Quantcast
   
Телефон
034 617 05 00

Факс
034 617 05 04

www.joakimvujic.com

Билетарница
10–12 и 18–20
034 33 20 63
design by TRIANGLON

Google+
YouTube
Flickr
Blogger
Facebook
Follow strujajoe on Twitter Twitter
WordPress
Scoop.it
Netvibes
Wikipedia




 
Актуелности

ЈОШ ЈЕДНА НАГРАДА КЊАЖЕВСКО-СРПСКОМ ТЕАТРУ

Марина Стојановић награђена на Трећем фестивалу "Буцини дани"

Крагујевац, 19. јун 2016. године


На управо завршеном фестивалу "Буцини дани" који се трећу годину за редом одржава у Александровцу стручни жири фестивала којим је председавала прослављена српска глумица Мира Бањац доделио је награду за глумачку бравуру " Златно зрно" глумици Књажевско-српског театра Марини Стојановић. Марини је награда припала за улогу "Пука" у представи "Сан летње ноћи".
Представу В. Шекспира "Сан летње ноћи" која је премијерно изведена 22. априла, а која је обележила позоришну сезону на измаку режирао је Пјер Валтер Полиц.

НОВА ПРЕМИЈЕРА У КРАГУЈЕВАЧКОМ ТЕАТРУ

Опет плаче, ал' сад од среће по тексту Новице Савића и режији Драгана Јаковљевића

Крагујевац, 21. јун 2016. године


Књажевско-српски театар 21. jуна на Сцени Јоаким Вујић премијерно изводи представу Опет плаче, ал' сад од среће Новице Савића у режији Драгана Јаковљевића. Ово ће бити шеста премијера у више него успешној сезони 2015/16. У представи „Опет плаче, ал' сад од среће“ играју Исидора Рајковић, Иван Видосављевић, Здравко Малетић, Сања Матејић, Драган Стокић и Драгослав Танасковић који потписује и музику. Сценографију је урадио Миливоје Штуловић а костиме Јелена Јањатовић.

"Тематски занимљива, ова комедија написана је драматуршки вешто, уз несумњиво познавање маловарошког менталитета: разговор петоро људи у чекаоници железничке станице открива готово све " тајне" живота провинцијске средине. И све би то могло изгледати комедиографски ишчашено и извитоперено кад не би било истинито и сасвим могућно у нас током последње деценије прошлог и почетком овог, XXI века. Разговор и све што се дешава у чекаоници железничке станице провинцијске варошице смештене на некој споредној прузи управо због очигледне истинитости уздиже се до метафоричне слике не само једне средине, него и читаве ове земље!"
др Рашко Јовановић
(Савремена српска драма 13, Београд, 2002)

НОВИЦА САВИЋ - биографија
Новица Савић(1943-2004) је дипломирао драматургију у класи професора Јосипа Кулунџића. Изведено му је преко двадесет комада у домаћим позориштима. Режирали су их неки од наших најугледнијих редитеља (Б. Глигоровић, Бранко Плеша, Р. З. Дорић, Мики Стаменковић...).
Једна од најпознатјих и најбољих драма „Побратим“ (прва награда на конкурсу НП-а поводом 125 годишњице постојања) била је неколико сезона успешно играна на сцени Народног позоришта у Београду (режија:  Б. Глигоровић). Међу познатије комаде свакако спадају и „Како потаманити гамад“, „Велики Мак“, „Крвава тета“, „Ноћ у сред дана“ . . .
Телевизија му је извела осам ТВ драма. Писао је игране серије, забавне и документарние емисије . На њима је сарађивао са Бранком Шотром („Пуцањ у шљивику преко реке“), Слободаном Шијаном („ Градилиште „), Зринком Огрестом („Крадљивци возова „), Мишом Радивојевићем, Дудом Ћеремилац, Савом Мрмком, Батом Ченгицем  и другим тв и филмским режисерима.
Радио Београд и Радио Загреб су извели преко 60 његових радио драма. Исте су преведене, емитоване  и добијале награде  широм Европе. Објавио је три збирке приповедака („И ми смо људи“, „Из блата из прашине“, „Откуп“),  један роман („Каљуга“) и гомилу прича по скоро свим домаћим књижевним часописима.
 За драмско и прозно стваралаштво добио је бројна признања . Троструки је добитник награде Бранислав Нушић  Удружења драмских писаца, петоструки добитник награде за сатиричну причу Радоје Домановић, награда Милутин Ускоковић за најбољу кратку причу...
Новицу Савића су његови најближи познавали као тихог, скромног, једноставног и ненаметљивог човека. Живео је повучено, у уверењу, срећној или несрећној заблуди, да је довољно и једино важно, добро и посвећено радити свој посао. Најбоља илустрациуја тога је да је све што је икад објавио, сваки позоришни комад, тв и радио драма, скоро искључиво последица  учествовања на анонимним конкурсима. Без икакве жеље за саморекламерством и самоистицањем, осудио је себе на неку врсту изолације.  Био је од оне ретке врсте посвећеника која није умела да гаји пријатељства из користољубља. Сам је одабрао такав пут и никада се није жалио, иако је резултат такве одлуке углавном било оно што се зове голо преживљавање. И, још један врло битан резултат такве одлуке - стотинак необјављених рукописа драма, романа, прича)...
Уз један од последњих објављених комада изашла је и Савићава биографија коју писци обично сами  и обично веома опширно састављају. Његова биографија се свела на свега три реченице. Ево их:
„Новица Савић је рођен 10.11.1943. године. После свега што му се последњих година издешавало,  још живи. У Београду. „
Војислав Савић

Плакат Фотографија Фотографија Фотографија Фотографија Фотографија

САН ЛЕТЊЕ НОЋИ НА БУЦИНИМ ДАНИМА

III Позоришни фестивал Буцини дани

Александровац, 14. јун 2016. године


Представом Сан летње ноћи Књажевско-српски театар учествује на трећем позоришном фестивалу "Буцини дани", који се одржава од 14. до 19. јуна у Александровцу. Комад, који је најновије остварење крагујевачког позоришта, по Шекспировом тексту режирао је Пјер Валтер Полиц.
Такмичарски програм доноси пет представа: "Сан летње ноћи", "Херострат" (Народно позориште Ниш), "Пијани" (Атеље 212 Београд), "Каубоји" (Народно позориште Кикинда) и "Иза кулиса" (Народно позориште Суботица). У част награђених биће изведена представа "Stand down" са Небојшом Миловановићем и гостима.
Стручни жири у саставу Мира Бањац, Ивана Жигон и Ана Софреновић, одлучиће којим глумцима ће припасти Златно зрно за најбољу мушку улогу, Златно зрно за најбољу женску улогу, Златно зрно за најбољег младог глумца/глумицу, Златно зрно за глумачку бравуру и Награда "Милосав Буца Мирковић" за глумачко остварење фестивала. Традиционално, биће додељена и награда за најбољу продукцију.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ПОЗОРИШНЕ ПОСЛАНИЦЕ ЂУЗЕ СТОЈИЉКОВИЋА

Музеј позоришне уметности Србије

Београд, 13. јун 2016. године


Поводом годишњице смрти Властимира Ђузе Стојиљковића, у Музеју позоришне уметности Србије у понедељак, 13. јуна 2016. у 19:00 сати одржана је промоција књиге Позоришне посланице Ђузе Стојиљковића Спасоја Ж. Миловановића у издању Народног позоришта Републике Српске и Књажевско-српског театра Крагујевац.
Монографија Позоришне посланице <ђузе Стојиљковића која прати Статуету Јоаким Вујић обухвата више десетина глумчевих изјава, забелешки, описа догађаја које је желео да остану упамћени. Опремљена је, поред предговора Небојше Брадића и поговора приређивача Спасоја Ж. Миловановића, исцрпном глумчевом театрографијом, филмографијом, литературом и именским индексом. Монографија је промовисана у амбијенту изложбе посвећене Ђузи Стојиљковићу која је тренутно постављена у Музеју позоришне уметности Србије.
Књажевско-српски театар је на почетку пута ове књиге: он је дародавац награде. Народно позориште Републике Српске је на крају пута: у њему је Властимир Ђуза Стојиљковић одиграо једно од својих последњих представа Госпођу Министарку, и добио своју последњу позоришну награду на Театарфесту Петар Кочић.

