Quantcast
   
Телефон
034 617 05 00

Факс
034 617 05 04

www.joakimvujic.com

Билетарница
10–12 и 18–20
034 33 20 63
design by TRIANGLON

Google+
YouTube
Flickr
Blogger
Facebook
Follow strujajoe on Twitter Twitter
WordPress
Scoop.it
Netvibes
Wikipedia




 
Актуелности

ЧЕТВРТА ПРЕМИЈЕРА У КРАГУЈЕВАЧКОМ ТЕАТРУ

ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ ЖИВОТИЊСКИХ НАГОНА

25. мај 2012. године


У петак, 25. маја у крагујевачком Књажевско-српском театру биће изведена четврта премијера ове сезоне, представа Дванесторица гневних људи, коју по тексту Реџиналда Роуза режира гост из Америке, редитељ Нил Флекман. Крагујевачко позориште је главни продуцент представе, а позоришта из Зенице и Вировитице су копродуценти. Покровитељ овог регионалног пројекта у коме учествују глумци из Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине су америчке амбасаде из Београда, Загреба и Сарајева.

Четврта, ове сезоне, премијера у Књажевско-српском театру која ће бити изведена у петак, 25. маја у крагујевачком позоришту је представа Дванаесторица гневних људи, коју по култном тексту Реџиналда Роуза (превод Ђорђа Кривокапића) режира госта из Америке, редитељ Нил Флекман. Представа, чији су покровитељи амбасаде Америке из Београда, Загреба и Сарајева, регионални је пројекат у коме учествују глумци из три театра и три државе, Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине, крагујевачког Књажевско-српског театра, Казалишта из Вировитице и Босанског нароног позоришта из Зенице. Крагујевачко позориште је главни продуцент представе, а позоришта из Зенице и Вировитице су копродуценти. Ово је први пут да се у Србији на овај начин реализује један овакав регионални пројект три театра из три суседне државе.
Иницијатива за овај пројекат потекла је од редитеља Небојше Брадића, уметничког директора крагујевачког театра а његова представа Пороклета авлија (која је имала премијеру у септембру прошле године) која је рађена такође у сарадњи три позоришта, Вировитице, Ужица и Тузле била је продукцијски модел и за овај пројекат.
Драма Дванаесторица гневних људи Реџиналда Роуза, у режији Нила Флекмана, је студија личности у процесу судског система. Прича о томе да један човек (или мала група људи) могу да направе промену, вредна је помена, поготову данас. Лако је бити разочаран паљбом чињеница, понуђених докумената, подразумевајућих лажи – свеједно да ли се то догађа на суду или на изборима. Али, проналажење снаге да се све ово одгурне у страну и у оквиру људских могућности учини све оно што се може за бољитак појединца и заједнице, основна је идеја Дванаесторице гневних људи.
Порота је иста група појединаца, који могу, анализом реченог, да од себе начине публику убеђивањем или вештином. Публика одбацује неверицу како би се забавила. Јер то, зачудо и ради гомила – она је само ватрена публика, коју покреће праведни гнев до злочина. Али, порота оставља по страни предрасуде, да би достигла највиши ниво хуманости: способност да пронађе разлоге како би  превазишли животињске нагоне. - написао је о овом култном комаду, више пута екранизованом Дејвид Мамет, познати амерички драмски писац, есејиста, филмски сценариста и редитељ.
- У Амбасади су желели да се игра комад који је потпуно, до краја баш амерички. Рекао сам им да то онда мора бити драма из суднице и определио се баш за овај текст, јер он по мени на најбољи начин показује све америчке вредности. У овом тексту уочљиве су све врлине и мане нашег друштва и наших људи, а сматрам да никада не треба идеализовати живот и људе, објашњава Нил Флекман свој ангажман у крагујевачком позоришту, додајући да основна сврха демократије да су људи приморани да сарађују, иако свако вуче на своју страну како би дошли до коначног решења, каже Редитељ Нил Флекман.
- Дванаест гневних људи је класична америчка представа. Она описује како основне вредности и демократски систем који је поднео искушења времена може ујединити земљу са толико различитости као што је Америка. Драма показује да људи ипак могу делати као један, иако могу потицати из различитих окружења и имати различита мишљења. Она такође показује да појединац може променити свет на боље, изјавио је поводом рада на овом пројекту Рајан Роландс, шеф Канцеларије за медије и културу америчке Амбасаде у Београду.
Улоге поротника тумаче глумци: Владан Живковић, Иван Видосављевић, Здравко Малетић, Драган Стокић, Мирко Бабић, Никола Милојевић, Чедомир Штајн, Милић Јовановић (сви из крагујевачког Кнажевско-српског театра), Игор Голуб, Антун Врбенски (Казалиште Вировитица), Мирољуб Мијатовић и Адис Механовић из Босанског народног позоришта, као и Ђорђе Ђоковић (као гост) који игра лик оптуженог.
Сарадници америчког редитеља Нила Флемана на овом регионалном пројекту су костимограф Јелена Јањатовић и асистенти режије Чедомир Штајн и Никола Милојевић.
Аутор плаката за представу, чије је идејно решење изабрано на конкурсу америчке амбасаде у Београду је Борко Нерић, студент ИВ године графичког дизајна на крагујевачком ФИЛУМ-у.
После крагујевачке премијере 25. маја представа Дванаесторица гневних људи биће изведена и у Београду у суботу 26. маја (Београдско драмско позориште), у Зеници у понедељак 28. маја и у четвртак 31. маја у Вировитици.

