Quantcast
   
Телефон
034 617 05 00

Факс
034 617 05 04

www.joakimvujic.com

Билетарница
10–12 и 18–20
034 33 20 63
design by TRIANGLON

Google+
YouTube
Flickr
Blogger
Facebook
Follow strujajoe on Twitter Twitter
WordPress
Scoop.it
Netvibes
Wikipedia




 
Актуелности

МОЈЕ БИВШЕ, МОЈИ БИВШИ ЗА КРАЈ СЕЗОНЕ

Концерт КСТ БЕНДА у 19 сати на сцени испред Тетра

20. јун 2015. године


Књажевско-српски театар позоришну сезону 2014/15 затвара 40. извођењем популарне представе Д. Ц. Џексона "Моје бивше, моји бивши".  Ова представа, у режији Слађане Килибарде, премијерно је изведена на  сцени нашег Театра  у новембру 2012. године.
У представи  "Моје бивше, моји бивши" играју Исидора Рајковић, Милош Крстовић, Катарина Митровић, Ана Тодоровић Диало и Душан Станикић.
Пре почетка представе, а поводом затварања позоришне сезоне, на сцени испред Театра једночасовни концерт имаће КСТ БЕНД.
Концерт почиње у 19, а представа у 20 сати.

ХУМАНИТАРНИ КОНЦЕРТ ЗА НОВИНАРКУ КАТАРИНУ МИРОВИЋ

Организатори КУД Студењак и Театар

Крагујевац, јун 2015. године


Културно-уметничко друштво "Студењак" у сарадњи са Књажевско-српским театром у недељу 21. јуна организује концерт за помоћ познатој крагујевачкој новинарки Катарини Мировић.
У двочасовном програму који на сцени "Јоаким Вујић"  почиње у  19 сати  учествоваће културно-уметничка друштва Студењак , Абрашевић и Зора.

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР ГОСТУЈЕ У БЕОГРАДУ

Представа Принцип Суперстар (Месечари) на сцени Мира ТраиловићАтељеа 212

Београд, 25. мај 2015. године


У понедељак, 25. маја у Атељеу 212 ансамбл Књажевско-српског театра изводи представу ПРИНЦИП СУПЕРСТАР (Месечари) аутора и редитеља Небојше Брадића. Ова представа је премијерно изведена у оквиру програма обележавања 180 година од оснивања Књажевско-српског театра 28. фебруара 2015. године. Улогу Принципа тумачи Ђорђе Ђоковић, а у представи играју и Исидора Рајковић, Милош Крстовић, Марина Перић, Катарина Митровић, Никола Милојевић, Александар Милојевић, Душан Станикић, Саша Пилиповић, Миодраг Пејковић, Јасмина Димитријевић, Ненад Вулевић...

ПРЕВАРАНТИ У СУКЊИ НА ЗАТВАРАЊУ 51. ФЕСТИВАЛА ПРОФЕСИОНАЛНИХ ПОЗОРИШТА СРБИЈЕ ЈОАКИМ ВУЈИЋ

Шабац, 18. мај 2015. године


Представа Преваранти у сукњи Кен Лудвига у режији Милића Јовановића биће вечерас изведена на сцени Шабаког позоришта на затварању 51. Фестивала професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић. Представа Преваранти у сукњи је премијерно изведена на сцени Књажевско-српског театра 28. маја 2014. године, а главне улоге играју Душан Станикић и Ђорђе Симић. У протеклих годину дана ова представа је изведена на многим сценама у Србији и региону између осталог Преваранти су играни у Београду, Бања Луци, Приједору, Мостару, Сарајеву...

ГУСАРИ НА ДЕЧЈЕМ ФЕСТИВАЛУ У УЖИЦУ

Први дечји позоришни фестивал Мајске чаролије за децу, Ужице

13. мај 2015. године


Књажевско-српски театар театар, након гостовања у Зеници, Мостару, Сарајеву и Шапцу, овогодишњу турнеју наставља 13. маја гостовањем у Ужицу. Крагујевачки театар учествује на Првом дечјем позоришном фестивалу Мајске чаролије за децу са представом Гусари по тексту Милоша Јаноушека и у режији Јан Чанија.

Први дечји позоришни фестивал Мајске чаролије за децу на коме ће учествовати ансамбли из Крушевца, Крагујевца, Зајечара и Ужица, одржава се од 11. до 15. маја у Народном позоришту Ужице.

Фотографија

ИЗЛОЖБА СЦЕНОГРАФИЈА МИЛИВОЈА МИШЕ ШТУЛОВИЋА У ШАПЦУ

Галерија Шабачког позоришта Владислав Лалицки

11. мај 2015. године


У галерији Шабачког позоришта Владислав Лалицки вечерас ће бити отворена изложба сценографија Миливоја Мише Штуловића. Биће изложено 25 радова сликара и сценографа Штуловића насталих током протеклих 30 година његовог уметничког рада у Књажевско-српском театру.
Ова изложба је организована у оквиру пратећег програма 51. Фестивала професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић који се одржава у Шапцу од 11-18. маја.
На отварању изложбе говориће управници Шабачког и крагујевачког позоришта Зоран Карајић и мр Војо Лучић

ПРЕМИЈЕРА ХИТ КОМЕДИЈЕ ПИЏАМА ЗА ШЕСТОРО

Премијера представе Пиџама за шесторо у првој копродукцији Књажевско-српског театра и Краљевачког

5. мај 2015. године


Представа Пиџама за шесторо Марк Камелотија у режији Ненада Гвозденовића биће премијерно изведена на сцени Књажевско-српског театра 5. маја. Ово је прва копродукција два позоришта којом Књажевско-српски театар најављује почетак дугогодишње регионалне сарадње у домену позоришне продукције.
Према речима директора најстаријег позоришта у Србији мр Воја Лучића, за Књажевско-српски театар је значајно успостављање партнерстава са другим позориштима посебно са оним позориштима који се налазе у близини Крагујевца као што је случај са краљевачким. На овај начин, кроз копродукцију, два позоришта уједињују своје ресурсе како уметничке тако и материјалне. Копродукција представља један од најпожељнијих модела за превазилажење кризе у позоришној продукцији која је узрокована, пре свега, недостатком буџетских средстава, закључио је Лучић.
Представа Пиџама за шесторо која ће премијерно бити изведена на сцени Књажевско-српског театра 5.  маја своју краљевачку премијеру је имала пре седам  дана.