КРАГУЈЕВАЧКИ ТЕАТАР НА 52. ЈОАКИМУ

Представа Јелисаветини љубавни јади због молера на 52. Фестивалу професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић у Грачаници

Крагујевац, 18. мај 2016. године


У програму званичне селекције 52. Фестивала професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић у Грачаници Књажевско-српски театар учествује са представом Јелисаветини љубавни јади због молера. Ове године Фестивал се одржава у Грачаници, а крагујевачка представа је на програму 19. маја. Режију потписује Марко Мисирача а у представи играју: Јасмина Димитријевић, Чедомир Штајн, Нада Јуришић, Душан Станикић, Исидора Рајковић, Катарина Јанковић и Владанка Павловић.

Фотографија

КРАГУЈЕВАЧКИ ТЕАТАР НА ТУРНЕЈИ У БИХ

Представа Башта сљезове боје по тексту Бранка Ћопића учествује на фестивалу у Зеници и гостује у Сарајеву

Крагујевац, 12.мај 2016. године


Књажевско-српски театар у петак, 13. маја учествује на 15. Фестивалу босанскохерцеговачке драме и ауторског театра, а сутрадан гостује у Камерном театру 55 у Сарајеву. Башта сљезове боје је рађена по тексту Бранка Ћопића и у режији Марка Мисираче, а премијерно је изведена на сцени крагујевачког театра 7. децембра 2015.
Овом премијером Књажевско-српски театар обележава јубилеј великог писца – стогодишњицу његовог рођења. Ауторски тим представе чине и сценограф Миливоје Штуловић, костимограф Јелена Јањатовић, аутор музике Драгослав Танасковић, лектор Радован Кнежевић, сарадник за звучне ефекте Бранислав Пиповић и Јасмина Димитријевић као вокални солиста.
У „Башти сљезове боје” играју: Милош Крстовић, Никола Пејковић, Миодраг Пејковић, Здравко Малетић, Милић Јовановић, Ана Тодоровић Диало, Ненад Вулевић, Сања Матејић, Александар Милојевић и Никола Стевовић.

Фотографија

ЈОАКИМОВИ ДАНИ 2016.

Јоакимови дани се одржавају од 4-9. маја

Крагујевац, 28. април 2016. године


Манифестација ЈОАКИМОВИ ДАНИ која представља ревију позоришта из Србије у избору Књажевсо-српског театра и овај пут је посвећена домаћем писцу. Значај овог ревијала и славља позоришне уметности у нашем граду део је ђурђевданских свечаности и одржава се од 4-9. маја у нашем Театру. Представе које су пред вама нуде део наше свакодневице, наших нарави, заврзлама, политичких и националних проблема.
Пред вама су лесковачко, краљевачко, ужичко, вршачко и крагујевачко позориште са представама од Јована Стерије Поповића преко Бранка Ћопића до Душка Ковачевића и Радослава Павловића.
Занимљиве саме по себи, ове представе доносе богатство инсценације и глуме, доносећи ново виђење и подсећање на већ познате ансамбле које наша публика увек изнова радо прати.
И овај пут у жижи је домаћи драмски писац као основа нашег драмског живота, кога публика најрадије препознаје и воли. Позориште као огледало духовности и стварности и овај пут дочараће вам све оно што нас окружује, боли и радује, све чему се смејемо и што нас узбуђује, а тиче се само нас и наше стварности.
Национални значај ове манифестације увеличаће вам позоришта ван Београда која су уједно и наши пријатељи и са којима нас веже дуготрајна и богата сарадња. Пред вама су ЧАРУГА, ПРОФЕСИОНАЛАЦ, БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ, ОДУМИРАЊЕ МЕЂЕДА и ЗЛА ЖЕНА. Славље позоришта које нам доноси пуно нових представа које су по нашем избору обележиле ову сезону.

Фотографија

МАЛА ЛИСКА ЈАСМИНИ ДИМИТРИЈЕВИЋ

13. Међународни фестивал комедије Mostarska liska

Крагујевац, 27. април 2016. године


На 13. Међународном фестивалу комедије Мостарска лиска, који се завршава 27. априла у Народном позоришту Мостар, глумица Јасмина Димитријевић добила Малу лиску за улогу Јелисавете у представи Јелисаветини љубавни јади због молера.
Награда Мала лиска се додељује за глумца вечери.

КРАГУЈЕВАЧКИ ТЕАТАР У МОСТАРУ

Представа Јелисаветини љубавни јади због молера на 13. Фестивалу комедије Мостарска лиска

Крагујевац, 25. април 2016. године


Представа Јелисаветини љубавни јади због молера учествује на 13. Међународном фестивалу Мостарска лиска. На овогодишњем фестивалу, који се одржава у Народном позоришту у Мостару, биће изведено седам представа из региона. Фестивал се затвара 27. априла када ће бити додељене награде за најбоље представе и глумце.
Крагујевачка Јелисавета је на програму фестивала 26. априла, режију потписује Марко Мисирача а у представи играју: Јасмина Димитријевић, Чедомир Штајн, Нада Јуришић, Душан Станикић, Исидора Рајковић, Катарина Јанковић и Владанка Павловић.

Фотографија

ШЕКСПИР НА ФИЛМУ ИЛИ У ПОЗОРИШТУ?

Крагујевац, 23. април 2016. године


Сматра се да је рођен 23. априла 1564. а умро 23. априла 1616. Ако је тај датум и наштимован да би се написало како је живео тачно у дан 52 године, извесно је да је остао најутицајнији и најпопуларнији драмски писац у историји света.
Када се читаоцима од искуства постави познато питање о књизи коју би понели на пусто острво, врло често се може добити одговор: Шекспирова сабрана дела објављена у једној књизи! Јасно је и зашто. Та „једна књига“ садржи такав распон садржаја, незаобилазних питања, језиком посредоване стварности и упризорене фантазије, да заиста, у великој мери, може надокнадити одсуство и обичне свакодневице и најређих догађаја, пуноће и испразности живота, трагичког безнађа, изазова, искушења, ведрине, спокоја, немира, љубави, и још много чега што чини људско постојање у свету. За Шекспира ће се, истина, најчешће определити они који себе и свет, књижевност и позориште доживљавају посредством енглеског језика, али ће се његова дела и у другим културама наћи у најужем избору писаца које ваља добро познавати, и то не само зато да бисмо били достојно образовани и обавештени, и не само да бисмо се препустили сложеним естетским доживљајима читања песничког, односно драмског текста, стварања или гледања позоришне представе, већ и да бисмо, на тај начин, боље и потпуније разумели свет и себе у свету..

