Quantcast
   
Телефон
034 617 05 00

Факс
034 617 05 04

www.joakimvujic.com

Билетарница
10–12 и 18–20
034 33 20 63
design by TRIANGLON

Google+
YouTube
Flickr
Blogger
Facebook
Follow strujajoe on Twitter Twitter
WordPress
Scoop.it
Netvibes
Wikipedia




 
Актуелности

КОНЦЕРТ И ПРЕВАРАНТИ ЗА КРАЈ СЕЗОНЕ

Успешно окончана још једна позоришна сезона

јун 2014


Књажевско-српски театар у петак 20.јуна свечано је окончао још једну успешну сезону. Позоришну сезону 2013/2014 обележиле су премијере представа „Убити птицу ругалицу“, „Зелени зраци“ и „ Преваранти у сукњи“, али и турнеје и гостовања у земљи и региону, учешћа на фестивалима, фестивалске награде и, пре свега, велико интересовање позоришне публике за наше представе. Протеклу сезону обележио је и осми Јоакиминтерфест чија је тема „Живети са другима“ окупила значајне позоришне представе из земље и иностранства.
Најновијом представом „Преваранти у сукњи“, Кена Лудвига коју је режирао Милић Јовановић у препуној сали нашег театра затворили смо још једну позоришну сезону.
Исте вечери Књажевско-српски театарје својој публици поклонио концерт КСТ бенда са којим су певале наше глумице Јасмина Димитријевић и Марина Перић. А доброј енергији и распложењу допринео је и популарни крагујевачки ди џеј Далибор Јо.
Књажевско-српски театар, на крају позоришне сезоне 2013/14, има потребу да се најсрдачније захвали свим појединцима, медијима и институцијама који су допринели да и у протеклој сезони остваримо значајне уметничке резултате.

Фотографија Фотографија

ПРЕВАРАНТИ ОДУШЕВИЛИ И БЕОГРАЂАНЕ

Београдска премијера предсатаве Преваранти у сукњи

јун 2014. године


На сцени „Раде Марковић“ Београдског драмског позоришта глумци КСТ-а су 13. јуна извели представу Преваранти у сукњи. Најновија представа нашег Театра по тексту Кена Лудвига и у режији Милића Јовановића своју крагујевачку премијеру је имала 28. маја.
Београдска премијера ове комедије наишла је на одличан пријем код позоришне публике у главном граду што најбоље потврђује вишеминутни аплауз којим су наградили наше глумце.
Након Београда представа Преваранти у сукњи је 14.јуна изведена на сцени позоришта у Приједору, а 15. јуна, у до последњег места попуњеној сали Народног позоришта Републике Српске у Бања Луци, одиграна је у оквиру седамнаестог ТеатарФеста „Петар Кочић“ који се сваке године одржава у овом граду.
Преваранти су наишли на одличан пријем како код приједорске тако и код бањалучке позоришне публике.

ПРЕВАРАНТИ У СУКЊИ НА ТУРНЕЈИ

Књажевско-српски театар гостује у Београду, Приједору и учествује на Театар фесту Петар Кочић у Бањој Луци

јун 2014. године


Књажевско-српски театар наставља традицију да након премијере у Крагујевцу своју најновију представу изведе и на некој од београдских позоришних сцена. Представа по тексту Кен Лудвига Преваранти у сукњи коју је режирао Милић Јовановић премијерно је изведена 28. маја у Крагујевцу, а Београђани ће имати прилику да је погледају у петак 13. јуна у 20 сати на великој сцени Београдског драмског позоришта.
Одмах након београдске премијере ансамбл представе Преваранти у сукњи наставља своју мини турнеју у Републици Српској гостовањем у Приједору у суботу 14.јуна.
Већ 15. јуна глумци нашег Тетара имају част да са представом Преваранти у сукњи на сцени Народног позоришта Републике Српске затворе у Бањој Луци овогодишњи Театар Фест “Петар Кочић“.
Ова представа ће своје последње извођење у позоришној сезони 2013/14 имати на својој матичној сцени 20. јуна када ће позоришна сезона бити званично и затворена. У представи играју Душан Станикић, Катарина Митровић, Ђорђе Симић, Дарија Нешић, Никола Милојевић, Марина Перић Стојановић, Здравко Малетић и Чедомир Штајн.

КОНФЕРЕНЦИЈА  ЗА МЕДИЈЕ

Књажевско-српски театар ће током јуна у сарадњи са Градском организацијом Црвеног крста и О.Ш. Мома Станојловић реализовати више хуманитарних акција.

јун 2014. године


1.06. у 10 сати на иницијативу О.Ш. Мома Станојловић глумци КСТ-а ће извести представу ГУСАРИ за ученике трећег и четвртог разреда ове школе. Уместо улазница деца ће на представу доносити школски прибор (оловке, свеске, књиге, бојице и сл.), а прикупљени прибор ће преко ГО Црвеног крста Крагујевац бити поклоњен некој од основних школа са поплавњених подручја. Ово је, иначе, трећа акција коју КСТ реализује за помоћ становништву са поплављених подручја у протеклих месец дана.
Истог дана глумци КСТ-а на својој матичној сцени са почетком у 12 сати извешће представу ГУСАРИ за ученике из тринаест основних школа који су учестовали у овогодишњем квиз такмичењу „Шта знаш о Црвеном крсту“. Реч је о традиционалном такмичењу које поред тога што упознаје децу са улогом и значајем Црвеног крста, промовише и здраве стилове живота, толеранцију и солидарност. Позоришна представа коју ће глумци КСТ-а извести за представнике тринаест основних школа са подручја Града Крагујевца представља својеврсну награду за њихово учешће на овом такмичењу.
18.06. на редовном репертоару КСТ-а је представа Убити птицу ругалицу. Целокупан приход од ове представе је намењен за помоћ породици Стеванетић, којој је у пожару изгорела кућа, а чиј се син лечи од канцера хипофизе. Ова породица тренутно живи у Кргагујевцу у изнајмљеном стану. На иницијативу њихових пријатеља и комшија КСТ је одлучио да приход од продатих улазница поклони овој породици као и да акцију реализује у сарадњи са ГОЦК која ће тога дана такође прикупљати помоћ за Стеванетиће.   

Сарадња ГОЦК и Театра се наставља и 19.06. када ће на сцени Јоаким Вујић група младих волонтера Црвеног крста извести своју представу Талас са којом су крајем маја учестовали на Фестивалу аматерских омладинских представа у Охриду. Представа Талас је социјално ангажована представа која говори о превенцији трговине људима. Ову представу су осмислили и у потпуности креирали крагујевачки средњошколци и студенти-волонтери окупљени у ГОЦК-а. Књажевско-српски театар је такође помогао у реализацији ове представе кроз саветодавно-стручну подршку коју су пружали глумци нашег Театра у процесу њеног настанка, као и уступањем своје сцене прво за пробе, а сада и за извођење представе Талас које је планирано за 19.јун 2014.године. Уместо улазница посетиоци ће моћи да оставе новчане прилоге које ће прикупљати ГО Црвеног крста, а који ће бити упућени за помоћ поплављеним подручјима.

ОВАЦИЈЕ ЗА ПРЕВАРАНТЕ

Премијера представе Преваранти у сукњи

мај 2014. године


Синоћ је на великој сцени КСТ-а премијерно изведена представа Преваранти у сукњи, Кен Лудвига у режији Милића Јовановића.
Глумачки ансамбл предвођен Душаном Станикићем одушевио је премијерну публику. Ако је судити по првим реакцијама КСТ је добио још једну успешну представу која ће се дуго играти како на матичној тако и на сценама широм Србије и региона. Већ половином јуна ансамбл представе гостује у Београду, а потом и у Приједору и Бањој Луци где ће имати част да затворе овогодишњи Театарфест „Петар Кочић“.
Поред Станикића у представи „Преваранти у сукњи“ са великим успехом играју Катарина Митровић, Ђорђе Симић, Дарија Нешић, Марина Перић Стојановић, Никола Милојевић, Здравко Малетић и Чедомир Штајн. Значајан допринос овој представи дала је и Вера Обрадовић као сарадник за сценски покрет. Сценографију потписује Миловоје Штуловић, костиме Јелена Јањатовић, а музику Драгослав Танасковић.
Током јуна репризна извођења представе Преваранти у сукњи на великој сцени Театра биће 05, 10 и 20. јуна.
Премијера ове представе је уједно представљала још једну хуманитарну акцију нашег Театра, будући да је целокупан приход од продатих улазница уплаћен у хуманитарне сврхе, односно на рачун за помоћ становништву са поплављених подручја.

Књажевско-српски театар помаже угроженима са поплављених подручја

мај 2014. године


Књажевско-српски театар обавештава јавност да ће целокупан приход од продатих улазница за премијерно извођење представе „Преваранти у сукњи“ бити уплаћен у хуманитарне сврхе за помоћ становништву са поплављених подручја.
Премијера представе „Преваранти у сукњи“ по тексту Кен Лудвига и у режији Милића Јовановића је у среду 28.маја.
Запослени у Књажевско-српском театру од почетка кризе су упућивали индивидуалне донације на различите начине, а глумци нашег позоришта ће у суботу 31. маја на сцени „Јоаким Вујић“ извести хуманитарну представу „Деца не излазе из моде“ са почетком у 12 сати.
Уместо улазница деца и њихови родитељи могу да донирају средства за личну хигијену, школски прибор, играчке и сл. Прикупљена помоћ ће бити упућена становништву са угрожених подручја преко Градске организације Црвеног крста.

ИЗЛОЖБА СЦЕНОГРАФИЈА МИЛИВОЈА МИШЕ ШТУЛОВИЋА

Галерија Јоаким

12. мај 2014. године


У оквиру Јоакимових дана 12. Маја у Галерији Јоаким отворена је изложба сценографија сликара и сценографа Миливоја Мише Штуловића.
Рођен је у Краљеву 27.01.1952. године. Завршио Школу за примењенууметност у Новом Саду. Ради у Књажевско-српском театру у Крагујевцу као сликар и сценограф. Члан је УЛУС-а.
Од 1982. Ради у Књажевско-српском театру на пословима сликара, вајара и каширера. Последњих двадесет и две године урадио је 30 ауторских сценографија. Као сликар у Књажевско-српском театру урадио је преко 170 сценографија са познатим сценографомима: Савом Барачковим, Тошом лалицким, Велизаром Србљановићем, Миодрагом Табачким, Владимиром Маренићем, Борисом Максимовићем, Јуре Фабријем, Герославом Зарићем, Крстомиром Миловановићем. Аутораске сценографије радио је са: Петром Говедаровићем, Јаном Чањијем, Бошком Димитријевићем, Миодрагом Јуришићем, Небојшом Брадићем, Приможом Беблером, Љубомиром Убавкићем, Марком Мисирачом, Матеи Вародијем, Драганом Ћирјанићем, Јованом Мишковићем, Милићем Јовановићем, Драганом Јаковљевићем, Гораном Цветковићем, Жанком Томићем, Иваном Кораксић.
Добитник годишње награде театра 2005. Године. Добитник прве награде за сценографију на Међународном фестивалу комедије Фестивалул Цомедиеи Романести у Букурешту, 2007. Диплома Књежевско-српског театра за Међународну афирмацију, 2007. За своје сликарске радове добио је више награда и признања . Учествовао је на значајним изложбама чланова УЛУС-а, Октобарски салон, Пролећна изложба и заједничким изложбама у земљои и иностранству подружнице УЛУС-а. Учествовао је на великој изложби УНИЦЕФ-а у Словен Градецу као преставник Србије. Самостално је излагао 30 пута у галеријама са уметничким саветом: Београд, Нови Сад, Крагујевац, Ућице, Чачак, Ваљево, Нови Пазар, Пожега. Учесник је многобројних колонија и један од оснивача међународне колоније Мостови Балкана. Излагао је преко 100 пута на заједничким изложбама у земљи и иностранству. Слике му се налазе у више музеја, галерија и приватних колекција.
Студијска путовања: 1987. Париз, атеље Петра Омчикуса и Косе Бокшан; Венецијанско бијенале 1995, 1997, 2001, 2003, 2005. И 2007.