У овој урнебесној комедији играју Милош Крстовић, Никола Милојевић, Горица Динуловић, Биљана Константиновић, Милена Јовашевић и Предраг Павловић. Сценографију потписује Миливоје Штуловић, костиме Ана Колбјанова, а аутор музике је Драгослав Танасковић.

Фотографија Фотографија

ПРЕВАРАНТИМА У СУКЊИ ДРУГО МЕСТО ПО ОЦЕНИ ПУБЛИКЕ УПРАВО ЗАВРШЕНОГ 12. ФЕСТИВАЛА МОСТАРСКА ЛИСКА

ЗДРАВКУ МАЛЕТИЋУ – МАЛА ЛИСКА ЗА ГЛУМЦА ВЕЧЕРИ

април 2015. године


На управо завршеном Дванаестом међународном фестивалу Мостарска лиска према оцени мостарске позоришне публике представа Књажевско-српског театра Преваранти у скуњи је освојила друго место са просечном оценом 9,50. Прво место публика је доделила домаћој представи Шта ћемо сад, а треће представи Балкански шпијун Народног позоришта из Сарајева, док је представа загребачког театра EXIT Њушке прогашена за најбољу представу фестивала према оцени стручног жирија.
Наш глумац Здравко Малетић је одлуком жирија добио награду Мала лиска која се додељује најбољем глумцу сваке фестивалске вечери.
Представа Преваранти у сукњи свој фестивалски живот наставља већ у мају када ће на 51.Фестивалу Сусрети Јоаким Вујић бити изведена у част награђених, последње фестивалске вечери.

Књажевско-српски театар гостује у Мостару и Сарајеву

XII Међунардни позоришни фестивал комедије Мостарска лиска

25. април 2015. године


Са представом Преваранти у сукњи Кен Лудвига и у режији Милића Јовановића Књажевско-српски театар у суботу, 25. априла   учествује у званичној конкуренцији XII Међунардног позоришног фестивала комедије Мостарска лиска. Поред крагујевачког театра на овој позоришној смотри представиће се и позоришта из Загреба Сарајева, Бања Луке, Мостара и Тузле.
Трочлани жири који чине познати босанскохерцеговачки глумци Јасна Жалица, Татјана Шојић и Адмир Гламочак одлучиваће о наградама Мала и Велика лиска које се додељују за најбољу представу, глумца, глумицу, младог глумца. А мостарска позоришна публика ће такође доделити награду за најбољу представу.

Већ следеће вечери Књажевско-српски театар представу Преваранти у сукњи  изводи на сцени Културног центра у Источном Сарајеву.

Репертоар Мостарске лиске
Фотографија

ГОСТОВАЊЕ КРАГУЈЕВАЧКОГ ТЕАТРА У ЗЕНИЦИ

Дневник једног лудака на фестивалу Зеничко пролеће

30. март 2015. године


„Зеничко пролеће” је Међународна културна манифестација на којој се у Зеници, сем актуелне позоришне продукције у региону, одржавају и концерти, књижевне вечери, трибине и промоције, изложбе...
На овогодишњем Фестивалу, Књажевско-српски театар ће престављати глумац Иван Видосављевић са монодрамом „Дневник једног лудака” по литерарном предлошку Н. В. Гогоља који је режирао његов колега из позоришта, глумац Душан Станикић. Ова представа (у чијој су изради својим консултацијама помогли Предраг Ејдус, Мирко Бабић и Драган Јаковљевић) једна је од најдуговечнијих на сцени КСТ-а, премијеру је имала 2006. године и до сада је већ освајала бројне награде на међународним смотрама монодраме у Румунији, Бугарској, Македонији... Монодрама „Дневник једног лудака” је на такмичарском репертоару МКМ „Зеничко пролеће” 30. марта.

КРАГУЈЕВАЧКОМ ТЕАТРУ НАГРАДА НА ДАНИМА КОМЕДИЈЕ

Посебна награда додељена на 44. Данима комедије у Јагодини

27. март 2015. године


На затварању овогодишњих 44. „Дана комедије” у Јагодини Књажевско-српски театар је добио „Посебно признање”.
По речима уметничког директора Дана комедије Добрице Милићевића, ова посебна награда додељује се најстаријем позоришту у Србији, Књажевско-српском театру из Крагујевца за дугогодишњу сарадњу и постигнуте резултате на овом фестивалу.
Наше позориште је више пута и то са великим успехом, седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, учествовало на највећој смотри смеха у Србији и побеђивало на јагодинским „Данима комедије”. Бројни глумци Театра окитили су се значајним признањем „Златног ђурана”, попут првака драме ансамбла крагујевачког, Књажевско-српског театра, Љубомира Убавкића Пендуле (добитник „Златног ћурана” за животно дело), Мирка Бабића и других.
У име куће на затварању „Дана комедије” ово признање је примио директор Театра мр Војо Лучић: Ову награду доживљавамо као признање нашем Театру за успехе у његовим „златним данима”, али и као подршку кући и подстрек за даља учешћа на фестивалу, изјавио је Лучић, подсетивши да је после пуне 23 године паузе КСТ у последње три године два пута учествовао у званичном програму смотре са представама „До голе коже” (2013) и „Моје бивше и моји бивши” (2014).
И Лучић и његов колега – уметнички директор „Дана комедије” Милићевић, сложили су се приликом доделе награде да се Театар тим „учешћима вратио на место које му и припада и да је веома радо виђен гост ове престижне смотре”.