ШЕКСПИР НА ФИЛМУ ИЛИ У ПОЗОРИШТУ?

Шекспирове драме су извођене на дневном светлу. Можемо да замислимо Леди Макбет како хода по сцени Глоб театра и држи свећу у руци. Та сцена нам говори више о мраку и ужасу ноћи када је убијен краљ Данкан, него било који светлосни штимунг који, са нашим техничким могућностима, лако можемо да направимо у савременом позоришту. Добићемо мрак на сцени, али у њему не можемо лако видети страх на лицу Леди Макбет. А када то не видимо, ми то не можемо ни чути. Шекспирове речи неће досегнути своје метафизичко дејство.
„Циљ позоришта је да обнови своју уметност.“ – писао је Антоне Арто у свом манифесту. Данашње позориште не робује конвенцијама и декорацијама које су га ограничавале пре стотинак година. Као и у Шекспирово време, сцена је место на којоме конкретне емоције одређених речи провоцирају машту гледалаца да разуме невидљиво, да разуме оно што у првом тренутку изгледа чак потпуно неразумљиво. Тако се ствара и обогаћује игра и конвенција веровања коју успоставља позоришна представа.
Парадоксално је да та игра постаје све захтевнија од када у нашим животима доминира филм. Филмска камера снима реалност и приказује нам оно што жели да видимо. У ствари, камера је та која замишља уместо нас. Ако у представи Шекспировог „Јулија Цезара“ глумац ушета на празну сцену и почне свој говор реченицом да се налазимо у Риму, ми ћемо поверовати уколико убедљиво изговори свој текст. Међутим, уколико пред камерама изговори исту реченицу, у тренутку када видимо пројектовани филм, помислимо: „Ово уопште није Рим, ово је празна сцена“. Камера не трансцендира визуелне представе које приказује.
Чак и у најцењенијим шекспировским филмовима Шекспирове драме не „дишу“, јер оне нису писане у евокативним сликама, већ у евокативним речима. Филм не тражи речи које провоцирају, већ слике које које можемо видети и на које реагујемо. Моји омиљени „шекспировски“ филмови су из земаља у којима се не говори Шекспиров језик – руски „Хамлет“ Смоктуновског и јапански „Крвави престо“ („Макбет“) и „Ран“(„Краљ Лир“). Ниједан од њих није оптерећен захтевима Шекспировог текста.
Шекспирове драме које сам гледао на телевизији и филму у малом проценту испуњавају захтев искрености који је неопходан за њихову уверљивост у тим медијима. Драме у стиху које је писао Шекспир не лажу на екрану, зато што то не могу да раде. Оне заиста изгледају лажно, као што се давно снимљена позоришна представа показује извештаченом када је данас гледамо. Камера нема маште. Због тога је можда боље да Шекспира оставимо у позоришту, где се захтевају речи и машта. Видео и филмови су добра реклама или ПР за праву ствар. Они су као репродукције чувених слика – могу да конвертују слику, али су саме далеко од оригинала.
НЕБОЈША БРАДИЋ

САН ЛЕТЊЕ НОЋИ У КРАГУЈЕВЦУ

Премијера представе Сан летње ноћи по тексту Вилијема Шекспира и режији Пјер Валтер Полица

Крагујевац, 22. април 2016. године


Књажевско-српски театар се премијером представе „Сан летње ноћи” придружује обележавању четири века од смрти Вилијема Шекспира. Премијера је 22. априла у 20 сати а репризе су на репертоару 23. и 28 априла.
Представа се припрема већ два месеца, костими пуних пет месеци, кореографија је захтевна, а музика ће бити изненађење каже директор Театра мр Војо Лучић који је представу „Сан летње ноћи“ окарактерисао као „продукцијски подвиг какав одавно није виђен у Крагујевцу“. У КСТ-у је „Сан летње ноћи“ рађен пре тридесетак година. Сада смо активирали све ресурсе нашег позоришта и ово је, у продукцијском смислу, заиста велики догађај – напоменуо је Лучић.

О представи - редитељ Пјер Валтер Полиц: „Шекспир је изумитељ серија. Зато је увек велики изазов радити његове комаде. Данас, када је театар у кризи, многи се питају чему то служи и зашто то радимо када ту нема новца, а ја кажем зато што позориште пружа могућност људске креације у времену компјутера. Данас свако дете може да сними филм својим мобилним телефоном, али позориште покреће тело и машту који креирају један другачији свет. Шекспир је то знао, био је највећи познавалац магије позоришта, то треба да знамо и ми. Политички, психолошки, социјални, духовни, сексуални сукоби присутни су у Шекспировим делима, у микро и макрокосмосу. Увек се поставља питање ко има моћ, ко влада кућом и друштвом. У том смислу је занимљив однос између жене и мушкарца. У Шекспирово време, британским краљевством је управљала краљица Елизабета, Немачком данас влада Ангела Меркел, а већ сутра свет може водити Хилари Клинтон. Како жене решавају проблеме, као мушкарци или другачије?"

Фотографија Фотографија Фотографија Plakat

ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ САН ЛЕТЊЕ НОЋИ ПО ТЕКСТУ ВИЛИЈЕМА ШЕКСПИРА

22. априла у крагујевачком театру прмијерно извођење представе Сан летње ноћи

Крагујевац, 22. април 2016. године


ЗА ШЕКСПИРА СВЕТ ЈЕ ПОЗОРНИЦА
Трагична или комична наша животна прича или судбина, код њега представља само танану и фину бајку о непоновљивости људских страсти и, сукоба, неспоразума и преокрета који воде у несрећу или у срећу. Његова генијалност је плод јединственог талента и непоновљиве ренесансне атмосфере и околности.
САН ЛЕТЊЕ НОЋИ (1595-1596) свакако спада у Шекспирова ремек дела и као комедија има вишеструки значај и слојевитост. Три су света или слоја која ткају ову изузетну причу. Романтични свет љубавника Хермије, Лисандра, Хелене и Деметра који се ноћу састају у шуми опчињени љубављу и спремни на све. Фантастични свет вила и вилењака којим владају Титанија и Оберон, који плете сан ове љубавне игре, уз помоћ чудесног сока којим се свако поведе и заљуби. Њиме располаже Оберонов верни слуга Пук, правећи несташлуке и практичне шале. И реалистични а уједно и театарски свет радника који у част Тезејеве свадбе спремају комад о ПИРАМУ И ТИЗБИ. Племениту трагедију о несрећној љубави тиранина и његове несуђене драге чије су породице завађене. Непоновљива лепота и фантастика Шекспирове поезије показује како и поред мрачних момената нема места за тугу и без обзира што околноси могу да се преокрену, изврће све у шалу, по којој је овај комад драгоцен, јер се ликови узимају сувише за озбиљно. Познат и као најинтересантнији пример комада у комаду, САН ЛЕТЊЕ НОЋИ, доноси непојамно смешну игру радника који се труде да створе комад који ће у свом фарсичном и слатком извођењу на дан који решава и судбину младих љубавника, пред владарем
Атине и његовом изабраницом, постићи поенту о преокрету из несреће у срећу баш, тврдећи у дилетатнтској игри која је забавна и преозбиљна, супротно. И као код Питера Брука: Тезеј и Хиполита, Оберон и Титанија су само ликови у увеличавајућем огледалу и представљају једно. Лепа Хиполита је Тезејев ратни плен и будућа невеста, а фриволна и мистериозна Титанија, опсена вилинског света или поука из живота, беневолентног Оберона, коме Пук налази и лек и отров са магичном својствима, љубавни сок. Љубав је основна тема овог комада и када је опсена и онда када је реалност. Замисао редитеља била је да обогати овај комад доносећи еротику и етос Балкана на чијим просторима се збива, компарирајући време антике са временом садашњим.
Марија Солдатовић, драматург