Најбољи опис Штуловићевог доприноса позоришној уметности дао је позоришни критичар Горан Цветковић:
„Миливоје штуловић прави је позоришни чаробњак – од неколико летава, неколико жица, једне или две кулисе и нешто сценског светла  - са много талента, знања, искуства и сликарског укуса – ОМОГУЋУЈЕ редитељу и глумцима да испуне сценски простор и сценско време оним због чега публика и долази у позориште – доживљајем, заносом и имагинацијом. Шта ћеш више од једног уметника, зар не?“.
У Галерији Јоаким посетиоци имају прилику да погледају изложбу радова сценографа Штуловића из 17 представа насталих у продукцији Књажевско-српског театра у  протеклих 20 година.

Фотографија

ОТВОРЕНИ  ЈОАКИМОВИ ДАНИ

3. мај 2014. године


Традиционална, ревија позоришних представа Јоакимови дани коју организује крагујевачки Књажевско-српски театар поводом обележавања 6. маја Дана града Крагујевца почиње у суботу, 3. маја.

Тог дана у 17 сати у Галерији Јоаким званично ће бити отворени Јоакимови дани уз видео пројекцију представе крагујевачког театра Чудо по Јоакиму.

У недељу, 4. маја (20 сати) на репертоару Јоакимових дана је представа Ужичког позоришта Чудо у Шаргану.

У петак, 9. маја (20 сати) на програму је монодрама Гледање у извођењу Вање Млачић у продукцији 2012, Београд.

У суботу, 10 маја (20 сати) краљевачко позориште ће се представити представом Вина и пингвина.

Јоакимови дани се затварају 12. маја изложбом сценографија сликара Миливоја Штуловића (Галерија Јоаким 19 сати) и извођењем представе крагујевачког театра Зелени зраци у која се изводи у 20 сати на Сцени Јоаким Вујић.

ЗЕЛЕНИ ЗРАЦИ НА 19. ГЛУМАЧКИМ СВЕЧАНОСТИМА МИЛИВОЈЕ ЖИВАНОВИЋ

КСТ Крагујевац на Фестивалу у Пожаревцу

април 2014. године


КСТ у суботу 05. априла са представом ЗЕЛЕНИ ЗРАЦИ, учествује у званичној конкуренциј на 19. Глумачким свечаностима “Миливоје Живановић” које су посвећене барду југословенског глумишта.
За овогодишњи програм Фестивала одабране су следеће представе: Трпеле Београдског драмског позоришта, Ожалошћена породица Народног позоришта Републике Српске из Бања Луке, Госпођа министарка Српског народног позоришта из Новог Сада, Зелени зраци Књажевско-српског театра из Крагујевца, Наши синови Народног позоришта из Београда и Деветстопетнаеста Крушевачког и Народног позоришта из Ниша.
Као и сваке године стручни жири и жири публике бираће најбољег глумца представе, а на крају фестивала биће проглашен најбољи глумац овогодишњих Глумачких свечаности, који ће осим новчане награде од 150.000 динара добити и Сатуету Миливоје Живановић.

СЕЋАЊЕ – МИОДРАГ МИЛЕ МАРИЋ (1925-2014)

Крагујевац, 03. април 2014. године


У Крагујевцу је у среду, 02. априла преминуо глумац Миодраг Миле Марић дугогодишњи члан ансамбла драме Књажевско-српског театра. Рођен је у Крагујевцу 1925.године. У крагујевачкој Гимназији Миле завршава малу матуру, а рат га затиче као ученика петог разреда.

После рата позориште га све више привлачи. Почиње да игра у „Абрашешевићу” у представама Чика Пере Ненковића, статира у Театру и у драмској секцији Економске школе. Ту га, после извођења Чеховљеве једночинке „Јубилеј”, ангажује управник Рајко Радојковић за сталног глумца у позоришту - са четрнаестим платним разредом.
У то време Министарство је глумце декретом распоређивало по позориштима широм земље и када је Мија Алексић пребачен у Београд,  Миле Марић „ускаче” уместо њега као Алекса Жуњић у „Сумњиво лице”.
После три сезоне, одлази у Краљево, где је ансамбл у оснивању и тамо за три сезоне тумачи запажене улоге, а затим једну сезону проводи у Никшићу. Од сезоне 1956/57. поново се враћа у  крагујевачки театар где остаје до одласка у пензију.

Званично је у пензију отишао премијером Мрожековог комада „Танго”, 1989. године. То је била његова 194. улога. Ипак, то није значио прекид „вечне љубави” између чика Милета Марића и његовог Театра.
-Говорио је да глумац никада не иде у пензију. Тога се и придржавао а цифру до 200 улога и премијера достигао је као ветеран играјући глумачке „медаљоне“ у комадима: „1918”, „Боже мили чуда великога”, „Хамлет из Мрдуше Доње”, „Илуминација на селу”, „Шта је то у људском бићу, што га вуче према пићу”...

За свој уметнички рад добио је бројна признања, како у матичној кући, тако и на страни међу којима су  и награде   на Сусретима „Јоаким Вујић“ за улоге: Џамбе у „Тамном вилајету”, Луке у култном комаду нашег Театра „На дну”,  као и специјална награда за сценски говор, такође на Сусретима „Јоаким Вујић“.

Добитник је и Прстена са ликом Јоакима Вујића Књажевско-српског театра 2003. године, од којег се никада није одвајао.

Фотографија

МОЈЕ БИВШЕ, МОЈИ БИВШИ У ЗЕНИЦИ

Представа МОЈЕ БИВШЕ, МОЈИ БИВШИ на Зеничком прољећу

април 2014. године


На великој сцени Босанског народног позоришта у Зеници ансамбл Књажевско-српског театра изводи представу Моје бивше, моји бивши у оквиру манифестације Зеничко прољеће која се традиционално у овом граду одвија од 20.марта до 12. априла. Фестивал културе Зеничко прољеће сваке године окупља уметнике и уметничке ансамбле из области сликарства, музике, позоришне и сценске уметности.
Ансамбл Књажевско-српског театра након упешних гостовања у Вировитици, Приједору, Бањој Луци, Београду, Јагодини и Зеници представљање своје најнагрђиваније представе Моје бивше, моји бивши наставља и у другим градовима у земљи и региону.

27. МАРТ- СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА

Представа Убити птицу ругалицу на Светски дан позоришта

март 2014. године


Књажевско-српски театар у четвртак обележава Светски дан позоришта када ће на сцени „Јоаким Вујић“ бити изведена представа „Убити птицу ругалицу“  и прочитана традиционална међународна порука. Истог дана у Галерији Јоаким отвара се Изложба позоришне реквизите и промотивног материјала из представа новије продукције Књажевско-српског театра и организује радионица КАКО СЕ ПРАВИ ПОЗОРИШТЕ за чланове  Драмске секције ОШ „Милутин и Драгиња Тодоровић“.
Светски дан позоришта на иницијативу Међународног позоришног института (ИТИ) од 1961.године  обележава се широм света. На тај дан целокупна позоришна заједница организује разне позоришне манифестације на којима се традициопнално чита међународна порука коју, на позив Међународног позоришног института, увек пише позоришна личност светског угледа.
Прву поруку за Светски дан позоришта написао је Жан Кокто 1962. Ове године поруку је написао јужноафрички драмски писац Брет Бејли.

ПОРУКА ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА 2014:
Где год постоји људско друштво, ту је и неукротиви Дух представе.
Под крошњама у засеоцима, на модерно опремљеним сценама светских метропола; у школским дворанама, на пољима, у храмовима; у страћарама, на трговима, у друштвеним центрима и градским подземљима, сједињавамо се путем пролазних позоришних светова које стварамо да бисмо изразили сву нашу сложеност, разноликост, рањивост, како у живом телу тако и у даху, у гласу.
Окупљамо се да плачемо и да се сећамо; да се смејемо и проматрамо; да учимо, афирмишемо, замишљамо. Да се дивимо достигнућима технологије и оваплоћујемо богове. Да нас оставе без даха наше могућности поимања лепоте, саосећања и монструозности. Да осетимо енергију и моћ. Да славимо богатство наших културних разлика и премостимо границе које нас раздвајају.
Где год постоји људско друштво, ту је и неукротиви Дух представе. Поникао из заједнице, он носи маске и костиме наших различитих традиција. Упреже наше језике, ритмове и покрете и отвара нови простор међу нама.
А ми, уметници који радимо са овим древним духом, ми осећамо изазов да га урежемо у наша срца, идеје, наша тела како бисмо открили стварност у свој њеној световности и блиставој мистерији.
Али, у овој епохи у којој се толики милиони људи боре за опстанак, пате под опресивним режимима и грабежљивим капитализмом, беже од конфликата и невоља, у којој нашу приватност нарушавају тајне службе, а наше речи контролишу наметљиве власти; у којој су шуме уништене, врсте искорењене, океани отровани: шта смо ми то дужни да откривамо?
У овом свету неједнаких моћи где најразличитији хегемонијски слојеви покушавају да нас убеде да су један народ, раса, род, сексуално опредељење, религија, идеологија, културни оквир супериорнији од других, да ли је заиста одржива идеја да уметности треба да буду одвојене од друштвених агенди?
Да ли ми, уметници из арена и са сцена, треба да се прилагођавамо пречишћеним захтевима тржишта, или пак треба да искористимо моћ коју имамо: да утремо пут у срцима и памћењу друштва, да окупљамо људе око себе, инспиришемо, опчињавамо и информишемо, и да стварамо један свет наде и сарадње отвореног срца? 

БРЕТ БЕЈЛИ је јужноафрички драмски писац, дизајнер, редитељ, аутор инсталација и уметнички директор продукцијске куће TWV. Радио је широм Јужне Африке, у Зимбабвеу, Уганди, Хаитију, Демократској Републици Конго, у Великој Бртитанији и у Европи.
Његова дела су играна и излагана у Европи, Аустралији и Африци, и освојила су неколико награда, укључујући и златну медаљу за дизајн на Прашком квадријеналу (2007). Био је председник жирија Прашког квадријенала 2011, и члан жирија на ИТИ-јевом такмичењу „Музичко позориште данас“ у марту 2013.
Режирао је отварање Светског самита уметности и културе у Јоханесбургу (2009), а од 2006-2009 и отварања Међународног фестивала уметности у Харареу. Од 2008. до 2011. био је селектор јединог јужноафричког јавног уметничког фестивала у Кејптауну.

МОЈЕ БИВШЕ, МОЈИ БИВШИ НА ДАНИМА КОМЕДИЈЕ

Књажевско-српски театар на фестивалу у Јагодини

март 2014. године


У суботу 22. марта биће изведена представа Моје бивше, моји бивши у званичној конкуренцији 43. Дана комедије у Јагодини .
Према избору селектора Фестивала, редитеља Југа Радивојевића такмичиће се седам представа из Београд, Крагујевца, Ниша и Кикинде. У конкуренцији су представе Певај брате два у извођењу Фави театра Београд, Зеко Зеко у извођењу Народног позоришта из Кикинде, Моје бивше, моји бивши у извођењу Књажевско-српског театра из Крагујевца, Велики маневри у тесним улицама у извођењу Народног позоришта из Ниша, Избирачица београдског Народног позоришта, Лептири су слободни Звездара Театра и Госпођа министарка Бранислава Нушића у извођењу Позоришта Бошко Буха из Београда.
Представе Књажевско-српског театра већ другу годину за редом су уврштене у званичну селекцију Дана комедије у Јагодини. Прошле године на овом Фестивалу са великим успехом је учествовала наша представа До голе коже.
Представа Моје бивше, моји бивши након седам освојених награда на Комедија фесту у Зворнику и на Десетим казалишним сусретима у Вировитици свој фестивалски живот наставља, надамо се са успехом, и у Јагодини.

