Quantcast
   
Телефон
034 617 05 00

Факс
034 617 05 04

www.joakimvujic.com

Билетарница
10–12 и 18–20
034 33 20 63
design by TRIANGLON

Google+
YouTube
Flickr
Blogger
Facebook
Follow strujajoe on Twitter Twitter
WordPress
Scoop.it
Netvibes
Wikipedia




 
Актуелности

ИВАН ВИДОСАВЉЕВИЋ ОСВОЈИО НАГРАДУ У БУГАРСКОЈ

мај 2011. године


Иван Видосављевић освојио Награду за најбољу мушку улогу на Међународном фестивалу нове позоришне акције НЕТА, New European Theatre Action, у граду Враца у Бугарској, где је учествовао са монодрамом Дневник једног лудака по тексту Н. В. Гогоља. Ивану Видосављевићу је ово трећа међународна награда јер је већ освојио две награде у Румунији на Међународном фестивалу монодраме Gala Star. Фестивал је одржан у Драмско луткарском позоришту у периоду од 16-22. маја ове године, а о наградама је одлучивао стручни жири у следећем саставу: Нора Макарова из Русије (председница), Љиљана Мазова из Македоније, Нина Мазур из Немачке, Драгана Бошковић из Србије и Јури Јушкевич из Украјине.

Фотографија Фотографија

ЈОАКИМФЕСТ

мај 2011. године


Од 7-15. маја 2011. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се осми

ЈоакимФест!



Селектор осмог ЈоакимФеста, господин Драган Јаковљевић, редитељ из Крагујевца, одабрао је седам позоришних представа које ће бити на репертоару Фестивала најбољих позоришних представа по текстовима домаћих аутора.
У част награђених изводи се представа рађена по тексту Милоша Црњанског СЕОБЕ у режији Пјер Валтер Полица.

Петак, 7. мај
19.30 Галерија Јоаким
Отварање 7. изложбе позоришног плаката професионалних позоришта Србије, Српски позоришни плакат.
Фотографија Фотографија

20.00 Сцена Јоаким Вујић
Отварање Фестивала 
Поздравна реч Драгана Јаковљевића, директора Књажевско-српског театра, говор Саше Миленића, народног посланика и председника Скупштине Града Крагујевца, беседа Маје Пелевић, драмског писца, 8. ЈоакимФест отвара министар културе Предраг Марковић.
Фотографија Фотографија Фотографија Фотографија

9. мај
18.00 Сцена Љуба Тадић
Промоција књиге Позоришни живот Земуна у XIX веку (са освртом на рад Јоакима Вујића), аутор Милован Здравковић, Фестивал монодраме и пантомиме Земун.
Учествују: Драгана Бошковић, Јован Ћирилов, Весна Станковић, Иван Николић и  аутор.
Фотографија Фотографија

11. мај
18.00 Сцена Љуба Тадић
Представљање Издавачке делатности Народног позоришта у Београду
Учествују: Жељко Хубач, драматург Народног позоришта и уредник Издавачке делатности Народног позоришта у Београду, Јелица Стевановић, заменик уредника Издавачке делатности.

13. мај
18.00 Сцена Јоаким Вујић
Пројекција ТВ драме Кухиња Арнолда Вескера у режији Боре Драшковића.
Промоција књиге Филм о филму, аутор Боро Драшковић, Позоришни музеј Војводине Нови Сад.
Учествују: Јован Ћирилов, Драгана Бошковић, Славко Милановић, Саша Миленић, Мирко Демић и аутор.
19.00 Сцена Јоаким Вујић
Путујуће Несанице – представљање библиотеке Књижевне општине Вршац (Душан Матић, Ежен Јонеско, Јован Ћирилов, Данило Киш, Чарлс Симић, Мирча Елијаде, Давид Албахари, Драшко Ређеп, Жан Бодријар, Боро Драшковић...).

Водитељ сусрета са ствараоцима је драгана Бошковић, театролог из Београда. Фотографија
Уредник фестивалског билтена је Зоран Мишић, новинар из крагујевца. Фотографија

У 20.00 часова 15. маја додела награда и свечано затварање осмог ЈоакимФеста.

СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА

27. март 2011. године


Светски дан позоришта, који се обележава 27. марта, установио је 1961. године Међународни позоришни институт (ИТИ). На тај дан позоришта у свету организују разне манифестације, уз обавезно читање поруке коју, по позиву ИТИ-ја, увек пише позоришна личност светског угледа. Ове године то је Џесика Каува (Jessica A. Kaahwa) глумица, драматург, редитељ и теоретичар из Уганде.

Џесика Каува (Jessica A. Kaahwa) је глумица, драматург, редитељ и теоретичар из Уганде. Фулбригхтов стипендиста, добитница је бројних награда и признања које јој омогућују да настави своја истраживања у којима позоришним средствима покушава конструктивно деловати у конфликтним зонама и у борби за унапређење здравства.
Џесика Каува је редовни професор на Универзитету Макерере у Уганди. 2001. године је докторирала на теми из историје позоришта, теорије и критике на Универзитету Мариланд у Сједињеним америчким државама. Написала је преко петнаест драма за позориште, телевизију и радио. Режирала је и глумила у неколико својих драма. Њен редитељски опус укључује Краља Лира Виљема Шекспира и Мајку Храброст и њену децу Бертолда Брехта. Говори енглески, француски, свахили и већину Банту језика.

Позориште у служби човечанства, Џесика Каува (Jessica A. Kaahwa)
Данашњи скуп је истински одраз огромног позоришног потенцијала да покреће заједнице и премости све разлике.
Да ли сте икад помислили да би позориште могло да буде моћно оружје у борби за мир и помирење? И док нације сиром света троше огромне суме новца на мировне мисије у подручјима под жестоким сукобима - позоришту, као једној од опција за управљање и ублажавање конфликата, посвећује се веома мало пажње. Како би становници мајке Земље могли уопште и да успоставе светски мир, кад се у ту сврху користе инструменти који долазе споља и изузетно репресивне снаге?
Позориште суптилно прожима људску дусу, опхрвану страховима и сумњама, тако што мења слику о њој самој - и отвара један свет разних могућности за појединце, самим тим и за заједницу. Оно може да да смисао дневним реалностима, али истовремено и предупреди несигурну будућност. Позориште може да се укључи у политичке прилике неког народа на једноставан начин. Управо зато што је свеобухватно, позориште може да буде средство за превазилажење претходно установљених неспоразума.
Позориште је доказан начин заговарања и промовисања идеја које сви заједно поштујемо, за које смо спремни да се боримо, када се оне злоупотребљавају. Како бисмо себи обезбедили мирну будућност, морамо почети да користимо мирна средства која подразумевају разумевање, уважавање и препознавање напора које свако људско биће улаже у мир. Позориште је управо тај универзални језик помоћу којега можемо да пошаљемо поруке мира и помирења.
Активним укључивањем појединаца, позориште може да привуче многе душе које ће срушити утемељене предрасуде, и тиме укаже појединцу прилику за поновно рађање услед новооткривених знања и новог поимања реалности. Да би позоришна уметност напредовала, међу осталим облицима уметности, морамо да начинимо одважни корак напред, тако што ћемо је инкорпорирати у свакодневни зивот, бавећи се критичким питањима конфликта и мира. У спровођењу друштвених промена и реформи заједница, позориште је већ заступљено у подручјима захваћеним ратом и међу становништвом које погађају хронично сиромаштво и болести. Све је више прича са срећним крајем, у којима је позориште успело да мобилише јавност да изгради свест о потреби помагања жртвама које пате од послератних траума. Културне платформе попут Међународног позоришног института, које имају за циљ да консолидују мир и пријатељство међу људима, добра су основа за то. Из тих разлога, заиста је крајње парадоксално да се у временима као што су наша, не говори о моћи које има позориште и допушта владарима оружја и бацачима бомби да одржавају светски мир. Како би средства отуђења уопште могла да замене средства мира и помирења? Позивам вас да на овај, Светски дан позоришта промислите о свему и да позориште, као универзални начин за дијалог, друствене промене и реформе, поставите у први план. Позориште је спонтана, људска, јефтинија и далеко моћнија алтернатива од огромне количине новца које тросе Уједињене нација за мировне мисије широм света.
Иако позориште није једини пут у борби за мир, оно би свакако требало да представља ефикасно средство у мировним мисијама.