ВИЛИЈЕМ ШЕКСПИР
САН ЛЕТЊЕ НОЋИ
Редитељ Пјер Валтер Полиц

Лица и глумци:
ТЕЗЕЈ, војвода атински: Миодраг Пејковић
ХИПОЛИТА, краљица Амазонки, вереница Тезејева: Исидора Рајковић
ЕГЕЈ, Хермијин отац: Александар Милојевић
ХЕРМИЈА, Егејева кћи, заљубљена у Лисандра: Катарина Јанковић
ЛИСАНДЕР, Хермијин драган: Ђорђе Симић/ Никола Милојевић
ДЕМЕТАР, Хермијин просилац: Милош Крстовић
ХЕЛЕНА, заљубљена у Деметра: Јасмина Димитријевић
ФИЛОСТРАТ, Тезејев приређивач забава: Марина Стојановић
ОБЕРОН, краљ вила и вилењака: Миодраг Пејковић
ТИТАНИЈА, краљица вила и вилењака: Исидора Рајковић
ПУК или шумски ђаволак: Марина Стојановић
ГРАШКОВ ЦВЕТ: Дубравка Бркић
ПАУЧИНА: Сања Матејић
МОЉАЦ: Владанка Павловић
СЛАЧИЦА – виле и вилењаци: Славица Радуловић
ВИЛА: Сања Матејић
ПЕТАР ДУЊА, тесар, Пролог у међуигри: Милић Јовановић
НИК(ОЛА) ВРАТИЛО, Пирам у међуигри: Владан Живковић
ФРАЊА ФРУЛА, крпач мехова, Тизба у међуигри: Чедомир Штајн
ТОМА ЊУШКА, крпач котлова, Зид у међуигри: Здравко Малетић
ДУШИЦА, столар, Лав у међуигри: Душан Станикић
ГЛАДНИЦА, кројач, Месечина у међуигри: Александар Милојевић
ИНДИЈСКИ ДЕЧАК: Богдан Милојевић
ДВОРАНИ:
Драгослав Танасковић
Никола Милојевић
Иван Видосављевић
Аца Пејчић
Игор Николић
СТРАЖАРИ:
Здравко Малетић
Саша Ђорђевић
Владан Бркић
Драган Милошевић

РЕДИТЕЉ: Пиерре Wалтер Политз
Сценограф: Пиерре Wалтер Политз /Доротхеа Махр
Асистент сценографа: Саша Ђорђевић
Костимограф: Јелена Јањатовић
Драматург: Марија Солдатовић
Сликар извођач: Миливоје Штуловић
Маска, дизајн и израда: Ана Колбјанова
Лектор: Радован Кнежевић
Сценски покрет: Данијела Сагић
Музика: Драгослав Танасковић
Инспицијент: Никола Стевовић
Суфлер: Рада Јовановић
Сарадник на пројекту: Гордана Каловић
Тон: Добрица Андрић
Видео: Иван Филиповић
Светло: Никола Манић
Саша Радивојевић
Шминка: Марија Курћубић
Шеф сценске технике: Саша Ђорђевић
Гардероба: Драгица Илић
Мирјана Тодоровић
Столар: Зоран Јокановић
Реквизитери: Ненад Милорадовић
Марија Вујичић
Декоратери: Владан Бркић
Драган Милошевић
Марко Недељковић
Плакат и афиша: Горан Димић

Плакат

ПРЕДСТАВА КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА НА БЕОГРАДСКОМ ФЕСТИВАЛУ САВРЕМЕНЕ РУСКЕ ДРАМЕ

I Београдски фестивал савремене руске драме

Београд, 9. април 2016. године


Представа нашег театра Бајка о мртвој царевој кћери, по тексту Николаја Кољаде  у режији Бошка Димитријевића биће изведена 9. априла у 21 сат на сцени Установе културе „Вук Стефановић Караџић“ у Београду. Установа културе „Вук Стефановић Караџић“ ове године први пут организује БЕОГРАДСКИ ФЕСТИВАЛ САВРЕМЕНЕ РУСКЕ ДРАМЕ, у част једног од најбољих савремених руских писаца Николаја Кољаде, као позоришно дружење театра и уметника из Србије и Русије. На овом Фестивалу гледаоци ће моћи да виде најбоље представе рађене по текстовима савремених руских писаца и да упознају позоришне ствараоце из Србије и Русије.
У представи Бајка о мртвој царевој кћери играју: Сања Матејић, Ана Тодоровић Диало, Ненад Вулевић и Душан Станикић.

Фотографија

ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ ВЛАСТИМИР ЂУЗА СТОЈИЉКОВИЋ-ПОЗОРИШНЕ ПОСЛАНИЦЕ

Глумачке позоришне свечаности Миливоје Живановић

Пожаревац, 5. април 2016. године


У оквиру пратећег програма Глумачких свечаности Миливоје Живановић синоћ је на Малој сцени Центра за културу у Пожаревцу промовисана монографија Власитимир Ђуза Стојиљковић-Позоришне посланице.
На промоцији су говорили глумац Атељеа 212 Светозар Цветковић и директор Књажевско-српског театра мр Војо Лучић, а одломке из монографије читао је глумац Саша Пилиповић.
Монографија Власитимир Ђуза Стојиљковић-Позоришне посланице објављена је 2015. године у сарадњи Књажевско-српског театра и Народног позоришта РС Бања Лука, а њен аутор је Спасоје Ж. Миловановић.
Ова монографија је објављена у оквиру едиције Јоакимови потомци која је посвећена добитницима Статуете Јоаким Вујић.

СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА

Крагујевац, 27. март 2016. године


27. марта крагујевачки Театар обележава Светски дан позоришта када ће у Галерији Јоаким бити отворена Изложба фотографија из уметничког опуса Бранке и Млађе Веселиновић, на Сцени „Јоаким Вујић“ изведена представа Д. Ц. Џексона „Моје бивше, моји бивши“ у режији Слађане Килибарде и прочитана традиционална међународна порука.
Светски дан позоришта се на иницијативу Међународног позоришног института (ИТИ) од 1961. године обележава широм света. На тај дан позоришни посленици организују разне позоришне манифестације на којима се традициопнално чита међународна порука коју, на позив Међународног позоришног института, увек пише позоришна личност светског угледа. Прву поруку за Светски дан позоришта написао је Жан Кокто 1962.
Аутор овогодишње поруке је светски признати позоришни редитељ, професор и оснивач Московске школе драмских уметности Анатолиј Васиљев из Русије:
“Да ли нам је потребно позориште? Питају се хиљаде професионалаца разочараних у позориште и милиони људи који су га се заситили. Зашто нам је потребно? У годинама када је сцена толико безначајна у поређењу са трговима градова и државама где се одигравају праве трагедије стварног живота. Шта ће позориште нама? Позлаћени балкони, баршунасте фотеље, гримизне кулисе, узвишени гласови или напротив – црне кутије, испрскане блатом и крвљу, гомиле бесних, нагих тела. Шта позориште може да каже? Све! Позориште може да каже све. И како богови на небу живе, и како затвореници чаме у тамници, и како страст подиже, и како љубав нестаје, и како нам добри људи не требају, и како влада обмана, и како људи живе у становима, а деца – у избегличким камповима, и како се враћају у пустињу, и како се растају са најближима, позориште може да говори о свему томе. Позориште је постојало и заувек ће остати. И сада, у ових педесет или седамдесет последњих година, нарочито је потребно. Због тога што од свих других уметности само позориште иде из уста у уста, од ока до ока, из руку у руке и од тела ка телу. Њему не треба посредник између човека и човека светла страна света није југ, ни север, није исток, ни запад – позориште је светло само по себи, светли на све четири стране, одмах препознатљиво сваком непријатељском или пријатељском човеку. Потребно нам је разноврсно позориште. Архаичне форме театра биће нам потребне пре свих других. Али ритуалне театралне форме не би требало да буду у супротности са позориштем цивилизованих народа. Секуларна култура је искључива, „културна информација“ замењује једноставне суштине и сусрет са њима. Позориште је отворено. Улаз је слободан. Дођавола са гаџетима и компјутерима – идите у позориште, заузимајте редове у партеру и на балконима, слушајте речи и гледајте у живе слике – позориште је пред вама, немојте га занемарити и не пропуштајте га у својим ужурбаним животима. Позориште је потребно свима. Само једно позориште није нам потребно – то је позориште политичких игара, политичко позориште мишоловки, позориште политичара, позориште политике. Позориште дневног терора – појединачног и колективног, позориште лешева и позориште крви на трговима и улицама у главним градовима и у унутрашњости, између религија и етничких група”.

У СТВАРИ, ТЕАТАР У ЛАЗАРЕВЦУ

Представа „У ствари, театар“ по тексту Драгане Бошковић гостује у Првом приградском позоришту Лазаревац

Лазаревац, 20. март 2016. године


Књажевско-српски театар у недељу, 20. марта у 20 сати гостује у Првом приградском позоришту Лазаревац са представом У ствари, театар која је рађена по тексту Драгане Бошковић, режија Андреа Ада Лазић. Комад је премијерно је изведен 15. фебруара  2016. године на сцени крагујевачког театра.
У овој  дуодрами играју Нада Јуришић у улози Надежде и Јасмина Димитријевић као Џеси. Ауторски тим представе чине Ферид Карајица, сценски покрет, Миливоје Штуловић, сценограф, Јелена Јањатовић, костимограф  и Драгослав Танасковић, композитор.

Fotografija

КРАГУЈЕВАЧКИ ТЕАТАР НА 45. ДАНИМА КОМЕДИЈЕ

Представа Јелисаветини љубавни јади због молера на Фестивалу Дани комедије у Јагодини

Крагујевац, 9. март 2016. године


Представа Јелисаветини љубавни јади због молера изборила је, у конкуренцији више од 30 представа, учешће на овогодишњим, 45-им по реду Данима комедије у Јагодини. Овај престижни фестивал сваке године окупља најистакнутија остварења у жанру комедије а Златним ћураном овенчају се само најуспешнији.
Крагујевачка Јелисавета је на програму фестивала 22. марта, режију потписује Марко Мисирача а у представи играју: Јасмина Димитријевић, Чедомир Штајн, Нада Јуришић, Душан Станикић, Исидора Рајковић, Катарина Јанковић и Владанка Павловић.
Крагујевачка публика имаће прилику да је погледа три дана раније, 19. марта од 20 сати на Великој сцени Књажевско-српског театра.

Фотографија

БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ У БЕОГРАДСКОМ ДРАМСКОМ ПОЗОРИШТУ

Представа „Башта сљезове боје“ по тексту Бранка Ћопића гостује у Београду

Београд, 29. фебруар 2016. године


Књажевско-српски театар у понедељак, 29. фебруара у 20 сати гостује у Београдском драмском позоришту. Башта сљезове боје је рађена по тексту Бранка Ћопића и у режији Марка Мисираче, а премијерно је изведена на сцени крагујевачког театра 7. децембра 2015.
Овом премијером Књажевско-српски театар обележава јубилеј великог писца – стогодишњицу његовог рођења. Ауторски тим представе чине и сценограф Миливоје Штуловић, костимограф Јелена Јањатовић, аутор музике Драгослав Танасковић, лектор Радован Кнежевић, сарадник за звучне ефекте Бранислав Пиповић и Јасмина Димитријевић као вокални солиста.
У „Башти сљезове боје” играју: Милош Крстовић, Никола Пејковић, Миодраг Пејковић, Здравко Малетић, Милић Јовановић, Ана Тодоровић Диало, Ненад Вулевић, Сања Матејић, Александар Милојевић и Никола Стевовић.

Фотографија

Књажевско-српски театар обележио 181. годину од оснивања

Крагујевац, 16. фебруар 2016. године


Дан Књажевско-српског театра обележен је синоћ премијерним извођењем дуодраме “У ствари, театар“ у режији Андрее Лазић, по тексту Драгане Бошковић. На сцени најстаријег српског позоришта уручењем награда и признања заслужним уметницима и подсећањем на остварене резулате у претходних годину дана, Књажевско-српски театар обележио је 181. годину постојања.
Статуету “Јоаким Вујић“, најзначајније признање које Књажевско-српски театар додељује од 1985. године за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији, добила је првакиња Нада Јуришић. Петочлани жири који су чинили Тихомир Станић, глумац Атељеа 212, Милош Крстовић, глумац Књажевско-српског театра, Снежана Ковачевић, костимограф Ужичког позоришта, Марија Солдатовић, драматург Књажевско-српског театра и директор мр Војо Лучић, једногласном одлуком доделио је статуету првакињи драме крагујевачког театра.
Јоакимов прстен, који се додељује уметницима за посебан допринос у унапређењу рада позоришта, припао је Ивани Вујић, редитељки и професорки Факултета драмских уметности у Београду.
Медаљон са ликом Јоакима Вујића, за подршку и унапређење рада Књажевско-српског театра уручен је компанији Телеком Србија.
Годишње награде добили су глумци Миодраг Пејковић за улогу деде Радета у представи “Башта сљезове боје“ и Јасмина Димитријевић за насловну улогу у представи “Јелисаветини јади због молера“ као и гардероберка Драгица Илић.
У Галерији “Јоаким“ отворена је изложба Музеја позоришне уметности Србије, Књажевско-српски театар од 1835. до 2015. године, која води кроз 18 деценија крагујевачког Театра. Реч је о делу поставке која је прошле године, на 180. годишњицу, припремљена и премијерно приказана у Музеју позоришне уметности у Београду ауторке Биљане Остојић.

