Quantcast
   
Телефон
034 617 05 00

Факс
034 617 05 04

www.joakimvujic.com

Билетарница
10–12 и 18–20
034 33 20 63
design by TRIANGLON

Google+
YouTube
Flickr
Blogger
Facebook
Follow strujajoe on Twitter Twitter
WordPress
Scoop.it
Netvibes
Wikipedia




 
Актуелности

САЊИ МАТЕЈИЋ ДОДЕЉЕНА НАГРАДА НА ФЕСТИВАЛУ У БУГАРСКОЈ

21. мај 2010. године


Књажевско-српски театар је учествовао на XXI Међународном позоришном фестивалу малих сцена у граду Враца, Бугарска.
Фестивал се држава сваке године од 16-21. маја.

Крагујевачки Театар је на Фестивалу учествовао у званичној конкуренцији за награде са представом Николаја Кољаде Бајка о мртвој царевој кћери редитеља Бошка Димитријевића.

Потписан је и Протокол о сарадњи Драмско луткарског театра из Враца, Театра Ал Давила из Питештија и Књажевско-српског театра. Протокол су у присуству градоначелника Враца Костадина Шахова потписали Анастас Попдимитров за театар из Враца, Себастијан Тудор за театар из Питештија и Драган Јаковљевић за Књажевско-српски театар.

На Фестивалу су учествовала позоришта из Бугарске, Русије, Румуније, Македоније и Србије. 21. маја 2010. године, жири Међународног позоришног фестивала малих сцена у саставу, Нора Макарова из Русије, Јури Јушкевич из Украјине и Кирил Стаменов из Бугарске, доделио је Награду за најбољу женску улогу Сањи Матејић, за улогу Риме у представи Бајка о мртвој царевој кћери.

Фотографија

ЈОАКИМФЕСТ

мај 2010. године


Од 7-15. маја 2010. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се седми

ЈоакимФест!



Селектор седмог ЈоакимФеста, господин Драган Јаковљевић, редитељ из Крагујевца, одабрао је осам позоришних представа које ће бити на репертоару Фестивала најбољих позоришних представа по текстовима домаћих аутора.
Монодрама Мирка Бабића Кад су цветале тикве аутора Драгослава Михаиловића изводи се у част награђених.

Четвртак 6. мај
12.00 Зграда града Крагујевца
Министар културе у Влади Републике Србије Небојша Брадић и директор Књажевско-српског театра, Драган Јаковљевић, потписали су Протокол о суфинасирању ЈоакимИнтерФеста и Уговор о финансирању ЈоакимФеста.
Потписивању Протокола присуствовали су заменик градоначелника Небојша Здравковић, председник Скупштине града Саша Миленић, првак драме крагујевачког позоришта глумац Мирко Бабић, почасни грађанин града Крагујевца Драшко Ређеп са супругом и публициста и координатор за послове у области културе у Градској управи Миодраг Стојиловић.
Фотографија

Петак, 7. мај
19.00 Галерија Јоаким
Отварање 6. изложбе позоришног плаката професионалних позоришта Србије, Српски позоришни плакат.
Фотографија

20.00 Сцена Јоаким Вујић
Отварање 7. ЈоакимФеста
Фестивал отварају Милена Марковић, драмски писац из Београда и Драган Јаковљевић, редитељ, Књажевско-српског театра директор.

7-15. мај
18.00 SСцена Љуба Тадић
ТЕАТРОТЕКА
Домаћа драма на малом екрану
У избору Драгане Бошковић, уреднице ТВ Театра РТС-а.

Водитељи сусрета са ствараоцима су Марија Солдатовић, драматург из Крагујевца и Мр Спасоје Ж. Миловановић, театролог из Крушевца. Фотографија Фотографија
Уредник фестивалског билтена је Зоран Мишић, новинар из крагујевца. Фотографија

У 20.00 ч асова 15. маја додела награда и свечано затварање седмог ЈоакимФеста.