ЗЕЛЕНИ ЗРАЦИ У БЕОГРАДУ

Књажевско-српски театар гостује у Београдском драмском позоришту

март 2014. године


У четвртак, 20. марта на сцени Раде Марковић Београдског драмског позоришта ансамбл Књажевско-српског театра из Крагујевца изводи представу ЗЕЛЕНИ ЗРАЦИ по тексту прослављеног српског редитеља Горана  Марковића. Представу која је премијерно изведена 15.фебруара 2014.године у Крагујевцу режирала је  Милица Краљ.
Реч је о историјском комаду насталом на основу Марковићеве драме „Вила Сашино“ који у основи говори о љубавној причи краља Александра Обреновића и Драге Машин, али и о завери која је предходила  трагичном крају  краљевског пара.
У представи Књажевско-српског театра, краља Александра игра Милош Крстовић, а краљицу Драгу Исидора Рајковић. У осталим улогама појављују се: Владан Живковић, Славица Радуловић, Мирко Бабић, Миодраг Пејковић, Драган Стокић, Никола Милојевић, Саша Пилиповић, Александар Милојевић, Милић Јовановић, Здравко Малетић, Иван Видосављевић, Ненад Вулевић, Душан Станикић и Чедомир Штајн.

ПРЕДСТАВА МОЈЕ БИВШЕ, МОЈИ БИВШИ ПОБЕДИЛА НА ВИРКАСУ 2014

3. март 2014. године


На синоћ завршеним Десетим вировитичким казалишним сусретима – ВИРКАС 2014, Књажевско-српски театар из Крагујевца са представом Д.Ц. Џексона „Моје бивше, моји бивши“ у режији Слађане Килибарде, проглашена је за најбољу поредставу по оцени публике (оцена 4,98) . Ово је уједно и једина награда која се на Виркасу додељује.
У конкуренцији је било 12 представа из Словеније, Хватске, Босне и Херцеговине и Србије.
Књажевско-српски театар победничку представу вечерас изводи у Приједору, а сутра у Народном позоришту Републике Српске у Бања Луци.
Представа „Моје бивше, моји бивши“ наставља свој фестивалски живот на Данима комедије у Јагодини 22. марта 2014.године.

ДНЕВНИ ЛИСТ ПОЛИТИКА О УСПЕСИМА НАШЕГ ТЕАТРА

Крагујевчани поново верују свом позоришту



Позоришна публика Књажевско-српског театра у протеклој години увећана је за 20 одсто, а међу њима скоро 100 одсто су млади. У протекле две сезоне Књажевско-српски театар из Крагујевца на својој сцени премијерно је извео чак девет нових представа. Репертоарска политика ове уметничке куће заснована је на праизведбама представа које до сада нису извођене у Србији и региону.
Последња у низу премијерних представа изведена је 15. фебруара. Реч је о драми „Зелени зраци” аутора Горана Марковића у режији Милице Краљ.
Ваља поменути и лепе успехе представа „Убити птицу ругалицу”, коју по тексту Харбера Лија ради редитељ Небојша Брадића, „До голе коже” С. Синклера, у режији немачког редитеља Пола Валтера Полица, „Човек, звер и врлина” Л. Пирандела у режији Марка Мисираче, „Један човек, двојица газда” Ричарда Бина, у режији Небојше Брадића и многе друге. О томе најбоље говори 16 награда на домаћим позоришним фестивалима које су освојиле крагујевачке представе.
То је велики помак посебно ако се зна да је до пре две године ова угледна театарска кућа са традицијом дугом 179 година таворила. Позоришна продукција је била потпуно замрла, тачније сведена на фестивалске активности, а глумачки ансамбл био без сценских активности и уметничке креативности.
Доласком Воја Лучића на чело ансамбла Књажевско-српског театра ситуација се у много чему променила. О томе најбоље говори податак да је позоришна публика у Крагујевцу у протеклој години увећана за 20 одсто, а међу њима скоро 100 одсто су млади. Актуелну сезону посветили су обележавању 200. годишњице од прве професионалне представе Јоакима Вујића „Крешталица” изведене 1813. године у будимпештанском позоришту „Рондела” и прве професионалне представе на српском језику уопште.
Спојен заједничком традицијом Крагујевачки ансамбл успоставио је лепу сарадњу са Српским позориштем из Будимпеште и редитељем Миланом Русом и Документационим и културним центром Срба у Мађарској, са којима планирају дугорочнију сарадњу. Крагујевачко позориште негује сарадњу и са Градским позориштем из Инголштата.
Књажевско-српски театар има 66 стално запослених чланова, од тога 29 уметника. У овој позоришној кући, међутим, нема неупослених уметника.
– Наш принцип рад је јасан: радимо ансамбл представе и тако омогућавамо и оним глумцима који нису имали прилику да се сценски искажу, да добију своју шансу – каже Војо Лучић који одлично познаје позоришне прилике у граду који почива на обалама реке Лепенице. Лучић је, иначе, магистар наука у области продукције драмских уметности и медија.
Будући да је Крагујевац универзитетски центар у којем живи и студира 10.000 студената са стране Војо Лучић потрудио се да управо ради на популаризацији позоришне уметности код студената.
– Уверио сам се да традиционална маркетиншка пракса: плакати, флајери, радио-реклама не функционишу баш најбоље. Зато смо се потрудили да на другачији начин приђемо академцима.
Повезали смо се са студентским организацијама и удружењима која чине млади људи, канцеларијом за младе, одржали неколико промотивних састанака са њиховим представницима и то је заиста дало ефекта – напомиње Лучић.

Б. Г. Требјешанин
Политика: 17/02/2014.

ЗЕЛЕНИ ЗРАЦИ

Премијера: 15. фебруар 2014. године



Прича о браку и погибији последњих Обреновића је постала део фолклора овог народа и нема тог Србина који о овој ствари не зна све детаље. Међутим, упркос томе што много не волим романсиране биографије, ова ме је прича деценијама прогањала.  Можда због тога што је моја бака, као тринаестогодишња девојчица, са балкона своје куће, која се налазила преко пута Старог двора, посматрала убиство краља Александра и краљице Драге. Уживо, како се данас каже. То је био можда најупечатљивији доживљај у њеном животу: војници су кроз прозоре бацали делове краља и краљице увијене у беле, брокатне чаршаве, претходно их раскомадавши на билијарским столовима. Тако је почињао нови век у овим крајевима.
Ко зна колико сам времена потрошио покушавајући да на ту тему снимим филм пре него што ми је пала напамет замисао да све то пребацим у позориште и на тај начин некако реализујем своју опседнутост овим случајем. Одлука је, изгледа, била срећна јер ме је одвукла од замке историјске реконструкције и одвела ка суштини ствари – ка мелодрами.  Чим сам престао да се бавим чињеницама и прешао на терен осећања, постао сам слободан; све се некако само од себе отворило.
Људи мисле да је у мелодрами центар интересовања осујећена љубавна веза. Не, важније је оно што је спречава, а то су друштвене околности које стоје на путу људима који се воле. Оно што у комаду „Зелени зраци“ спречава краљевски пар да реализује своју љубав, и на крају резултира поменутим масакром, исто је оно што нам се понављало и следећих стотину година. Несхватљива нетрпељивост према свему што је другачије. Осећање да имамо право да о другима судимо, и да им пресуђујемо. Одсуство примисли да можда нисмо у праву. Или да смо у праву баш онолико колико и они који мисле и осећају супротно.
Горан Марковић, 1. 2. 2014. године

Горан Марковић
ЗЕЛЕНИ ЗРАЦИ
Редитељ Милица Краљ

Сценограф – Милица Бајић Ђуров
Костимограф  – Јелена Јањатовић
Композитор – Драгослав Танасковић

Александар Обреновић  – Милош Крстовић
Драга Машин – Исидора Рајковић
Ferdinand Caulet  – Владан Живковић
Краљица Наталија – Славица Радуловић
Краљ Милан – Мирко Бабић
Апис – Миодраг Пејковић
Бењамин – Драган Стокић
Лазар Петровић – Никола Милојевић
Леонида Соларовић – Саша Пилиповић
Намесник Ристић -  Александар Милојевић
Ђорђе Генчић – Милић Јовановић
Јован Мичковић – Здравко Малетић
Михаило Срећковић – Иван Видосављевић
Официри – Ненад Вулевић, Душан Станикић, Чедомир Штајн

Инспицијент Никола Стевовић
Суфлер – Рада Јовановић
Тон – Иван Филиповић
Светло – Никола Манић
Видео материјал – Вук Спасић
Видео пројекција – Добрица Андрић
Гардероба – Драгица Илић, Мирјана Тодоровић

ГОРАН МАРКОВИЋ  - биографија
Горан Марковић (Београд, 1946), дипломирао је филмску режију на филмској академији ФАМУ, у Прагу, Чехословачка. После завршених студија, од 1970 – 1976. године, ради за телевизију документарне филмове, којих је снимио око педесет.
Од 1976. године бави се искључиво писањем и режирањем целовечерњих филмова. До сада их је снимио дванаест, углавном по сопственим сценаријима, укључујући и једну телевизијску серију.
Такође, од 1986. режира у позоришту и пише позоришне комаде.
 Од 1978. године ради на Факултету драмских уметности, у Београду, где је био доцент на предмету Рад са глумцима, затим редовни професор предмета Филмска режија, да би данас предавао на Мастерс студијама истог факултета.
 2012. одликован је француским орденом Оффициер данс л’ордре дес Артс ет дес Леттрес.
ФИЛМ
"Специјално васпитање", "Национална класа", "Вариола вера", "Тајванска канаста", "Већ виђено", "Сабирни центар", "Тито и ја", "Урнебесна трагедија", “Србија нулте године”, "Кордон", „Турнеја“ и „Фалсификатор“.
Ови филмови су приказани на фестивалима у Венцији, Берлину, Сан Себастијану, Валенсији, Лондону, Монтреалу, Монпељеу и многим другим на којима су освојили бројне награде. До сада су у Француској направљене три ретроспективе филмова Горана Марковића: у Ла Рошелу, у Монпељеу и у Стразбуру. На великој ретроспективи Југословенског филма, организованој 1987. године у Центру Помпиду, у Паризу, Горан Марковић је био представљен са три филма. Ретроспективу свих филмова овог аутора, 2002. године, направили су међународни филмски фестивал у Ротердаму, Кинотека у Љубљани и Кинотека у Загребу.
ПОЗОРИШТЕ
Драмски опус Горана Марковића чине драме: „Турнеја“, „Говорна мана“, „Осма седница или Живот је сан“, „Пандорина кутија“, „Парови“, „Вила Сашино“, „Делиријум тременс“, „Фалсификатор“ и „Доктор Д.“. Добитник је Стеријине награде за текст савремене драме „Турнеја“, 1997. Његова драма „Фалсификатор“ је на конкурсу који је расписао Гете институт, а у поводу двадесетогодишњице пада Берлинског зида, ушла међу шест најбољих представа у Европи и приказана на смотри у Дрездену 2009. Режирао је комаде „Пазарни дан“ А. Поповића, „Београдска триологија“ Б. Србљановић, „Пандорина кутија“, „Делиријум тременс“, „Осма седница или Живот је сан“, „Поморанџина кора“ М. Пелевић, за коју је ове године на Фестивалу Југословенских Позоришта у Ужицу добио награду за најбољу режију, „Терапија“ Ј. Цветановића, „Фалсификатор“, „Златно теле“, сопствену драматизацију истоименог романа Иљфа и Петрова, као и „Доктор Д.“
КЊИГЕ
Написао је књигу "Чешка школа не постоји", кратки роман "Тито и ја" и дневничку прозу “Година дана”. Објавио је сабране драме у књизи „Осма седница и друге драме“, роман „Мале тајне“ и преписку са писцем Миланом Оклопџићем „Измишљени живот“.

МИЛИЦА КРАЉ – биографија
Дипломирала позоришну И радио режију на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Николе Јевтића представом Силвија (А. Р. Гарни) која је десет година била на репертоару Атељеа 212. Остале режије (избор): Атеље 212 – Бедни људи (Достојевски), Брана К. Мекферсон, награда за режију на фестивал у Ужицу 2005),  Београдско драмско позориште –x+y=0 (б. Пекић, преко 150 извођења), Игра парова (М. Зупанчић, 150 извођења), Плинска светлост (П. Хамилтон), Реквијем/негде између Париза И Шангаја (Х. Левин), Клерабе су здраве (М. Краљ), Позориште Пуж - Барон Лагиша, себични принц (Б. Милићевић), Звездара театар Маратонци трче почасни круг (Д. Ковачевић), НПРС Бања Лука (Б. Нушић, проглашена за најбољу представу на фестивалима у Смедереву, Јајцу Брчком, Добоју И Зајечару), Мадам Сан Жен (В. Сарду, проглашена за најбољу представу на фестивал у Јајцу И Добоју)… Први добитник награде Љубомир Драшковић коју додељује Атеље212 и град Београд.

