg našeg pisca, vrate na srpsku scenu i u žižu javnosti.
Televizija je finansirala festival po Popovićevim delima, a svaki od ansambla iz Kragujevca, Kruševca, Užica, Niša... trebao je da na scenu postavi po jedan njegov komad. To je bio veoma interesantan model, avangardan u to vreme, a smatram da je primenjiv i dan danas.
Naravno, Kragujevac kao centar i najstarije pozorište sa dobrim ansamblom dobio je da radi Razvojni put Bore Šnajdera, njegovo najveće delo, dok je, na primer, Užice dobilo Čarapu od 100 petlji, nešto manji komad, sa manje lica, a u Nišu je Zlatko Svibanj, sada profesor režije u Varaždinu, postavio takođe sjajnu predstavu Uvek zelen. U Nišu je i održan festival po Popovićevim delima, sve predstave je snimao reditelj Aleksandar Đorđević i to je onda prikazivano u čitavoj tadašnjoj Jugoslaviji.
 Bio je to uspešan model kulturne revalorizacije na najbolji način, a danas bi svi rekli decentralizacije. Pozorišne kuće van Beograda, njih sedam-osam, pojavile su se kao avangarda jer beogradska pozorišta u tom trenutku nisu radila dela ovog pisaca i na ovakav način, kaže Ivana Vujić.

Još uvek vam je ta predstava sveža u sećanju?

- Sve predstave su ponuđene jako mladim rediteljima. Ja sam bila jedina žena reditelj i najmlađa. Imala sam samo 19 godina. Ljudi sa televizije su banuli na moju ispitnu predstavu i pitali me da li hoću da radim u Kragujevcu. Morala sam da se odlučim odmah, istog momenta. Prihvatila sam jer je to za mene bio veliki izazov, a pošto je uprava pozorišta pre toga već pregovarala sa Egonom Savinom pa se zbog nečega nisu usaglasili imali smo i najkraći rok, svega 25 dana. Pošto potičem iz stare beogradske porodice, nikada ranije nisam boravili duže van njega pa je Kragujevac za mene bio događaj na svaki način.
Ansambl je bio jak i veoma posvećen radu. Pendula je igrao glavnu ulogu, Mirko Babić takođe jednu od važnijih, ali su svi izuzetno predano radili. Aktivirali smo čitav grad, puno dece je statiralo, uključen je bio folklor i orkestar, a Sava Baračkov je uradio odličnu scenografiju. Uspeli da napravimo jednu veliku predstavu.

To je, do sada bio vaš prvi i poslednji projekat u Kragujevcu. Zašto?

- U vreme rada na toj predstavi dešavali su se neki ne pozorišni događaji. Baš tada, drug Tito je otišao od nas, a ova predstava je aludirala na predsednika. Tadašnji upravnik se jako bojao, zatvarao nam rekvizitu ali smo mi uspeli da isteramo i istrajemo na svemu što se dešavalo na sceni i oko nje, na najbolji način isprovociramo publiku i to je još više doprinelo uspehu samog pozorišnog čina. Kao neko ko ima samo 19 godina, ja sam po završetku projekta demonstrativno rekla: Završila sam posao, odlazim i nikada se više neću vratiti ovde da radim. Međutim lepota svakog čoveka je baš u tome što se on menja.

Šta se to po vama promenilo. U poslednje vreme ste aktivno prisutni u kragujevačkim pozorišnim dešavanjima. Bili ste u žiriju JokimFesta, vaša predstava Antigona je bila na repertoaru JoakimInterFesta, sada režirate u Teatru?

- Moj vrli kolega, Dragan Jakovljević postao je upravnik ovdašnjeg teatra i pokrenuo mnogo dobrih stvari. On je završio našu školu, obrazovan je, intelektualac, ali i čovek iz ove sredine, koji voli svoj grad i svoje pozorište. Ranije smo imali sličan slučaj sa Nebojšom Bradićem koji je takođe mnogo stvari pokrenuo i postavio na pravi način u Kruševcu.
Vratila sam se Kragujevcu radosna. Napravljena je renesansa u Teatru. Većina nekadašnje uprave tada nije pripadala pozorišnom staležu, ali tada je bila takva politička klima ne samo u Kragujevcu, nego i u Beogradu i drugim gradovima i pozorišnim kućama. Teatri su bili smao odskočna daska političarima do drugih, važnijih i većih pozicija. Sada nije tako. U pozorištima, pa i vašem su sada ljudi koji, pre svega vole pozorište, žive za njega i sposobni su da inspirišu saradnike na stvaranje pravog pozorišnog čina.

