|
|
|
JOAKIM
kragujevačka pozorišna revija
broj 43-44
SNOVI SRETENJSKE NOĆI
A da je teatar osobito jedna nuždna škola, to svi prosveješćeni narodi zasvjedočavaju, kod koji po varoša ne samo da se jedan teatar derži, nego ih i po sedam i osam ima, kako n. p. u Veneciji, Milanu, Florencu, Rimu, Parizu, Londonu, Lajpcigu, Berlinu, Petersburgu, Moskvi i procima carstvujušćim varošima i gradovi; a takožde teatri i po malim varošicama i jošte dobrim selma derže se kod prosvešćeniji naroda; jerbo u teatri može se štogod dušepoleznije i dušespasitelnije čuti i naučiti, ne želi na makar kakvi drugiji mesti.
Joakim Vujić, Životoopisanije, moja neka teatralna predstavljenija
Na Sretenje Gospodnje, 15. februara 2010. godine, kada Srbija slavi Dan državnosti u znak sećanja na dizanje prvog srpskog ustanka, ali i na usvajanje Sretenjskog ustava kao prvog ustava obnovljene države i jednog od najnaprednijih u Evropi toga dobam obelećava 175 godina od osnivanja prvog državnog pozorišta, Knjaževsko-srpskog teatra.
I Teatar i mnoge druge po prvi put osnovane institucije, pre ili posle 1835. godine, u tada prestonom Kragujevcu, a ima ih zaista mnogo, nedvosmisleno jasno su opredelili Srbiju da se utemelji i razvija kao moderna država koja uspešno pronalazi svoje mesto u porodici emancipovanih evropskih naroda. U teškom dramatičnom vremenu u kome je živeo srpski narod početkom 19. veka, dva glavna junaka naše sretenjske priče, i Miloš i Joakim, su sagledali budućnost Srbije hrabro se upustivši, svako na svoj način, u ostvarenje svojih snova.
Slaveno-serbski spisatelj i Knjažesko-srbskog teatra direktor, karisim, Joakim Vujić svoju pozorišnu estetiku formulisao je u Životoopisaniju sa uverenjem da pozorište nije puka zabava, već neophodna škola gde se pre svega na prjatan način uči, a potom i zabavlja.
Posle Joakimovog sretenjskog repertoara i komada predromantičarskog stila, u to vreme aktuelnih na evropskim scenama kasnijih decenija Knjaževsko-srpski teatar pokreće najaktuelnije, pa i najbolnije nacionalne teme. Kao najbolji svedok, ali i onaj ko razume, sva iskušenja i izazove epohe i kao nuždna škola prikazao je svet i okruženje u potpunij složenosti.
Tanane i organske veze između društva i teatra učinile su da nam pozorište pomogne da ispunimo prazninu u sebi i da ne ostanemo bez snova. Ovog puta, u slavljeničkoj atmosferi, ne želim da spominjem patnju i žrtvu koju je Joakim, majstor strastvenog gubitništva, podneo kada je prometejski zapalio plamen pozorišne umetnosti u Kragujevcu. Knjaževsko-srpski teatar se trudio da ge uspešno sačuva proteklih decenija i tako značajno doprinese formiranju nacionalnog identiteta.
Jer, istina je da čovek može da se opeče ako se previše igra vatrom, ali postoji mogućnost da se prosvetli i zasija, Rober Lepaž.
I, kao što reče Sterija, sve što je bilo dobro opisaće istorija.
Dragan Jakovljević, reditelj
Knjaževsko-srpskog teatra direktor
JOAKIM
kragujevačka pozorišna revija
broj 40-42
Ministar u Teatru
Ustanova od nacionalnog značaja
Ministar kulture u Vladi Republike Srbije, Nebojša Bradić, je u pratnji domaćina Saše Milenića, predsednika Skupštine Grada Kragujevca, 28. septembra 2009. godine posetio je Spomen park Kragujevački oktobar i Knjaževsko-srpski teatar.
Tom prilikom ministru Bradiću uručeno je pismo o namerama da Knjaževsko-srpski teatar dobije status ustanove od nacionalnog značaja, a pokrenuta je i inicijativa o potpisivanju Protokola o saradnji između Grada Kragujevca i resornog ministarstva.
Na Sceni Ljuba Tadić Knjaževsko-srpskog teatra održana je konferencija za medije i tom prilikom Nebojša Bradić je istakao sledeće:
- Imajući u vidu jubilej pozorišta - 175 godina od osnivanja, značaj koji ima za kulturni život Srbije, inicijativa je na mestu i to će biti predmet našeg zajedničkog bavljenja. To je izvor pozorišnog života u ovom delu Balkana, dokaz kakvo je utemeljenje naše kulture. Tradicija mora da bude dobro uočena i prepoznata uz našu podršku za moguć pravac razvoja. Ministarstvo kulture u prethodnom periodu prepoznalo je institucije i manifestacije u Kragujevcu, kao važne nosioce misije decentralizacije i kroz podršku tim manifestacijama, nastoji da jasno ukaže na smisao decentralizacije, da ima uspešne partnere sa kojima može da razvija nove inicijative. Za nas je područje saradnje jedinstveno, ne postoji razlika između republike, gradova i lokalne vlasti, istakao je Bradić.
Uvodno slovo Joakimovo
4. JoakimInterFest, Protejev san
Poštovani prijatelji pozorišne umetnosti,
uvaženi gosti, dame i gospodo,
dobro veče i dobro došli u najstarije srpsko pozorište, dobro došli u Knjaževsko-srpski teatar na 4. JoakimInterFest!