Плакат Фотографија Фотографија Фотографија Фотографија
Преузимање критике – Горан Цветковић, Радио Београд 2

СТАТУЕТА ЈОАКИМ ВУЈИЋ АНДРАШУ УРБАНУ, ПРСТЕН МИЛАНУ РУСУ, А МЕДАЉОН КУЛТУРНОМ И ДОКУМЕНТАЦИОНОМ ЦЕНТРУ СРБА У МАЂАРСКОЈ

Дан Књажевско-српског театра, 15. фебруар 2014. године



Крагујевачки Књажевско-српски театар доделио је Статуету ЈОАКИМ ВУЈИЋ за 2014. годину редитељу Андрашу Урбану. Статуета се сваке године (од 1985.) за Дан театра - Сретење свечано уручује лауреату за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији.
Жири за доделу статуете у саставу: Небојшa Брадић, редитељ и уметнички директор крагујевачког позоришта (председник жирија), глумац Властимир Ђуза Стоиљковић (један од лауреата), мр Војо Лучић, директор Књажевско-српског театра, Марија Солдатовић, драматург и Милош Крстовић, глумац крагујевачког позоришта, донео је одлуку којом се Статуета додељује познатом и награђиваном редитељу Андрашу Урбану.

Жири у образложењу ове одлуке каже:
Уметност не трпи реч "свиђа ми се"
Због тога Андраш Урбан чини напор продирања у савремени театар. Он произилази из савременог сензибилитета и не напушта авангарду. Урбанов театар је једноставан: гола сцена, столице и актери, енергија, ритам, текстови класика и бит-генерације, инвентивне псовке и перформерски наступи који више подсећају на живот него на глуму.
Урбан трага за позориштем страсти, брзине, динамике и у својим трагањима превазилази националне сужености. Зато Урбанове представе теже интеркултуралности, а не мултикултуралности. Оне настају из потребе да се поставе важна питања епохе у којој живимо.
Препорука за добитника Статуете Јоаким Вујић Андрашу Урбану је у представама које режира, позоришту које је основао и води, фестивалу који креира и позоришној мисији која траје.
Биографија Андраша Урбана
Андраша Урбана, редитеља позоришта ДЕЖЕ КОСТОЛАЊИ, пратимо још из 90-их година када је као млади редитељ смелих сценских креација у Народном позоришту у Суботици скренуо пажњу на себе. После петогодишње паузе наставља студије у Новом Саду у класи професора Боре Драшковића и дипломира 2000. године.
Позориште ДЕЖЕ КОСТОЛАЊИ преузима 2005.године и режира Бихнера, Шекспира, Дуковског, Бекета, Михиза ... Аутор је кратких филмова; НИКО И НЕКО, СТАКЛО, КАО ДА НАС НЕМА и књиге приповедака ПАРТИЗАНИ ИЗ ЗОРЕ. Представе игра на мађарском језику уз српски титл.
Под Андрашовим руководством ДЕЖЕ КОСТОЛАЊИ играо је на бројним фестивалима као сто су БИТЕФ; Стеријино позорје, Фестивал професионалних позоришта Војводине, INFANT, THEALTER, DESZKA, ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ.
Добитник је многобројних награда. Гостовао је у Бразилу, Њу Делхију, Келну, на сарајевском МЕСС-у, љубљанском Еx pontu...

Прстен са ликом Јоакима Вујића Милану Русу
Милан Рус, глумац, редитељ и директор Српског позоришта из Будимпеште на предлог директора нашег театра Воја Лучића и одлуком Управног одбора, овогодишњи је добитник Прстена са ликом Јоакаима Вујића, награде која се у Књажевско-српском театру додељује од 2002.године.
У образложењу ове одлуке, између осталог, стоји:
Милан Рус, глумац, редитељ, спиритус мовенс Српског позоришта у Будимпешти, деценијама је на Јоакимовом путу. У позоришној сезони када прослављамо две стотине година од прве професионалне представе на српском језику, Милан Рус на Јоакимовом путу носи и Јоакимов прстен.
Биографија Милана Руса
Милан Рус (Сегедин 1963.) студирао је Академију драмских уметности у Новом Саду, а дипломирао je у Будимпешти. Оснивач је и директор Српског позоришта у Мађарској. Почео је са писањем песама, а затим се врло успешно опробао у драмском жанру. Први је у историји српске драме написао пасију (сценско-музички приказ живота Исуса Христа). Аутор је музике и либрета за прву српску рок-оперу и оперету.
Његова дела успешно су извођена на репертоару Српског позоришта у Будимпешти. Ангажован је и у многим театрима мађарске престонице.
Као његова најуспешнија дела издвајају се СЕНТАНДРЕЈСКО ЈЕВАНЂЕЉЕ, СОМБОРСКА РУЖА, ПАСТИР ВУКОВА- СВЕТИ САВА и друга.

Медаљон са ликом Јоакима Вујића Културном и документационом центру Срба у Мађарској
Медаљон је додељен одлуком Управног одбора Књажевско-српског театра, а на предлог директора мр Воја Лучића .
У образложењу ове одлуке, између осталог, стоји:
Признање се додељује за остварено партнерство у 2013. години на два пројекта која је иницирао Културни и документациони центар Срба у Мађарској: Месец српске културе у Мађарској (септембар 2013. године) и обележавање два века од прве професионалне представе Јоакима Вујића на српском језику (децембар 2013. године), а у које је, као партнер, био укључен и Књажевско-српски театар.

О Културном и документационом центру Срба у Мађарској
Културни и документациони центар Срба у Мађарској (Српски културни центар) је институција основана 2003. године од стране Самоуправе Срба у Мађарској. Своје активности Центар обавља преко организације разних културних дешавања али и прикупљањем и архивисањем разних материјала везаних за Србе у Мађарској. Као такав он има широк спектар пословања и представља институцију која афирмише српско културно наслеђе и савремена достигнућа српске културе у Мађарској, интегришући их у светске и европске културолошке токове.
Своје програме он обавља на нивоу целе државе, а своје програмске активности реализује кроз музичке, књижевне, позоришне, изложбене, дечје, језичке, фолклорне, ликовне програме, сопствену продукцију, издаваштво и слично. Кроз активан рад подстиче делатност организација на пољу културе пружањем стручне, материјалне, организационе и друге помоћи.
Као таква институција Културни и документациони центар Срба у Мађарској (Српски културни центар) све више успева да окупи, прикаже и презентује културна остварења припадника српског народа у Мађарској, али исто тако и уметника из матице, односно, припадника српске дијаспоре.
На пољу културе релевантан је заступник Срба у Мађарској о чему сведочи признање од стране Владе Мађарске и Владе Републике Србије.
Српским културним и документационим центром руководи директор Милана Ђурић.

Годишња награда глумици Катарини Митровић
Катарина Митровић је рођена у Београду, 2003.године. дипломирала глуму у класи професорке Мирјане Карановић. За време студија била је члан трупе “Балкан - нови покрет” са којом је учествовала на многим фестивалима. Од 2003. године је стални члан драме Књажевско-српског театра у Крагујевцу. Као најзначајније улоге Катарина издваја улогу Вере у представи Гола Вера, Јулије у представи Ромео и Јулија, Јулишке Балог у представи Чудо по Јоакиму, Рејчел Краб у представи Један човек двојица газда, Јоване у представи Хладњача за сладолед, Скаут у представи Убити птицу ругалицу и друге.
Награђивана је за улогу Јулије у представи Ромео Јулија на Фестивалу професионалних позоришта Србије ЈоакимФест 2004. године и за улогу Јоване у представи Хладњача за сладолед на Фестивалу првоизведених представа у Алексинцу 2013. године, а добитница је и годишње награде Театра за 2005. годину.
На предлог директора Књажевско-српског театра Воја Лучића за улогу Јоване у представи Хладњача за сладолед награђена је годишњом наградом нашег позоришта за 2013.годину.

Годишња награда инспицијенту Николи Стевовићу
Никола Стевовић рођен је 03.12.1980. године у Крагујевцу. Основну школу Мома Станојловић завршио је 1995. године, након чега одлази у Торонто (Канада), и наставља своје образовање у Silverthorn Collegiate Institute, а по завршетку школовања уписује Колеџ у Thunder Bay. У Канади је провео 10 година, а по повратку у Србију запошљава се у Бизнис старт-ап центру у Крагујевцу. У Књажевско-српском театру ради као инспицијент од 27.10.2011. године, када је имао свој деби у представи Ноћ у кафани Титаник, редитеља Небојше Брадића. Након тога, радио је у представама: Један човек, двојица газда (редитељ Небојшa Брадић), 12 гневних људи (редитељ Neil Fleckman), До голе коже (редитељ Pierre Walter Politz), Хладњача за сладолед (редитељ Приможа Беблер), Човек, звер и врлина (редитељ Маркo Мисирачa) и Убити птицу ругалицу (редитељ Небојшa Брадић). Никола је кроз свој досадашњи рад у нашем театру показао висок професионализам, посвећеност послу и жељу за личним развојем и напредовањем.
На предлог директора Књажевско-српског театра Воја Лучића награђен је годишњом наградом нашег позоришта за 2013.годину.

Фотографија Фотографија Фотографија Фотографија

ДЕВЕДЕСЕТ ГОДИНА ОД РОЂЕЊА МИЈЕ АЛЕКСИЋА

11. децембар 2013. године



Поводом обележавања деведесетогодишњице од рођења великана српског глумишта, Мије Алексића Књажевско-српски театар у сарадњи са Центром за културу из Горњег Милановца у среду, 11. децембра 2013. године организује изоложбу фотографија из глумачког живота Мије Алексића, као и пројекцију играно-документарног филма Мија Алексић.

Подсећамо да је Мија Алексић био члан ансамбла нашег Театра од 1945. до 1949. године, а да је његова последња улога на сцени нашег позоришта била у комаду Јоакима Вујића Фернандо и Јарика који је премијерно изведен 15. фебруара 1985. године.

Фотографија

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА ДРАМСКИ ТЕКСТ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ КРАГУЈЕВАЦ У ПАМЋЕЊУ И ИЗВАН ПАМЋЕЊА

децембар 2013. године



Жири у саставу Горица Поповић, глумица, Марија Солдатовић, драматург и Миливоје Млађеновић, професор књижевности и драмски писац једногласно је донео одлуку да се ове године не додели награда за најбољи драмски текст на конкурсу Књажевско-српског театра КРАГУЈЕВАЦ У ПАМЋЕЊУ И ИЗВАН ПАМЋЕЊА.

Преузимање – Извештај жирија наградног конкурса Крагујевац у памћењу и изван памћења PDF

КРАГУЈЕВАЧКИ ТЕАТАР НА БЕОГРАДСКИМ ПОЗОРИШНИМ СЦЕНАМА

децембар 2013. године



Књажевско-српски театар из Крагујевца ће током децембра представити свој репретоар београдској позоришној публици.
У три београдска позоришта биће изведене жанровски и тематски разноврсне представе домаћих и страних аутора које су у протеклој позоришној сезони биле награђиване на више фестивала у земљи и иностранству. 
Београдска позоришна публика имаће прилику да по први пут види три представе Књажевско-српског театра: Убити птицу ругалицу, Моје бивше, моји бивши и Хладњача за сладолед, али и да поново погледа хит представу Један човек, двојица газда, која је након Њујорка и Лондона 4. маја 2012. године имала своју премијеру у Крагујевцу. 