Фотографија

ИЗЛОЖБА У БЕОГРАДУ ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА НАШЕГ ТЕАТРА

МПУС - 180 година Књажевско-српског театра Крагујевац

26. март 2015. године


Изложба под називом “180 година Књажевско српског театра Крагујевац”, ауторке Биљане Остојић, кустоса отворена је 26. марта у Музеју позоришне уметности Србије.
Ова изложба сведочи о свим фазама рада, од оснивања 1835, до последње премијере Принцип Суперстар (Месечари), 28. фебруара 2015. Раритетне фотографије, документа, плакати и скице сценографија илуструју рад најстаријег српског позоришта. Изложбу у Музеју позоришне уметности Србије прате и пројекције позоришних представа крагујевачког и београдских позоришта.
Скоро двовековно трајање Књажевско-српског театра представљено је у више периода. Први период – Државно (дворско) позориште Књажевско сербски театар (1835-1836) и Театар Атанасија Николића (1840). Други период – позоришни континуитет у Крагујевцу до 1944. односи се на разноврсне организације позоришног живота изван институција: путујуће трупе, аматерска и полупрофесионална позоришта, соколска и радничка позоришта… И најзад, период после Другог светског рата – крагујевачко позориште се поново враћа у институционалне оквире: Народно позориште, Театар Јоаким Вујић, Књажевско српски театар (1944-2015).
На отварању изложбе, сем ауторке поставке и каталога Биљане Остојић, говорили су и прваци ансамбла драме КСТ-а глумци Нада Јуришић и Мирко Бабић, а изложбу је отворио Војо Лучић, директор Књажевско-српског театра.
Изложба је отворена у наредна три месеца.

Фотографија Фотографија
180 година Књажевско српског театра Крагујевац

27. МАРТ- СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА

Представа Убити птицу ругалицу на Светски дан позоришта

Крагујевац, март 2015. године


27. марта крагујевачки Театар Светски дан позоришта када ће на Сцени „Јоаким Вујић“ бити изведена представа Харпер Ли „Убити птицу ругалицу“ у режији Небојше Брадића и прочитана традиционална међународна порука.
Светски дан позоришта се на иницијативу Међународног позоришног института (ИТИ) од 1961. године обележава широм света. На тај дан позоришни посленици организују разне позоришне манифестације на којима се традициопнално чита међународна порука коју, на позив Међународног позоришног института, увек пише позоришна личност светског угледа. Прву поруку за Светски дан позоришта написао је Жан Кокто 1962. Ове године поруку је написао пољски позоришни и оперски редитељ Кшиштоф Варликовски.

ПОРУКА КШИШТОФА ВАРЛИКОВСКОГ ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА ПОЗОРИШТА 2015.

Позоришне прегаоце најлакше проналазимо ван позоришта. То су обично они који позориште не користе као машину за репродуковање клишеа и конвенција. Они проналазе пулсирајуће изворе и живе токове река који привидно заобилазе позоришне дворане где се свакодневно окупљају легије људи у настојањима да подражавају некакве светове. Имитирамо, уместо да стварамо властите светове који треба да су фокусирани, чак и да зависе од дебате са публиком и њених реакција; ти светови протичу скривени а позориште једино има моћ да их открије. Такве водиче налазим углавном у прози. Стално и свакодневно размишљам о писцима који су, пре стотинак година, пророчки, иако опрезно, описали сумрак европских богова кοји је нашу цивилизацију оставио у тами, до данас неразјашњеној. Мислим на Франца Кафку, Томаса Мана и Марсела Пруста. Данас бих овој групи пророка додао и Џона Максвела Куција.
Њихово заједничко осећање небрањеног краја света, не планете, већ модела међуљудских односа, поредака и побуне, сада нас снажно прати. Нас, који живимо после завршетка света. Насупрот криминалу и конфликтима који се разбуктавају све више и више да ни свеприсутни медији са њима не држе корак. Али ови пожари брзо постају досадни, неопозиво нестају из медијских извештаја, а ми остајемо беспомоћни, престрављени, опкољени. Више не успевамо да градимо куле, а зидине, кοје тврдоглаво подижемо, не бране нас ни од чега, напротив, саме траже заштиту и бригу трошећи највећи део наше животне енергије. А ми немамо снаге ни да покушамо да видимо шта је иза капије, иза зида. И само због тога треба да постоји позориште и у томе да тражи своју моћ. Да завирује тамо где је гледање забрањено.
„Предање покушава да објасни необјашњиво. Пошто оно проистиче из истините подлоге, мора у необјашњивом и окончати“ – речи које је Кафка уздигао до метаморфозе предања о Прометеју снажно се односе на то какво позориште треба да буде и таквом позоришту, које треба да има почетак у дубини истине и да проналази крај у свим његовим делатницима, онима на сцени и онима у публици, честитам свим срцем.