Direkcija Festivala i selektor, nastojali su da i ove godine JoakimInterFest pod nazivom Protejev san ostane na tragu koncepcije koja se nametnula prethodnih godina, da se svakim Festivalom predstave neke od esencijalnih pozorišnih vrednosti okupljenih oko srodne, pre svega inovativne i istraživačke tematike.
Iako svesni sinkretičnosti pozorišnog bića, ovoga puta našu pažnju smo usmerili ka stvaralaštvu reditelja, bića protejske prirode koje sa svakom novom predstavom menja svoj lik i postavlja mnogobrojna i delikatna pitanja. Taj neumorni pesnik scene sa dubokim uverenjem svakog puta iznova izmaštava svoju priču o boljem i humanijem svetu.
Svih deset predstava, od kojih devet u takmičarskom programu četvrtog JoakimInterFesta, svaka na svoj način sa bogatim i širokim dijapazonom rediteljskih poetika, različitih senzibiliteta i kulturoloških nasleđa ujedinjuje se oko stožerne teme, sa velikom brigom i zapitanošću nad sudbinom pojedinca u dramatizovanom društvu i globalizovanom svetu dvadeset i prvog veka.
Duboko sam uveren da ćemo tokom ovih desetak dana trajanja Festivala, svi zajedno, i publika i učesnici, u Kragujevcu Teatropolisu, kako rekosmo i prošle godine, retkom mestu zajedništva i udruženog mišljenja, dobro razumeti sva pitanja savremenih Proteja, i na njih naći prave i pravovremene odgovore jer to i jeste cilj ovakvog i sličnih festivala.
Dragan Jakovljević,
reditelj, selektor festivala na otvaranju 4. JoakimInterFesta
Joakim građanin sveta
Četvrti međunarodni festival malih scena proglasio je otvorenim prigodnom besedom o Joakimovom snu kragujevačkih književnik Slobodan Pavićević.
- Na Sretenje 1835. godine sreli su se narodni poslanici, knjaz Miloš i Joakim Vujić. Narodna skupština je tada imala samo dve tačke dnevnog reda: Sretenjski ustav i Knjaževsko- srpski teatar. Knjaz Miloš i srpski narod su se oko Sretenjskog ustava davno razišli ali, ova druga tačka dnevnog reda iz 1835. godine u Kragujevcu još uvek traje. Pre četiri godine preseljena je ona u međunarodni pozorišni festival malih scena, i Srbija tu međunarodnu pozorišnu skupštinu u svom kulturnom kalendaru upisuje kao JoakimInterFest.
Ne da Kragujevac da Joakim ode iz Kragujevca, iz Srbije.
Joakim je srpski Protej, a Protej, morski bog u grčkoj mitologiji, ima proročke sposobnosti, istakao je u svojoj besedi Pavićević.
Po njemu, otuda je valjada ovogodišnji, četvrti JoakimInterFest, ima podnaslov – Protejev san.
- JoakimInterFest ima svoju publiku. I, to ne samo onu koja beži od svetske crne hronike sa TV ekrana. Priča o globalizovanom svetu i dramatizovanom društvu, dakle, može da počne – otvoreno.
Joakim Vujić, kao građanin sveta, mogao bi da kaže: Moj InterFest proglašavam otvorenim, završio je i svečano otvorio JoakimInterFest Slobodan Pavićević.
Joakimova gostovanja
Predstava i izložba plakata
Kragujevački ansambl se prijateljima iz Sarajeva predstavio izložbom pozorišnih plakata i predstavom Laža i paralaža. Kragujevačke pozorišnike primio ambasador Srbije Grujica Spasojević.
Knjaževsko-srpski teatar iz Kragujevca gostovao je početkom marta u Narodnom pozorištu u Sarajevu. Ovo gostovanje usledilo je kao deo dogovorenih aktivnosti, potpisanih u protokolu o saradnji između ove dve kuće, nedavno u Kragujevcu, na Sretenje, 15. februara a koji podrazumeva tešnju saradnju, razmenu predstava, obuka stručnih kadrova i priprema zajedničkih projekata, a koji su ispred ova dva pozorišta potpisali direktor Narodnog pozorišta iz Sarajeva Gradimir Gojer i direktor Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca Dragan Jakovljević.
Kao prvi deo tih dogovorenih aktivnosti i potpisanog Protokola o dugoročnoj saradnji između Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca i Narodnog pozorišta Sarajevo, u Narodnom pozorištu u Sarajevu otvorena je izložba Pozorišni plakat Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca.
Kragujevčani su 3, marta u sarajevskom Narodnom pozorištu odigrali predstavu Laža i paralaža po tekstu Jovana Sterije Popovića i u režiji Dragana Jakovljevića. Reč je o tragikomediji u čijem fokusu je preispitivanje uloge umetnika u odnosu na društvo koje ne razume potrebu da se umetnik kreativno izrazi, ne samo da bi menjao svet, nego da bi preživeo u njemu.
Za Kragujevac je ovo važno kulturno povezivanje na teritoriji eks Ju republika, a, Knjaževsko-srpski teatar do sada je napravio nekoliko sporazuma o saradnji, kao i bratimljenja sa teatrima. Među njima su banjalučko pozorište, pozorišta u Mariboru u Sloveniji, Piteštiju u Rumuniji, kao i sa pozorištima u Mostaru i Sarajevu.
U Sarajevu je glumce iz Kragujevca primio ambasador Srbije Grujica Spasović.
Na našoj sceni
10. Međunarodni džez festival u Kragujevcu, jubilarni praznik vrhunske muzike
Od 19. do 22. marta 2009. godine u Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu održan je 10. međunarodni džez festival, na kojem su učestvovali gosti iz Engleske, Italije, Ukrajine, Austrije i Amerike.