СЕЋАЊЕ – МИЛЕВА ЖИКИЋ (1922-2011)

19. фебруар 2011. године


У Крагујевцу је у четвртак, 17. фебруара преминула глумица Милева Жикић, дугогодишња првакиња ансамбла драме Књажевско-српског театра.
Милева Жикић рођена је у Крагујевцу 1922. године, у тадашњој Пупиновој улици, на Пивари, од оца Милете, радника у Застави и мајке Јевросиме, такође раднице, који су сем ње имали и сина Јову.
Професионалну каријеру је почела у шабачком Народном позоришту, у сезони 1948/49. године. Прва професионална улога била јој је рола Нине у Цанкаревом Краљу Бетајнове. Потом следе улоге Љубице (Сеоска учитељица), Еве (Пут у злочин), Васке (Зона Замфирова), Снежане (Снежана и седам патуљака)... преко двадесет улога за три године у Шапцу.
У Шапцу су је звали, на почетку, Мала Нина, а касније, по улози која ће обележити битан део њене уметничке каријере - Коштана.
Од 1951. године стални је члан крагујевачког позоришта.
У крагујевачком позоришту је дебитовала улогом Оливије у Шекспировој Богојављенској ноћи.
У театру је одиграла преко 120 улога.
У пензију је отишла као првакиња драме крагујевачког позоришта, тада Театра Јоаким Вујић, улогом Евросиме у комаду Југословенска антитеза који је режирао Ненад Илић.
Од свих улога, које је одиграла у дугој и богатој каријери, сама Милева Жикић, издвајала је роле у представама: Пут око света, Наши синови, Раскршће, Камен за под главу, Тамни вилајет...
Сем њих, остварила је запажене и награђиване роле Лукреције у Макијавелијевој Мандраголи, Маргарете у Стриндберговом Оцу, Дуњке у Љубав Јаровајој, Настасије Ивановне у Толстојевом Живом лешу, Пресветове у Самоубици Николаја Ердмана, Госпође Ортанз у Анујевом Женском оркестру, Оливије, Франческе и Бјанке у Шекспировим комадима Богојављенској ноћи, Мера за меру у Отелу, Меланију у Јегору Буличову Максима Горког, Фјоклу Ивановну у Гогољевој Женидби, Ану Андрејевну у Ревизору, Коштану у и устоименом комаду Борисава Боре Станковића, Меланију у Сремчевом комаду Поп Ћира и поп Спира, Кеву у Ивковој слави, Султану у Злој жени Јована Поповића Стерије, Стану у Јакшићевом Станоју Главашу, Станку у Прозивци за вечност Димитрија Тадића, Ану у Ослобођењу Скопља Душана Јовановића, Иконију у Чуду у Шаргану Љубомира Симовића, Лепосаву у Сабирном центру Душана Ковачевића, као и низ улога у Нушићевим комадима које су је и прославиле: Јованку у Протекцији,  Босу у Општинском детету, Маришку у Мистер долару, Марицу у Сумњивом лицу, Спириницу у Народном посланику, Живку у Госпођи министарки, Сојку у Др, Спасићку у Ујежу, Сарку у Ожалошћеној породици, Мицу у Власти и Агнију у Покојнику.
Добитник је многих професионалних награда, попут оних на Сусретима професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић и Удружења драмских уметника Србије а 2002. године добила је награду за животно дело Статуету Јоаким Вујића, која се додељује за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији.
Такође, Милева Жикић, добитник је многих друштвених признања за хуманитарни рад.
Глумица Милева Жикић сахрањена је 19. фебруара на Варошком гробљу у Крагујевцу.

Фотографија Фотографија

ДАН КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА

Сретење Господње, 15. фебруар 2011. године


На Сцени Јоаким Вујић 15. фебруара у 20.00 часова премијерно ће бити изведена представа Ђаво и мала госпођа рађена по тексту Ђорђа Милосављевића а у режији Жанка Томића. Након извођења представе свечано се уручују награде које сваке године на Сретење додељује Књажевско-српски театар: Статуета Јоаким Вујић и Прстен са ликом Јоакима Вујића.