КШИШТОФ ВАРЛИКОВСКИ - биографија

Кшиштоф Варликовски, рођен 1962. године у Шчећину, један је од најзанимљивијих пољских позоришних и оперских редитеља. До овог тренутка реализовао је око четрдесет представа и двадесет опера, како на сценама у Пољској, тако и у иностранству. Овај истакнути редитељ добитник је многих награда, између осталих и Златног Јорика, Награде Конрада Свинарског за најбољег редитеља, награду Министра културе и народне баштине за представу (А)поллониа, европске награде Нова позоришна стварност која му је додељена 2008. године у Солуну за иновативност у позоришној уметности. Варликовски је 2003. године такође добио престижну награду из области културе – Пасош недељника Политика за „враћање вере у уметничку и етичку мисију позоришта“, а годину дана касније и Диплому Министарства иностраних послова за изванредне заслуге у промоцији Пољске у свету.
Студирао је историју, романистику и филозофију на Јагјелонском универзитету у Кракову, а похађао је и семинар из античког позоришта на Практичној школи високих студија (Éцоле Пратиqуе дес Хаутес Éтудес) у Паризу. На Сорбони је студирао филозофију, француску књижевност и језике. Након повратка, стекао је диплому редитеља у Државној високој позоришној школи у Кракову, где је у периоду од 1989. до 1993. године студирао под менторством Кристијана Лупе.
Својим учитељем Варликовски сматра пре свега Шекспира, поштујући га, поред осталог, због његовог одбијања да чини компромисе. То се огледа у инсценацијама Варликовског, чији приличан део чине дела енглеског писца. Вредне помена су Хамлет, реализован у Драмској школи Беит Зви у Тел Авиву (1997), Укроћена горопад у Драмском позоришту у Варшави (1998), Богојављенска ноћ у Државном позоришту у Штутгарту (1999), Олуја у Позоришту разноликости у Варшави (2003), Сан летње ноћи у Националном позоришту у Ници (2003), као и Магбет постављен у Државном позоришту у Хановеру (2004). Такође, посебан извор инспирација за њега представљају Библија и античко доба. Та фасцинација резултирала је поставком Софоклеове Електре у Драмском позоришту у Варшави (1997) и Еурипидових Баханткиња у Позоришту разноликости (2001).
Варликовски, међутим, не избегава ни савремене драмске писце. 2001. године инсценирао је драму Очишћени Саре Кејн. Сматра се да је поставком те потресне приче о усамљености и потреби за љубављу достигао уметничко савршенство, а и формирао сопствени стил. Представа је је била гост 38. БИТЕФ-а у Београду 2004. године. Од савремених драмских дела Варликовски се прихватио инсценације драма Крум Ханоха Левина у Позоришту разноликости у копродукцији са Старим позориштем у Кракову (2005) и Анђели у Америци Тонија Кушнера у Позоришту разноликости (2007). Као оперски редитељ дебитовао је 2000. године камерном једночинком Музички програм/Музички курс Роксане Пануфњик. Од тог времена режира опере на највећим сценама Европе.
Проничући у тамне тајне постојања, овај редитељ се често служи драстичним средствима. Важи за сценског провокатора, чији комади једне узнемирују, а друге одушевљавају. Бави се темама различитости и изопштавања, говорећи истовремено о потреби за саосећањем и разумевањем другог.
Од 1999. године Варликовски је везан за варшавско Позориште разноликости, од 2008. године врши функцију уметничког директора Новог позоришта у Варшави.

ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ ПРИНЦИП СУПЕРСТАР (МЕСЕЧАРИ)

Крагујевац, 28. фебруар 2015. године


У Књажевско-српском театру у суботу 28. фебруара, премијерно извођење представе Небојше Брадића "Принцип Суперстар (Месечари)”.

"Округли датуми и годишњице позивају на пресабирање, а у горем случају на накнадну памет. Када говоримо о Великом рату, питамо се зар није све могло да испадне другачије? Представа се бави историјом, али не да би критиковала оно што је било. Ми критикујемо будућност . У времену смо када се говори о сукобима који се дешавају на Блиском Истоку и у срцу Европе  који најављују  Трећи светски рат. Питање рата данас је исувише живо да бисмо преко њега прошли евокацијом онога шта је било пре 100 година” - рекао је Брадић.

Брадић представу "Принцип Суперстар" жанровски одређује као комад са глумом, певањем и играњем. У представи, за коју је костимографију урадила Иванка Јевтовић, а музику Драгослав Танасковић, играју: Исидора Рајковић, Ђорђе Ђоковић, Катарина Митровић, Никола Милојевић, Милош Крстовић, Душан Станикић, Марина Перић, Милић Јовановић, Миодраг Пејковић, Александар Милојевић, Саша Пилиповић, Јасмина Димитријевић, Ненад Вулевић и девојчице Ана Милојевић и Јована Малишић.

Фотографија Фотографија Фотографија Фотографија Фотографија Фотографија

ИСИДОРИ РАЈКОВИЋ - НАГРАДА ЗА ГЛУМУ

Још једна награда за Књажевско-српски театар

Крагујевац, 22. фебруар 2015. године


На управо завршеном Трећем фестивалу првоизведених представа у Алексинцу, а према одлуци стручног жирија, глумица Књажевско-српског театра Исидора Рајковић награђена је Специјалном наградом за глуму. Исидора је награду добила за улогу Драге Машин у представи „Зелени зраци“ аутора Горана Марковића у режији Милице Краљ.

Фотографија

ТРИБИНА ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ ТЕАТРА

Књажевско-српски театар од Јоакима Вујића до данас -искуства у функцији развоја

Крагујевац, фебруар 2015. године


Поводом 180 година од оснивања Књажевско-српског театра на сцени Љуба Тадић одржана је трибина са темом Књажевско-српски театар од Јоакима Вујића до данас-искуства у функцији развоја. Говорници на овој трибини су били професор Факултета драмских уметности Алојз Ујес и дугогодишњи директор нашег Театра Душан Мандић. Модератор трибине је драматург Марија Солдатовић.
Професор Ујес је говорио надахнуто и готово дневно ангажовано о раду Јоакима Вујића оца српског театра и његовом огромном доприносу успостављању театра у тек ослобођеној Србији Милоша Обреновића напомињући како је организовање првог позоришта у Србији било од вишеструке користи у просветитељском и културном смислу за тек ослобођени народ и земљу.
Марија Солдатовић је говорила о успесима Књажевско-српскиог театра током двадесетог века, а Душан Мандић о десетогодишњем периоду свог руковођења најстаријим позориштем у Србији.
Након уводних излагања уследила је дискусија током које су се изродили и конкретни предлози за унапређење рада Књажевско-српског театра и крагујевачког позоришног система у целини.