Kako vam se sada čini Kragujevac?

- Sve se menja, i lepota je u toj promeni. Kragujevac je sada po meni, moderan grad, koji ima neki italijanski šmek. Ulice su pune ljudi, sve živo, uvek se nešto događa... Proces decentralizacije već je uveliko otpočeo. Ovo je grad sa tradicijom, lep grad. U nekom periodu svi ti srpski gradovi bili su nepravedno zaboravljeni ali su  sada, svako na svoj način krenuli su u ekspanziju i to je dobro, jer svi imaju svoje osobene kvalitete. Ali, kulturni projekti moraju se podržati. Kadrovi postoje, ali im je potrebna materijalna pomoć. U prilog tome govore svetska iskustva. Jedan Sente Tjen ima ne samo čuveni fudbalski tim već je i njihov teatar osnivač Pozorišne konvencije,a ne kuće iz mnogo većih francuskih gradova poput Pariza i Liona. Tu je svetski poznat i priznat Avinjonski festival. Berlin ide na premijere u Hamburg, Frankfurt i Minhen.
Kragujevac je interesantan grad ali i grad žrtvenik, što nikada ne smemo zaboraviti. Često se danas olako prilazi tome, a to je greška, jer je u pitanju vrsta velikog iskušenja koje je ovaj grad izdržao. Znam to i osećam dobro jer sam kao asistent na FDU izučavala temu stratišta u Banjičkom logoru i na Jajincima.

Da li ste pre početka rada znali za pobratimstvo između Kragujevca i Ingolštata?

- Ne, nisam znala. Delo je ranije trebalo da se prevede za Jugoslovensko dramsko i bilo je u planu da ga radi Mađeli. On je u međuvremenu odustao od toga, tako da prevod nikada nije završen. Uz pomoć Gete instituta  urađen je novi prevod i komad sam ponudila vašem upravniku Draganu Jakovljeviću i on ga je prihvatio. Tek tada sam saznala da su vaš grad i Ingolštat pobratimi. Eto, u pozorištu se uvek desi baš ono što treba.

Kakvi su vam utisci o dosadašnjem radu na predstavi?
 
- Dobro je da Kragujevac radi nešto premijerno u Srbiji, što Beograd nema čak ni prevedeno, a kamoli na sceni. Gete institut povodom kragujevačke predstave izdaje komad i kao knjigu, i ona će se čitati na svim akademijama ne samo u Srbiji nego i u čitavom regionu. U kragujevačkom ansamblu ima veliki broj mladih, školovanih ljudi, izuzetno zainteresovanih za eksperimentalan način rada. Tu su i doajeni poput Mirka Babića, koji odiše izuzetnom svežinom. Ali grad i država moraju ulagati u pozorište. Teatar je skupa investicija koja traži ulaganja. Pozorište to mnogostruko vraća, ali pre svega treba u njega ulagati. Svoju misiju i vidim u tome da čovek iz Evrope uradi nešto baš u Kragujevcu. Zašto i ne bi? Kragujevac i jeste Evropa. Ostalo su fraze i puki izgovor. Gleda se samo rezultat.




JOAKIM

kragujevačka pozorišna revija
broj 28-29


Reč domaćina JoakimFesta


IGRAJMO DOMAĆE!