Фотографија
Фотографија

КРУГ ДВОЈКЕ – БУЛЕВАР СУМРАКА

март 2010. године


Друштво са неизграђеним моралним и естетичким вредностима, као што је наше, промовише снобизам као замену за стварни успех и личну срећу. Генерације и генерације уметника, нарочито глумаца, чаме у кругу двојке читав свој век, остајући на маргинама позоришне уметности, све из страха да их свевидеће око телевизије и филмски редитељи на гласу ван овог круга неће приметити

Обилажење редакција које производе играни програм, спуштање до читања временске прогнозе, неуроза која чини од њих неупотребљиве ликове за уметност, понижавање сваке врсте, последица су траума из детињства наших уметника, који прижељкују механику естраде и велику гледаност палп програма.
Срећом, има, иако не много, и другачијих примера. Тачно је да су многа позоришта ван Београда осуђена на чамотињу и ресавску школу, играјући оно што су велеградске звери већ одиграле, демистификовале и детронизирале.Тада, обично, неко од београдских редитељских имена (има их само неколико, који се врте у круг, и врло су скупи) узму тај текст и поставе га на сцену театра у унутрашњости  (провинција је, сматрам, духовна, а не географска карактеристика), предузимајући, често, поступак кога би се овде стидели. За јевтин успех.
Без наде да ће се ускоро нешто на боље променити, јер Министарство културе и естаблишмент само трубе о деметрополизацији уметности, нарочито у предвечерје избора, главна лова из буџета  иде, наравно, велеградским славним кућама, започињем ову причу невеселим уводом, да бих поменула уметника, глумца, стварну звезду српског глумишта, иначе познатог по великанима, којих се не би, а и није, стидело ни европско позориште.
Говорим о Мирку Бабићу, данас нашем тв лицу, популарном Драгојлу из гледане тв серије Село гори, а баба се чешља, Радоша Бајића.
Они који не гледају представе Књажевско-српског театра у Крагујевцу, најстарије позоришне куће у нас (основао га је Књаз Милош, 1835. и поставио Јоакима Вујића, оца српског театра, за директора) не знају шта још све уме и може Мирко Бабић. Завршивши Академију за позориште, филм, радио и телевизију (данас ФДУ), Бабић се, упркос молбама овдашњих директора позоришта, вратио у Крагујевац, и тамо остао следећих четрдесет година свог уметничког трајања, играјући највећи репертоар, радећи са великим редитељима, гостујући у популарним медијима, задовољан, благородан, скроман и радан, као мало који великан код нас.
Пишући Монографију о Мирку Бабићу, која је саставни део Награде за животно дело драмског уметника, Статуете Јоакима Вујића, сусрела сам се са глумачком каријером која је стално била у успону, где је њено средиште велика улога Шекспировог Краља Лира (снимили смо је, срећом, у Тв театру), или Брехтовог Галилеја, а њих следи много, много улога најразличитијих жанрова, великог дијапазона осећања.
Монографију о Мирку Бабићу промовисаћемо у Галерији РТС-а, 24. марта, у 12 сати.
Један од најпопуларнијих ликова данас у нашем серијском програмима, Мирко Бабић, наћи ће се, надам се, окружен и окуражен у својој (могућој) мисији класићима, Аљошом Вучковићем, Пеђом Стојановићем, земљакињом и пријатељицом из младих дана, Горицом Поповић, редитељима Небојшом Брадићем, Радошем Бајићем, Славенком Салетовићем, својим колегама из Село гори..., најпре сестром близнакињом, Љиљаном Стјепановић, театролозима, критичарима, људима који поштују и афирмишу његово велико и значајно дело, а писали су у Монографији.
А радознала публика ће, из књиге коју је објавио Књажевско-српски театар у Крагујевцу, који зналачки и велеградски води редитељ Драган Јаковљевић, сазнати, сигурна сам, изненађена, колико је великих улога имао Мирко Бабић не само у свом матичном театру, него и на другим српским сценама, а онда на филму, и, нарочито, на телевизији, која  га, јасно је, прати у стопу у његовом трајању. У Монографији су и два диска, један са снимком Краља Лира, други са мноштвом инсерата из Бабићевог глумачког рада.
Како је погрешно веровање младих глумаца да је холивудски Sanset bulevar само у центру Београда!
Најзад, морам да поручим читаоцима нашег блога, као што сам и читаоцима моје књиге о Мирку Бабићу, да одавно нисам била дирнута неком драмском сценом  (а позориште је, овако, или онако, читав мој живот) као онда када је Председник  бануо на снимање тв серије Село гори, а баба се чешља. Мирко Бабић се, као Драгојло, поздравио са њим, извињавајући се што му смета, својом познатом репликом из серије. Присагнут, са качкетићем на глави, дебелим наочарима, добротом, искреношћу, а са познатом иронијом овог тла, подсетио ме је на највеће филмове италијанског неореализма, на онај зрак сунца из Чуда у Милану, када се гомила сиротиње тиска под њим, да је угреје и обасја.
Кад је Драгојло протресао Председнику руку, као да се цела Србија, погнута, измршавела, обневидела, а духовита, поздравила, извињавајући се, с њим.
Треба гледати напред, драги студенти, глумци, талентовани свете који чамиш у неколико велеградских  квадратних километара! Таленат се  (као  ни  љубав,  ни кашаљ) не може сакрити, нити се до славе  долази нашим посусталим путевима!
Мирко Бабић је доказ да су чуда могућна, и ван светлости велеграда.

