|
|
|
JOAKIM
kragujevačka pozorišna revija
broj 30-35
Teatar u Mladenovcu
Teza otvorila Festival
Predstava Teza irskog pisca Pola Mida koju je u Knjaževsko-srpskom teatru režirao rumunski reditelj Dan Tudor, otvorila je 6. oktobra pozorišni festival u Mladenovcu Teatar u jednom dejstvu.
Od 6. do 12. oktobra u mladenovačkom Centru za kulturu na festivalu Teatar u jednom dejstvu 2008 učestvovali su teatri iz Kragujevca, Niša, Zrenjanina, Beograda (Atelje 212 i Beogradsko dramsko pozorište) kao i zagrebački Tatar Rugantino.
Otvoren 5. JoakimFest
Kao i svake godine, i 5. JoakimFest je otvoren 7. maja izložbom Srpski pozorišni plakat u pozorišnoj Galeriji Joakim. Na konkurs za ovu manifestaciju, četvrtu po redu, žiri u sastavu: Jelena Jovanović, kostimograf, Slobodan Štetić, akademski slikar i grafičar (predsednik žirija), Dragan Pešić, slikar-grafičar, Milovoje Miša Štulović, slikar i scenograf i Dragan Jakovljević, reditelj, od 45 prispelih radova iz osam pozorišnih kuća u Srbiji izabrani su i izloženi 17 plakata u galeriji pozorišta.
Gran pri izložbe dobio je Vladimir Tepavac iz Sombora, a diplome Nikola Vukašinović iz Užica i Jovan Tarbuk iz Beograda.
Direktor pozorišta, reditelj Dragan Jakovljević obratio se potom gostima u sali teatra:
- Poštovani prijatelji pozorišne umetnosti, dame i gospodo, uvaženi gosti, kolege i predstavnici medija, dobro veče i dobro došli u Knjaževsko-srpski teatar, u najstarije srpsko pozorište. Dobro došli na 5. JoakimFest.
U proteklih par godina nekoliko pozorišnih festivala doživelo je promenu svog-umetničko-organizacionog koncepta, pa i naš JoakimFest. Odlukom Direkcije festivala od prošle godine je to festival najboljih pozorišnih predstava Srbije po tekstovima domaćih dramskih autora. Ovakva odluka našla je svoje utemeljenje u činjenici da je Kragujevac-Teatropolis grad najstarijeg srpskog teatra, ali i grad pozorišnih festivala. Da podsetim: JoakimFesta, JoakimInterFesta, Međunarodnog festivala lutkarskih pozorišta i festivala gimnazija pozorišta Srbije.
Festival je zvanično otvorio zamenik gradonačelnika Kragujevca - Saša Milenić.
Peti JoakimFest, otvoren je predstavom iz pratećeg programa festivala, komadom Vasilea Aleksandrija Sanziana i Pepelea koju je režirao poznati rumunski glumac i reditelj Dan Tudor, autor koji je nedavno i na sceni kragujevačkog pozorišta postavio komad Teze.
Joakimova Galerija
Grk Zorba iz Novog Sada
U Joakimovoj Galeriji Knjaževsko-srpskog teatra otvorena je izložba fotografija iz jubilarne, stote predstave baleta Grk Zorba novosadskog Srpskog narodnog pozorišta.
Autor fotografija je Rajko Karišić iz Beograda, a izložbu je otvorio umetnički rukovodilac galerije, slikar, Milivoje Štulović, po kome bi ova i ovakva izložba mogla da bude i inicijator baletsko-operske scene u Kragujevcu.
Autor izložbe Rajko R. Karišić je rođen u 1952. godine u Bačkom Dobrom polju. Gimnaziju je završio u Vrbasu a zatim je diplomirao na Mašinskom fakultetu u Novom Sadu. Fotografijom je počeo da se bavi u vreme studiranja u FKK Mašincu na Mašinskom fakultetu. Njoj je ostao veran do današnjih dana. Nosilac je zvanja Kandidat majstora fotografije na polju umetničke fotografije. Član je ULUS-a, UPIDIV-a i ULUV-a.