Плакат Фотографија Фотографија
Фотографија Фотографија Фотографија

НОЋ У КАФАНИ ТИТАНИК НА ЈОАКИМУ

14. мај 2012. године


После готово пуне деценије крагујевачки Књажевско-српски театар поново учествује на позоришним Сусретима Јоаким Вујић са представом Небојше Брадића Ноћ у кафани Титаник, рађеној по мотивима прича Иве Андрића. Крагујевачки ансамбл наступиће у среду, 16. маја на 48. Сусретима Јоаким Вујић који се од 12. до 19. маја одржавају у Пироту са комадом Ноћ у кафани Титаник која је своју премијеру имала 10. децембра баш на јубилеј, 50 година од додељивања Нобелове награде Иви Андрићу.
- Крагујевачки театар је овим репертоарским потезом показао озбиљност вредну похвале, а Небојша Брадић је још једном потврдио да се одлично сналази у водама велике литературе. Прецизан и захтеван редитељски поступак, који инспирише глумца, уродио је плодом и пред нама је узбудљива представа која приближава сјајну литературу гледаоцу на сценски катарзичан начин, навео је у својем образложењу редитељ Божидар Ђуровић селектор овогодишњих Сусрета, који је пре коначне селекције програма Сусрета погледао преко 20 представа из Србије јужно од Београда.
Сем крагујевачког Књажевско-српског театра на овогодишњим Сусретима Јоаким Вујић наступиће још и позоришта из: Крушевца, Ужица, Ниша, Пирота, Зајечара и Шапца, а у част награђених позориште Бора Станковић из Врања извешће Мрожеков комад Полицајци у режији Небојше Дугалића.
Иначе, крагујевачко позориште последњи пут учествовало је на Сусретима Јоаким Вујић (чији је један од оснивача) 2003. године, баш у Пироту са комадом Бертолда Брехта Живот Галилејев коју је такође режирао Небојша Брадић.
Чланови жирија овогодишњих Сусрета су: Јасмина Аврамовић Ранковић, глумица ЈДП-а, Светислав Јованов, драматург и позоришни критичар и Јелена Богавац, редитељ а модератор разговора за округлим столом је Жељко Хубач.

Фотографија Фотографија
Фотографија Фотографија Фотографија

ЛЕПОТИЦА ЛИНЕЈНА НА МЕЂУНАРОДНИМ ГОСТОВАЊИМА И ФЕСТИВАЛИМА

10. мај 2012. године


Представи Лепотица Линејна крагујевачког Књажевско-српског театра током маја месеца предстоји читав низ међународних гостовања и учешћа на интернационалним позоришним смотрама и фестивалима.
Комад познатог ирског писца Мартина Макдоне (Лобања у Конемари, Усамљени Запад, Сакати Били, Поручник са Иншимора, Јастучко...) на сцену крагујевачког позоришта поставио је глумац Милић Јовановић уз супервизорство уметничког директора куће редитеља Небојше Брадића.
Већ у суботу 12. маја Лепотица Линејна ће учествовати на фестивалу Дани Шлеског војводства у пољском граду Бјалско Бјале а 18. маја ова представа крагујевачког позоришта биће на такмичарском репертоару Међународног фестивала малих сцена у бугарском граду Враца.
Месец мај, предвиђен за међународна гостовања и учешће на интернационалним фестивалима представа Књажевско-српског театра из Крагујевца Лепотица Линејна завршиће 31. маја гостовањем у Фочи.
У представи која прати судбину две жене, ћерке и мајке у дубокој ирској провинцији а чије су извођење глумаца крагујевачког ансамбла критичари описали као: истинито, свеже, болно убедљиво, дубоки доживљај и урањање у стварност играју глумци: Марина Перић - Стојановић, Нада Јуришић, Саша Пилиовић и Душан Станикић.
Иначе крагујевачка Лепотица Линејна, која је своју премијеру имала 29. фебруара, до сад је већ је гостовала у Тузли, Београду (Атеље 212) и учествовала на фестивалу Златна лиска у Мостару побравши најласкавије критике.

Фотографија Фотографија
Фотографија Плакат

КРАГУЈЕВАЦ - ПРЕМИЈЕРА СВЕТСКОГ ПОЗОРИШНОГ ХИТА

Модел позоришног живота у условима тржишта културе

4. мај 2012. године


У Крагујевцу, креативност видимо као камен темељац у трансформацији културног модела који би требало да паралелно расте и подржава тако дуго очекиван индустријски и економски напредак града а он би, заузврат, требало да заустави дугогодишње урушавање институција културе. Ова веза је увек била и биће нераскидива, а крагујевачко позориште добило је задатак да је међу првим институцијама културе, још једном, као при свом оснивању далеке 1835. године, осветли.

Оживљавање крагујевачког позоришта је процес у којем поред покретања успаваног погона и ресурса паралисаних кризним годинама, ангажујемо креативне појединце, уметнике из земаља региона и шире, који ће својим радом мењати структуру и слику позоришта и града. Данас по први пут изводимо комедију Ричарда Бина Један човек, двојица газда која се, после успешног представљања на сцени Националног театра у Лондону, тренутно приказује на Вест енду и Бродвеју. Дизајн плаката урадио је Горан Димић, завичајни уметник на привременом раду у Будимпешти.
Уз премијеру ове комедије паралелно припремамо драму Дванаесторица гневних људи Реџиналда Роуза. Редитељ је Нил Флекман (САД), а у сарадњу смо позвали позоришта из Зенице (БиХ) и Вировитице (Хрватска). Ова сложена копродукција три регионална театра из три суседне земље, уз подршку Амбасада САД, један је од модела којим ће се градити позоришни живот у условима тржишта културе на којем се разумемо без превода. Када је реч о преводима са енглеског, оба драмска текста је за крагујевачко позориште превео врсни преводилац и позоришни љубитељ Ђорђе Кривокапић, који живи у Паризу и Београду.
Како се данас, које је у временској турбуленцији и ужурбаности већ постало сутра, прави представа, позориште, фабрика, шта је то град у 2012? Како се свему томе одмах и неприметно прикључује прошлост стварајући мит? Ко су становници тог безвременог града, иза којих остају сва мучна социјална питања? Шта је то што свако од нас треба да разуме и учини како би Крагујевац ухватио ритам времена у којем је све сажето и брзо, и којим живе Лондон, Њујорк, Загреб, Сарајево и други градови у којима већ успешно пулсирају представе Ричарда Бина, режира Нил Флекман и играју хрватски и босански глумци? Све ово само су нека од питања на која крагујевачко позориште данас покушава да одговори.
Конкурс Крагујевац у памћењу и изван памћења позив је драмским писцима да своје текстове шаљу крагујевачком позоришту до почетка нове сезоне. Најбоље текстове Књажевско-српски театар ће наградити укључивањем у савремени позоришни тренутак, а ауторе ће препознати као нове снаге које интегришу време и простор својом креативношћу и посвећеним радом.
Небојша Брадић