U toku 2007. godine mnogi festivali su promenili svoje umetničko-organizacione koncepte pa i jedna od najznačajnijih pozorišnih institucija kod nas - Sterijino pozorje. U svom pola veka dugom postojanju, skoro da je bilo jedino koje je podsticalo stvaralaštvo domaćih dramskih autora. Sada u duhu novih društvenih okolnosti postalo je festival i srpskog pozorišta i pisca, ali i festival inostranog pozorišta i drame, otvarajući tako veliku prazninu na mapi pozorišnih festivala gde je domaći dramski pisac nepravedno zapostavljen i skrajnut u drugi plan, a od prvih Joakimovih posrba pre svega nemačkih autora nije prošlo ni puna dva veka.
U svome, takođe, novom konceptu, 5. JoakimFest odustaje od vraćanja na davno premašeni okvir Susreta profesionalnih pozorišta Srbije Joakim Vujić, a u želji da podigne kvalitet pozorišnog života u Srbiji, smatrajući ga jedinstvenim kreativnim prostorom. JoakimFest postaje tako festival najboljih pozorišnih predstava Srbije, kao ipredstava iz inostranih zemalja rađenih po tekstovima domaćih autora. Ovakav koncept uz nesebičnu pomoć gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića i njegovog zamenika Saše Milenića uspešno je zaživeo u Kragujevcu - Teatropolisu uprkos iracionalnom otporu nadležnih iz Ministarstva kulture Republike Srbije i njihovoj nejasnoj strategiji kulturnog vrednovanja koja nedovoljno prepoznaje interese drugih regiona sem Beograda i potrbu za stvaranjem autentičnih kulturnih vrednosti.
Izuzetan doprinos da se u gradu najstarijeg srpskog pozorišta promovišu najbolja ostvarenja po tekstovima domaćih autora dala je i Dragana Bošković, teatrolog, dugogodišnji selektor JoakimFesta. Svojim znalačkim i nadasve zanimljivim, raznovrsnim scenskim odabirom, uspela je da i ove godine, na 5. JoakimFestu predstavi sve one Joakimove potomke koji svojom kreativnošću i visokim umetničkim vrednostima daju pečat i prepoznatljiv identitet srpskom pozorištu svrstavajući ga tako među najbolja u Evropi.

Dragan Jakovljević, direktor Knjaževsko-srpskog teatra

Teatar u Mostaru


Mala Liska za Popa


Kragujevačko pozorište, nastupilo je prošle nedelje, 23. marta na Šestom internacionalnom festivalu komedije Zlatna liska (liska je vrsta retke rečne ptice koja živi u toku Neretve) u Mostaru sa komadom Čudo po Joakimu. Mostarski Festival komedije, od prošle godine je međunarodni (tada je na njemu i pobedila kragujevačka predstava Laža i paralaža), traje od 20. do 29. marta a na njemu učestvuju pozorišta iz Mostara, Kragujevca, Zenice, Sarajeva, Tuzle i Hrvatske.
Žiri festivala dodeljuje nagradu za najbolju predstavu u celini, Veliku Lisku, a posle svake odigrane predstave, takođe dodeljuje se nagrada za glumca večeri -  Mala Liska. Ove godine za najboljeg glumca u kragujevačkom ansamblu, po mišljenju članova tročlanog žirija, proglašen je Aleksandar Mihailović, koji u predstavi nastupa kao gostujući glumca iz niškog Narodnog pozorišta, a koji u Čudu po Joakimu tumači lik sveštenika Oca Lazara i Budimske eparhije.

Laureati


Jakovljeviću priznanje u Rumuniji


Povodom obeležavanja šest decenija postojanja, pobratimske pozorišne kuće iz Piteštija Teatra Al. Davila od 10. do 12. aprila u ovom rumunskom gradu (takođe pobratimom sa našim gradom) upriličeno je veliko, trodnevno pozorišno slavlje na kome je bila prisutna i delegacija iz našeg Teatra. Tom prilikom, na centralnoj svečanosti u piteštanskom pozorištu povodom 60. godina rada, kragujevačkom reditelju i direktoru Knjaževsko-srpskog tetra uručeno je veliko priznanje za izuzetnu umetničku saradnju ova dva pozorišta i veliki doprinos u radu Al. Davile.