Na kragujevačkom festivalu nastupili su kvartet britanskog klarinetiste Sema Kroketa, Italijan Flavio Davanco i njegov ICS 4TET, ukrajinska džez pevačica Olga Vojčenko, kao i kvintet, koji pored Maksa Kočetova iz Ukrajine, čine i muzičari iz Srbije Milan Pavković, Strahinja Banović, Ivan Aleksijević i Dušan Ivanišević.
Takođe, na festivalu će publika biti u prilici da vidi nastupe Angele Trendel i sastava Mozaik iz Austije, Vinsenta Heringa i sastava Ert Džez Agents iz Amerike, Invidia Kuarteta iz Srbije, Tima Garlanda i trija D Lagthaus iz Velike Britanije i Beogradskog džez trija iz Srbije.
Ulaznice za Džez festival u Kragujevcu, koji je jedna od najvećih međunarodnih muzičkih manifestacija u centralnoj Srbiji, koštale su 500 dinara po festivalskom danu i mogle su se nabaviti u Domu omladine, Pivnici i na biletarnicama Gradske dvorane Šumadija i Knjaževsko-srpskog teatra. Komplet karata za sva četiri dana festivala koštao je 1.500 dinara.
Na Džez festivalu u Kragujevcu u proteklih deset godina nastupili su gotovo svi domaći džezeri kao i veliki broj izvođača iz sveta, muzičari poput Ramba Amadeusa, Krisa Džareta, Vasila Hadžimanova, Vlatka Stefanovskog, Tanje Jovićević, Bisere Veletanlić, kao i sastava D Belgrade Diksilend Orkestra, Big Band RTS-a,...
Festival se održava u organizaciji agencije ReKreativno i Doma omladine, a pod pokroviteljstvom Skupštine Grada u Kragujevcu.
JOAKIM
kragujevačka pozorišna revija
broj 36-39
Teatroplolis, prva pozorišna republika
Kragujevac srpski Edinburg
Nimalo slučajno ovogodišnji JoakimInterFest ne počinje izložbom fotografija koja je posvećena jednom od najvećih evropskih i svetskih pozorišnih festivala, Edinburškom festivalu. Mi smo, ovde u Kragujevcu, uspostavili koncept Teatropolisa, odnosno Kragujevca grada teatra, baš kako neko reče prvu pravu pozorišnu republiku, onakvu kao iz antičkih vremena. U našem Kragujevcu Teatropolisu imamo četiri festivala: JoakimFest, festival domaće drame koji je u potpunosti posvećen domaćem dramskom autoru, JoakimInterFest, Međunarodni pozorišni festival malih scena, tradicionalni lutkarski festival Zlatna iskra koji organizuje kragujevačko Pozorište za decu i jedan,
meni lično veoma drag festival, redak na ovim našim prostorima, Festival gimnazijskih pozorišta Srbije, koji je u stvari pravi rasadnik talenata i budućih pozorišnih poslenika. Želja svakog organizatora pozorišnih festivala u svetu, pa tako i naše Direkcije JoakimFesta i JoakimInterFesta jeste, da se barem malo približimo tom famoznom Edinburgu. Daleko od toga da se zanosimo mišlju i laskamo sebi da smo u tome i uspeli, ali smatram da smo na dobrom i pravom pozorišnom putu. Ko zna možda jednog dana Kragujevac bude zaista pravi srpski Edinburg. U prilog tome govori činjenica da je interesovanje za učešće na JoakimInterFestu bilo veliko. Prijavilo se preko 50 pozorišta, glumačkih trupa i ansambala iz svih krajeva sveta. Ovogodišnji JoakimInterFest, pod motom Tespisova kola posvećen je glumcu.
Dragan Jakovljević,
reditelj, direktor Knjaževsko-srpskog teatra i Direkcije Festivala,
na otvaranju izložbe fotografija Linde Grejem posvećenoj
Edinburškom Frinč festivalu kojom je otvoren JoakimInterFest 2008.
Međunarodna saradnja
Festival teatara i gradova pobratima
U planu je nova međunarodna saradnja našeg pozorišta. Iz tog razloga, direktor Knjaževsko-srpskog teatra Dragan Jakovljević i operativni direktor kuće Aleksabdar Miloradović, boravili su 18. novembra u radnoj i prijateljskoj poseti Slovenskom narodnom gledališču iz Maribora, jednom od učesnika na JoakimInterFestu 2008. (Intimni autoportret Fride Kalo - nagrade ѕa vizuelnost predstave i specijalan nagrada rediteljki Ivani Vujić). Sem prisustva na premijeri mariborskog komada Za dobro naroda dogovorena je i platforma za dalju saradnju. Naš Knjaževsko-srpski teatar, piteštanski Teatar Al.Davila i mariborsko pozorište kao nosioci projekta konkurisaće za sredstva kod Srednjevropske fondacije za evropske pocese i kulturnu integraciju Kulturni koridor broj 5 radi pokretanja međunarodnog pozorišnog festivala na čijem repertoaru bi nastupala pozorišta iz gradova pobratima.
Gostovanje u Piteštiju
Gogoljevi zapisi ludaka podno Karpata
Kragujevački Knjaževsko-srpski teatar gostovao sa monodramom Dnevnik jednog ludaka na Međunarodnom pozorišnom festivalu malih scena u rumunskom gradu Piteštiju. Sem festivalskih i pozorišnih razloga, idealna prilika da se obiću pobratimi iz Rumunije, grad i Teatar Al.Davila.