НОВИ АДВЕРТАЈЗИНГ ТЕАТРА

Билборд за премијеру

21. април 2012. године


Нова представа која се спрема у крагујевачком Књажевско-српском театру Један човек, двојица газда по урнебесном светском позоришном хиту Ричарда Бина а чија је премијера најављена за 4. мај, рекламира се на сасвим нов, начин у нашем позоришту.
Од јуче, на згради театра постављен је билборд са натписом: Лондон, Њујорк, Крагујевац а који је осмислио познати крагујевачки ликовни уметник Горан Димић који већ 20 година живи и ради у Будимпешти.
Ову урнебесну комедију која је велики позоришни хит на лондонском Вест енду и њујоршком Бродвеју у крагујевачком Књажевско-српском театру режира Небојша Брадић.
Енглески позоришни критичари нису штедели похвале за Бинов комад, прогласивши га, између осталог једном од најсмешнијих и најзабавнијих продукција икада виђених у историји театра и пуним репертоарским поготком.
У представи играју глумци крагујевачког театра: Владан Живковић, Сања Матејић, Саша Пилиповић, Милош Крстовић, Исидора Рајковић, Александар Милојевић, Миодраг Пејковић, Катарина Митровић, Милић Јовановић, Иван Видосављевић, Ненад Вулевић, Чедомир Штајн, Никола Милојевић, Марина Перић Стјановић и Петар Бенчином из Београдског драмског позоришта.
Сарадници редитеља Небојше Брадића су преводилац Ђорђе Кривокапић, сценограф Миливоје Штуловић, костимограф Јелена Јањатовић, композитор Драгослав Танасковић и Вера Обрадовић за сценски покрет.


ЛЕПОТИЦА ЛИНЕЈНА У АТЕЉЕУ 212

Гостовање Књажевско-српског театра у Београду

12. април 2012. године


Представа крагујевачког позоришта Лепотица Линејна коју је по тексту познатог ирског драмског писца, филмског сценаристе и оскаровца Мартина Макдоне режирао глумац Милић Јовановић уз супервизорство уметничког директора театра Небојше Брадића гостоваће у среду, 18. априла на Великој сцени београдског Атељеа 212.
Представа Књажевско-српског театра Лепотица Линејна која говори о духовној беди и животу у ирској провинцији а која је премијеру на крагујевачкој сцени имала 29. фебруара до сада је већ са великим успехом гостовала Тузли, два дана после наступа у Атељеу 212, у петак, 20. априла крагујевачки ансамбл одиграће је на јубиларном, Десетом фестивалу комедије Мостарска лиска а у мају је предвиђено њено гостовање на фестивалу у Пољској.
У представи играју глумци крагујевачког позоришта: Марина Перић-Стојановић, Нада Јуришић, Саша Пилиповић и Душан Станикић.
Почетак представе је у 20 сати на Великој сцени Атељеа 212.

Фотографија
Фотографија

ПОЧЕЛЕ ПРОБЕ ПОЗОРИШНОГ ХИТА ЈЕДАН ЧОВЕК, ДВОЈИЦА ГАЗДА

ПОЗОРИШНИ ПУН ПОГОДАК И НАЈЗАБАВНИЈА ПРОДУКЦИЈА

26. март 2012. године


После Лондона и Њујорка велики позоришни хит и у Крагујевцу.
У крагујевачком Књажевско-српском театру почеле су пробе великог светског позоришног хита Један човек, двојица газда. Ова урнебесна комедија Ричарда Бина рађена по тексту Карла Голдонија Један слуга, два господара на сцену Националног театра дошла је средином 2011. и исте године трансферисана на Вест енда. Њена америчка премијера предвиђена је у Њујорку за 6. април, а одмах по изведби на лондонским и њујоршким сценама доживеће своје премијерно извођење у крагујевачком Театру.
Бинов комад обогаћен музиком Гранта Олдинга оцењен је у свим водећим британским медијима са максималних пет звездица. Лондонски критичари таквих медија попут: Тајмса, Гардијана, Индепендента, Сана, Дејли телеграфа, Сандеј експреса и Сандеј тајмса, Ивнинг стандарда и Радиа Би Би Си просто су се утркивали ко ће ласкавије оценити ову урнебесни комедију и по њиховом мишљењу једну од најсмешнијих и најзабавнијих продукција икада виђених у историји театра.
Сигуран погодак! Бриљантно оригиналан текст, Вече разуздане радости, Невероватан хит!, Забавна, радосна, урнебесна!, тријумф визуелне и вербалне комедије... само су неки од наслова одушевљених енглеских позоришних критичара и хроничара тамошњих позоришних збивања по којима је Бинов комад Један човек, двојица газда: Страшно комичан и дубоко смешан и Класична комедија урнебесно урађена у којој смеха и сатире има на претек.
До сада је већ лондонска верзија добила награде Ивнинг стандарда за најбољи текст, награде позоришне публике Лондона за најбољи текст као и најбољу главну и споредну глумачку улогу. Представа Један човек, двојица газда номинована је и за овогодишње театарске награде Оливије.
Премијера овог актуалног светског позоришног хита најављена је на великој сцени крагујевачког Књажевско-српског театра за 4. мај.
У представи играју глумци крагујевачког театра: Владан Живковић, Сања Матејић, Саша Пилиповић, Милош Крстовић, Исидора Рајковић, Александар Милојевић, Миодраг Пејковић, Катарина Митровић, Милић Јовановић, Иван Видосављевић, Ненад Вулевић, Чедомир Штајн, Никола Милојевић и Марина Перић Стјановић, појачани колегом Петром Бенчином из Београдског драмског а сарадници редитеља Небојше Брадића су преводилац Ђорђе Кривокапић, сценограф Миливоје Штуловић, костимограф Јелена Јањатовић, композитор Драгослав Танасковић и Вера Обрадовић за сценски покрет.