Dan Teatra


Proslava prestonice pozorišta


Ovogodišnje obeležavanje, Sretenja, 15. februara, dana kragujevačkog Teatra, proteklo je u čitavom nizu manifestacija.
Dan ranije, 14. februara na maloj sceni (Scena Ljuba Tadić) promovisan je zbornik radova o životu i radu Joakima Vujića, oca srpskog pozorišta, koji je nastao kao rezultat okruglog stola održanog tri godine ranije. U zbornik su uvršteni radovi, esejii epistole najpoznatijih naših teatrologa i istoričara pozorišta: Alojza Ujesa, Raška V. Jovanovića, Vladimira Arsića, Vide Ognjenović, dr Vladimira Pejovića, dr Zorana T. Jovanovića, Dejana Obradovića... A, na promociji zbornika govorila je profesor Dragana Bošković i direktor Knjaževsko-srpskog teatra, reditelj, Dragan Jakovljević.
Sutradan na sam dan Sretenja, 15. februara, tačno u podne u Svečanoj sali Skupštine grada, potpisan je protokol o saradnji dva pozorišna - festivalska grada i dva teatra, Kragujevca i Herceg Novog.
Na velikoj sceni kragujevačkog pozorišta (Scena Joakim Vujić) pod nazivom Povratak u zavičaj promovisano je prvo kolo od pet knjiga nedavno objavljenih sabranih dela poznatog srpskog pisca Vidosava Stevanovića u izdanju kragujevačke izdavačke kuće Koraci. O stvaralaštvu svetski priznatog pisca, poreklom iz našeg kraja, kao domaćin večeri nadahnuto je govorio književnik i zamenik gradonačelnika Kragujevca Saša Milenić.
Potom je u Galeriji Joakim otvorena izložba digitalnih slika Scena iza scene kragujevačkog likovnog umetnika Milivoja Miše Štulovića.
Po tradiciji na dan teatra usledio je sretenjski vatromet a potom je izvedena premijera komada Konak po tekstu Danka Popovića u režiji Vladimira Lazića. Praizvedbi ovog teksta prisustvovali su pored samog pisca živog klasika Danka Popovića i episkop Šumadijski gospodin Jovan i gradonačelnik kragujevca Veroljub Stevanović.
Ovogodišnji žiri za dodelu statuete u sastavu: Slavenko Saletović reditelj (predsednik žirija), Vojislav Voki Kostić kompozitor, Jelena Jovanović kostimograf, Milić Jovanović glumac i Dragan Jakovljević reditelj jednoglasno je doneo odluku da se statueta oca srpskog teatra dodeli Narodnom pozorištu iz Niša.
U ime laureata nagradu je primio Saša hadži Tančić, prozni pisac i upravnik niške kuće.
Ovogodišnji laureat Prstena Joakima Vujića je poznati pozorišni reditelj Nebojša Bradić, direktor BDP-a.

Jakimova galerija


Izložba Ajvora Priketa


U galeriji Knjaževsko-srpskog teatra u Kragujevcu, 25. februara otvorena je izložba fotografija Zatišje posle Oluje autora fotoreportera Ajvora Priketa iz Irske. Priket na potresan način prati sudbinu Srba koji se vraćaju u Hrvatsku, odakle su izbegli posle vojne akcije Oluje.
- Njegova priča je suštinski antiratna jer na uzdržan i istovremeno potresan način govori o posledicama rata i politike, svedočeći tako o otuđenosti onih čijim se odlukama prekrajaju granice i veliki broj ljudi gura u ponor rata i beznađa, rekao je na otvaranju izložbe u galeriji Joakim Predrag - Cile Mihajlović, stručni saradnik Narodnog muzeja u Kragujevcu.
Ajvor Priket rođen je 15. avgusta 1983. godine u mestu Fermoj u oblasti Kork u Irskoj. Diplomirao je dokumentarnu fotografiju na Njuport univerzitetu u Velsu. Realizovao je do sada tri velika projekta, među kojima je i Otrovna zemlja, stvaran u romskom izbegličkom kampu na Kosovu. Njegova fotografija iz ciklusa Zatišje posle Oluje, pod nazivom Slavica hrani sina Nikolu dok njen suprug Nebojša spava, ocenjena je kao vrhunsko delo, i izložena je u Britanskoj nacionalnoj galeriji već nekoliko meseci, a nakon toga biće arhivirana kao deo blaga galerije.

Izdavač: Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac, Daničićeva 3; za izdavača Vojo Ličić; glavni odgovorni urednik Zoran Mišić; redakcija: Zoran Miljković, Jovan Gligorijević, Marija Soldatović; grafički dizajn Aleksandar Đoković; fotografije: Miloš Ignjatović, Dragan Vučković, Nebojša Raus, Zoran Miljković Joe; lektor i korektor Margita Milivojević.
Telefoni redakcije: 034 617 05 00
Tiraž 500 primeraka.