Распоред извођења представа:

МОЈЕ БИВШЕ, МОЈИ БИВШИ
(Д. Ц. Џексон, режија Слађана Килибарда)
05. децембар 2013. Народно позориште, сцена Раша Плаовић

УБИТИ ПТИЦУ РУГАЛИЦУ 
(Харпер Ли, режија Небојша Брадић)
06. децембар 2013, године, Београдско драмско позориште, сцена Раде Марковић 

ЈЕДАН ЧОВЕК, ДВОЈИЦА ГАЗДА
(Ричард Бин, режија Небојша Брадић)
10. децембар 2013, године, Београдско драмско позориште, сцена Раде Марковић

ХЛАДЊАЧА ЗА СЛАДОЛЕД
(Ружица Васић, режија Примож Беблер)
21. децембар 2013. године, Атеље 212

КАТAРИНА МИТРОВИЋ НАГРАЂЕНА НА ФЕСТИВАЛУ ПРВОИЗВЕДЕНИХ ПРЕДСТАВА

Фестивал првоизведених представа у Алексинцу

новембар 2013. године



Глумица Књажевско-српског театра Катарина Митровић је награђена за најбољу женску улогу на управо завршеном 2. Фестивалу првоизведених представа. Катарина је добила награду за улогу Јоване у представиХладњача за сладолед Ружице Васић у режији Приможа Беблера.
Хладњача за сладолед је наишла на одличан пријем код алексиначке публике. 

Фотографија Фотографија Фотографија Фотографија Фотографија

ХЛАДЊАЧА ЗА СЛАДОЛЕД НА ФЕСТИВАЛУ ПРАИЗВЕДБИ

Књажевско-српски театар у Алексинцу

новембар 2013. године



Књажевско-српски театар учествује на Фестивалу првоизведених представа који се од 17. до 24. новембра одржава у Алексинцу. Крагујеваћки театар наступа на овој смотри у петак, 22. новембра са представом Хладњача за сладолед коју је по тексту Ружице Васић режирао Примож Беблер. Драмски текст Ружице Васић награђен је 2012. године на конкурсу Књажевско-српског театра Крагујевац у памћењу и изван памћења.
На овогодишњем Фестивалу у такмичарској конкуренцији ће учествовати позоришта из Београда, Ниша, Крушевца, Шапца, Крагујевца и Пирота. За награду за најбољи текст, глумца и глумицу такмичиће се представе Док нас смрт не растави Југословенског драмског позоришта из Београда, Мали Геза, пиротског позоришта, нишка ДеветстопетнаестаХладњача за сладоледКњажевско-српског театра из Крагујевца и Млади Стаљин Шабачког позоришта.
Љубитељи театра моћи ће да виде и 2 представе ван такмичарске конкуренције и то лазаревачког Пулс театраШетња са лавом и представу Звездарске звездице Установе културе Вук Караџић из Београда.

ОРДЕН СВЕТОГ САВЕ МИРКУ БАБИЋУ

Орден Светог Саве додељен градоначелнику Крагујевца Верољубу Стевановићу и прваку драме Књажевско-српског театра Мирку Бабићу

16. новембар 2013. године



Одлуком Светог архијерејског синода Српске православне цркве орден Светог Саве другог степена додељен је градоначелнику Крагујевца Верољубу Стевановићу и прваку драме ансамбла Књажевско-српског театра Мирку Бабићу. Ордење је у суботу, 16. новембра уручио Његово преосвештенство епископ шумадијски господин Јован.
На предлог Његовог преосвештенства Епископа шумадијског господина Јована, Свети архијерејски синод Српске православне цркве је донео одлуку 6. новембра 2013. године о додели високог одликовања Српске православне цркве, Ордена Светог Саве другог степена, драмском уметнику Мирку Бабићу за изванредне резултате у филмском и телевизијском стваралаштву и очувању духовних и традиционалних вредности српског народа.
Иначе, поред Николе Тесле, Степе Степановића, Дејана Медаковића председника САНУ, орденом су одликовани бројни књижевници, привредници, историчари, спортисти међу којима Владе Дивац и Новак Ђоковић, Емир Кустурица и други.
Ореден Светог Саве је био државни орден у Краљевини Србији, а потом и у Краљевини Југославији све до 1945. године. Од тада до данас представља највише одликовање које додељује Српска православна црква за заслуге на духовном, образовном и хуманитарном пољу.

Фотографија

ПРЕДАВАЊЕ ПРОФЕСОРА АЛОЈЗА УЈЕСА

16. новембар 2013. године



Дугогодишњи редовни професор Факултета драмских уметности из Београда, Алојз Ујес (рођен 1932. године), одржао је предавање о почецима драмског стваралаштва у Срба у Књажевско-српском театру. Предавање са темом Двестагодишњица прве световне и грађанске представе на српском језику у организацији и режији Јоакима Вуијића је организовано у склопу манифестације Ноћ позоришта. На предавању је било речи, пре свега, о оцу српског театра Јоакиму Вујићу са освртом на његово комплетно стваралаштво у области писања, преводилаштва, режије и организације позоришног живота код Срба пре два века. Ово предавање Књажевско-српски театар је организовао у сарадниј са Филолошко-уметничким факултетом из Крагујевца.
European Theatre Night 2013
Ноћ позоришта Србија 2013

Фотографија

НОЋ ПОЗОРИШТА У КЊАЖЕВСКО-СРПСКОМ ТЕАТРУ

16. новембар 2013. године



На коференцији за штампу поводом Ноћи позоришта, одржаној 14. новембра у Књажевско-српском театру, присуствали су представници институција културе и града Крагујевца. 
Пројекат Ноћ позоришта је једнодневни догађај посвећен позоришту и сценској уметности. Он се истовремено одржава у 10 европских земаља (Србија , Хрватска, Словачка , Босна и Херцеговина, Црна Гора, Словенија Аустрија и Мађарска, а ове године су се придружили Чешка и Бугарска) и то сваке године треће суботе у новембру. Позориште тог дана постаје главна тачка сусрета, дијалога и дружења, позоришних професионалаца и публике . 
У суботу, 16. новембра Књажевско-српски театар у оквиру Ноћи позоришта организује два дешавања. 
У 17 сати на Сцени Љуба Тадић професор Алојз Ујес одржаће предавање на тему 200.годишњица прве световне и грађанске представе на српском језику у организацији и режији Јоакима Вуијића.
У 20 сати на Сцени Јоаким Вујић извешће се представа Бајка о мртвој царевој кћери по тексту Николаја Кољаде и у режији Бошка Димитријевића У ову манифестацију поред Књажевско-српског театра укључили су се и Народни музеј, Позориште за децу и Драмски  студио Дома омладине.
European Theatre Night 2013
Ноћ позоришта Србија 2013

Фотографија Фотографија Фотографија

ВЕЧНИ ПЛАМЕН СМРТИ И ПОБУНЕ

Премијера представе Убити птицу ругалицу према адаптираном роману америчке књижевнице Харпер Ли

1. новембар 2013. године



Сведоци смо скоро невероватне чињенице – данашњи Председник Сједињених Америчких Држава, практично најмоћније, али и најконтроверзније државе–империје на свету – је ЦРНАЦ! Да ли је то неко могао и да помисли оне страшне 1968. кад је црначки лидер у борби за равноправност и људска права, на фону антиратне активности – против Вијетнамског рата – Др. Мартин Лутер Кинг, одржао последњи говор – I HAVE DREAM и кад је мучки убијен? Колико се свет од тада променио и да ли су ствари боље, по црначко становништво у тој држави светске силе број 1 – или су се и у свету побољшали услови живота за понижене – углавном припаднике обојених раса, које под суровом влашћу и експлоатацијом држи, увек малобројна бела моћна мањина? Бојим се да су све чешћи иступи припадника КЈУ-КЛУС-КЛАНА, познате фашистичке-расиситичке америчке организације, иначе у дубоком дослуху са десничарским политичартима који је штите, па стравични испади моћних легија скинхедса и осталих убица, сврстаних у редове одбране чистоте крви тла, који и код нас имају дубоке корене, у разним наци-фашистичким образинама и осталим покретима, такође помогнути од разних десничарских и најконзервативнијих црквених кругова, који сви наступају по званичним трибинама некадашњег Црвеног Београдског Униуверзтета и трују нежне младе душе отровом мржње и скарадног шовинизма.. Бојим се да све то говори да расна сегрегација, као и све друге сегрегације, не да нису мртве – него су живе и живље него у неким блиским, прошлим временима. АЛИ – о том злу се – ИПАК прича и воде се организоване и спонтане акције, против тог скарадног и понижавајућег зла, зла које претвара човека у животињу, а друштво у хорду. Сетимо се слика суровог ЛИНЧОВАЊА, масовног хистеричног убијања вешањем, или батинањем, без судјења, углавном неког несрећног црнца, за грех као што је покушај бекства из ланаца ропства, на југу Северне Америке, на пример у Алабами.
Роман, а касније и филм УБИТИ ПРИЦУ РУГАЛИЦУ – постали су култни материјал борбе против расне сегрегације и борбе за људска права и грађанску равноправност и, коначно – хуманије друштво. Грегори Пек, који је играо улогу адвоката који брани, по цену искључења из Адвокатске коморе, али и из локалне заједнице, под претњом одмазде – киднаповања деце, рушења куће... он није, иако је за ову улогу добио Оскара – двадесетак следећих година добио ни једну значајну улогу и, практично је проћердао – или ако хоћете племенитије – жртвовао свој огромни глумачки таленат, због утицаја која је ова улога имала у конзервативној Америци снажне и фашиситичке деснице – која, немојмо се заваравати – овако или онако – држи све финансијске и конце друштвене моћи, у својим рукама. Али зато је ово дело књижевнице Харпер Ли, настало 1960. године остало као бакља да светли и подгрева наде слободног света – оне боље половине Америке и целог света – да осветљава НАДУ и веру да свет мора и може да буде бољи – са више толеранције, са рационалним понашањем и превазилажењем историјских грешака и табуа.
Представа Књажевског-српског театра у Крагујевцу, у режији Небојше Брадића и у извођењу скоро целог ансамбла ове куће, прави је тријумф идеје солидарности са пониженима – били они црнци, Роми, Јевреји, сиротиња, они други – мањина без перспективе, у сложеном или примитивном друштву насиља и једноумља. Ова представа није само декларативно на страни пониженог и невино осуђеног црнца, за злочин силовања које није починио – него је то представа која сопственим позоришним средствима модерног и комуникативног сценског израза – ДОКАЗУЈЕ да мисао може да буде савршенија и да је човек спреман да буде бољи, само ако му се да добро усмерење – ако га власт не гура у злочин, којим се обично доказују разне бескрупулозне тезе о националним супериорностима, а заправо све се своди на нарочито прикладан облик вишеструке експлоатације. Брзина и покретљивост ансамбла, у стилу модернистичке СКУПНЕ ИГРЕ, појединачна сигурност и у убедљивост СВИХ глумаца на сцени, редитељска слобода и храброст у избору средстава – од бритких дијалога, едукативних монолога, невероватно разиграног мизансцена, до типичне јужњачке музичке подлоге, коју изводи гитариста и композитор на сцени – Драгослав Тансковић, али и глумци који певају као прави госпел хор тужне Црне Америке, са изврсном, попут велике Џоан Баез, солисткињом – глумицом Јасмином Димитријевић. Вештина у покрету компликованих групних слика – велика помоћ кореографкиње Вере Обрадовић, смишљено коришћење целог простора позоришта као стварне суднице и попришта борбе на ЖИВОТ И СМРТ, за права пониженог црнца – све је то допринело да видимо једну храбру и паметну представу, коју и какву нисмо гледали на нашим сценама од великих представа као што су били ПЛЕБЕЈЦИ УВЕЖБАВАЈУ УСТАНАК загребачког редитеља Георгија Пароа, давних седамдесетих година прошлог века. Све је прштало од позоришта, а ништа није било патетично и нападно. Напротив – говорна радња је била сведена до рационализма тумачења и коментара, потезања аргумената и подсећања на људску мисао, морал и постојаност – све оне особине које се једине могу СУПРОТСТАВИТИ еуфорији мржње и уништења, које нас опседа последњих двадесетак година и не пушта нас до данас – зар не?
Драматургија искиданих и испрекиданих, брзих смена расположења и догађаја, говорних радњи и мизансцена глумаца – преигравања, заједничког хорског говора, као коментара и, што је најзанимљивије, стално враћање форми читања књиге, појмовима из литературе, као отклон и давање времена публици за перцепцију проблема – заправо, сагледавање свих проблема истовремено и сукцесуивно, и то из више углова, али без губљења истините и људске, трезвене позиције просуђивања о добру и злу... све то је тако добро изведено, да се појавило оно што је код нас у позоришту веома ретко – једно ново позориште, инспирисано и Брехтом и Мајерхолдом, али суштински – био је то Пикасовски – кубистички – изломљени и поново-састављени-свет идеја и слика, који држи напетост у комуникацији, али и продубљује сваку сценску секунду међусобним међудејством, самих тих секунди, али и искуства публике.
У главној улози адвоката, Атикуса Финча који брани погрешно и лицемерно оптуженог црнца за злочин силовања, појавио се Саша Пилиповић – у одличној форми, са дубоким доживљајем и присебношћу. У акцијама у скупним и брзим сценама – у комуникацији са кћерком и сином, као и са свим осталим ликовима, показао је стабилност и дубоку свест о друштвеном значају лика, а позоришно је деловао непретенциозно и дубоко доживљено. Монолог – завршна реч у судници, како ју је протумачио Саша Пилиповић – деловала је као узвишени борбени говор трезвеног ума, у борби за еманципацију слободе и толеранције. Нажалост – резултат суђења је био поразан – несрећни црнац је од стране пороте ОСУЂЕН, за злочин који није починио – песимизам пораза разума и толеранције, прелио се по свим учесницима и пуиблици – али дух побуне је остао жив и снажан, баш у том поразу.
Ликове двоје деце храброг адвоката – девојчицу Скаут и дечака Џима, одиграли су у најбољем модернистичком маниру, надахнуто и вешто, Катарина Митровић и Милош Крстовић. Судија је био доминантан, присутан и одмерен – Милић Јовановић. Несрећни црнац- жртва, Том Робинсон – одлични Миодраг Пејковић. Калпурнија – домаћица са мајчинском одговорношћу у кући адвоката Финча – са јаким акцентом сценски виђеног Ромског говора – била је врло ангажована Исидора Рајковић. Негативна, локална тврдокорна расисткиња, Госпођа Дибоуз, старица која представља традиционални естаблишмент, али спремна да учи о људима, била је веома јасна и духовита Марина Перић. Несрећна девојка која мора да лаже, да би окривила невиног црнца – Мајела Јуил, била је трагична и понижена Сања Тодоровић, а њеног оца, примитивног насилника, играо је јасно и наглашено – Драган Стокић. И сви остали глумци Владан Живковић, Александар Милојевић, Јасмина Димитријевић, Никола Милојевић, Здравко Малетић, Душан Станикић, Иван Видосављевић, Чеда Штајн и Ненад Вулевић, дали су све од себе да одговоре на сложене редитељске захтеве и били су део одлично уиграног тима, који нас је водио кроз проблеме дискриминације, на модеран начин и јасним ставовима. Сценографско решење – једноставна косина испред белог платна на коме се пројектују слике из одговарајућег амбијента драме, рад Миливоја Штуловића, било је адекватан функционални оквир, заједно са пажљиво изабраном крупном реквизитом – бројним истим дрвеним столицама, за драму пуну динамике и проблемски фокусиране. Костими Јелене Јањатовић адекватно су оцртавали карактере и сценски дочаравале једну универзалну провинцијску средину са претензијама.
Представа високог укуса и европских вредности – у замисли, у стилу и у изразу. Нешто што се ретко виђа на нашим сценама, а могло би – само треба смелости, искуства и талента. О глумачкој енергији једног, можда најспремнијег ансамбла у позориштима Србије - енергији без које ове представе не би било – може се причати надугачко и нашироко. Али – боље је да видите ову велику ансамбл представу, одлично замишљену и још боље изведену. Све најбоље оцене из свих сценских предмета! БРАВО!
Горан Цветковић, Радио Београд 2 – уторак, 5.новембар 2013.