Фотографија
Небојша Брадић

СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА

27. март 2012. године


Светски дан позоришта, који се обележава 27. марта, установио је 1961. године Међународни позоришни институт (ITI). На тај дан позоришта у свету организују разне манифестације, уз обавезно читање поруке коју, по позиву ИТИ-ја, увек пише позоришна личност светског угледа. Ове године то је амерички глумац, продуцент, драмски писац и редитељ, Џон Малкович (John Malkovich).

Амерички глумац, продуцент, драмски писац и редитељ, Џон Малкович је пре свега позоришни уметник.
Откривши позориште почетком 70-тих година прошлог века (Државни универзитет Илиноиса), 1976. оснива чувено Steppenwolf Theatre Company са Теријем Кинијем, Џефом Перијем и Геријем Синисом.
Славу на филму стекао је интерпретацијом Валмона у Опасним везама Стивена Фрирса, са Мишел Фајфер и Глен Клоуз. После ове улоге, која означава прекретницу у његовој каријери, глумиће у више од 70 филмова у Сједињеним Америчким Државама и иностранству.
Интерпретирајући разноврсне улоге, номинован је два пута за Оскара за најбољу мушку споредну улогу за Места у срцу(1984) и На линији ватре (1993), а награђен је за интерпретације у филмовима као што су Поља смрти, Опасне везе, Бити Џон Малкович и Замена.
Године 2011. режирао је своју трећу позоришну продукцију у Паризу, Les Liaisons Dangeureuses у позоришту Theatre de l Atelier, после успеха с представама Хистерија (Marigny, 2002) и Добри канаринац (Comedia, 2007), за коју је добио Молијерову награду за најбољу режију.

ПОРУКА ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА ПОЗОРИШТА 2012
Част ми је што ме је Међународни позоришни институт при организацији УНЕСЦО позвао да се обратим поводом педесетогодишњице Светског дана позоришта. Ово кратко обраћање упућујем својим колегама и садруговима, позоришним делатницима.
Желим вам да оно што радите буде неодољиво и оригинално. Нека ваша дела буду дубока, дирљива, промишљена и јединствена. Нека нам помогну да размислимо о питању шта значи бити човек, а та мисао нека буде из срца, прожета искреношћу, слободоумношћу и благонаклоношћу. Желим вам да победите недаће, цензуру, сиромаштво и нихилизам, што ће многи од вас извесно морати. Нека вам бог подари талента и неумољивости да нас научите како куца људско срце у свој својој сложености, као и понизности и љубопитљивости да тај задатак учините својим животним делом. И нека најбољи међу вама – пошто ће то бити само најбољи од вас, и тад само у најређим и најкраћим тренуцима – успеју да дају оквир оном најважнијем од свих питања, како живимо? Срећно.
Превод: Лидија Капичић

ЛЕПОТИЦА ЛИНЕЈНА У КЊАЖЕВСКО-СРПСКОМ ТЕАТРУ

29. фебруар 2012. године


...Питам се, кад би у Линејну било неког доброг посла, да ли бих остао у Линејну? Хоћу да кажем, никада ту неће бити доброг посла, али хипотетички, кажем. Ма чак и неки лош посао. Било какав посао. А када сам тамо у Лондону и радим по киши, онда се мање више осећам као стока, а они млади момци псују уз карте и пијани и повраћају, и онај тамо стан, све упишани душеци и ништа друго не радим него само гледам у сат... кад сам тамо, волео бих да сам овде, наравно. Ко не би? Али када сам овде... не желим да сам тамо, наравно да не. Али знам да ни овде не желим да будем. (из Лепотице Линејне)

Мартин Макдона (Martin McDonagh)
ЛЕПОТИЦА ЛИНЕЈНА
Редитељ Милић Јовановић уз супервизорство уметничког директора Небојше Брадића

Играју:
Морин: Марина Перић-Стојановић
Мег: Нада Јуришић
Пато Дули: Саша Пилиповић
Реј Дули: Душан Станикић

Превод: Ђорђе Кривокапић
Сценограф: Миливоје Штуловић
Костимограф: Јелена Јањатовић
Композитор: Драгослав Танасковић
Инспицијент: Рада Јовановић
Мајстор светла: Никола Манић
Шминкер: Александра Јаблановић

Техничка подршка: Књажевско-српски театар

Премијера: 29. фебруар 2012. године

Мартин Макдона (Martin McDonagh) - биографија
Мартин Макдона је рођен 26. марта 1970. у Камбервелу (Јужни Лондон), у породици ирских емиграната. Са шеснаест година Макдона напушта школу, прихвата разне привремене послове и прима социјалну помоћ. Паралелно, почиње да пише радио драме и филмска сценарија. Сам је признао да се писања за позориште подухватио када је схватио да је већ све могућности исцрпео, те да му на плану драмског списатељства није преостало ништа друго. Показало се да је овај избор био прави погодак, јер је већ први његов комад Лепотица Линејна постигао огроман успех. Премијерно, драма је изведена 1. фебруара 1996, у Градском театру у Голвеју (Ирска), да би месец дана касније премијеру имала и у лондонском Ројал Корту на сцени резервисаној за промоцију драмских дела младих талентованих аутора. Уследила су многобројна признања, између осталих и угледна Награда критике Тони која ће бити најрепрезентативнија препорука младом писцу на почетку каријере. Након Лепотице Линејне, уследиле су драме Лобања у Конемари, Усамљени Запад, Сакати Били, Поручник са Инишмора, Јастучко… За краткометражни филм Six Shooter 2006. је добио Оскара, да би две године касније по властитом сценарију снимио и прво дугометражни филм In Bruges, за које је добио похвалне критике. Драме Мартина Макдоне су део репертоара многих европских позоришта.