Kao i prethodnih godina ansambl Knjaževsko-srpskog teatra negde u ovo vreme učestvuje na Međunarodnom pozorišnom festivalu malih scena u pobratimskom, rumunskom gradu Piteštiju. Gradovi i teatri pobratimi, pa je to idealna prilika da se sem festivalskih i scensko-pozorišnih razloga, povoda i rezultata, mala ali odabrana ekipa kragujevačkih pozorišnika provode u, još taze, Evropskoj Uniji.
Prvobitno, za učešće na 12. Davila Studio Inter Festu bila je najavljena kragujevačka predstava Teza, koju je radio rumunski reditelj Dan Tudor. Razlozi višestruki - eksperimentalna forma, poznato Tudorovo ime koji je u zemlji domaćina velika rediteljska i glumačka zvezda, kao i čitav niz kvalitetnih glumačkih rola kragujevačkog ansambla. Ali, ništa od toga, pošto rumunsko Ministarstvo kulture, koje je pokrovitelj piteštanskog međunarodnog festivala, insistira da se sve predstave odigraju na maloj sceni za koju je ansambl Teze previše brojan i scenografija i dekor preveliki.
Sa Ministarstvom kulture, pogotovo rumunskim se nije igrati, prelazi se na rezervnu, takođe maloscenski prigodnu varijantu i igranje Gogoljeve monodrame Dnevnik jednog ludaka glumca Ivana Vidosavljevića, koju je režirao Dušan Stanikić, takođe, glumac ovdašnji.
Jovan Grujić, reditelj
Bavim se svojom idejom
Prva premijera ove pozorišne sezone predstavila je ovdašnjoj publici rad Jovana Grujića, relativno mladog reditelja, koji je diplomirao na BK akademiji u klasi Nikite Milivojevića. Njegova diplomska predstava rađena po tekstu Vitolda Gombrovića Ivona, kneginja burgundska u BITEF još uvek se igra. Zahvaljujući tom uspehu dobio je šansu da ponovo uradi komad u istom teatru pa je pre nekoliko nedelja premijerno izveden Stopardov komad Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi u njegovoj režiji.
U međuvremenu radio je i u beogradskom pozorištu Boško Buha, vodio pozorišne radionice u Inđiji, Kovinu i Beogradu, bio asistent Nikiti Milivojeviću na projektu predstave Tesla. Sa pozorišnom radionicom KC Inđija režirao Šekspirov San letnje noći sa kojom je osvojio nagradu za najbolju profesionalnu režiju u Srbiji 2005. godine. Gospođa ministarka je njegova četvrta režija u profesionalnom pozorištu.
Marina Perić, glumica
Imala sam obavezu da se ne obrukam
Kakvi su joj još utisci posle prvih izvođenja Gospođe ministarke?
- Bila sam nekako prazna pred pretpremijeru. Nisam imala ni onu stimulativnu tremu, ona se pojavila kasnije. Srećom sve predstave su prošle odlično. Premijerna publika nije možda bila toliko opuštena kao ona pretpremijerna, ali su u odnosu na neke druge premijere bili su opušteniji što je zasluga samog komada. Kada sam prvi put čula da ću igrati Ministarku, mislila sam da su to samo priče, pa se nisam mnogo uzbuđivala. Fina, lepa želja i iskazano poverenje u mene kao glumca. I kada sam zvanično čula da ću je igrati bila sam rasterećena, iako sam znala da je ova uloga veliki zadatak, i bila svesna da posle dugog vremena igram glavnu ulogu. Gledala sam da uopšte ne razmišljam o tehničkim i drugim, uobičajenim problemima i ušla sam u to kao u igru. To je i moj sadašnji stav: Hajde da se igramo svi zajedno. Mislim da je to dobar stav, u suprotnom, veličina zadatka bi mi sigurno nametnula neku kočnicu.
Monografija o Biljani Srbljanović predstavljena u Beogradu
Prijateljske porodične i druge priče u JDP-u
Sedam meseci posle kragujevačke promocije (na prošlom JoakimFestu), 18. decembra, monografija Biljana Srbljanović - porodične i druge priče dočekala je svoje beogradsko predstavljanje u Studiju Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Autor knjige je pozorišni kritičar i publicista Slobodan Savić, a monografiju je izdao kragujevački Knjaževsko-srpski teatar povodom dodele Statuete Joakim Vujić za 2007. godinu poznatoj dramskoj književnici Biljani Srbljanović za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji.
Sala studija JDP-a bila je prepuna, a o knjizi su govorili direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta Branko Cvejić, pozorišni kritičar Ivan Medenica, glumica Mirjana Karanović, reditelj Dejan Mijač, Dragan Jakovljević upravnik kragujevačkog pozorišta i sam autor, a promociji su prisustvovala i poznata imena naše kulture i umetnosti, poput: Jovana Ćirilova, Borke Pavićević, Feliksa Pašića, Branke Prpe...
JOAKIM
kragujevačka pozorišna revija
broj 30-35
Teatar u Mladenovcu
Teza otvorila Festival
Predstava Teza irskog pisca Pola Mida koju je u Knjaževsko-srpskom teatru režirao rumunski reditelj Dan Tudor, otvorila je 6. oktobra pozorišni festival u Mladenovcu Teatar u jednom dejstvu.
Od 6. do 12. oktobra u mladenovačkom Centru za kulturu na festivalu Teatar u jednom dejstvu 2008 učestvovali su teatri iz Kragujevca, Niša, Zrenjanina, Beograda (Atelje 212 i Beogradsko dramsko pozorište) kao i zagrebački Tatar Rugantino.