ЗЕЛЕНИ ЗРАЦИ НА ФЕСТИВАЛУ У АЛЕКСИНЦУ

Књажевско-српски театар на Фестивалу првоизведених представа

18.фебруар 2015. године


Књажевско-српски театар учествује на Фестивалу првоизведених представа који се од 17. до 23. фебруара одржава у Алексинцу. Крагујевачки театар наступа на овој смотри у среду, 18. новембра са представом  Зелени зраци коју је по тексту Горана Марковића режирала Милица Краљ.
Зелени зраци је историјски комад настао на основу Марковићеве драме Вила Сашино који у основи говори о љубавној причи краља Александра Обреновића и Драге Машин, али и о завери која је предходила  трагичном крају  краљевског пара.
У представи Књажевско-српског театра, краља Александра игра Милош Крстовић, а краљицу Драгу Исидора Рајковић. У осталим улогама појављују се: Владан Живковић, Славица Радуловић, Мирко Бабић, Миодраг Пејковић, Драган Стокић, Никола Милојевић, Саша Пилиповић, Александар Милојевић, Милић Јовановић, Здравко Малетић, Иван Видосављевић, Ненад Вулевић, Душан Станикић и Чедомир Штајн.

Током шест дана фестивала, публика ће имати прилику да погледа представе које су по први пут изведене на професионалним сценама у Београду, Шапцу, Врању и Крагујевцу. Последњег дана фестивала, у част награђених, своју представу Позови М ради прељубе одиграће алексиначки Театар 91.

Фотографија Фотографија Фотографија

СВЕЧАНО И ДОСТОЈАНСТВЕНО

Књажевско-српски театар обележио 180 година од оснивања

Крагујевац, 15. фебруар 2015. године


Свечано и достојанствено како и доликује најстаријем позоришту у Србији, Књажевско-српски театар је обележио 180 година од свог оснивања. Један за другим ређали су се догађаји: традиционални ватромет и концерт хора крагујевачке музичке школе испред Театра, у Галерији Јоаким изложба фотографија Култне представе крагујевачког Театра, а на сцени Јоаким Вујић свечана додела награда, признања и колажни програм Јоакимови потомци, у оквиру кога су приказани фрагменти из седам представа нашег позоришта рађених по делима домаћих аутора.

Заменик председника Скупштине града Крагујевца, Славица Коминац, обраћајући се поводом 180 година од оснивања Театра осврнула се на почетке позоришта у Крагујевцу, на дело Јоакима Вујића и прве представе. И данас смо поносни на наш Театар и плејаду врсних уметника који су наставили Јоакимову традицију, израстајући сваког дана у једно савремено позориште - рекла је госпођа Коминац, честитајући нашем позоришту, у име града Крагујевца, овај велики јубилеј.

Обраћајући се у име Театра, директор Војо Лучић је измећу осталог рекао: Данас је прилика и да, пре свих, са захвалношћу поменемо оца српског театра Јоакима Вујића, јединствену личност српске културе који је својим делом допринео да се позоришна искра запали управо овде код нас, у тада престоном Крагујевцу. Захваљујући тој искри позоришни живот у Крагујевцу и Србији траје већ пуних осамнаест деценија.

Пре доделе традиционалних награда и признања, Лучић је нагласио да су на Јоакимовом трагу позоришног стварања и овогодишњи лауреати, добитници признања Књажевско-српског театра.
Најзначајније признање за допринос развоју позоришне уметности у Србији- Статуета Јоаким Вујић додељено је Факултету драмских уметности универзитета уметности у Београду и драмској уметници Дари Џокић.

Драго ми је што сам стала у ред претходних добитника, и драго ми је што се то дешава на 180. годину постојања позоришта. Овај јубилеј награду чини још значајнијом, драго ми је да је жири у мени препознао неког ко је цео свој живот посветио позоришту, рекла је Дара Џокић. 
Након што јој је уручено високо признање, Џокић се, посебно обратила младима и упутила им позив да остану у Србији. Имала сам потребу да кажем нешто младим људима, не само уметницима, већ свим младим људима који наилазе на препреке и потешкоће, зато што све више одлазе у свет, рекла је добитница Статуете и додала да друштво њихов одлазак треба да схвати као највећу опасност. 

Прстен са ликом Јоакима Вујића уручен је костимографу Ужичког позоришта Снежани Ковачевић, а годишње награде Театра глумици Катарини Митровић- Јанковић за улогу у представи Преваранти у сукњи и Драгославу Танасковићу, музичком уреднику и композитору за музику у представи Зелени зраци.

Награде је уручио директор Театра, мр Војо Лучић.

Историја Театра ПДФ Фотографија Фотографија Фотографија Фотографија Фотографија

СТАТУЕТА ЈОАКИМ ВУЈИЋ ДАРИ ЏОКИЋ И ФАКУЛТЕТУ ДРАМСКИХ УМЕТНОСТИ

Крагујевац, 3. фебруар 2015. године


Глумица Дара Џокић и Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду овогодишњи су добитници Статуете Јоаким Вујић крагујевачког Театра, који ове године обележава 180 година постојања. Признања добитницима ће бити уручена 15. фебруара, на Дан позоришта, када ће се доделити Прстен са ликом Јоакима Вујића костимографу Ужичког позоришта Снежани Ковачевић, као и медаљон Министарству културе и информисања.

У јубиларној години, када Књажевско-српски театар обележава 180 година од свог оснивања, а у складу са Правилником о додели Статуете, жири је одлучио да додели две Статуете Јоаким Вујић.
О додели Статуете је одлучивао жири који су чинили директор Књажевско-српског театра мр Војо Лучић, костимограф Снежана Ковачевић, драматург Марија Солдатовић и глумци Тихомир Станић и Милош Крстовић.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА
I
Најзначајније признање за допринос развоју позоришне уметности у Србији - Статуета Јоаким Вујић додељује се глумици која је јединственим глумачким изразом, снажном драмском личношћу и уметничким дометима допринела уздизању глумачке професије.
Овогодишња добитница Статуете Јоаким Вујић је глумица Дара Џокић.
Дарина посвећеност позоришту, глумачка бравурозност и зрелост, као и целоукан уметнички и друштвени ангажман представљају најбољи модел за угледање драмским уметницима који долазе.
II
Статуета Јоаким Вујић за допринос развоју позоришне уметности у Србији додељује се и Факултету драмских уметности (ФДУ), Универзитета уметности у Београду. У овој установи своје образовање стекле су генерације наших најзначајнији позоришних уметника: глумаца, редитеља, драматурга....
ФДУ је био и остао расадник талената који су се доказали у позоришту, на филму, телевизији и радију.
Ова установа је позната, пре свега, по плејади изванредних стручњака који су били и њени професори. Професори и студенти ФДУ од оснивања до данас доприносе унапређењу позоришне уметности и својим врхунским уметничким ангажманом континуирано обогаћују српску уметност и културу.