Фотографија Фотографија
Фотографија Плакат

У СЛАВУ КРАГУЈЕВЦА

Дан Књажевско-српског театра, фебруар 2012. године


На Сретење Господње, сваког 15. фебруара, најеминентнијим писцима, глумцима, редитељима, сценографима, композиторима, најстарије српско позориште уручује Статуету Јоаким Вујић (додељује се за изузетан допринос развоју позоришне уметности Србије) и Прстен са ликом Јоакима Вујића (додељује се за изузетан допринос развоју Театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству). Аутор Статуете Јоаким Вујић је Никола Кока Јанковић, рођен у Крагујевцу 1926. године, академски вајар и члан САНУ, Српске академије наука и уметности.

Програм прославе:
Промоција Ревије Јоаким, Сцена Љуба Тадић 19.00 часова
Изложба У славу Крагујевца, фотографије старог Крагујевца аутора Предрага Цилета Михајловића, Галерија Јоаким 19.30 часова
Музичко сценски програм У славу Крагујевца, Сцена Јоаким Вујић 20.00 часова
Ауторски тим: Небојша Брадић, Марија Солдатовић, Зоран Мишић, Драгослав Танасковић, Јелена Јањатовић, Миливоје Штуловић, Бора Дугић и глумци Књажевско-српског театра

Награде Театра
Статуета Јоаким Вујић – Властимир Ђуза Стојиљковић
Властимир Ђуза Стојиљковић је један од првих представника модерне глуме на српским сценама који своје уметничко дело богати већ шест деценија оригиналним и самосвојним стилом у бројним улогама које је остварио на позоришним сценама, радију, телевизији и филму, како у Србији тако и у иностранству. За свој рад је добио назначајнија признања: од Стеријине награде до Добричиног прстена за животно дело. Логичан је био избор Књажевско-српског театра да га уврсти у плејаду добитника Статуете Јоаким Вујић за допринос позоришном животу Србије.
Жири за доделу Статуете Јоаким Вујић: Мирко Бабић, Небојша Брадић, Нада Јуришић, Славко Млановић, Снежана Ковачевић.
Прстен са ликом Јоакима Вујића – Горица Поповић
Горица Поповић је заслужила Јоакимов прстен за све оно што је годинама несебично даровала публици Крагујевца и Србије. Глумица, списатељица, редитељ, певачица и много тога још – јединствена Горица Поповић, крагујевчанка и првакиња Атељеа 212.

Годишње награде
Милош Крстовић
је својим залагањем, преданошћу и квалитетом глумачких остварења у последњих пар сезона, па тако и у години за нама, несумљиво задужио поверењем своју матичну кућу.
Годишњом наградом Књажевско-српски театар потврђује допринос овог глумца као битну компоненту општег имиџа Књажевско-српског театра у позоришној јавности Србије. Верујемо да ће ово признање Крстовића још чвршће устоличити као једног од предводника млађе генерације глумаца и једног од носилаца репертоара најстаријег српског позоришта.
Драгослав Танасковић
Музика је одувек била равноправан и неодвојив сегмент позоришног чина. Али, сценска музика коју Драгослав Танасковић компонује за представе наше куће је и много више од тога. Постала је један од заштитних знакова представа Театра, нешто по чему их публика препознаје и ужива у њој исто као и у игри наших глумаца. Дорастао свим жанровима и музичким правцима Танасковић је то доказао и показао у представама: Клуб Нови светски поредак, Балада пијанисти, Ђаво и мала госпођа и Ноћ у кафани Титаник.
Прстен са ликом Јоакима Вујића и Годишње награде додељује Управни одбор Књажевско-српског театра: Златан Максимовић, председник, Слободан Павићевић, Петар Веселиновић, Бранка Церовина, Никола Милојевић.

ЈОАКИМОВИ ДАНИ
Сцена Јоаким Вујић 20.00, понедељак, 27. фебруар 2012.
Народно позориште Тоша Јовановић Зрењанин, ЗБОГОМ ЖОХАРИ
Сцена Јоаким Вујић 20.00, петак, 2. март 2012. године
Крушевачко позориште, ИЗА РЕШЕТАКА
Сцена Јоаким Вујић 20.00, субота, 3. март 2012. године
Краљевачко позориште, ХИПЕРБОЛИЧНИ ПАРАБОЛОИД
Сцена Јоаким Вујић 20.00, понедељак, 5. март 2012. године
Народно позориште Ужице, ИНЕС ДЕ КАСТРО

2012. У КЊАЖЕВСКО-СРПСКОМ ТЕАТРУ
Година савременог драмског текста

јануар 2012. године


Почетак 2012. године је у Театру обележен извођењем представе Ноћ у кафани Титаник по тексту и у режији Небојше Брадића, уметничког директора Књажевско-српског театра.
Ова година ће бити у знаку савремених драмских текстова, од којих се већина по први пут изводи у Србији.
Такође, Књажевско-српски театар жели да афирмише драмско писање у Србији и да подстицај младим ауторима конкурсом за савремени домаћи текст. Конкурс ће бити расписан 15. фебруара на дан Књажевско-српског театра а најбољи текст са овог конкурса Театар ће уврстити у свој репертоар.
Лепотица Линејна по тексту Мартина Макдоне (Martin McDonagh) у режији Немање Ранковића је прва премијера 24. фебруара. Мартин Макдона је са овом црном комедијом ушао у номинацију за награду Лоренс Оливије. Главне личности, времешну мајку и кћерку тумаче првакиња позоришта Нада Јуришић и Марина Стојановић Перић. Ова трагикомедија је много више од одлично написаног текста, она голицаво уводи у комичну сигурност, да би изненада суочила гледаоца са чињеницом да та врста људи којој се смејемо уопште није смешна.
За средину марта је предвиђена премијера представе Д. Ц. Џексона (D.C. Jackson) Моје бивше, мој бивши у режији Слађане Килибарде. У овој савременој шкотској комедији која је награђена на фестивалу у Единбургу, љубав није добитак на лутрији, већ нешто што се гаји, на чему се свакодневно ради. Главни ликови комедије су тридесетогодишњаци који се тешко одлучују да суштински одрасту и прихвате одговорност својих година и своје место у друштвеној заједници.
Април је предвиђен за премијеру комедије Ричарда Бина (Richard Bean) Један човек, двојица газда у режији Небојше Брадића. Ради се о својеврсној адаптацији Голдонијеве комедије Слуга двају господара. Ова комедија је успешно изведена на сцени Краљевског националног театра у Лондону, тренутно се игра на Вест енд, после чега је планиран трансфер на Бродвеј.
Драма Дванаесторица гневних људи Реџиналда Роуза (Reginald Rose) у режији Нила Флекмана (Neil Fleckman), госта из УСА, премијерно ће бити представљена крагујевачкој публици у јуну ове године. То је студија личности у процесу судског система. Прича је о томе да један човек(или мала група људи) могу да направе промену, вредна је помена поготову данас. Лако је бити разочаран паљбом чињеница, понуђених докумената, подразумевајућих лажи – свеједно да ли се то догађа на суду или на изборима. Али, проналажење снаге да се све ово одгурне у страну и у оквиру људских могућности учини све оно што се може за бољитак појединца и заједнице, основна је идеја Дванаесторице гневних људи.
Српска праизведба награђене драме водећег словеначког писца и редитеља Матјажа Зупанчића Шокинг шопинг премијерно ће бити изведена у октобру. До краја године је планиран рад на награђеном тексту са конкурса Књажевско-српског театра.

ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ НОЋ У КАФАНИ ТИТАНИК

децембар  2011. године


Страх је сада за њега мера и израз свега. Страх је у овим земљама посејан као усев, на време, са планом и добрим познавањем тла и свих услова, затим је пажљиво негован и одржаван, и сада је доносио плодове. Страх је оно што пљачка и коље овакве као што је Менто...
Бифе Титаник, Иво Андрић

У години Иве Андрића, када обележавамо 50 година од добијања Нобелове награде Иве Андрића и 120 година рођења најзначајнијег аутора са простора југоисточне Европе, акценат стављамо на нова дела настала на основу Андрићевих дела, тј. јавност добија прилику да кроз нове радове сагледа значај Андрићевог дела – тј, добија прилику да дискутује да ли је, колико је и како је Андрић значајан за Србију XXI века.
Дело Иве Андрића још увек чека на своје праве тренутке на позоришној сцени. Андрићева проза има драмске елементе које је могуће пренети на позорницу и тако открити њене непознате димензије. У том погледу дело Иве Андрића представља трајан изазов за нова драматуршка обликовања и сценске интерпретације.
После успешне драматизације и инсценације Проклете авлије редитељ Небојша Брадић драматуршко-редитељски обрађује Андрићеву приповетку Бифе Титаник, која кроз атмосферу предратног и ратног Сарајева нуди оригиналан приступ у третирању архетипског односа прогнитељ – жртва.
Продукцијом Ноћ у кафани Титаник дело Иве Андрића третирамо као универзалну причу. Ноћ у кафани Титаник је метафора, нажалост и синоним, за судбину нашег простора и времена, дело у које су догађаји од објављивања приповетке учитали сасвим нова и неочекивана значења, а прича о толеранцији која једина може премостити различитости говори управо о оном што нам највише треба данас.

Небојша Брадић
Ноћ у кафани Титаник
(по мотивима прича Иве Андрића)
Премијера: 10. децембар 2011. године

Аутор текста и редитељ: Небојша Брадић
Сценограф: Миливоје Штуловић
Костимограф: Јелена Јањатовић
Кореограф: Вера Обрадовић
Композитор: Драгослав Танасковић
Лектор: Владо Керошевић

Лица:
Менто Папо, звани Херцика, власник кафане Титаник: Милош Крстовић
Професор Павловић, бивши комуниста: Мирко Бабић / Саша Пилиповић
Јосип, бивши радник: Миодраг Пејковић
Агата, бивша артисткиња: Исидора Рајковић
Јован Гаћеша, бивши глумац: Милић Јовановић
Мустафа, бивши студент: Никола Милојевић
Катарина, свира и пева у Титанику: Јасмина Димитријевић
Катарина II: Марина Перић Стојановић
Наил, циганин: Драган Стокић
Гост: Владан Живковић
Ансамбл: Чедомир Штајн, Ана Тодоровић, Ненад Вулевић, Иван Видосављевић, Александар Милојевић

Инспицијент: Александар Милорадовић / Никола Стевовић
Суфлер: Рада Јовановић
Тон: Иван Филиповић
Светло: Никола Манић
Тефничка подршка: Књажевско-српски театар

Не постоји моћ ван нас самих која може да нам суди и да нас кажњава за оно што чинимо. Не постоји хегелијански дух историје који води нашу судбину – историја је тек начин на који дишемо, она броји наше уздахе. Ми морамо да заменимо идеју немилосрдног марша историје са логиком људскости. Ми смо људи због пуке случајности. Људскост се не открива, она се ствара. Ми је стварамо тако што трагамо за њом. Ми наследјујемо своју људскост у једном облику -једној реалности- а затим морамо да поново стварамо реалност за наша сопствена времена која се мењају.
Драма је једино средство које ум има како би ово урадио: ми смо драматична врста. Током историје смо се суочавали са хаосом могућности које стварамо путем свог сопственог немира. Драма комбинује тај хаос са уродјеним императивом да будемо људи. Драма стоји на ивици овог амбиса.
За људскост треба да се боримо. Ми је стварамо, а то представља неумољиви терет трагедије. Уколико ову случајност претворимо у катастрофу, онда наши животи и смрти представљају казне које смо прописали самима себи. Нерон је желео да Римљани имају један врат, како би могао да га пресече једним ударцем мачем. Последице капитализма су много далекосежније, оне уништавају идеју људскости, а самим тим и средство помоћу којег стварамо људску реалност. То би било коначно решење капитализма, холокауст који је једним ударцем уништио читаво човечанство.
Небојша Брадић