Do sada je imao preko četrdeset samostalnih izložbi i preko sto zajedničkih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Pozorišna žurka u Trmbasu
Kao i prošle godine, članovi kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra, kraj pozorišne sezone obeležili su celodnevnim provodom u porodičnoj vikendici glumca ovdašnjeg Aleksandra Milojevića Lije, prošle nedelje, 29. juna u obližnjem selu Trmbas.
Lep letnji dan kao stvoren za provod, pa dobro raspoloženje nije izostalo. Za svakog po nešto, prase, jagnje, osvežavajuća alkoholna pića svih fela, muzički hitovi i evergrin numere svih generacija, uzrasta i fahova.
Ove godine, ovaj skup kragujevačkih pozorišnika koji već preti da preraste u tradicionalan, uveličali su i gosti sa strane prijatelji i saradnici našeg pozorišta: teatrolog Dragana Bošković, pisac Vidosav Stevanović sa suprugom Marijom i apsolutni kralj narodskog humora, glumac, scenarista i reditelj Radoš Bajić sa svojim saradnicima na serijalu Selo gori a baba se češlja, direktorom fotografije Predragom Jočićem i svojim pomoćnikom Ivanom Zacerom. Takođe, za razliku od lane, za trmbašanski piknik bili su zainteresovani i brojni lokalni elektronski mediji, Kanal 9 je izveštavao sa lica mesta a u žurku su se telefonski uključivali voditelji radio stanica. Svi prisutni, mogli su uživo da se uvere da je prvi glas kragujevačkog teatra još uvek prvakinja ove kuće Mileva Žikić, a harmonike se latio i sam Radoš Bajić izvevši na njoj omaž pesama kragujevačkog pesnika i kompozitora Dragiše Nedovića.
Jakimovi prijatelji
Decentralizacija je već počela
Ovogodišnji Dan teatra, Sretenje, 15. februar Knjaževsko-srpski teatar obeležiće premijerom komadom nemačke spisateljice Marilujze Flajser Pioniri iz Ingolštata koji sa kragujevačkim ansamblom na Sceni Joakim Vujić postavlja poznata beogradska rediteljka Ivana Vujić.
I pored tako bogate i raznovrsne karijere, ne propušta priliku da naglasi da je svoj, prvi, veliki projekat radila baš u kragujevačkom pozorištu.
- Bio je to 1980. godine a radili smo komad Aleksandra Popovića Razvojni put Bore Šnajdera. Ja sam tada imala samo 19 godina. Popović je u to vreme bio persona non grata i na crnoj listi srpske kulture. Neki pametni ljudi, poput Mihiza, Filipa Davida i Karaulca, smislili su način, kako da ovog, uz Duška Kovačevića, najvećeg našeg pisca, vrate na srpsku scenu i u žižu javnosti.
Televizija je finansirala festival po Popovićevim delima, a svaki od ansambla iz Kragujevca, Kruševca, Užica, Niša... trebao je da na scenu postavi po jedan njegov komad. To je bio veoma interesantan model, avangardan u to vreme, a smatram da je primenjiv i dan danas.
Naravno, Kragujevac kao centar i najstarije pozorište sa dobrim ansamblom dobio je da radi Razvojni put Bore Šnajdera, njegovo najveće delo, dok je, na primer, Užice dobilo Čarapu od 100 petlji, nešto manji komad, sa manje lica, a u Nišu je Zlatko Svibanj, sada profesor režije u Varaždinu, postavio takođe sjajnu predstavu Uvek zelen. U Nišu je i održan festival po Popovićevim delima, sve predstave je snimao reditelj Aleksandar Đorđević i to je onda prikazivano u čitavoj tadašnjoj Jugoslaviji.
Bio je to uspešan model kulturne revalorizacije na najbolji način, a danas bi svi rekli decentralizacije. Pozorišne kuće van Beograda, njih sedam-osam, pojavile su se kao avangarda jer beogradska pozorišta u tom trenutku nisu radila dela ovog pisaca i na ovakav način, kaže Ivana Vujić.