Plakat Fotografija
Fotografija Fotografija
Video klip

ПРЕМИЈЕРА ПТИЦЕ РУГАЛИЦЕ 

У потрази за људскошћу

новембар 2013. године


На конференцији за штампу, у уторак, 29. октобра најављена је прва премијера ове сезоне у крагујевачком Књажевско-српском театру „Убити птицу ругалицу” коју по комаду америчке књижевнице Харпер Ли режира Небојша Брадић, уметнички директор ове куће.
Премијера је заказана за петак, 1. новембар, а њене репризе су 2, 9. и 30. новембра.
Крагујевачка „Птица ругалица” прво је позоришно извођење овог дела америчке књижевнице Харпер Ли, за који је добила Пулицерову награду.
Тим Брадићевих сарадника на овом пројекту сачињавају: Ђорђе Кривокапић (превод и адаптација), Миливоје Штуловић, сценограф, костимограф Јелена Јањатовић, композитор Драгослав Танасковић, Вера Обрадовић кореограф и Горан Димић, графички дизајн.
У представи играју готово сви глумци крагујевачког Књажевско-српског театра: Катарина Митровић, Милош Крстовић, Саша Пилиповић, Исидора Рајковић, Душан Станикић, Марина Перић, Здравко Малетић, Сања Матејић, Драган Стокић, Никола Милојевић, Иван Видосављевић, Миодраг Пејковић, Јасмина Димитријевић, Александар Милојевић, Владан Живковић, Милић Јовановић, Чеда Штајн и Ненад Вулевић.
- Тема овог романа јесте амерички југ, али не онакав на каквог смо навикли у осталим књижевним и уметничким делима, већ знатно опорији. Радња се дешава у време велике економске кризе, што му даје додатну сличност са данашњим тренутком, али оно најважније што ово дело чини нашим савремеником, баш сада и овде је актуелни живот са другима са различитима и различитостима, тако да је „Ругалица” могућа не само у Америци, већ и у Србији, Енглеској, Немачкој..., истакао је Брадић , додавши да је у извођењу глумаца крагујевачког Театра ово ансамбл представа кроз коју ће и извођачи и гледаоци моћи да комуницирају кроз неку другачију позоришну естетику.
По њему то је представа која кореспондира са свим слојевима и узрастима публике, од девет до 99 година, баш због те своје потраге за људскошћу и нове хуманости, којом, ето, бар по некада може да нас, макар привремено заштити позориште.
За глумце ова представа одише духом заједништва и то је процес рада у којем се сви они добро осећају, а сарадници на представи Танасковић (музика), Јањатовић (костим) и Штуловић сценографија допринели су свако из свог сегмента да се у крагујевачком позоришту што ближе и веродостојније дочара аутентичан амбијент и „боје, мириси, укуси и звуци” америчког југа и Алабаме из тридесетих година прошлог века.
Представа је реализована уз помоћ амбасаде САД у Београду.

Плакат Видео клип

ВЕЧЕРИ ГОЈЕРА И МАРКОВИЋА

Пратећи програм – 8. ЈоакимИнтерФест 

октобар 2013. године



У оквиру преатећих програма 8. ЈоакимИнтерФеста, међународног позоришног фестивала који се одржава у крагујевачком Књажевско-српском театру посебну пажњу привлаче два атрактивна садржаја из пратећег програма смотре.
У суботу, 12. октобра на Сцени Љуба Тадић (Мала сцена) биће уприличено „Уметничко вече са Градимиром Гојером”, познатим босанскохерцеговачким редитељем, књижевником и позоришним критичарем. Представе Градимира Гојера, учествовале су на ранијим фестивалима у Крагујевцу (попут „Госпођице Јулије” сарајевског Народног позоришта 2010. године) а током своје богате уметничке каријере овај свестрани стваралац био је и оснивач Ратног театра у Сарајеву, као и директор Камерног театра 55 и сарајевског Народног позоришта.
Почетак вечери са Градимиром Гојером је у 18 сати.
На истом месту и у исто време на Сцени Љуба Тадић, само два дана касније у понедељак 14. октобра одржаће се промоција романа „Мале Тајне” Горана Марковића. Наш познати филмски, позоришни редитељ и писац председник је овогодишњег жирија ЈоакимИнтерФеста а разговоре посвећене његовој књизи води књижевник Зоран Хамовић.
Роман „Мале тајне” изашао је у издању „Клиа”.

Фотографија

ПОЗОРИШТЕ ЋЕ ОПСТАТИ УПРКОС СВЕМУ

Горан Марковић на отварању ЈоакимИнтерФеста у Крагујевцу 

7. октобар 2013. године


„Страст разарања је стваралачка”, мисао је најпознатијег анархисте свих времена Михаила Александровича Бакуњина, човека који је два пута осуђиван на смрт, шест година трунуо у Сибиру и одатле, преко Јапана и Америке, на спектакуларан начин побегао. У Првој интернационали, у директном сукобу са Карлом Марксом, победила је његова визија о непотребности државе и слободном удруживању радника. Политичке идеје из последњег периода његовог живота, често непотпуне и прекидане сталном акцијом коју је предузимао, остале су Свето писмо анархиста све до данас. Умро је потпуно исцрпљен борбом за права радника без иједног видљивог резултата свог натчовечанског напора.
Свет је данас, сто педесет година касније, сасвим другачији. Без идеје која би окупљала потлачене и понижене, учаурен у своје националистичке бастионе и савезе себичних држава. Никоме не пада на памет да се бори за било кога осим за себе, егоизам је постао званична религија. Мржња покреће гомиле младих људи, насиље расте и поприма све необичније облике. У већини земаља на власти је десница која као карцином нагриза темељне вредности слободног друштва и, на крају, слободу сваког од нас. Вође теже да зграбе све нити управљања својим поданицима, трујући их неутемељеним и лажљивим идејама о брзом спасу из очајне ситуације у којој се налазе. Чини се да је левица нестала.
Шта ће опстати од дојучерашњег света? Неће остати много тога, али позориште сигурно неће умрети. Можда неће постојати театри, можда ће позоришни догађаји бити сматрани неважним или нечим полу легалним, можда ће представе бити игране пред шачицом људи негде на некој пољани, без декора, са позадином која ће личити оној у раном грчком античком театру када су се комади играли поред мора, без скене, са крајоликом у позадини који су сачињавале само две боје – површина мора и небо.
Зашто сам уверен у то? Зато што је позориште уткано у срж човековог односа према свету и ономе што га у њему угрожава. Позориште је прибежиште, последња одбрана пред нељудским. Њему, као што рекох, не треба ништа да би постојало, само неколико људи који верују у њега и још неколико људи који то посматрају. Баш због те чистоће и тог минимализма, позориште ће опстати. Упркос свему.

Фотографија Фотографија Фотографија

ТРИЈУМФ ПОЗОРИШНОГ ЧИНА

Конференција за штампу у Театру поводом почетка 8. ЈоакимИнтерФеста и премијере „Ругалице”