Програм прославе Дана Театра
18.00 часова, Сцена Љуба Тадић
Промоција аутомонографије Миодрага Табачког, добитника Статуете Јоаким Вујић 2010. године.
Фотографија
19.30 часова, Галерија Јоаким
Отварање изложбе сценографија МОЈИ ПРОСТОРИ Миодрага Табачког.
Фотографија
20.00 часова, Сцена Јоаким Вујић
ЂАВО И МАЛА ГОСПОЂА
Пустоловије у више слика и једном месту
Аутор текста Ђорђе Милосављевић, редитељ Жанко Томић

Награде Театра
Статуета Јоаким Вујић – Боро Драшковић, редитељ и професор
Фотографија Фотографија
Прстен са ликом Јоакима ВујићаДраган Јаковљевић, редитељ, Књажевско-српског театра директор
Фотографија
Годишње награде
Колективна награда ансамблу представе Бајка о мртвој царевој кћери:
Сања Матејић
Ана Тодоровић Фотографија
Душан Станикић Фотографија
Ненад Вулевић Фотографија
Драгица Илић, гардероберка Фотографија
Похвале
Никола Милојевић, глумац Фотографија
Марија Вујичић, реквизитер
Захвалнице
Призма д.о.о. Крагујевац
Графостил Крагујевац
СУР Ник - Кепа Крагујевац
Небојша Новковић, аутопревозник из Крагујевца

Тамо где је стао Контумац, наставља се Ђаво и мала госпођа - прво роман, а сада и представа. Ово се може схватити и дословно. Контумац се завршава, а Ђаво и мала госпођа почиње доласком данског бајкописца, Ханса Кристијана Андерсена у Србију.
Уствари, радећи током 2004. на драми Контумац дошао сам до приче о Псоглавом, Јеремији, беделусу крагујевачког лицеја, и Јеленки Хербез, некадашњој малој госпођи књаза Милоша Обреновића... Када сам завршио драму, започео сам рад на роману – одатле је проистекла и малочас поменута наративна веза између ова два текста.
Као самиздат, роман је у првом издању изашао почетком 2009. године, а крајем исте године и у другом Лагунином издању. Од тада је добио награду Исидора Секулић за најбољу књигу 2009. године, и још два издања... а сад излази и на сцену Књажевско-српског театра, где је, како сам написао, и почео да настаје.
Ђаво и мала госпођа прича је о две авантуре – једна је историјска и тиче се Србије, друга је лична и тиче се Псоглавог, Јеремије и Јеленке Хербез... Како је већ добро познато, авантуре нема без вере у њен срећан расплет. Стога је појава ове приче на позоришним даскама Књажевско-српског театра за мене срећан расплет једне давно започете духовне авантуре.

Ђорђе Милосављевић, у Земуну, 27. јануара 2011. године

Фотографија Фотографија Фотографија Фотографија

ДАН ПОСВЕЋЕН ПОЗОРИШНОМ ЖИВОТУ ЗЕМУНА У XIX ВЕКУ

субота, 27. новембар 2010. године


ЦРКВА СВЕТОГ НИКОЛЕ (Земун) у 9 сати, помен Јокиму Вујићу, оцу српског позоришта и учитељу школе која је радила у оквиру ове цркве. Парастос служи Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије са свештенством цркве.
Откривање спомен плоче Јоакиму Вујићу је у порти цркве, плочу ће открити Небојша Брадић, министар културе, док у свечаном програму учествују: Алојз Ујес, професор, Драган Јаковљевић, директор Књажевско-српског театра из Крагујевца, Драган Јовановић, глумац и хор Николајевске цркве.

Фотографија Фотографија Фотографија

ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ

октобар 2010. године


Од 7-15. октобра 2010. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се пети

ЈоакимИнтерФест!



ПЕТ ГОДИНА ЈОАКИМИНТЕРФЕСТА

Прокламујући идеју Крагујевац Театрополис, Књажевско-српски театар и Дирекција ЈоакимФеста иницирали су 2006. године оснивање ЈоакимИнтерФеста (Међународног позоришног фестивала малих сцена) са идејом да сваке године представе неку од есенцијалних позоришних вредности повезаних пре свега истаживачком и иновативном тематиком.
ЈоакимИнтерФест се сваке године одржава од 7-15. октобра на сценама Књажевско-српског театра и другим просторима у Крагујевцу Театрополису. Фестивал је селективног типа и његов стални селектор је редитељ Драган Јаковљевић.
На досадашњим фестивалима (рачунајући и овај пети који је пред нама) учествовали су театри  из 19 земаља (Русија, САД, Велика Британија, Италија, Шпанија, Данска, Румунија, Словачка, Пољска, Бугарска, Словенија, Хрватска, Македонија, Република Српска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Србија, Украјина, Канада) и изведена је 61 представа.
За веома кратко време ЈоакимИнтерФест постаје Фестивал од посебног значаја за државу Србију, а по мишљењу бројних учесника из светских позоришних центара и један од престижнијих Фестивала у централној Европи.
Покровитељи Фестивала су Министарство културе Републике Србије и Град Крагујевац.