Otvoren 5. JoakimFest
Kao i svake godine, i 5. JoakimFest je otvoren 7. maja izložbom Srpski pozorišni plakat u pozorišnoj Galeriji Joakim. Na konkurs za ovu manifestaciju, četvrtu po redu, žiri u sastavu: Jelena Jovanović, kostimograf, Slobodan Štetić, akademski slikar i grafičar (predsednik žirija), Dragan Pešić, slikar-grafičar, Milovoje Miša Štulović, slikar i scenograf i Dragan Jakovljević, reditelj, od 45 prispelih radova iz osam pozorišnih kuća u Srbiji izabrani su i izloženi 17 plakata u galeriji pozorišta.
Gran pri izložbe dobio je Vladimir Tepavac iz Sombora, a diplome Nikola Vukašinović iz Užica i Jovan Tarbuk iz Beograda.
Direktor pozorišta, reditelj Dragan Jakovljević obratio se potom gostima u sali teatra:
- Poštovani prijatelji pozorišne umetnosti, dame i gospodo, uvaženi gosti, kolege i predstavnici medija, dobro veče i dobro došli u Knjaževsko-srpski teatar, u najstarije srpsko pozorište. Dobro došli na 5. JoakimFest.
U proteklih par godina nekoliko pozorišnih festivala doživelo je promenu svog-umetničko-organizacionog koncepta, pa i naš JoakimFest. Odlukom Direkcije festivala od prošle godine je to festival najboljih pozorišnih predstava Srbije po tekstovima domaćih dramskih autora. Ovakva odluka našla je svoje utemeljenje u činjenici da je Kragujevac-Teatropolis grad najstarijeg srpskog teatra, ali i grad pozorišnih festivala. Da podsetim: JoakimFesta, JoakimInterFesta, Međunarodnog festivala lutkarskih pozorišta i festivala gimnazija pozorišta Srbije.
Festival je zvanično otvorio zamenik gradonačelnika Kragujevca - Saša Milenić.
Peti JoakimFest, otvoren je predstavom iz pratećeg programa festivala, komadom Vasilea Aleksandrija Sanziana i Pepelea koju je režirao poznati rumunski glumac i reditelj Dan Tudor, autor koji je nedavno i na sceni kragujevačkog pozorišta postavio komad Teze.
Joakimova Galerija
Grk Zorba iz Novog Sada
U Joakimovoj Galeriji Knjaževsko-srpskog teatra otvorena je izložba fotografija iz jubilarne, stote predstave baleta Grk Zorba novosadskog Srpskog narodnog pozorišta.
Autor fotografija je Rajko Karišić iz Beograda, a izložbu je otvorio umetnički rukovodilac galerije, slikar, Milivoje Štulović, po kome bi ova i ovakva izložba mogla da bude i inicijator baletsko-operske scene u Kragujevcu.
Autor izložbe Rajko R. Karišić je rođen u 1952. godine u Bačkom Dobrom polju. Gimnaziju je završio u Vrbasu a zatim je diplomirao na Mašinskom fakultetu u Novom Sadu. Fotografijom je počeo da se bavi u vreme studiranja u FKK Mašincu na Mašinskom fakultetu. Njoj je ostao veran do današnjih dana. Nosilac je zvanja Kandidat majstora fotografije na polju umetničke fotografije. Član je ULUS-a, UPIDIV-a i ULUV-a.
Do sada je imao preko četrdeset samostalnih izložbi i preko sto zajedničkih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Pozorišna žurka u Trmbasu
Kao i prošle godine, članovi kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra, kraj pozorišne sezone obeležili su celodnevnim provodom u porodičnoj vikendici glumca ovdašnjeg Aleksandra Milojevića Lije, prošle nedelje, 29. juna u obližnjem selu Trmbas.
Lep letnji dan kao stvoren za provod, pa dobro raspoloženje nije izostalo. Za svakog po nešto, prase, jagnje, osvežavajuća alkoholna pića svih fela, muzički hitovi i evergrin numere svih generacija, uzrasta i fahova.
Ove godine, ovaj skup kragujevačkih pozorišnika koji već preti da preraste u tradicionalan, uveličali su i gosti sa strane prijatelji i saradnici našeg pozorišta: teatrolog Dragana Bošković, pisac Vidosav Stevanović sa suprugom Marijom i apsolutni kralj narodskog humora, glumac, scenarista i reditelj Radoš Bajić sa svojim saradnicima na serijalu Selo gori a baba se češlja, direktorom fotografije Predragom Jočićem i svojim pomoćnikom Ivanom Zacerom. Takođe, za razliku od lane, za trmbašanski piknik bili su zainteresovani i brojni lokalni elektronski mediji, Kanal 9 je izveštavao sa lica mesta a u žurku su se telefonski uključivali voditelji radio stanica. Svi prisutni, mogli su uživo da se uvere da je prvi glas kragujevačkog teatra još uvek prvakinja ove kuće Mileva Žikić, a harmonike se latio i sam Radoš Bajić izvevši na njoj omaž pesama kragujevačkog pesnika i kompozitora Dragiše Nedovića.
Jakimovi prijatelji
Decentralizacija je već počela
Ovogodišnji Dan teatra, Sretenje, 15. februar Knjaževsko-srpski teatar obeležiće premijerom komadom nemačke spisateljice Marilujze Flajser Pioniri iz Ingolštata koji sa kragujevačkim ansamblom na Sceni Joakim Vujić postavlja poznata beogradska rediteljka Ivana Vujić.
I pored tako bogate i raznovrsne karijere, ne propušta priliku da naglasi da je svoj, prvi, veliki projekat radila baš u kragujevačkom pozorištu.
- Bio je to 1980. godine a radili smo komad Aleksandra Popovića Razvojni put Bore Šnajdera. Ja sam tada imala samo 19 godina. Popović je u to vreme bio persona non grata i na crnoj listi srpske kulture. Neki pametni ljudi, poput Mihiza, Filipa Davida i Karaulca, smislili su način, kako da ovog, uz Duška Kovačevića, najvećeg našeg pisca, vrate na srpsku scenu i u žižu javnosti.