Брадићева Ноћ у кафани Титаник, разрађујући и допуњавајући постојеће и нове ликове, прати управо спадање маски кроз фантазмагорични, макабрични плес. Он спаја, тако, Андрићеве мотиве из раних, историјски утемељених приповедака и каснијег опуса који се бави стварношћу пролазног и пролазношћу стварности њему савременог тренутка – мистична, верска предубедјења и реалистично осликане ликове и ситуације. Брадић, на тај начин, остварује нову, другачију структуру, која омогућава трансфер Андрићу карактеристичног нихилизма и песимизма, егзистенцијалне слабости и немоћи пред судбином, опачином, заправо – огољеним, паралишућим страхом пред злом. Такво, готово езотерично зло – појављује се незвано, узима обличје Једног, Непознатог – користи све људске слабости, мане, очајања, недоумице; најзад се - хранећи се типичним одустајањем, предавањем, пристајањем, попут лика у паралелним огледалима - умножава до универзалног зла, од каквог нити један бог не пружа заштиту. 
Маша Јеремић

Плакат Фотографија Фотографија
Фотографија Фотографија Фотографија
Прес клипинг

НЕБОЈША БРАДИЋ У КЊАЖЕВСКО-СРПСКОМ ТЕАТРУ
РЕЖИРА НОЋ У КАФАНИ ТИТАНИК

новембар 2011. године


Нова премијера у Књажевско-српском театру планирана је за 10. децембар 2011. године. Аутор текста Ноћ у кафани Титаник је Небојша Брадић који ће уједно бити и редитељ представе. Небојша Брадић је текст за овај позоришни комад написао по мотивима прича Иве Андрића.

На конференцији за штампу одржаној у петак, 4. новембра на Сцени Љуба Тадић, говорили су Небојша Брадић, редитељ, Небојша Васиљевић, члан Градског већа за инвестиције и развој градских ресурса и Саша Миленић, председник Скупштине Града Крагујевца, испред Скупштине града и Мирко Бабић, в. д. директор Књажевско-српског театра.
За успешно функционисање позоришта неопходне су три ствари: програм, односно репретоарска политика, ансамбл и технички услови, а ја се надам да ће Мирко Бабић својим великим глумачким искуством и ауторитетом мотивисати крагујевачке глумце да дају све од себе и буду упошљени, а не, запошљени на будућим пројектима, нагласио је Брадић.
На свом првом обраћању јавности, од како је прошле недеље изабран на место вршиоца дужности директора Књажевско-српског театра глумац Мирко Бабић рекао је да је ово место за њега нови изазов, као и мотив да се убудуће у нашој кући доста и добро ради.
Небојша Васиљевић, члан Градског већа за инвестиције и развој града, најавио је, као неко ко је испред градских власти задужен да финансијски покрије све амбиције везане за, како је сам рекао повратак нашег позоришта на стазе старе славе чак три премијере до Дана театра, Сретења Господњег, 15. фебруара наредне године. О кадровским решењима без којих се не може, као и о промени статута позоришта која ће омогућити њихову реализацију говорио је Саша Миленић, председник Скупштине Града Крагујевца.

Небојша Брадић, биографија
Рођен је 3. августа 1956. године у Трстенику. Дипломирао је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду. Од 1981. до 1996. радио је као редитељ, уметнички директор и управник Крушевачког позоришта. У сезони 1996/97. године био је управник позоришта Атеље 212. Од 1997. до 1999. управник је Народног позоришта у Београду. Управник је и уметнички директор Београдског драмског позоришта од 2000 - 2008. године. Министар културе и информисања у Влади Републике Србије од 7. јула 2008. до 14.марта 2011. Режирао је више 80 представа у српским, хрватским, босанским и грчким театрима, са посебним афинитетом за савремену домаћу литературу и драматизацију (Проклета авлија, Дервиш и смрт, Златно руно, Корени, Тврђава, Последња пловидба...). Режирао је опере и мјузикле. Оснивач је Београдског фестивала игре и Дунавфеста. Аутор је драма: Мој брат (Народно позориште Републике Српске 2010.) и Ноћ у кафани Титаник (Књажевско српски театар, 2011.). Аутор је бројних есеја о позоришту и литератури. Професор је глуме на Академији лепих уметности у Београду. Представе Небојше Брадића игране су у позориштима бивших југословенских република, у Италији, Аустрији, Мађарској, Енглеској, САД, Чешкој, Швајцарској, Украјини, Русији, Грчкој, Албанији, Турској.

Добитник је значајних домаћих и страних позоришних награда. Први је добитник Награде Никола Пеца Петровић за најбољег југословенског позоришног менаџера. На Сусретима позоришта Србије Јоаким Вујић добио је девет награда за режију. Награђен је Стеријиним наградама за најбољу савремену сценску адаптацију, драматизацију и режију. Добитник је награда за режију и драматизацију на позоришним фестивалима у БиХ (Брчко, Зеница, Добој). Добитник је награда за најбољу режију на ЈоакимИнтерфесту и Међународном фестивалу класике Вршац. Добитник је награде Прстен са ликом Јоакима Вујића за изузетан допринос развоју Књажевско-српског театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству. У Москви је добио награду Златни витез за режију представе Златно руно Борислава Пекића, у Истанбулу је добио награду за драматизацију представе Дервиш и смрт Меше Селимовића.
Фотографија Небојше Брадића

Фотографија Фотографија
Фотографија Фотографија

ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ

октобар 2011. године


Од 7-15. октобра 2011. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се шести

ЈоакимИнтерФест!

КРУГ МАСЛИНОМ*

Срж позоришта је у мистерији која се зове садашњи тренутак. Садашњи тренутак је чудесан. Као делић сломљеног холограма, његова прозирност је варљива. Када се овај атом времена расцепи, у његовој безмерној незнатности је цео свет.
Питер Брук, Отворена врата
Београд, Клио, 2006.