октобар 2013. године


У крагујевачком Књажевско-српском театру, поводом почетка 8. ЈоакимИнтерФеста и почетка рада на представи „Убити птицу ругалицу”, одржана је конференција за штампу на којој су говорили директор Театра мр Војо Лучић, селектор фестивала Горан Цветковић и уметнички директор позоришта Небојша Брадић.
Директор Театра Лучић, подсетио је новинаре да је слоган овогодишњег ИнтерФеста „Живети са другима” и да ће Крагујевчани и фестивалска публика, захваљујући Цветковићевој селекцији бити у прилици да погледају осам, заиста изузетних представа у такмичарском делу смотре.
- Велика енергија и у Књажевско-српском театру и граду Крагујевцу је уложена како би превазишли све препреке и „зготовили” овај фестивал, који има „и главу и реп” и садржај који је потпуно прожет интелектуалним, друштвеним а, нарочито позоришним ангажманом, јер увек на крају мора да тријумфује само позориште а ако изостане та магија позоришног чина, онда све пада у воду, истакао је селектор фестивала Горан Цветковић, позоришни критичар, додавши, да по њему „позориште не може да постоји без друштвеног ангажмана”.
- Тако је било од античких времена до данас, а све друго је само „кокетерија” и обична „роба” а не прави позоришни чин, нагласио је он, још једном додавши да се у свом селектовању није руководио жељом да фестивал претвори у „ревију лаких комада”, већ да он остане, као и ранијих година празник правог позоришта.
У његовој селекцији публика ће у такмичарском делу репертоара моћи да погледа представе од Немачке и Словеније, па све до Косова, јер ће на ЈоакимИнтерФесту учествовати представе позоришне трупе из Приштине која је већ раније чији су оснивачи, брачни пар Незирај, већ сарађивали са Битеф театром и Месом.
Директор КСТ-а Војо Лучић, напоменуо је и да пратећи програм фестивала у потпуности кореспондира са темом и слоганом смотре „Живети са другима”, попут истоимене изложбе фотографија двојице крагујевачких аутора Марка Стаматовића и Небојше Радосављевића Рауса и госта из Новог Пазара Самира Делића, две награђене радио репортаже „Медаља” и „Крупа” аутора Томислава Сантрача и дебатом на тему културе и ЕУ интеграција.
- Министарство културе је помогло фестивал са „срамних” 200.000 динара, рекао је Лучић, захваливши се при том Тиму за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије који је ЈоакимИнтерФест помогло са четири пута већом сумом од ресорног министарства.
Фестивал ће у част награђених затворити продукција Дунавфеста и Књажевско-српског театра „Опсада и пад Константинопоља 1453.”.
Редитељ Небојша Брадић, најавио је за почетак новембра премијеру своје представе „Убити птицу ругалицу”, драматизовану верзију познатог романа америчке књижевнице Харпер Ли, која зе ово дело овенчана Пулицеровом наградом.
- И ова представа је потпуно на таласу овогодишњег Интер Феста јер кореспондира са темом толеранције и живота са другима. То је важно питање, данас и овде јер се, не само код нас, у медијима и на улицама дешавају страшне ствари у име демократије. То се мора истаћи на позоришним сценама, нагласио је Брадић, додавши да је селекција овогодишњег ЈоакимИнтерФеста „отворила” занимљиву и актуелну причу од велике важности за наш шири регион: „Ове године, гледали смо на већим фестивалима представе које су сведочиле о кризи у позоришту, али не и о томе шта позориште може да учини у кризи”, закључио је он, истакавши да овакав концепт у овом тренутку 8. ЈоакимИнтерФест чини најзанимљивијом и најактуелнијом позоришном смотром региона.
У представи „Убити птицу ругалицу” која се код нас (а, и шире) по први пут изводи на позоришној сцени на, за нас актуелан начин биће третирана тема - зла и то, по Брадићевим речима, на начин да то буде доступно најширој позоришној публици од девет до 99 година.
У представи играју глумци крагујевачког Театра а Брадићев тим сарадника сачињавају: Ђорђе Кривокапић који је урадио превод и адаптацију „Ругалице”, Миша Штуловић, сценограф, костимограф Јелена Јањатовић, композитор Драгослав Танасковић и Вера Обрадовић задужена за сценски покрет.
Међународни позоришни фестивал - 8. ЈоакимИнтерФест биће званично отворен у понедељак, 7. октобра изложбом уметничких фотографија на тему „Живети са другима” а прва представа на репертоару смотре, те вечери је „Порекло света” инголштатског Штадтеатра.

Фотографија

ТЕАТАР ОТВОРИО МЕСЕЦ СРПСКЕ КУЛТУЕ У БУДИМПЕШТИ

ОВАЦИЈЕ „СЕОБАМА”

септембар 2013. године


Представа крагујевачког Књажевско-српског театра „Сеобе”, коју је по делу Милоша Црњанског режирао Пјер Валтер Полиц, отворила је у петак, 13. септембра манифестацију „Месец српске културе” у Будимпешти, смотру која се одржава по четврти пут и има за циљ да негује све врсте стваралаштва и очување културне и духовне баштине српске националне мањине у Мађарској.
О каквој је престижној манифестацији реч, најбоље говори чињеница да је представа крагујевачког позоришта одиграна у мађарском Националном плесном театру, институцији основаној још давне 1787. године (у којој је својевремено наступао и славни Лудвиг ван Бетовен) смештеној на будимпештанској Цитадели одмах поред Палате Шандор службене резиденције председника Мађарске.
Свечаном отварању „Месеца српске културе” и извођењу „Сеоба” Књажевско-српског театра присуствовали су, сем бројних представника српске мањине у Мађарској и званичници обе земље - Славица Трифуновић, помоћник министра културе за међународну сарадњу и Рихард Тирши из мађарског Министарства за људске ресурсе из одељења за националне мањине.
- Први суседи су увек најпоузданији сарадници, напоменула је Славица Трифуновић, подсетивши на бројне културне и историјске везе и паралеле које су повезивале два наша народа у протеклим вековима, док је њен колега из мађарске владе Рихард Тирчи са великим задовољством истакао да су те везе и данас добре и јаке, као и да ће обе земље заједничким напорима настојати да постану још чешће, чвршће и разноврсније.
Председник српске самоуправе у Мађарској, отварајући „Месец српске културе” истакао је да је „народ без културе - тело без душе” и да једну нацију не чини масовност, већ, напротив њена духовност без које, ако се не негује и чува та нација брзо нестаје.
Само извођење представе „Сеобе” потврдило је ту чињеницу а крагујевачки глумачки ансамбл је за своју игру био награђен великим аплаузом и искреним овацијама одушевљене публике у препуној сали будимпештанског Националног театра.
После представе окупљени у старом, историјском здању нису штедели похвале на рачун игре крагујевачких глумаца а једногласно је мишљење тамошњих гледалаца да су крагујевачке „Сеобе” најбоља инсценација неког дела Црњанског које су икада имали прилике да погледају.
Читав догађај преносила је мађарска државна телевизија.
Организатори манифестације Милан Рус, директор Српског позоришта из Будимпеште и Милан Ђурић, директор „Културног документационог центра Срба у Мађарској”, истакли су чињеницу да је српска национална мањина - иако једна од најмалобројнијих у тој земљи (по резултатима пописа из 2011. године Срба у Мађарској је свега 10.000) скренула на себе пажњу мађарске јавности баш по томе што је у стању да припреми, организује и изведе најмасовнији и најквалитетнији програм којим промовише своје стваралаштво. Представа „Сеобе” из Крагујевца, по њима је прави пример изузетног уметничког стваралаштва и најбољи начин како се у иностранству презентује рад српских уметника.
Редитељ представе „Сеобе” Пјер Валтер Полиц изјавио је мађарским медијима да је поносан што његово дело толико дуго траје на крагујевачкој сцени (премијера је била пре више од шест година) као и да је изузетно задовољан са коликом концентрацијом и одговорношћу га, после толико времена глумци крагујевачког ансамбла изводе - баш као на премијери.
Директор Књажевско-српског театра мр Војо Лучић истакао је значај и важност ове престижне манифестације као и велику част коју је имала кућа на чијем је он челу да учествује баш на њеном отварању. По Лучићу, то је и логично јер Књажевско-српски театар обједињује оба велика јубилеја која се обележавају ове године и у Србији и у Мађарској а то су два века од прве представе Јоакима Вујића изведене на српском језику - „Крешталице” која је премијерно изведена 24. августа у пештанском позоришту „Рондела” и 120. годишњици рођења Милоша Црњанског.

Као резултат изузетно успешног гостовања крагујевачког позоришта у Будимпешти Лучић је са великим задовољством најавио и будућу сарадњу наше куће са српским позориштем из главног града Мађарске.

Фотографија Фотографија

ЖИВЕТИ СА ДРУГИМА ИЛИ НОВА ХУМАНОСТ

Представљен репертоар међународног позоришног фестивала - 8. ЈоакимИнтерФест

септембар 2013. године


У четвртак, 5. септембра у Књажевско-српском театру из Крагујевца најављен је репертоар 8. ЈоакимИнтерФеста - међународног позоришног фестивала који се у крагујевачком позоришту, традиционално одржава од 7. до 15. октобра.
Једну од најзначајнијих позоришних смотри у региону, која се ове године одвија под слоганом: „ЖИВЕТИ СА ДРУГИМА ИЛИ НОВА ХУМАНОСТ” на прес конференцији најавили су и представили: мр Војо Лучић, директор Театра, уметнички директор крагујевачког позоришта Небојша Брадић и селектор фестивала Горан Цветковић, позоришни критичар.
На овогодишњем ЈоакимИнтерФесту у такмичарском делу фестивала биће изведено осам представа из ширег региона као и из Немачке.
У репертоарском програму фестивала учествоваће комади:
07. октобар
ПОРЕКЛО СВЕТА - Инголштат, Немачка
08. октобар
ЛЕТ ИЗНАД КОСОВСКОГ ПОЗОРИШТА - Приштина
09. октобар
САМ ЂАВО-ПАСС-ПОРТ/ СЗЕГЕДИН - Суботица
10 .октобар
КУХИЊА- Народно позориште Републике Српске, Бања Лука
11. октобар
СКРИВЕНЕ СТРЕПЊЕ - Шабачко позориште, Шабац
12. октобар
ГРЕБАЊЕ ИЛИ КАКО СЕ УБИЛА МОЈА БАКА, Босанско народно позориште, Зеница, БиХ
13. октобар
ИЗБРИСАНИ - 25.687- Прешерново гледалишче, Крањ, Словенија
14. октобар
ЕЛИЈАХОВА СТОЛИЦА - Југословенско драмско позориште, Београд
15. октобар
Представа у част награђених „МАРА/ САДЕ” Петра Вајса у извођењу студената скопског Факултета драмских уметности класе професора и редитеља Владимира Милчина.
Директор Књажевско-српског театра мр Војо Лучић најавио је и пратећи програм манифестације: изложбу фотографија у Галерији „Јоаким” под називом „Живети са другима” и дебату „Култура и ЕУ интеграције”.
- ЈоакимИнтерФест већ осму годину годину врши своју позоришну мисију као једна од најзначајнијих театарских манифестација у региону подржан од својих добрих домаћина - крагујевачког позоришта и Скупштине града Крагујевца. Он је битан јер у својој театарској мрежи обједињује, као ове године чак шест држава, од Словеније до Македоније са представом из немачког града Инголштата, и има капацитете које треба не само одржавати већ и развијати, изјавио је Брадић, додавши да је сам ИнтерФест велики подстицај за међународну сарадњу као и да ће његов репертоар и пратећи програми привући публику и пажњу медија.
- Ове године на 8. ЈоакимИнтерФесту имаћемо прилике да гледамо добро и занимљиво позориште а сам Крагујевац од 7. до 15. октобра биће буквално град позоришта чиме ће ова међународна смотра испунити своју театарску мисију, закључио је он.
Да је ове године на репертоару ИнтерФеста „добро, свеже, аутентично, искрено и инспиративно позориште” истакао је и селектор смотре Горан Цветковић који је већ другу годину за редом „задужен” за репертоар фестивала.
- Сезона за нама у читавом региону била је сиромашна по питању премијера и нових позоришних продукција али је то мало, било заиста квалитетно. И ове године руководио сам се истим критеријумом, а он је - да изабране представе комуницирају са публиком, да фестивалска публика ужива у правом позоришту, да тријумфује оно позориште које има своју мисију, моћ „да промени свет” и друштвену одговорност, како је било од античких времена до данас, нагласио је Цветковић, образложивши и слоган под којим се одвија овогодишњи фестивал „ЖИВЕТИ СА ДРУГИМА ИЛИ НОВА ХУМАНОСТ”, као неопходну потребу да се код нас и у окружењу разуме и схвати „онај који не размишља као ја”.
Он се као селектор захвалио управи крагујевачког Театра као и локалној самоуправи који су подржали његову бескомпромисну селекторску концепцију, пре свега финансијски, за разлику од републичког Министарства културе које се руководило елитистичким и „шта ми се свиђа или не” разлозима.
У жирију 8. ЈоакимИнтерФеста налазе се познати редитељи из Македоније, Србије и Мађарске: Владимир Милчин, Горан Марковић и Ласло Кесег.