Статуета Јоаким Вујић добитницима ће бити уручене на Дан Књажевско-српског театра 15. фебруара 2015. године у Крагујевцу.

Крагујевац, 03. фебруар 2015. године
Председник жирија, мр Војо Лучић

СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА У КЊАЖЕВСКО-СРПСКОМ ТЕАТРУ

27. јануар 2015. године


Светосавска академија као подесећање на прву прославу Светог Саве у Србији која је 1840. године обележена у Крагујевцу, одржана је у Књажевско-српском театру под покровитељством града Крагујевца и Шумадијске епархије.
Светосавску Посланицу Његовог преосвештенства епископа шумадијског Јована прочитао је ректор Богословије Св. Јован Златоусти проф. др Зоран Крстић:
Нас, данашње православне Србе, обавезује светосавско наслеђе. Обавезује нас да нађемо одговор на питање - шта нам је чинити у нашем времену? Човек се у свим временима налази пред избором који може бити користан или штетан, благотворан или погубан. У сваком случају јесте пресудан, јер се не тиче само нас, већ и оних који ће доћи после нас.
У уметничком делу програма наступили су глумци Књажевско-српског театра, Црквени хор, квартет Музичке школе и КУД Светозар Марковић.
Светосавској академији у Књажевско-српском театру присуствовали су градоначелник Крагујевца Радомир Николић, заменик градоначелника Небојша Здравковић, заменик председника Скупштине града Славица Коминац, чланови Градског већа, као и начелник Шумадијског управног округа Дамјан Срејић, представници верских заједница и основних и средњих школа.

ЗЕЛЕНИ ЗРАЦИ МЕЂУ 10 НАЈБОЉИХ ПРЕДСТАВА У СРБИЈИ У 2014. ГОДИНИ

Према избору редакције културе дневног листа Политика

децембар 2014. године


У рубрици Представе којима смо гласније аплаудирали у 2014. години дневни лист Политика, а према оцени редакције културе овог еминентног листа, објавио је листу од 10 најуспешнијих представа у Србији које су премијерно изведене у години на измаку.
Представа нашег театра Зелени зраци, аутора Горана Марковића и редитељке Милце Краљ нашла се на овој престижној листи. Поред крагујевачке међу десет представа које су обележиле протеклу позоришну годину у Србији нашле су се и представе позоришта из Београда, Новог Сада и Сомбора.
Представа Зелени зраци премијерно је изведена на Великој сцени Књажевско-српског театра 15. фебруара 2014. године. Поред Крагујевчана, прилику да виде ову представу имали су и позоришни гледаоци у Београду, Бања Луци, Лакташима Зрењанину, Шапцу, Книћу, Ужицу…
Главне улоге у овој мелодрамској причи, Краља Александра Обреновића и Краљицу Драгу, вештином зрелих глумаца са великим успехом играју Милош Крстовић и Исидора Рајковић.

Фотографија

ИЗЛОЖБА У ЧАСТ БРАНИСЛАВА НУШИЋА

Крагујевац, 29. децембар 2014. године


Поводом 150 година од рођења највећег српског комедиографа Књажевско-српски театар је припремио Изложбу костима и фотографија из представа рађених по делима Бранислава Нушића, а које су у протеклих тридесет година извођене на сцени Театра.
О Браниславу Нушићу и његовом огромном доприносу српској култури, пре свега драмској уметности, говориће драматург Марија Солдатовић. Изложбу уприличену поводом 150 година од његовог рођења отвориће глумица Марина Стојановић Перић која у протеклих седам сезона са великим успехом на сцени крагујевачког театра игра Госпођу министарку.

Отварање изложбе је у понедељак 29. децембра у 12 сати у Галерији ЈОАКИМ.

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР НА ТУРНЕЈИ

Крагујевац, 9. децембар 2014. године


Књажевско-српски театар је јуче  8. децембра 2014 године извођењем представе Зелени зраци аутора Горана Марковића и редитељке Милице Краљ отпочео вишедневну турнеју која обухвата шест градова Републике Српске и Србије. Поред Зрењанина представа Зелени зраци биће одиграна и у Бања Луци, Лакташима, Шапцу, Ужицу и Книћу. Ова турнеја ансамбла Књажевско-српског театра је подржана од стране Министарства културе и информисања Републике Србије, а у оквиру обележавања Стогодишњице од почетка Првог светског рата.
Представа Зелени зраци је премијерно изведена на Дан театра,  15. фебруара 2014. године.
Главне улоге у овој представи, Александра Обреновића и Драгу Машин,  играју Милош Крстовић и Исидора Рајковић.

Распоред гостовања
Понедељак, 8. децембар 2014. године, гостовање у Зрењанину
Уторак, 9. децембар 2014. године, гостовање у Бањој Луци
Среда, 10. децембар 2014. године, гостовање у Лакташима
Четвртак, 11. децембар 2014. године, гостовање у Шапцу
Среда, 17. децембар 2014. године, гостовање у Ужицу
Петак,  26. децембар 2014. године, гостовање у Книћу

Књажевско-српски театар на Фестивалу у Источном Сарајеву

Крагујевац, 5. децембар 2014. године


У петак 05. децембра 2014.године Књажевско-српски театар учествује у такмичарском програму 19. Фестивала малих сцена и монодрамеу Источном Сарајеву.
Крагујевачки театар ће се такмичити са монодрамом ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ЛУДАКА, Н.В. Гогоља, редитеља Душана Станикића , а у којој игра Иван Видосављевић. У конкуренцији за награде биће изведено девет представа из Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије.
У представи Књажевско-српског театра Дневник једног лудака реч је о исповести ментално оболелог чиновника који, схвативши да се налази у лудници, покушава да пронађе решење у безизлазној ситуацији.
Занимљиво је да је сличну судбину доживео и сам Гогољ, један од најзначајнијих руских писаца 19. века.
Представа Дневник једног лудака је до сада награђивана на позоришним фестивалима у Србији, Македонији, Румунији и Бугарској...