Još uvek vam je ta predstava sveža u sećanju?
- Sve predstave su ponuđene jako mladim rediteljima. Ja sam bila jedina žena reditelj i najmlađa. Imala sam samo 19 godina. Ljudi sa televizije su banuli na moju ispitnu predstavu i pitali me da li hoću da radim u Kragujevcu. Morala sam da se odlučim odmah, istog momenta. Prihvatila sam jer je to za mene bio veliki izazov, a pošto je uprava pozorišta pre toga već pregovarala sa Egonom Savinom pa se zbog nečega nisu usaglasili imali smo i najkraći rok, svega 25 dana. Pošto potičem iz stare beogradske porodice, nikada ranije nisam boravili duže van njega pa je Kragujevac za mene bio događaj na svaki način.
Ansambl je bio jak i veoma posvećen radu. Pendula je igrao glavnu ulogu, Mirko Babić takođe jednu od važnijih, ali su svi izuzetno predano radili. Aktivirali smo čitav grad, puno dece je statiralo, uključen je bio folklor i orkestar, a Sava Baračkov je uradio odličnu scenografiju. Uspeli da napravimo jednu veliku predstavu.
To je, do sada bio vaš prvi i poslednji projekat u Kragujevcu. Zašto?
- U vreme rada na toj predstavi dešavali su se neki ne pozorišni događaji. Baš tada, drug Tito je otišao od nas, a ova predstava je aludirala na predsednika. Tadašnji upravnik se jako bojao, zatvarao nam rekvizitu ali smo mi uspeli da isteramo i istrajemo na svemu što se dešavalo na sceni i oko nje, na najbolji način isprovociramo publiku i to je još više doprinelo uspehu samog pozorišnog čina. Kao neko ko ima samo 19 godina, ja sam po završetku projekta demonstrativno rekla: Završila sam posao, odlazim i nikada se više neću vratiti ovde da radim. Međutim lepota svakog čoveka je baš u tome što se on menja.
Šta se to po vama promenilo. U poslednje vreme ste aktivno prisutni u kragujevačkim pozorišnim dešavanjima. Bili ste u žiriju JokimFesta, vaša predstava Antigona je bila na repertoaru JoakimInterFesta, sada režirate u Teatru?
- Moj vrli kolega, Dragan Jakovljević postao je upravnik ovdašnjeg teatra i pokrenuo mnogo dobrih stvari. On je završio našu školu, obrazovan je, intelektualac, ali i čovek iz ove sredine, koji voli svoj grad i svoje pozorište. Ranije smo imali sličan slučaj sa Nebojšom Bradićem koji je takođe mnogo stvari pokrenuo i postavio na pravi način u Kruševcu.
Vratila sam se Kragujevcu radosna. Napravljena je renesansa u Teatru. Većina nekadašnje uprave tada nije pripadala pozorišnom staležu, ali tada je bila takva politička klima ne samo u Kragujevcu, nego i u Beogradu i drugim gradovima i pozorišnim kućama. Teatri su bili smao odskočna daska političarima do drugih, važnijih i većih pozicija. Sada nije tako. U pozorištima, pa i vašem su sada ljudi koji, pre svega vole pozorište, žive za njega i sposobni su da inspirišu saradnike na stvaranje pravog pozorišnog čina.
Kako vam se sada čini Kragujevac?