Televizija je finansirala festival po Popovićevim delima, a svaki od ansambla iz Kragujevca, Kruševca, Užica, Niša... trebao je da na scenu postavi po jedan njegov komad. To je bio veoma interesantan model, avangardan u to vreme, a smatram da je primenjiv i dan danas.
Naravno, Kragujevac kao centar i najstarije pozorište sa dobrim ansamblom dobio je da radi Razvojni put Bore Šnajdera, njegovo najveće delo, dok je, na primer, Užice dobilo Čarapu od 100 petlji, nešto manji komad, sa manje lica, a u Nišu je Zlatko Svibanj, sada profesor režije u Varaždinu, postavio takođe sjajnu predstavu Uvek zelen. U Nišu je i održan festival po Popovićevim delima, sve predstave je snimao reditelj Aleksandar Đorđević i to je onda prikazivano u čitavoj tadašnjoj Jugoslaviji.
Bio je to uspešan model kulturne revalorizacije na najbolji način, a danas bi svi rekli decentralizacije. Pozorišne kuće van Beograda, njih sedam-osam, pojavile su se kao avangarda jer beogradska pozorišta u tom trenutku nisu radila dela ovog pisaca i na ovakav način, kaže Ivana Vujić.
Još uvek vam je ta predstava sveža u sećanju?
- Sve predstave su ponuđene jako mladim rediteljima. Ja sam bila jedina žena reditelj i najmlađa. Imala sam samo 19 godina. Ljudi sa televizije su banuli na moju ispitnu predstavu i pitali me da li hoću da radim u Kragujevcu. Morala sam da se odlučim odmah, istog momenta. Prihvatila sam jer je to za mene bio veliki izazov, a pošto je uprava pozorišta pre toga već pregovarala sa Egonom Savinom pa se zbog nečega nisu usaglasili imali smo i najkraći rok, svega 25 dana. Pošto potičem iz stare beogradske porodice, nikada ranije nisam boravili duže van njega pa je Kragujevac za mene bio događaj na svaki način.
Ansambl je bio jak i veoma posvećen radu. Pendula je igrao glavnu ulogu, Mirko Babić takođe jednu od važnijih, ali su svi izuzetno predano radili. Aktivirali smo čitav grad, puno dece je statiralo, uključen je bio folklor i orkestar, a Sava Baračkov je uradio odličnu scenografiju. Uspeli da napravimo jednu veliku predstavu.
To je, do sada bio vaš prvi i poslednji projekat u Kragujevcu. Zašto?
- U vreme rada na toj predstavi dešavali su se neki ne pozorišni događaji. Baš tada, drug Tito je otišao od nas, a ova predstava je aludirala na predsednika. Tadašnji upravnik se jako bojao, zatvarao nam rekvizitu ali smo mi uspeli da isteramo i istrajemo na svemu što se dešavalo na sceni i oko nje, na najbolji način isprovociramo publiku i to je još više doprinelo uspehu samog pozorišnog čina. Kao neko ko ima samo 19 godina, ja sam po završetku projekta demonstrativno rekla: Završila sam posao, odlazim i nikada se više neću vratiti ovde da radim. Međutim lepota svakog čoveka je baš u tome što se on menja.
Šta se to po vama promenilo. U poslednje vreme ste aktivno prisutni u kragujevačkim pozorišnim dešavanjima. Bili ste u žiriju JokimFesta, vaša predstava Antigona je bila na repertoaru JoakimInterFesta, sada režirate u Teatru?
- Moj vrli kolega, Dragan Jakovljević postao je upravnik ovdašnjeg teatra i pokrenuo mnogo dobrih stvari. On je završio našu školu, obrazovan je, intelektualac, ali i čovek iz ove sredine, koji voli svoj grad i svoje pozorište. Ranije smo imali sličan slučaj sa Nebojšom Bradićem koji je takođe mnogo stvari pokrenuo i postavio na pravi način u Kruševcu.
Vratila sam se Kragujevcu radosna. Napravljena je renesansa u Teatru. Većina nekadašnje uprave tada nije pripadala pozorišnom staležu, ali tada je bila takva politička klima ne samo u Kragujevcu, nego i u Beogradu i drugim gradovima i pozorišnim kućama. Teatri su bili smao odskočna daska političarima do drugih, važnijih i većih pozicija. Sada nije tako. U pozorištima, pa i vašem su sada ljudi koji, pre svega vole pozorište, žive za njega i sposobni su da inspirišu saradnike na stvaranje pravog pozorišnog čina.
Kako vam se sada čini Kragujevac?
- Sve se menja, i lepota je u toj promeni. Kragujevac je sada po meni, moderan grad, koji ima neki italijanski šmek. Ulice su pune ljudi, sve živo, uvek se nešto događa... Proces decentralizacije već je uveliko otpočeo. Ovo je grad sa tradicijom, lep grad. U nekom periodu svi ti srpski gradovi bili su nepravedno zaboravljeni ali su sada, svako na svoj način krenuli su u ekspanziju i to je dobro, jer svi imaju svoje osobene kvalitete. Ali, kulturni projekti moraju se podržati. Kadrovi postoje, ali im je potrebna materijalna pomoć. U prilog tome govore svetska iskustva. Jedan Sente Tjen ima ne samo čuveni fudbalski tim već je i njihov teatar osnivač Pozorišne konvencije,a ne kuće iz mnogo većih francuskih gradova poput Pariza i Liona. Tu je svetski poznat i priznat Avinjonski festival. Berlin ide na premijere u Hamburg, Frankfurt i Minhen.