Пети међународни позоришни фестивал малих сцена окупља позоришне ансамбле из: Македоније, Румуније, Бугарске, Италије, Украјине, Босне и Херцеговине, Русије и Србије. Драган Јаковљевић, селектор петог ЈоакимИнтерФеста, одабрао је девет позоришних представа које ће бити на репертоару Међународног позоришног фестивала малих сцена. Представа из Санкт Птербурга (Русија) изводи се у част награђених.

Четвртак 7. октобар
19.30 Галерија Јоаким
Пет година ЈоакимИнтерФеста
Фотографије у избору Драгана Вучковића

Четвртак 7. октобар
20.00 Сцена Јоаким Вујић
Отварање Фестивала
Фестивал отварају: Боро Драшковић (редитељ), Саша Миленић (председник Скупштине града Крагујевца), Драган Јаковљевић (редитељ, Књажевско-српског театра директор).

Понедељак, 11. октобар
18.00 Сцена Љуба Тадић
Пратећи програм
Промоција књиге РАВНОТЕЖА, аутор Боро Драшковић
Учествују: Петру Крду, Саша Миленић, Драгана Бошковић, Славко Милановић, Мирко Демић и аутор.
Фотографија

Водитељи сусрета са ствараоцима су Спасоје Ж. Миловановић (театролог) и Марија Солдатовић (драматург).
Уредник штампаних публикација је Зоран Мишић, новинар из Крагујевца.
Фотографија
У 20.00 часова 15. октобра на затварању Фестивала свечана додела награда.

WELCOME TO THE JOAKIMINTERFEST

October 2010


Dear citizens, dear guests,
from October 7th till October 15th 2010 in Kragujevac
in the Knjaževsko-srpski teatar, it will be held the JoakimInterFest! The Fifth International Small Scene Theatre Festival will gather groups from Macedonia, Romania, Bulgaria, Italy, Ukraine, Bosnia and Herzegovina, Russia and Serbia.

Festival Opening
Boro Draskovic, director
Sasa Milenic, President of the City Assembly Kragujevac
Dragan Jakovljevic, director of Knjazevsko-srpski teatar
The opening ceremony will be on Wensday, October 7th, 2010 at 8:00 p.m. Following the opening, the Knjazevsko-srpski teatar will perform the play PIONEERS IN INGOLSTADT.

Moderators of the creators meeting: Spasoje Z. Milovanovic (teatrlologist) and Marija Soldatovic (dramatist).
Redactor of the printed publications is Zoran Misic, journalist from Kragujevac.
Foto
October 15th, 2010 at 8:00 p.m. The Festival awards.

Plakat

АРТ ЈАСМИНЕ РЕЗЕ НА СЦЕНИ ЈОАКИМ ВУЈИЋ

ПРЕМИЈЕРА, 24. септембар 2010. године


УЛОГЕ
Серж Ђорђе Симић
Иван Ђорђе Ђоковић
Марк Миломир Ракић

Ако сам ја ја, зато што сам ја ја,
и ако си ти ти, зато што си ти ти,
ја сам ја, и ти си ти.
Ако сам напротив, ја ја зато што си ти ти,
и ако си ти ти зато што сам ја ја,
онда ја нисам ја, а ти ниси ти.

Јасмина Реза

Каријеру је започела као глумица. Године 1987. пише своју прву драму Разговори после сахране за коју је награђена Молијеровом наградом. За своју другу драму Зима пролази такође добија Молијерову награду 1990. године, а њена трећа драма Неочекивани човек доживљава бројна успешна извођења у Европи и Америци.
Године 1995. године премијерно је изведена драма Арт и одмах је за њу добила Молијерову награду. Од тада је доживела бројна извођења широм света и преведена је на преко тридесет светских језика, добијајући све битније награде у Европи и свету.
Јасмина Реза наставља да пише и изненађује све својим драмама, Живот X 3 (2000), Шпанска драма (2004) и Бог покоља (2006), и романима. Такође пише сценарије за филм.
Живи и ради у Паризу.

АРТ - Видео клип
Плакат Фотографија
Фотографија Фотографија