НОЋ ПОЗОРИШТА У КРАГУЈЕВЦУ

Крагујевац, 14. новембар 2014. године


На данашњој конференцији за медије, којој су присуствовали директор Војо Лучић и Славица Коминац, заменик председника Скупштине града Крагујевца, представљене су активности које Књажевски-српски театар планира да реализује у оквиру Ноћи позоришта као и активности Театра у наредном периоду.
Ове године у суботу, 15. новембра по четврти пут се одржава манифестација Ноћ позоришта. Пројекат Ноћ позоришта је једнодневни догађај посвећен позоришту и сценској уметности. Он се истовремено одржава у седам европских земаља и то сваке године треће суботе у новембру. Позориште тог дана постаје главна тачка сусрета, дијалога и дружења, позоришних професионалаца и публике.
Петнаестог новембра у Књажевско-српском театру биће отворена изложба позоришног плаката и реквизите а потом изведена представа До голе коже по мотивима приче Стивена Синклера и Ентонија Мекартена и у режији Пјер Валтер Полица. Представа почиње у 20 сати.

Фотографија Фотографија Фотографија Фотографија

ГРАН ПРИ ДЕВЕТОГ ЈОАКИМИНТЕРФЕСТА ПРЕДСТАВИ НАШ РАЗРЕД

Завршен Девети ЈоакимИнтерФест

Крагујевац, 14. октобар 2014. године


У Крагујевцу је ноћас завршен 9. ЈоакимИнтерФест, међународни позоришни фестивал на коме је од 7. до 14. октобра учествовало седам представа из Србије, Хрватске, Словеније, БиХ, Републике Српске и Македоније.
Одлуком стручног жирија у сатаву: Златко Паковић (председник), позоришни критичар и драмски писац из Београда, Марко Сосич, редитељ и драмски писац из Словеније и Исидора Рајковић, глумица крагујевачког Театра за најбољу представу фестивала проглашена је „Наш разред” скопског Театра за децу и омладину коју је по тексту Тадеуша Свобођанека режирао Владимир Милчин. Ова представа је такође добила награду и за визуелност.
Награда за режију додељена је Снежани Тришић за представу „Носорог” Народног позоришта Кикинда по тексту Ежена Јонеска. За најбољу глумицу проглашена је Марина Воденичар за тумачење лика Дејзи у предстсави „Носорог” док је њен колега из исте представе Ђорђе Марковић за улогу Жана добио награду за најбољу мушку улогу.
Специјалну награду за друштвени ангажман и колективну игру добила је представа „Трпеле” Београдског драмског позоришта.
Иста представа добила је и награду публике.
Овогодишњи ЈоакимИнтерФест, одвијао се под слоганом „Рат у нама и око нас” по замисли селектора Горана Цветковића, позоришног критичара и од осталих смотри у региони разликује га не само висока позоришна естетика селектованих представа, него, пре свега друштвена ангажованост и третирање актуелних политичких проблема у читавом региону.
Девети ЈоакимИнтерФест се завршава 14. октобра представом у част награђених „Кабаре Нушић” Позоришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић” из Зајечара.

Фотографија

КРАГУЈЕВАЧКОМ ТЕАТРУ ДВЕ НАГРАДЕ НА 50. ЈОАКИМУ

Крагујевац, октобар 2014. године


На управо завршеном 50. Фестивалу професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић у Лесковцу Књажевско-српски театар је освоји награде у две категорије. Награда за најбољу глумицу Фестивала припала је глумици Катарина Митровић, а награду за музику добио је Драгослав Танасковић.
На овом Фестивалу Књажевско-српски театар је учествовао са представом Убити птицу ругалицу по тексту Харпер Ли и у режији Небојше Брадића, а у конкуренцији за награде такмичило се осам представа по избору селектора Слободана Обрадовића.
У образложењу жирија, којим је председавала глумица Ђурђија Цветић, о награди за најбољу глумицу Фестивала стоји: „Уносећи младалачку енергију и оптимизам у једну сурову средину, Катарина Митровић је као Скаут Финч у представи Убити птицу ругалицу, невиношћу, искреношћу, борбеношћу и животношћу успела да се у великом ансамблу наметне и оправда своје место. Награда је додељена једногласно.“
А у свом образложењу жири о додели награде за најбољу оригиналну музику Драгославу Танасковићу наводи: „Користећи мотиве традиционалне музике америчког југа, композитор је јасно дефинисао место радње, допринео израженом сценском покрету и омогућио исказивање вокалних квалитета глумаца, а изнад свега учествовао у поцртавању атмосфере и емотивног стања ликова. Награда је додељена једногласно.“
У протекле три године на Фестивалу професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић Књажевско-српски театар је освојио чак пет награда од којих су три глумачке.