Kragujevac je interesantan grad ali i grad žrtvenik, što nikada ne smemo zaboraviti. Često se danas olako prilazi tome, a to je greška, jer je u pitanju vrsta velikog iskušenja koje je ovaj grad izdržao. Znam to i osećam dobro jer sam kao asistent na FDU izučavala temu stratišta u Banjičkom logoru i na Jajincima.
Da li ste pre početka rada znali za pobratimstvo između Kragujevca i Ingolštata?
- Ne, nisam znala. Delo je ranije trebalo da se prevede za Jugoslovensko dramsko i bilo je u planu da ga radi Mađeli. On je u međuvremenu odustao od toga, tako da prevod nikada nije završen. Uz pomoć Gete instituta urađen je novi prevod i komad sam ponudila vašem upravniku Draganu Jakovljeviću i on ga je prihvatio. Tek tada sam saznala da su vaš grad i Ingolštat pobratimi. Eto, u pozorištu se uvek desi baš ono što treba.
Kakvi su vam utisci o dosadašnjem radu na predstavi?
- Dobro je da Kragujevac radi nešto premijerno u Srbiji, što Beograd nema čak ni prevedeno, a kamoli na sceni. Gete institut povodom kragujevačke predstave izdaje komad i kao knjigu, i ona će se čitati na svim akademijama ne samo u Srbiji nego i u čitavom regionu. U kragujevačkom ansamblu ima veliki broj mladih, školovanih ljudi, izuzetno zainteresovanih za eksperimentalan način rada. Tu su i doajeni poput Mirka Babića, koji odiše izuzetnom svežinom. Ali grad i država moraju ulagati u pozorište. Teatar je skupa investicija koja traži ulaganja. Pozorište to mnogostruko vraća, ali pre svega treba u njega ulagati. Svoju misiju i vidim u tome da čovek iz Evrope uradi nešto baš u Kragujevcu. Zašto i ne bi? Kragujevac i jeste Evropa. Ostalo su fraze i puki izgovor. Gleda se samo rezultat.
JOAKIM
kragujevačka pozorišna revija
broj 28-29
Reč domaćina JoakimFesta
IGRAJMO DOMAĆE!
U toku 2007. godine mnogi festivali su promenili svoje umetničko-organizacione koncepte pa i jedna od najznačajnijih pozorišnih institucija kod nas - Sterijino pozorje. U svom pola veka dugom postojanju, skoro da je bilo jedino koje je podsticalo stvaralaštvo domaćih dramskih autora. Sada u duhu novih društvenih okolnosti postalo je festival i srpskog pozorišta i pisca, ali i festival inostranog pozorišta i drame, otvarajući tako veliku prazninu na mapi pozorišnih festivala gde je domaći dramski pisac nepravedno zapostavljen i skrajnut u drugi plan, a od prvih Joakimovih posrba pre svega nemačkih autora nije prošlo ni puna dva veka.
U svome, takođe, novom konceptu, 5. JoakimFest odustaje od vraćanja na davno premašeni okvir Susreta profesionalnih pozorišta Srbije Joakim Vujić, a u želji da podigne kvalitet pozorišnog života u Srbiji, smatrajući ga jedinstvenim kreativnim prostorom. JoakimFest postaje tako festival najboljih pozorišnih predstava Srbije, kao ipredstava iz inostranih zemalja rađenih po tekstovima domaćih autora. Ovakav koncept uz nesebičnu pomoć gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića i njegovog zamenika Saše Milenića uspešno je zaživeo u Kragujevcu - Teatropolisu uprkos iracionalnom otporu nadležnih iz Ministarstva kulture Republike Srbije i njihovoj nejasnoj strategiji kulturnog vrednovanja koja nedovoljno prepoznaje interese drugih regiona sem Beograda i potrbu za stvaranjem autentičnih kulturnih vrednosti.
Izuzetan doprinos da se u gradu najstarijeg srpskog pozorišta promovišu najbolja ostvarenja po tekstovima domaćih autora dala je i Dragana Bošković, teatrolog, dugogodišnji selektor JoakimFesta. Svojim znalačkim i nadasve zanimljivim, raznovrsnim scenskim odabirom, uspela je da i ove godine, na 5. JoakimFestu predstavi sve one Joakimove potomke koji svojom kreativnošću i visokim umetničkim vrednostima daju pečat i prepoznatljiv identitet srpskom pozorištu svrstavajući ga tako među najbolja u Evropi.
Dragan Jakovljević, direktor Knjaževsko-srpskog teatra
Teatar u Mostaru
Mala Liska za Popa
Kragujevačko pozorište, nastupilo je prošle nedelje, 23. marta na Šestom internacionalnom festivalu komedije Zlatna liska (liska je vrsta retke rečne ptice koja živi u toku Neretve) u Mostaru sa komadom Čudo po Joakimu. Mostarski Festival komedije, od prošle godine je međunarodni (tada je na njemu i pobedila kragujevačka predstava Laža i paralaža), traje od 20. do 29. marta a na njemu učestvuju pozorišta iz Mostara, Kragujevca, Zenice, Sarajeva, Tuzle i Hrvatske.
Žiri festivala dodeljuje nagradu za najbolju predstavu u celini, Veliku Lisku, a posle svake odigrane predstave, takođe dodeljuje se nagrada za glumca večeri - Mala Liska. Ove godine za najboljeg glumca u kragujevačkom ansamblu, po mišljenju članova tročlanog žirija, proglašen je Aleksandar Mihailović, koji u predstavi nastupa kao gostujući glumca iz niškog Narodnog pozorišta, a koji u Čudu po Joakimu tumači lik sveštenika Oca Lazara i Budimske eparhije.