- Sve se menja, i lepota je u toj promeni. Kragujevac je sada po meni, moderan grad, koji ima neki italijanski šmek. Ulice su pune ljudi, sve živo, uvek se nešto događa... Proces decentralizacije već je uveliko otpočeo. Ovo je grad sa tradicijom, lep grad. U nekom periodu svi ti srpski gradovi bili su nepravedno zaboravljeni ali su sada, svako na svoj način krenuli su u ekspanziju i to je dobro, jer svi imaju svoje osobene kvalitete. Ali, kulturni projekti moraju se podržati. Kadrovi postoje, ali im je potrebna materijalna pomoć. U prilog tome govore svetska iskustva. Jedan Sente Tjen ima ne samo čuveni fudbalski tim već je i njihov teatar osnivač Pozorišne konvencije,a ne kuće iz mnogo većih francuskih gradova poput Pariza i Liona. Tu je svetski poznat i priznat Avinjonski festival. Berlin ide na premijere u Hamburg, Frankfurt i Minhen.
Kragujevac je interesantan grad ali i grad žrtvenik, što nikada ne smemo zaboraviti. Često se danas olako prilazi tome, a to je greška, jer je u pitanju vrsta velikog iskušenja koje je ovaj grad izdržao. Znam to i osećam dobro jer sam kao asistent na FDU izučavala temu stratišta u Banjičkom logoru i na Jajincima.
Da li ste pre početka rada znali za pobratimstvo između Kragujevca i Ingolštata?
- Ne, nisam znala. Delo je ranije trebalo da se prevede za Jugoslovensko dramsko i bilo je u planu da ga radi Mađeli. On je u međuvremenu odustao od toga, tako da prevod nikada nije završen. Uz pomoć Gete instituta urađen je novi prevod i komad sam ponudila vašem upravniku Draganu Jakovljeviću i on ga je prihvatio. Tek tada sam saznala da su vaš grad i Ingolštat pobratimi. Eto, u pozorištu se uvek desi baš ono što treba.
Kakvi su vam utisci o dosadašnjem radu na predstavi?
- Dobro je da Kragujevac radi nešto premijerno u Srbiji, što Beograd nema čak ni prevedeno, a kamoli na sceni. Gete institut povodom kragujevačke predstave izdaje komad i kao knjigu, i ona će se čitati na svim akademijama ne samo u Srbiji nego i u čitavom regionu. U kragujevačkom ansamblu ima veliki broj mladih, školovanih ljudi, izuzetno zainteresovanih za eksperimentalan način rada. Tu su i doajeni poput Mirka Babića, koji odiše izuzetnom svežinom. Ali grad i država moraju ulagati u pozorište. Teatar je skupa investicija koja traži ulaganja. Pozorište to mnogostruko vraća, ali pre svega treba u njega ulagati. Svoju misiju i vidim u tome da čovek iz Evrope uradi nešto baš u Kragujevcu. Zašto i ne bi? Kragujevac i jeste Evropa. Ostalo su fraze i puki izgovor. Gleda se samo rezultat.
JOAKIM
kragujevačka pozorišna revija
broj 28-29
Reč domaćina JoakimFesta
IGRAJMO DOMAĆE!
U toku 2007. godine mnogi festivali su promenili svoje umetničko-organizacione koncepte pa i jedna od najznačajnijih pozorišnih institucija kod nas - Sterijino pozorje. U svom pola veka dugom postojanju, skoro da je bilo jedino koje je podsticalo stvaralaštvo domaćih dramskih autora. Sada u duhu novih društvenih okolnosti postalo je festival i srpskog pozorišta i pisca, ali i festival inostranog pozorišta i drame, otvarajući tako veliku prazninu na mapi pozorišnih festivala gde je domaći dramski pisac nepravedno zapostavljen i skrajnut u drugi plan, a od prvih Joakimovih posrba pre svega nemačkih autora nije prošlo ni puna dva veka.
U svome, takođe, novom konceptu, 5. JoakimFest odustaje od vraćanja na davno premašeni okvir Susreta profesionalnih pozorišta Srbije Joakim Vujić, a u želji da podigne kvalitet pozorišnog života u Srbiji, smatrajući ga jedinstvenim kreativnim prostorom. JoakimFest postaje tako festival najboljih pozorišnih predstava Srbije, kao ipredstava iz inostranih zemalja rađenih po tekstovima domaćih autora. Ovakav koncept uz nesebičnu pomoć gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića i njegovog zamenika Saše Milenića uspešno je zaživeo u Kragujevcu - Teatropolisu uprkos iracionalnom otporu nadležnih iz Ministarstva kulture Republike Srbije i njihovoj nejasnoj strategiji kulturnog vrednovanja koja nedovoljno prepoznaje interese drugih regiona sem Beograda i potrbu za stvaranjem autentičnih kulturnih vrednosti.