Образложење селекције 8. ЈоакимИнтерФеста

ПОЧЕТАК СА ВЕЛИКИМ ЈОАКИМОВИМ ЈУБИЛЕЈОМ

Отворена нова позоришна сезона 2013/14

август 2013. године


Нова позоришна сезона у Књажевско-српском театру свечано је отворена у суботу, 24. августа обележавањем јубилеја, 200 година од извођења прве професионалне позоришне представе Јоакима Вујића „Крешталице”, његове посрбе текста „Папагај” тадашњег најпопуларнијег европског драматурга Аугуста фон Коцебуа, која је тачно пре два века одиграна у пештанском позоришту „Рондела”.
Почетак сезоне и вече посвећено Јоакимовом јубилеју обележено је отварањем пригодне изложбе у Галерији „Јоаким” крагујевачког позоришта под називом „Јоаким Вујић на сцени Књажевско-српског театра” на којој су изложене фотографије из Вујићевих представа које су игране у нашој кући.
Директор Театра и домаћин прославе мр Војо Лучић обратио се окупљеним Крагујевчанима и бројним гостима и новинарима:
- Поштовани господине министре, поштовани председниче Скупштине града, поштовани љубитељи театра, добродошли на свечаност поводом отварања нове позоришне сезоне Књажевско-српског театра. Ми смо мало поранили са овом позоришном сезоном, а за то имамо и заиста леп повод, јер крагујевачки Театар данас обележава 200 година од извођења прве професионалне позоришне представе на српском језику „Крешталице” Јоакима Вујића. Сасвим је природно да Књажевско-српски театар обележава овај јубилеј, будући да је Јоаким Вујић оснивач нашег позоришта, нагласио је Лучић и најавио изложбу истакавши да је на њој по први пут доступан широј јавности и Вујићев тестамент, а коју је отворио, како је Лучић истакао, иницијатор овог догађаја Небојша Брадић, уметнички директор крагујевачког позоришта.
- У овом тренутку одвија се паралелно још један догађај у вези са обележавањем 200 година од извођења прве представе Јоакима Вујића на српском језику. У Будимпешти, наше колеге Милан Рус, са својим глумцима организује јавно читање драме Радослава Златана Дорића „Чудо у Рондели” о Јоакимовом извођењу „Крешталице” и на тај начин и они одају признање и пошту нашем великом Јоакиму Вујићу, рекао је Брадић, пригодно цитиравши стихове Лазе Костића са помена глумице из његовог доба: „И ми смо се сакупили сад, у позоришту глума сунчаног, да једну главу поменемо сен”.
- И ми ћемо овом приликом поменути сен Јоакима Вујића, поклонићемо јој се и захвалити за мисију коју је он чинио у времену које је далеко иза нас а које је било изузетно тешко и веома захтевно, а он је ипак у професију каква је позориште успео да уведе српски језик. Од тада, па до данас, бројни глумци, редитељи, писци, остали позоришни радници и публика имају ту привилегију и задовољство да учествују у том „Чуду позоришта” како га је Дорић у свом комаду „Чудо у Рондели” назвао посвећујући свој текст управо овом јубилеју, закључио је он отварајући изложбу.
Надахнуту беседу о стваралаштву Јоакима Вујића, на Великој сцени Театра која и носи Вујићево име казивао је председник Скупштине града Саша Миленић, песник и книжевник:
- Јоаким Вујић је мит модерне Србије о могућности еманципације. Тезу, која се често може чути, да је књижевни рад Јоакима Вујића неодвојив од његовог живота и његове биографије треба преокренути. То је мит о Србији на Западу. Јер дух културне револуције који је већ харао светом од претходног века, и увелико почео да буди Европу, уз политички и економски момент је заправо дух - српске грађанске револуције, Првог и Другог устанка, баш оно што Његош каже: „Из мртвијех Срба дозват”. То је доказ да Србија није као неко давно средњовековно сећање, баш као зомби ступила на европску сцену, већ да је то „буђење Србије” озбиљно подржано европским интелектом Срба из прека, од Доситеја, Давидовића, Стерије, па и нашег Јоакима. Они заједно са Карађорђем, Милошем и овдашњим наоружаним устаницима и политичким елементом глуме чине језгро српске грађанске револуције и шумадијско-војвођанске инспирације модерне Србије.
Али предрасуде са којима се морало сукобити у престоном Крагујевцу Јоакимово дело чине његов подухват, како је он сам говорио „чињења театра” у тек „пробуђеној Србији” још тежим и значајнијим.
То је читав један свет истресен из путничке вреће Јоакима Вујића, пун грађанских кћери које везу и читају књиге, барона са цилиндрима, газди са скитничким бошчама, свет оних који су путовали Земљом, па „чак и у Африки били”, и читаво једно племе „дивљих негра” које је уз звуке там-тама играло у Крагујевцу... Сво то шаренило Јоакимово је покушај зачаравања и удивљења једне, не баш нарочито припитомљене публике, која је поприлично скривала уз огромне тешкоће своју искрену намеру еманципације. Сва та барокна култура понашања, претеривања, персифлаже, Јоакима Вујића је сведочанство тегобе и он остаје као отворени мит до дана данашњег. И ми дан данас бирамо између фолклорног мита одржања, који је презрив према променама и Јоакимовог модерног мита - еманципације и напредовања.
Јоакиме да ли је вредело? Оговарамо на то питање сваким стилским и етичким избором своје свакодневице а не само политичким ставовима и културним концепцијама, завршио је ефектно Миленић своје надахнуто казивање.
Великом и значајном јубилеју 200 године од прве професионалне позоришне представе на српском језику присуствова је и министар културе и информисања Братислав Петковић који се такође са сцене крагујевачког Театра обратио окупљенима:
- Чак и нације које имају много већу позоришну традицију и неупоредиво више драмских писаца и дела сигурно би се поносиле овако великим и значајним јубилејом. Такође и наш однос према свему томе би морао да буде бољи. Прослава овог јубилеја, морала је да буде на националном нивоу, али, ето Крагујевац, као позоришни центар у којем је Јоаким наставио своју театарску делатност и извео своју први представу у Србији на леп начин се одужио Јоакиму Вујићу, нагласио је министар Петковић, подсетити на жалост да је: „чак и Вујићев гроб који је био на старом гробљу на Ташмајдану где је он сахрањен 1847. године прекопан у 19. веку приликом преноса на Ново гробље и ми данас и не знамо где почивају кости ’Оца српског позоришта’, упозорио је он на небригу о пиониру нашег театра и на немаран однос у Србији према културној и духовној баштини.
По њему извођење Вујићеве „Крешталице” посрбе драме „Папагај” тада веома популарног писца Аугуста фон Коцебуа, која је изведена баш на данашњи дан у пештанском позоришту „Рондела” у средини у којој српски језик није био званичан језик велики је доказ Вујићевог стваралачког и прегалачког чина:
- Само два дана раније, 22. августа Јоаким Вујић је од цара Фрање Првог добио орден за културне и духовне заслуге а у Србији му је и гроб заборављен. У томе је значај јубилеја који обележава крагујевачки Театар још већи јер говори о његовој упорности и стремљењима пионира српског театра да српски језик буде језик на којем ће се играти позоришне представе и то је и данас путоказ за све нас. Вујићева „Крешталица”, као и остале његове представе извођене до доласка у Србију на немачком и мађарском говорном подручју, често су били једини секуларни културни и духовни садржај који су наши сународници на тој територији имали прилике да уопште виде, истакао је он, додавши да је ово значајан датум у години у којој Министарство културе и Влада Србије обележавају још неколико великих јубилеја попут: 900 година од рођења Стефана Немање - Симеона Мироточивог, 200 година од рођења Његоша и 120 година од рођења Милоша Црњанског...
У претходном обраћању новинарима министар Петковић је обећао и већу финансијску и материјалну подршку међународном позоришном фестивалу ЈоакимИнтерФесту, од оних средстава које Комисија његовог министарства која је по његовим речима, независно радила, додела овој значајној регионалној културној манифестацији у првој прерасподели средстава.
У оквиру обележавања јубилеја „Два века Јоакима” сем отварања изложбе фотографија, музички трио из Крагујевца Удружење „Арт - Кварт” извео је мини концерт, глумци крагујевачког позоришта извели су сонгове из представе Радослава Златана Дорића „Чудо по Јоакиму” коју је режирао Славенко Салетовић а у част 200. годишњице од извођења прве представе на српском језику одиграна је и једна од најзначајнијих представа на репертоару крагујевачког Театра у протеклих неколико сезона „Ноћ у кафани Титаник” коју је по мотивима приповедака Иве Андрића чију драматизацију и режију потписује Небојша Брадић.

Фотографија Фотографија Фотографија
Фотографија Фотографија

ОТВАРАНЈЕ ПОЗОРИШНЕ СЕЗОНЕ

ЗНАЧАЈНИ ЈУБИЛЕЈИ, ГОСТОВАЊЕ У БУДИМПЕШТИ И ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ

август 2013. године


Поводом отварања нове позоришне сезоне у Књажевско-српском театру одржана је конференција за штампу. На конференцији су се новинарима обратили директор Театра мр Војо Лучић, уметнички директор наше куће Небојша Брадић, редитељ а модератор разговора била је глумица Марина Перић Стојановић. Директор Лучић, напоменувши да ове године сезона почиње нешто раније, 24. августа нагласио је да ће она у целости бити посвећена великим јубилејима.
- Први од њих 200 година од извођења прве представе на српском језику, „Крешталице” Јоакима Вујића биће свечано обележен у суботу, 24. августа. Тога дана, испред зграде Театра биће изведен концерт, соногови из представе „Чудо по Јоакиму” а Крагујевчанима и њиховим гостима обратиће се и Саша Миленић, председник Скупштине града и Братислав Петковић, министар културе и информисања Републике Србије, који је потврдио свој долазак, најавио је Лучић.
По обраћању Миленића и министра Петковића у Галерији Јоаким, биће отворена изложба под називом „Јоаким Вујић на сцени Књажевско-српског театра” са фотографијама из представа: „Шнајдерског калфе”, „Набрежноје право”, „Љубовне зависти через једне ципеле”, „Крешталице”, „Фернада и Јарике”, „Ла Пејруза”... а директор Лучић је истакао да ће као један од изложбених експоната по први пут широј јавности бити представљен и тестамент Јоакима Вујића.
Представљен је и лого јубилеја 200 година од извођења прве представе на српском језику који је поклон Театри и граду Крагујевцу од аутора Горана Димића, познатог крагујевачког ликовног уметника који већ двадесет година живи и ради у Будимпешти.
У част јубилеја два века Јоакима биће изведена и представа „Ноћ у кафани Титаник” чију режију и драматизацију потписује Небојша Брадић.
Сам Брадић истакао је значај овог јубилеја који ће једино обележити крагујевачко позориште, без помоћи министарства али складу са својим могућностима, радни и свечано и не штедећи своју креативност и ентузијазам.
- Извођењем „Крешталице” његове посрбе дела „Папагај” најпознатијег, најпопуларнијег и најкомерцијалнијег тадашњег европског драматурга Аугуста фон Коцебуа, Вујић је учинио гранични моменат, изводећи прву, праву позоришну представу са професионалним глумцима, учинивши је јавним чином, и та динамика се до данас никада више није прекинула. Позоришно „семе се запатило” и касније су га Јоаким али и бројни њего ученици ширили читавом Србијом, нагласио је он, додавши да ће сем овог значајног јубилеја крагујевачко позориште својим репертоаром у наредној сезони обележити и још две велике годишњице: 150 година од рођења нашег најпознатијег позоришног писца и век од почетка Великог рата.
Директор Војо Лучић обавестио је новинаре и да ће ансамбл крагујевачког позоришта 13. септембра са представом „Сеобе” по делу Милоша Црњаског а коју је режирао Пјер Валтер Полиц отворити „Дане српске културе у Будимпешти”.
Такође, најавио је и 8. ЈоакимИнтерФест који ће се ове године одвијати под слоганом „Живот с другима - Нова хуманост” и који ће по њему бити не само значајан уметнички и позоришни чин већ и веома битан догађај у свери социјалне инклузије.
- Прва представа у званичном, такмичарском делу ИнтерФеста биће представа из немачког града Инголштата „Порекло света”, рекао је Лучић.
Небојша Брадић је најавио и почетак рада на новој представи, која за тему баш и има живот са другима и толеранцију. Реч је о драматизацији познатог романа америчке књижевнице Харпер Ли „Убити птицу ругалицу” а чија ће премијера бити почетком октобра.
- Иако је радња романа смештена у тридесете године прошлог века и дешава се у Алабами, са истим стварима, нетрпељивошћу и сукобима мањинских и већинских заједница суочавамо си и ми, данас и овде, као што се недавно сличан догађај десио и у Суботици, истакао је Брадић. Великом, ансамбл представом, првом премијером у овој сезони, за коју је један део средстава у виду гранта дала и Америчка амбасада у Београду, биће, ван такмичарске конкуренције отворен овогодишњи 8. ЈоакимИнтерФест 7. октобра.

Фотографија