Laureati
Jakovljeviću priznanje u Rumuniji
Povodom obeležavanja šest decenija postojanja, pobratimske pozorišne kuće iz Piteštija Teatra Al. Davila od 10. do 12. aprila u ovom rumunskom gradu (takođe pobratimom sa našim gradom) upriličeno je veliko, trodnevno pozorišno slavlje na kome je bila prisutna i delegacija iz našeg Teatra. Tom prilikom, na centralnoj svečanosti u piteštanskom pozorištu povodom 60. godina rada, kragujevačkom reditelju i direktoru Knjaževsko-srpskog tetra uručeno je veliko priznanje za izuzetnu umetničku saradnju ova dva pozorišta i veliki doprinos u radu Al. Davile.
Dan Teatra
Proslava prestonice pozorišta
Ovogodišnje obeležavanje, Sretenja, 15. februara, dana kragujevačkog Teatra, proteklo je u čitavom nizu manifestacija.
Dan ranije, 14. februara na maloj sceni (Scena Ljuba Tadić) promovisan je zbornik radova o životu i radu Joakima Vujića, oca srpskog pozorišta, koji je nastao kao rezultat okruglog stola održanog tri godine ranije. U zbornik su uvršteni radovi, esejii epistole najpoznatijih naših teatrologa i istoričara pozorišta: Alojza Ujesa, Raška V. Jovanovića, Vladimira Arsića, Vide Ognjenović, dr Vladimira Pejovića, dr Zorana T. Jovanovića, Dejana Obradovića... A, na promociji zbornika govorila je profesor Dragana Bošković i direktor Knjaževsko-srpskog teatra, reditelj, Dragan Jakovljević.
Sutradan na sam dan Sretenja, 15. februara, tačno u podne u Svečanoj sali Skupštine grada, potpisan je protokol o saradnji dva pozorišna - festivalska grada i dva teatra, Kragujevca i Herceg Novog.
Na velikoj sceni kragujevačkog pozorišta (Scena Joakim Vujić) pod nazivom Povratak u zavičaj promovisano je prvo kolo od pet knjiga nedavno objavljenih sabranih dela poznatog srpskog pisca Vidosava Stevanovića u izdanju kragujevačke izdavačke kuće Koraci. O stvaralaštvu svetski priznatog pisca, poreklom iz našeg kraja, kao domaćin večeri nadahnuto je govorio književnik i zamenik gradonačelnika Kragujevca Saša Milenić.
Potom je u Galeriji Joakim otvorena izložba digitalnih slika Scena iza scene kragujevačkog likovnog umetnika Milivoja Miše Štulovića.
Po tradiciji na dan teatra usledio je sretenjski vatromet a potom je izvedena premijera komada Konak po tekstu Danka Popovića u režiji Vladimira Lazića. Praizvedbi ovog teksta prisustvovali su pored samog pisca živog klasika Danka Popovića i episkop Šumadijski gospodin Jovan i gradonačelnik kragujevca Veroljub Stevanović.
Ovogodišnji žiri za dodelu statuete u sastavu: Slavenko Saletović reditelj (predsednik žirija), Vojislav Voki Kostić kompozitor, Jelena Jovanović kostimograf, Milić Jovanović glumac i Dragan Jakovljević reditelj jednoglasno je doneo odluku da se statueta oca srpskog teatra dodeli Narodnom pozorištu iz Niša.
U ime laureata nagradu je primio Saša hadži Tančić, prozni pisac i upravnik niške kuće.
Ovogodišnji laureat Prstena Joakima Vujića je poznati pozorišni reditelj Nebojša Bradić, direktor BDP-a.
Jakimova galerija
Izložba Ajvora Priketa
U galeriji Knjaževsko-srpskog teatra u Kragujevcu, 25. februara otvorena je izložba fotografija Zatišje posle Oluje autora fotoreportera Ajvora Priketa iz Irske. Priket na potresan način prati sudbinu Srba koji se vraćaju u Hrvatsku, odakle su izbegli posle vojne akcije Oluje.
- Njegova priča je suštinski antiratna jer na uzdržan i istovremeno potresan način govori o posledicama rata i politike, svedočeći tako o otuđenosti onih čijim se odlukama prekrajaju granice i veliki broj ljudi gura u ponor rata i beznađa, rekao je na otvaranju izložbe u galeriji Joakim Predrag - Cile Mihajlović, stručni saradnik Narodnog muzeja u Kragujevcu.
Ajvor Priket rođen je 15. avgusta 1983. godine u mestu Fermoj u oblasti Kork u Irskoj. Diplomirao je dokumentarnu fotografiju na Njuport univerzitetu u Velsu. Realizovao je do sada tri velika projekta, među kojima je i Otrovna zemlja, stvaran u romskom izbegličkom kampu na Kosovu. Njegova fotografija iz ciklusa Zatišje posle Oluje, pod nazivom Slavica hrani sina Nikolu dok njen suprug Nebojša spava, ocenjena je kao vrhunsko delo, i izložena je u Britanskoj nacionalnoj galeriji već nekoliko meseci, a nakon toga biće arhivirana kao deo blaga galerije.
Izdavač: Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac, Daničićeva 3; za izdavača Dragan Jakovljević; glavni odgovorni urednik Zoran Mišić; redakcija: Zoran Miljković, Jovan Gligorijević, Marija Soldatović; grafički dizajn Aleksandar Đoković; fotografije: Miloš Ignjatović, Dragan Vučković, Nebojša Raus, Zoran Miljković Joe; lektor i korektor Margita Milivojević.
Telefoni redakcije: 034 335-823 i 335-824
List izlazi dvomesečno; tiraž 500 primeraka. |
|
Arhiva