Izuzetan doprinos da se u gradu najstarijeg srpskog pozorišta promovišu najbolja ostvarenja po tekstovima domaćih autora dala je i Dragana Bošković, teatrolog, dugogodišnji selektor JoakimFesta. Svojim znalačkim i nadasve zanimljivim, raznovrsnim scenskim odabirom, uspela je da i ove godine, na 5. JoakimFestu predstavi sve one Joakimove potomke koji svojom kreativnošću i visokim umetničkim vrednostima daju pečat i prepoznatljiv identitet srpskom pozorištu svrstavajući ga tako među najbolja u Evropi.
Dragan Jakovljević, direktor Knjaževsko-srpskog teatra
Teatar u Mostaru
Mala Liska za Popa
Kragujevačko pozorište, nastupilo je prošle nedelje, 23. marta na Šestom internacionalnom festivalu komedije Zlatna liska (liska je vrsta retke rečne ptice koja živi u toku Neretve) u Mostaru sa komadom Čudo po Joakimu. Mostarski Festival komedije, od prošle godine je međunarodni (tada je na njemu i pobedila kragujevačka predstava Laža i paralaža), traje od 20. do 29. marta a na njemu učestvuju pozorišta iz Mostara, Kragujevca, Zenice, Sarajeva, Tuzle i Hrvatske.
Žiri festivala dodeljuje nagradu za najbolju predstavu u celini, Veliku Lisku, a posle svake odigrane predstave, takođe dodeljuje se nagrada za glumca večeri - Mala Liska. Ove godine za najboljeg glumca u kragujevačkom ansamblu, po mišljenju članova tročlanog žirija, proglašen je Aleksandar Mihailović, koji u predstavi nastupa kao gostujući glumca iz niškog Narodnog pozorišta, a koji u Čudu po Joakimu tumači lik sveštenika Oca Lazara i Budimske eparhije.
Laureati
Jakovljeviću priznanje u Rumuniji
Povodom obeležavanja šest decenija postojanja, pobratimske pozorišne kuće iz Piteštija Teatra Al. Davila od 10. do 12. aprila u ovom rumunskom gradu (takođe pobratimom sa našim gradom) upriličeno je veliko, trodnevno pozorišno slavlje na kome je bila prisutna i delegacija iz našeg Teatra. Tom prilikom, na centralnoj svečanosti u piteštanskom pozorištu povodom 60. godina rada, kragujevačkom reditelju i direktoru Knjaževsko-srpskog tetra uručeno je veliko priznanje za izuzetnu umetničku saradnju ova dva pozorišta i veliki doprinos u radu Al. Davile.
Dan Teatra
Proslava prestonice pozorišta
Ovogodišnje obeležavanje, Sretenja, 15. februara, dana kragujevačkog Teatra, proteklo je u čitavom nizu manifestacija.
Dan ranije, 14. februara na maloj sceni (Scena Ljuba Tadić) promovisan je zbornik radova o životu i radu Joakima Vujića, oca srpskog pozorišta, koji je nastao kao rezultat okruglog stola održanog tri godine ranije. U zbornik su uvršteni radovi, esejii epistole najpoznatijih naših teatrologa i istoričara pozorišta: Alojza Ujesa, Raška V. Jovanovića, Vladimira Arsića, Vide Ognjenović, dr Vladimira Pejovića, dr Zorana T. Jovanovića, Dejana Obradovića... A, na promociji zbornika govorila je profesor Dragana Bošković i direktor Knjaževsko-srpskog teatra, reditelj, Dragan Jakovljević.