У времену запитаности над смислом људског чина и ангажмана у уметности, у времену сажаљења и страха, моћника и жртви, бизарних баналности, изневерених очекивања и очекиваних љубави, у времену без елана и енергије, наметнутог хаоса, када су побуне ствар режије, једне велике глобалне намештаљке (Дејан Мијач), у свету немоћи и незнања, када је сигурно да ће Годо засигурно доћи сутра: увек сутра, али увек засигурно сутра, када апсурдно понашање постаје нормално, сусресћемо се на још једном јоакимовском празнику позоришта.
Дружићемо се, пре свега, са изванредним писцима, глумцима и редитељима. Бићемо саучесници у њиховим узлетима у покушају да одговоре на стално присутне вибрације из невидљивог духовног света које често игноришемо, бићемо саучесници у колективном постављању питања како повезати нашу личну причу са спољним светом, са друштвом у целини.
Селектор овогодишњег Фестивала покушао је да, у широком дијапазону уметничке разноликости, представи она позоришта и фестивалске (ко)продукције чланова НЕТА мреже, чије су представе релевантне у региону круга маслином по својим уметничким дометима и сценском изразу. И не само њих. Јер како у својој најновијој истоименој књизи рече професор и редитељ Боро Драшковић: Позорница круга маслином данас је, дакле, свако место у чијем је средишту човек, главна акција тог позоришта је битка за његово коначно ослобођење. Ново позориште зна свој пут, оно се с погледом који је само данас могућ још једном враћа на свој почетак, изворним језицима у којима је сачувано биће сваког народа, главним митовима и легендама у којима се затиче и савременост, околностима које припадају једном поднебљу, али преко њега и целом човечанству.

Драган Јаковљевић, редитељ
селектор и директор ЈоакимИнтерФеста
*Боро Драшковић, Круг маслином
Нови Сад, Позоришни музеј Војводине, 2011.

Покровитељ Фестивала је Министарство културе Републике Србије и Град Крагујевац.

Шести међународни позоришни фестивал малих сцена (6th International Small Scene Theatre Festival) окупља позоришне ансамбле из: Македоније, Румуније, Бугарске, Словеније, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије. Драган Јаковљевић, селектор шšестог ЈоакимИнтерФеста, одабрао је једанаест позоришних представа које ће бити на репертоару Међународног позоришног фестивала малих сцена. Кабаре Да, то су били дани изводи се у част награђених.

Петак, 7. октобар
19.30 Галерија Јоаким
Позоришни плакат
Аутор Слободан Машић
Фотографија

Петак, 7. октобар
20.00 Сцена Јоаким Вујић
Отварање Фестивала
Фестивал отварају: Саша Миленић, председник Скупштине Града Крагујевца Фотографија
Благој Стефановски, председник НЕТА мреже Фотографија
Драган Јаковљевић, директор и селектор ЈоакимИнтерФеста.

Четвртак, 13. октобар
18.00 Сцена Љуба Тадић
Пратећи програм
Пројекција једне епизоде ТВ серијала Модерни израз у умјетности I, ПАРАДОКС О ГЛУМЦУ аутора Боре Драшковића.
Промоција књиге КРУГ МАСЛИНОМ, аутор Боро Драшковић.
Учествују: Јован Ћирилов, Слободан Павићевић, Мирко Демић, Саша Миленић, Славко Милановић и аутор .

Водитељи сусрета са ствараоцима су Гоце Ристовски, Скопље, Македонија и Тодор Кузманов, Скопље, Македонија.
Уредник штампаних публикација је Зоран Мишић, новинар из Крагујевца.
Фотографија
У 20.00 часова 15. октобра на затварању Фестивала свечана додела награда.

WELCOME TO THE JOAKIMINTERFEST

October 2011


From October 7th till October 15th 2011 in Kragujevac
at Knjaževsko-srpski teatar, it will be held the JoakimInterFest! The Sixth International Small Scene Theatre Festival will gather groups from Macedonia, Romania, Bulgaria, Slovenia, Croatia, Bosnia and Herzegovina, Montenegro and Serbia.

OLIVE CIRCLE*

The essence of the theatre is in the mystery called present moment. Present moment is marvellous. As a piece of broken hologram, its transparency is deceptive. When this atom of time is split, the world is in its infinite obscurity.
Peter Brook, The Open Door
Belgrade, Clio, 2006.

In a time of questioning over sense of human act and engagement in art, in time of compassion and fear, potentates and victims, bizarre banality, betrayed expectations  and expected love, in a time with no enthusiasm and energy, imposed chaos, when rebellion is a matter of directing, of one big global setup (Dejan Mijac), in  a world of impotence and ignorance, when it is certain that Godot will come tomorrow for sure: always tomorrow, but always tomorrow for sure', when absurd becomes normal,  we will meet on one more Joakim's holiday of theatre.
We will meet excellent writers, actors and directors. We will be accomplices for their ascent in attempt to answer on permanently present vibrations form invisible spiritual world we often ignore, we will be accomplices in a collective asking the question of how to connect our personal story to outer world, with society as a whole.

Selector of this year Festival tried to present, in a wideness of artistic variety, those theatres and festival (co)production members of NETA network, whose plays are relevant in region of olive circle, because of its artistic field and scenic expression. And not only them. As professor and director Boro Draskovic said in his new book: Today, the stage of olive circle, is every place in which centre is man, main action of that theatre is a battle for its final liberation. The new theatre  knows its path, with a view that is possible only in present, it is coming on a beginning, to its fundamental languages where entity of every nation is saved, to its main myths and legends where contemporarity is found, to circumstances which belong to one sky, and over that, to entire mankind.

Dragan Jakovljevic, director
Selector and manager of JoakimInterFest
*Boro Draskovic, Olive circle
Novi Sad, Theatrical Museum of Vojvodina, 2011

Festival Opening
Sasa Milenic, President of the City Assembly Kragujevac Foto
Blagoj Stefanovski, president of NETA Foto
Dragan Jakovljevic, director of Knjazevsko-srpski teatar

The opening ceremony will be on Friday, October 7th, 2011 at 8:00 p.m. Following the opening, the NU Drama Theatre Skopje will perform the play Genocid 21.

Moderators of the creators meeting: Goce Ristovski and Todor Kuzmanov.
Redactor of the printed publications is Zoran Misic, journalist from Kragujevac.
Foto
October 15th, 2011 at 8:00 p.m. The Festival awards.

Фотографија