Fotografija Fotografija Fotografija Fotografija
Fotografija Fotografija Fotografija Fotografija

ДАН КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА

НАДА ЈУРИШИЋ ДОБИТНИЦА СТАТУЕТЕ ЈОАКИМ ВУЈИЋ

Крагујевац, 15. фебруар 2016. године


Поводом своје  годишњице Књажевско-српски театар  традиционално додељује награде и признања:

СТАТУЕТА ЈОАКИМ ВУЈИЋ се додељује за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији.
О додели Статуете  “Јоаким Вујић” ове године  је одлучивао жири у коме су били директор Књажевско-српског театра мр Војо Лучић, костимограф Снежана Ковачевић, драматург Марија Солдатовић и глумци Тихомир Станић и Милош Крстовић. Једногласном одлуком жирија овогодишњи лауреат награде за унапређење позоришне уметности у Србији је првакиња драме Књажевско-српског театра глумица НАДА ЈУРИШИЋ.
У свом ообразложењу жири наводи: Глумица Нада Јуришић, првакиња драме крагујевачког Књажевско-српског театра, омиљена и поштована од стране како позоришних зналаца, тако и колега и публике, остварила је бројне незаборавне улоге у својој дугој каријери коју је градила на сцени Театра Јоаким Вујић, касније, Књажевско-српског театра.
Препознатљива, по својој аутентичности, професионалности и посвећености позоришту, свакој улози је додала на лаконски и ненаметљив начин свој раскошни шарм чинећи их пријемчивим али префињеним у исти мах. Нада је, пре свега,  карактерна глумица која са подједнаком страшћу и умећем тумачи разнолик репертоар.
Овогодишња добитница Статуете Јоаким Вујић Нада Јуришић стрипљиво гради свој уметнички пут и својим примером потврђује да се значајна глумачка каријера, вредна поштовања, може изградити и ван Београда.

ПРСТЕН СА ЛИКОМ ЈОАКИМА ВУЈИЋА се додељује за изузетна уметничка остварења и допринос развоју Књажевско-српског театра. Ово признање Књажевско-српски театар, на предлог Директора Књажевско-српског театра доделио:
ИВАНИ ВУЈИЋ,  редитељки и професорки Факултета драмских уметности из Београда.

МЕДАЉОН СА ЛИКОМ ЈОАКИМА ВУЈИЋА Књажевско-српски театар је доделио КОМПАНИЈИ ТЕЛЕКОМ СРБИЈА
Ово признање се додељује за подршку унапређењу рада Књажевско-српског театра и остваривању  програмских и репертоарских циљева у претходној години домаћим и страним појединцима и институцијама,  а пре свега за спонзорство или донаторство.

ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ  Књажевско-српског театра за постигнуте резултате у предходној календарској години припале су МИОДРАГУ ПЕЈКОВИЋУ за улогу деде у представи Башта сљезове боје, ЈАСМИНИ ДИМИТРИЈЕВИЋ за улогу Јелисавете у представи Јелисаветини љубавни јади због молера и гаредроберки ДРАГИЦИ ИЛИЋ.

ПРОГРАМ СВЕЧАНОГ ОБЕЛЕЖАВАЊА ДАНА ТЕАТРА
Сретење - 15. фебруар 2016. године
19.30 - Изложба Музеја позоришне уметности Србије Књажевско српски театар од 1835 до 2015. године, аутор Биљана Остојић.
20.00 - Праизведба комада Драгане Бошковић У ствари, театар, режија Андреа Ада Лазић.
21.15 - Додела награда и признања.

ПРЕМИЈЕРА ЗА ДАН ТЕАТРА

Праизведба представе У ствари, театар

Крагујевац, 10. фебруар 2016. године


У позоришту смо сви породица. Када се догоди успех, делимо га на равне части. када не успемо, свако пати за себе, сматрајући да је само он крив. Највећи део непријатности због комешања публике и „излазности“ из позоришне сале за време представе, пада на глумца. Зато, глумац се грчевито бори за значење, тачност и истинитост у својој улози. А редитељ има другу муку. Ми, редитељи, ми бисмо да своју, често апстрактну мисао улијемо у глумачки хабитус, да га /пре/обликујемо по својој замисли. много тога просто подразумевамо. Позориште боли. Чак и када је комедија у питању.
„У ствари, театар“ је дуодрама за велику редитељку, која је и писац комада, и њену омиљену глумицу, која треба да тумачи главну улогу.
„Две даске и једна страст“, рекао је Лопе де Вега за театар. У ствари, две страсти!

Андреа Ада Лазић, Крагујевац 10. фебруар 2016. године

Драгана Бошковић
У СТВАРИ, ТЕАТАР
Режија: Андреа Ада Лазић

УЛОГЕ:
НАДЕЖДА, славни писац и редитељ – НАДА ЈУРИШИЋ
ЏЕСИ, популарна глумица – ЈАСМИНА ДИМИТРИЈЕВИЋ

Сценски покрет: Ферид Карајица
Сценограф: Миливоје Штуловић
Костимограф: Јелена Јањатовић
Композитор: Драгослав Танасковић

Инспицијент: Рада Јовановић
Шеф сценске технике: Саша Ђорђевић
Реквизитер: Марија Вујачић
Гардеробер: Мирјана Тодоровић
Светло: Никола Манић
Тон: Иван Филиповић
Шминка: Марија Курћубић

Плакат Фотографија Фотографија Фотографија
Фотографија Фотографија Фотографија

ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ ЗА ДЕЦУ ТРИ ПРАСЕТА

Трећа премијера крагујевачког театра у сезони 2015/16

Крагујевац, 16. децембар 2015. године


Представа за децу Три прасета је пета овогодишња премијера, а трећа у сезони 2015/16 крагујевачког театра. Текст потписује Предраг Пеђа Трајковић, а редитељ је Младен Кнежевић. У представи Три прасета играју: Ненад Вулевић, Чедомир Штајн, Душан Станикић и Младен Кнежевић.

Премијера је 16 децембра у 12 сати.

Плакат

ПРЕВАРАНТИ У СУКЊИ НА МАСУКИНИМ ДАНИМА

Књажевско-српски театар са представом Кен Лудвига Преваранти у сукњи учествује на 38. Масукиним данима

Велика Плана, 12. децембар 2015. године


Крагујевачки театар у суботу, 12. децембра учествује са представом Преваранти у сукњи на 38. Масукиним данима у Великој Плани.
Фестивал се одржава у периоду од 1. до 17. децембра у Центру за културу Масука.

Књажевско-српски театар изводи представу ПРЕВАРАНТИ У СУКЊИ по тексту Кен Лудвига и у режији Милића Јовановића. Ова представа је премијерно изведена 28. маја 2015. године. Главне улоге Леа и Џека тумаче Душан Станикић и Ђорђе Симић, а у представи играју и Катарина Јанковић Митровић, Ана Тодоровић Диало, Марина Перић Стојановић, Никола Милојевић, Здравко Малетић и Чедомир Штајн.

Премијера представе БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ
по делу Бранка Ћопића

Премијера је 7. децембра у 20 сати!

Крагујевац, 3. децембар 2015. године


Режију и драматизацију представе Башта сљезове боје потписује редитељ Марко Мисирача. Поред приповедака из истоимене Ћопићеве збирке у драматизацији су коришћени и мотиви из његових прозних дела „Приче испод Грмеча“, „Глава у кланцу, ноге на вранцу“ и „Приче занесеног дечака“.
Овом премијером КСТ обележава јубилеј великог писца – стогодишњицу његовог рођења. Ауторски тим представе чине и сценограф Миливоје Штуловић, костимограф Јелена Јањатовић, аутор музике Драгослав Танасковић, лектор Радован Кнежевић, сарадник за звучне ефекте Бранислав Пиповић и Јасмина Димитријевић као вокални солиста.
У „Башти сљезове боје” играју: Милош Крстовић, Никола Пејковић, Миодраг Пејковић, Здравко Малетић, Милић Јовановић, Ана Тодоровић Диало, Ненад Вулевић, Сања Матејић, Александар Милојевић и Никола Стевовић.
На дан премијере у 18 часова на Малој сцени Књажевско-српског театра биће уприличен разговор о Бранку Ћопићу са Томом Курузовићем, његовим пријатељем и глумцем који је тумачио многе Ћопићеве ликове.