Sutradan na sam dan Sretenja, 15. februara, tačno u podne u Svečanoj sali Skupštine grada, potpisan je protokol o saradnji dva pozorišna - festivalska grada i dva teatra, Kragujevca i Herceg Novog.
Na velikoj sceni kragujevačkog pozorišta (Scena Joakim Vujić) pod nazivom Povratak u zavičaj promovisano je prvo kolo od pet knjiga nedavno objavljenih sabranih dela poznatog srpskog pisca Vidosava Stevanovića u izdanju kragujevačke izdavačke kuće Koraci. O stvaralaštvu svetski priznatog pisca, poreklom iz našeg kraja, kao domaćin večeri nadahnuto je govorio književnik i zamenik gradonačelnika Kragujevca Saša Milenić.
Potom je u Galeriji Joakim otvorena izložba digitalnih slika Scena iza scene kragujevačkog likovnog umetnika Milivoja Miše Štulovića.
Po tradiciji na dan teatra usledio je sretenjski vatromet a potom je izvedena premijera komada Konak po tekstu Danka Popovića u režiji Vladimira Lazića. Praizvedbi ovog teksta prisustvovali su pored samog pisca živog klasika Danka Popovića i episkop Šumadijski gospodin Jovan i gradonačelnik kragujevca Veroljub Stevanović.
Ovogodišnji žiri za dodelu statuete u sastavu: Slavenko Saletović reditelj (predsednik žirija), Vojislav Voki Kostić kompozitor, Jelena Jovanović kostimograf, Milić Jovanović glumac i Dragan Jakovljević reditelj jednoglasno je doneo odluku da se statueta oca srpskog teatra dodeli Narodnom pozorištu iz Niša.
U ime laureata nagradu je primio Saša hadži Tančić, prozni pisac i upravnik niške kuće.
Ovogodišnji laureat Prstena Joakima Vujića je poznati pozorišni reditelj Nebojša Bradić, direktor BDP-a.
Jakimova galerija
Izložba Ajvora Priketa
U galeriji Knjaževsko-srpskog teatra u Kragujevcu, 25. februara otvorena je izložba fotografija Zatišje posle Oluje autora fotoreportera Ajvora Priketa iz Irske. Priket na potresan način prati sudbinu Srba koji se vraćaju u Hrvatsku, odakle su izbegli posle vojne akcije Oluje.
- Njegova priča je suštinski antiratna jer na uzdržan i istovremeno potresan način govori o posledicama rata i politike, svedočeći tako o otuđenosti onih čijim se odlukama prekrajaju granice i veliki broj ljudi gura u ponor rata i beznađa, rekao je na otvaranju izložbe u galeriji Joakim Predrag - Cile Mihajlović, stručni saradnik Narodnog muzeja u Kragujevcu.
Ajvor Priket rođen je 15. avgusta 1983. godine u mestu Fermoj u oblasti Kork u Irskoj. Diplomirao je dokumentarnu fotografiju na Njuport univerzitetu u Velsu. Realizovao je do sada tri velika projekta, među kojima je i Otrovna zemlja, stvaran u romskom izbegličkom kampu na Kosovu. Njegova fotografija iz ciklusa Zatišje posle Oluje, pod nazivom Slavica hrani sina Nikolu dok njen suprug Nebojša spava, ocenjena je kao vrhunsko delo, i izložena je u Britanskoj nacionalnoj galeriji već nekoliko meseci, a nakon toga biće arhivirana kao deo blaga galerije.
Izdavač: Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac, Daničićeva 3; za izdavača Dragan Jakovljević; glavni odgovorni urednik Zoran Mišić; redakcija: Zoran Miljković, Jovan Gligorijević, Marija Soldatović; grafički dizajn Aleksandar Đoković; fotografije: Miloš Ignjatović, Dragan Vučković, Nebojša Raus, Zoran Miljković Joe; lektor i korektor Margita Milivojević.
Telefoni redakcije: 034 335-823 i 335-824
List izlazi dvomesečno; tiraž 500 primeraka. |
|
Arhiva