НА ДАНАШЊИ ДАН РОЂЕН ЈЕ ЈОАКИМ ВУЈИЋ (1772–1847)

9.септембар 2014. Године


На данашњи дан 1772. године рођен је Јоаким Вујић, писац, преводилац, учитељ страних језика, универзални позоришни стваралац, директор Књажеско–србског театра 1835/36. године.
Рођен 9. септембра 1772. у Баји од родитеља Григорија и Јевре. Школовао се у Баји, Новом Саду, Калачи, Острогону и Пожуну (Братислава) где је изучио права.
Написао је Путешествије по Сербији, Земљеописаније, Почетак описанија србски манастира као и 21 драмско дело, укључујући Крешталицу, Фернанда и Јарику иЉубовнају завист через једне ципеле. Аутор је и једне Француске граматике.
Прва театрална представленија приредио је у Пешти, Баји и Сегедину између 1813. и 1815, а у Земуну 1823. 24. августа 1813. године, у Рондели на пештанској обали Дунава, на позорници Мађарског театра, Јоаким Вујић приређује прву световну и грађанску позоришну представу на српском језику Крешталица немачког списатеља Аугуста Коцебуа. Прву вест о овој представи пренеле су Новине сербске из царствујушче Вијене Димитрија Давидовића.
На позив Кнеза Милоша у јесен 1834. године у Кргујевац долази Јоаким Вујић као личност великог позоришног искуства и познавалац обимног позоришног репертоара. Постављен је за директора Театра са задатком да организује рад позоришта.
Књажеско-србски театар смештен је у адаптираним просторијама типографије и имао је бину, ложе и партер. Репертоар Театра чинила су углавном дела Јоакима Вујића, а глумачки ансамбл, поред Вујића, који је био главни глумац и редитељ, сачињавали су млади чиновници и ђаци гимназије. Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине од 2. до 4. фебруара 1835. године, када су приказани Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер. За три дана изведене су четири представе: Фернандо и Јарика, Ла Перуз, Бедни стихотворац и Бегунац. Позоришну публику сачињавали су Кнез са породицом, чиновници и позвани гости, као и посланици у време скупштинских заседања. На Сретење Господње, 15. фебруара 1835. године (2. фебруара, по Јулијанском календару) приказао је Јоаким Вујић свој позоришни комад Фернандо и Јарика, према делу Карла Екартсхаузена.
Последње године свога живота Јоаким Вујић је провео у Београду у оскудици. Ипак је био живнуо видећи да се у Србији све више утврђује позориште. То му бејаше последња радост.
Умро је 20. новембра (8. новембра по Јулијанском календару) 1847. године, очекујући први повезани примерак своје нове књиге Ирина и Филандар. Јоаким Вујић је сахрањен у гробу Симе Милутиновића Сарајлије у близини цркве Светог Марка на старом ташмајданском гробљу у Београду.

НОВА ПОЗОРИШНА СЕЗОНА КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА

Крагујевац, август 2014. године


Књажевско-српски театар нову позоришну сезону отпочиње 30. августа у Аранђеловцу на затварању 49. Смотре уметности Мермер и звуци када ће извести представу Убити птицу ругалицу по тексту Харпер Ли и у режији Небојше Брадића. Почетком септембра наше позориште креће са извођењем представа и на матичној сцени.
Традиционално од 07. до 15. октобра Књажевско-српски театар организује Међународни позоришни фестивал ЈоакимИнтерФест. Тема овогодишњег фестивала је Рат у нама и око нас о којој селектор Горан Цветковић каже : Рат у нама и око нас је трајно стање ствари, а поготово у друштвима као што је наше, у такозваној транзицији , у временима кад се, ево већ четврт века распада нешто што је стварано вековима и где се уз најгрозније ратовање и преваре стварају декадентне и неуспешне кнежевине, спремне да се сутра распадну или трајно предају великим силама, као додатни посед, и кад људи остају без наде у празнини историјских турбуленција, напуштени и обезглављени.
Зато смо, састављајући репертоар овогодишњег ЈоакимИнтерФеста покушали да представама које су уврштене у такмичарски програм одгонетнемо могуће узроке, да пратимо развој и да сагледамо неке облике тог фаталног рата. Поред тога покушали смо да саставимо репертоар од представа насталих на текстовима врсних аутора – као што су Роналд Харвуд, Ежен Јонеско, Хенрик Ибзен, Тадеуш Свобођенек и других, а у режији редитеља са искуством и реномеом, видећемо представе Владимира Милчина, Дина Мустафића, Небојше Брадића, Снежане Тришић и Приможа Беблера. На Фестивалу ће учествовати, у конкуренцији за награду позоришта из Будимпеште, Нове Горице, Бања Луке, Зенице, Тузле, Вировитице, Београда, Кикинде и Скопља.
У данашњим тешким финансијским условима крагујевачка публика видеће поново, један добар фестивал значајних представа које ће јој понудити одговоре на потенцијална питања о друштву у коме живимо, приказати естетски узбудљиве сценске игре и уприличити уживање.
У пратећем програму 9. ЈоакимИнтерФест-а биће организоване промоције, округли столови и панел дискусије. А на дан отварања Фестивала у фоајеу Књажевско-српског театра планирано је и отварање изложбе графика Слободана Бате Недељковића редовног професора Академије уметности у Новом Саду. Тема изложбе је Легенде и митови античког театра.

СЕЋАЊЕ – МАЈДА ЂОРЂЕВИЋ ГОРИНШЕК

(1931–2014)

Крагујевац, јул 2014. године


У Крагујевцу је у понедељак, 21.јула преминула глумица Мајда Ђорђевић-Гориншек, дугогодишњи члан ансамбла Књажевско-српског театра.
Рођена је 1931. године у Марибору у Словенији. Глуму је дипломирала 1955.године на Факултету драмских уметности у Љубљани. Први глумачки ангажман је имала већ 1955.године у Копру, а потом и у родном Марибору где је радила од 1956. до 1958.године. Од 1959. до 1961. ангажована је у Народном позоришту у Тузли, а од 1961. до 1963. у мостарском позоришту. Од 1963. је члан крагујевачког Театра на чијој сцени је одиграла велики број разноликих улога и била део нашег ансамбла скоро три деценије, односно све до одласка у пензију 1991.године.
Мајда Ђорђевић-Гориншек је за свој рад више пута награђивана. За улогу Беатрице у Шекспировој Много буке ни око чега 1961.године добила је годишњу награду Удружења драмских уметника Босне и Херцеговине. За улогу Татјане у Малограђанима Максима Горког награђена је 1970. године на позоришним сусретима Јоаким Вујић у Лесковцу.

Фотографија