Фотографија

ПРИНЦИП СУПЕРСТАР НА ФЕСТИВАЛУ ПРВОИЗВЕДЕНИХ ПРЕДСТАВА

Представа Принцип суперстар (Месечари) учествује на 4. Фестивалу првоизведених представа у Алексинцу

Алексинац, 17. новембар 2015. године


Књажевско-српски театар, у уторак, 17. новембра, учествује са представом Принцип суперстар (Месечари) у званичној конкуренцији 4. Фестивала првоизведених представа у Алексинцу. Фестивал се одржава од 16. до 22. новембра, а гостоваће позоришта из Београда, Шапца, Крагујевца, Крушевца и Новог Пазара
Књажевско-српски театар изводи представу Принцип суперстар (Месечари), драматизација, сценографија и режија Небојша Брадић. Ова представа је премијерно изведена 28. фебруара 2015. године. Улогу Принципа тумачи Ђорђе Ђоковић, а у представи играју Исидора Рајковић, Јована Малишић, Ана Милојевић, Никола Милојевић, Катарина Митровић, Душан Станикић, Александар Милојевић, Милић Јовановић, Милош Крстовић , Саша Пилиповић, Миодраг Пејковић, Марина, Перић, Јасмина Димитријевић и Ненад Вулевић.

ЗАЈЕЧАРСКА ПУБЛИКА ОДУШЕВЉЕНА ПРЕВАРАНТИМА

Ђорђу Симићу Зоранов брк

Крагујевац, 31. октобар 2015. године


Синоћ је на сцени зајечарског позоришта Књажевско-српски театар извео представу Преваранти у сукњи по тексту Кен Лудвига и у режији Милића Јовановића. Представа је изведена у оквиру такмичарског програма 24. Фестивала Дани Зорана Радмиловића. Преваранти су награђени вишеминутним аплаузом одушевљене публике која се те вечери нашла у зајечарском позоришту.
У Зајечару је био и Војо Лучић, директор Књажевско-српског театра, који није крио задовољство реакцијама публике: "Представа кореспондира с публиком и носи енергију радости. Видели сте да је публика изашла из сале са осмесима на лицу и да је то заиста пун погодак када се оно што се дешава на сцени пренесе у гледалиште."
Одлуком стручног жирија за глумца вечери проглашен је Ђорђе Симић који је за улогу Џека добио Зоранов брк.
"Волим да играм ову представу, екипа је толико складна и јединствена. Ово је празник за глумце, али и публика ужива. Делимо ту енергију с њима. Публика у Зајечару нас је сјајно примила и наградила огромним аплаузом. Глумци се играју на сцени, надигравају и допуњују, просто уживамо у овом тексту, који је прави деликатес. Поготово за нас двојицу, који играмо ту травестију, што публика много воли, а нама је то пружило бескрајне могућности за истраживање, забављање, играње и проигравање." – истакао је Ђорђе Симић.

Књажевско-српски театар своја фестивалска представљања наставља већ 17. новембра учешћем на 4. Фестивалу првоизведених представа у Алексинцу.

ПРЕВАРАНТИ У СУКЊИ НА ФЕСТИВАЛУ ДАНИ ЗОРАНА РАДМИЛОВИЋА

Представа Преваранти у сукњи учествује на 24. Данима Зорана Радмиловића у Зајечару

Зајечар, 30. октобар 2015. године


Kрагујевачки театар у петак, 30. октобра учествује са представом Преваранти у сукњи у званичној конкуренцији 24. Фестивалa Дани Зорана Радмиловића у Зајечару. Фестивал се одржава у периоду од 24. октобра до 3. новембра у Позоришту Тимочке Крајине Зоран Радмиловић.
Књажевско-српски театар изводи представу ПРЕВАРАНТИ У СУКЊИ по тексту Кен Лудвига и у режији Милића Јовановића. Ова представа је премијерно изведена 28. маја 2015. године. Главне улоге Леа и Џека тумаче Душан Станикић и Ђорђе Симић, а у представи играју и Катарина Јанковић Митровић, Ана Тодоровић Диало, Марина Перић Стојановић, Никола Милојевић, Здравко Малетић и Чедомир Штајн.

КАИНОВ ОЖИЉАК НАЈБОЉА ПРЕДСТАВА НА ЈУБИЛАРНОМ ЈОАКИМИНТЕРФЕСТУ

Завршен Десети јубиларни ЈоакимИнтерФест

Крагујевац, 15. октобар 2015. године


У Крагујевцу је ноћас завршен Десети јубиларни ЈоакимИнтерФест, међународни позоришни фестивал на коме је од 7. до 15. октобра учествовало седам представа у такмичарском програму, а према избору селектора Жељка Јовановића.
Одлуком стручног жирија у саставу: Драгана Варагић (председник), глумица и редитељка из Београда, Пјер Валтер Полиц, редитељ из Немачке и Трајче Кацаров , драматург из Македоније за најбољу представу фестивала проглашена је представа „Каинов ожиљак” Шабачког позоришта по тексту Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића а у драматизацији Спасоја Ж . Миловановића и режији Југа Радивојевић.
Награда за режију додељена је Егону Савину за представу „Мрешћење шарана”. Народног позоришта Републике Српске Бања Лука. Награду за најбољу глумицу на јубиларном Јоакиминтерфесту добила је Хана Селимовић за у улогу Јуле у представи „ Палилулски роман“ Београдског драмског позоришта, а награду за најбољег глумца Славен Шпановић за улогу Билија у представи„Племена“ загребачког Планет арт и Еxит театра.
Награду за визуленост добила је представа Књажевско-српског театра Принцип Суперстар (Месечари).
Специјалну награду за нови приступ провокативног тумачења нашег времена добила је представа „Живот стоји, живот иде даље” Битеф театра.
Жири је све одлуке донео једногласно.
Награду публике Десетог ЈоакимИнтерфеста добила је представа „Каинов ожиљак“ Шабачког позоришта.
Овогодишњи ЈоакимИнтерФест који се одвијао под слоганом „Време тишине” завршава се 15. октобра представом у част награђених „Пиџама за шесторо” коју изводе глумци Краљевачког позоришта и Књажевско-српског театра из Крагујевца.

ВРЕМЕ ТИШИНЕ

Конференција за медије поводом почетка јубиларног десетог ЈоакимИнтерФеста

Крагујевац, октобар 2015. године


У крагујевачком Књажевско-српском театру, поводом почетка јубиларног 10. ЈоакимИнтерФеста, Међународног позоришног фестивала, одржана је конференција за штампу на којој су говорили директор Театра мр Војо Лучић и селектор фестивала Жељко Јовановић, позоришни критичар и уметнички директор Позоришта на Теразијама.
Директор Театра Војо Лучић, подсетио је новинаре да је тема овогодишњег ИнтерФеста „Време тишине” и да ће Крагујевчани и фестивалска публика, захваљујући Јовановићевој селекцији бити у прилици да погледају заиста изузетне представа у такмичарском делу смотре.
Селектор Жељко Јовановић је истакао да се јубиларни ЈоакимИнтерФест бави тишином, тим кратким простором мира у коме се свет повремено нађе.
- Фестивал се ове године бави и том паузом између два сукоба, оног који је прошао и чији ехо и даље одјекује, и неког следећег који, надајмо се никада неће доћи и који, бојимо се, само што није почео - рекао је Јовановић на конференцији за новинаре у крагујевачком позориршту.
Према његовим речима, циљ овогодишњег фестивала јесте сагледавање и постављање питања да ли постоје нове форме, да ли су се појавиле у неком сценском читању класичних и већ познатих комада, као и шта је са новим идејама.
- Стога овај фестивал има за циљ да у реткој позоришној шуми која је из сезоне у сезону све ређа, потражи да ли постоји нека нова грана која ће једног дана можда постати ново стабло из кога ће нићи нови правци, као и да ли можемо да учинимо нешто по чему ће нас неко ново време препознати - нагласио је Јовановић.
Љубитељи позоришне уметности, од 7-15. октобра, биће у прилици да погледају представе: "Каинов ожиљак" Шабачко позориште, "Мрешћење шарана" НПРС Бања Лука, "Пукотина" БНП Зеница, "Племена" Планет арт и Exit театар Загреб, "Живот стоји, живот иде даље" Битеф театар, "Принцип суперстар" Књажевско-српски театар и "Палилулски роман" Београдско драмско позориште, док ће представа “Пиџама за шесторо” рађена у копродукцији Краљевачког позоришта и Књажевско-српског театра бити изведена у част награђених.
У пратећем програму Десетог ЈоакимИнтерФеста биће промовисана монографија посвећена Властимиру Ђузи Стојиљковићу “Ђузине посланице”, као и књига Миладина Шеварлића “Виски и трубачи”, а у Галерији Јоаким биће изложени позоришни плакати са преходних девет фестивала, по избору сликара Миливоја Штуловића.
О наградама ће одлучивати стручни жири у сатаву: Драгана Варагић, глумица и иредитељка из Србије, Пјер Валтер Полиц, редитељ из Немачке и Трајче Кацаров, драматург из Македоније. Водитељ разговора је Спасоје Ж. Миловановић, драматург.

Фотографија

ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ ЈЕЛИСАВЕТИНИ ЉУБАВНИ ЈАДИ ЗБОГ МОЛЕРА

Крагујевац, 18. септембар 2015. године


У Књажевско-српском театру у петак 18.септембра, премијерно извођење представе Милана Јелића "Јелисаветини љубавни јади због молера“ у режији Марка Мисираче.

Књажевско-српски театар нову позоришну сезону отпочиње премијером представе Јелисаветини љубавни јади због молера. Улогу Јелисавете игра глумица Јасмина Димитријевић која о овом великом глумачком задатку каже: “ Ово је улога какву сам дуго чекала , до које ми је веома стало, у којој уживам и мислим да ће то и публика остети.Улога је захтевна, раскошна и пружа прилику да се покаже читав дијапазон глумачких, па и жанровских нијанси. Иновативни концепт редитеља Мисираче, којим није нарушена аутентичност оригиналне љубавне приче, додатно нас је мотивисао да креативније развијамо своје ликове.“

Поред Јасмине у представи играју: Чедомир Штајн, Нада Јуришић, Владанка Павловић-Пендић, Исидора Рајковић, Катарина Митровић и Душан Станикић. Сценографију потписује Миливоје Штуловић, костиме Ана Колбјанова, музику Драгослав Танасковић, сценски говор Радован Кнежевић, а сценски покрет Предраг Ракић.

Фотографија Фотографија Фотографија

ПРЕМИЈЕРА 18. СЕПТЕМБРА!

ЈЕЛИСАВЕТИНИ ЉУБАВНИ ЈАДИ ЗБОГ МОЛЕРА

Крагујевац, 14. септембар 2015. године


РЕЧ РЕДИТЕЉА
Сентиментална историја о љубавним јадима једне Јелисавете и једног Милована, архетипских личности менталитета са периферије, 70-их година XX века била је комад о „свету београдске периферије, драмско дело у вишегласном сагласју са стварним животом, с променом која је захватила све његове поре и полако мења морални, психолошки и осећајни профил данашњег човека“ (В. Стаменковић). Поезија баналности живота ових „малих људи велике чежње“ претрпела је, чини се, много тога што нам се у међувремену за ових пола века догодило и данас се поново појављује на сцени да нас суочи са суровом трансмутацијом ситуација и типова из комада. У времену када је филозофија паланке одавно изашла из корица књиге, завладала нашом свакодневницом, претворила нам је у порнографију и ставила нас све у један велики „ријалити“, схватили смо да смо немоћни да било шта урадимо. И потписивањем петиције против Великог Брата и његове мале браће заправо дајемо легитимитет целом том галиматијасу којега смо део.
Тако су и ситни, трагикомични малограђани који нагризају и руше наивну, идеалистичку љубав Јелисавете и Милована сада добровољни део огромне машинерије и учиниће све да би их, након испуњеног задатка Велики Брат у својој исповедаоници „благословио“.
Марко Мисирача, 10.09.2015.

ЈЕЛИСАВЕТИНИ ЉУБАВНИ ЈАДИ ЗБОГ МОЛЕРА
Милан Јелић

Лица и глумци
ЈЕЛИСАВЕТА Јасмина Димитријевић
МИЛОВАН Чедомир Штајн
ДАРА ОПАЈДАРА Нада Јуришић
ПРОДАВАЦ МИЛИЈА Душан Станикић
ВЕЛИНКА Исидора Рајковић
ЗОРА Катарина Митровић
МАЈКА МИЛОВАНОВА Владанка Павловић-Пендић

ВОДИТЕЉИ Милош Крстовић и Добрица Андрић

Адаптација: и режија Марко Мисирача
Сценографија: Миливоје Штуловић
Костимографија: Ана Колбјанова
Музика: Драгослав Танасковић
Лектор: Радован Кнежевић
Кореограф: Предраг Ракић
Инспицијент: Никола Стевовић
Суфлер: Рада Јовановић
Тон: Добрица Андрић
Видео пројекција: Иван Филиповић
Светло: Никола Манић
Шминка: Марија Курћубић
Видео рад: Вук Спасић
Гардероба: Драгица Илић и Мирјана Тодоровић
Реквизитери: Маја Вујичић и Ненад Милорадовић
Декоратери: Саша Ђорђевић, Зоран Јоакновић, Марко Недељковић и Владан Бркић

Милан Јелић- биографија
Милан Јелић је драмски писац, сценарист, публициста, театролог, филмски, радио и ТВ редитељ. Дипломирао је драматургију на Факултету драмских уметности и одсек светска књижевност на Филолошком факултету у Београду. Најпознатија дела: сценарио и режија играног филма Бубашинтер, позоришни комад Јелисаветини љубавни јади због молера, сценарио за играни филм Још овај пут, а на радију режија драме Дуги живот краља Освалда Велимира Лукића и Кревет за троје Милорада Павића.
Драмски текст Јелисаветини љубавни јади због молера добио је прву награду на конкурсу листа „Младост“ 1971. године. Исте године Атеље 212 у Београду изводи премијерно представу у режији Дејана Миладиновића са Јелисаветом-Секом Саблић и Предрагом-Микијем Манојловићем у насловним улогама. Ова драма постављана је на многим сценама у Србији, а у Атељеу 212 доживела је 80 извођења. Аутор је и следећих драма: Сећање на Албинонија, Ванцаге, Хоћу да будем кромпир и Ла бедница које су извођене на нашим сценама и објављиване у часописима.

Плакат