Драгана Бошковић, драматург, театролог, позоришни критичар,  драмски писац, професор драматургије. Уредница ТВ театра и других драмских садржаја у Драмском програму РТС-а.

СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА

27. март 2010. године


Светски дан позоришта, који се обележава 27. марта, установио је 1961. године Међународни позоришни институт. На тај дан позоришта у свету организују разне манифестације, уз обавезно читање поруке коју, по позиву Међународног позоришног института, увек пише позоришна личност светског угледа. Ове године то је Џуди Денч, енглеска глумица.

Џуди Денч рођена 9. децембра 1934. у Северном Јорку у Енглеској једна је од најбољих и најпоштованијих британских глумица свих времена. Студирала је школу драме, а након тога играла на Шекспировој сцени националног театра. У њеној дугој каријери глумила је у позоришту, на филму и телевизији. Године 1970. добија орден британске империје, а 1988. и краљевску титулу Даме.

Дама Џуди Денч (Dame Judith Olivia Judi Dench)
Светски дан позоришта је прилика за светковину позоришта кроз мноштво његових облика.
Позориште је извор забаве и инспирација те има могућност уједињавања бројних различитих култура и народа целога свијета. Али позориште је више од тога и пружа могућност образовања и информисања.
Представе се одржавају широм света, и не само у традиционалном позоришном окружењу.
Позориште се догађа у малом афричком селу, у подножју планине у Арменији, на малом острву у Тихом океану. Потребан му је само простор и публика.
Позориште нас може насмејати, расплакати, али мора нас натерати на размишљање и деловање.
Позориште настаје тимским радом. Глумци су они које видимо, али постоји и велики број људи који се не виде. Они су једнако важни као и глумци, а њихове различите стручне вештине омогућују постављање представе. И они морају учествовати у слављу и успеху коме се тежи.
Светски дан позоришта је службено 27. марта. Али по много чему треба сваки дан сматрати даном позоришта, јер имамо одговорност наставити традицију забављања, образовања и просвећивања наше публике без које не бисмо могли постојати.

175 ГОДИНА КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА

Дан Театра, 15. фебруар 2010. године


15. фебруара, на Сретење Господње,
Књажевско–српски театар
прославља 175 година од оснивања.

Ваше Преосвештенство, уважени господине министре, цењени гости, драги суграђани, даме и господо!
На данашњи дан, пре равно 175 година, у престоном Крагујевцу, коју стотину метара одавде, у порти Милошеве цркве, донет је први устав модерне Србије. Пре тога дана Срби нису имали ни устава, ни идеје о том темељном државно-правном акту, баш као ни српску реч за такво што. Велики црквени и народни празник, Сретење Господње, покровитељски је овом документу даровао име, Сретењски устав, а чин његовог скупштинског потврђивања дао је повода извођењу прве позоришне представе, под управом Јоакима Вујића, оца српског позоришта, тада већ у званичној улози директора Књажевско-српског театра, у којем се и данас окуписмо.
Конзервативне силе тадашње Европе, Аустрија, Русија и Турска, све су подузеле да Сретењски устав, једна од најлибералнијих конструксција тога доба, буде стављен ван снаге, убрзо по његовом доношењу. Међутим, дух грађанске револуције који је он изражавао, нјегов наполеонски, реформски, ослободилачки карактер, никада није угушен и остао је трајни знамен модерне Србије, до данашњих дана. Од тада  до дана данашњег, модерно, либерално, европско хтење у Србији тражи своје место и уобличење. Тим нагоном вођен, убрзо, настаје и један нови српски град. Милошевом изградњом новог конака, премештањем Лицеја, Михајловим грађењем нове зграде Театра, настаје један нови Крагујевац на месту званом Београд, који до тада беше туђ и симбол туђинске управе.
У култури је познато да код неких становника великих градова постоји феномен стида због сељачког или провинцијског порекла. Међутим, када Крагујевац самоиницијативно 2010. годину прогласи Годином модерне Србије у Крагујевцу и самостално, уз ватромет, народно весеље и позоришну свечаност, прославља Дан државности Србије, то није ни сатира ни прекор, сасвим супротно. Крагујевац тиме модерној, европској Србији поручује да нема чега да се стиди. Нема, даме и господо, ничега срамотног у жељи да се напредује и буде савремен. Ниједан се предачки завет и ниједна традиција тиме не напушта и не изневерава. Управо је први српски модерни град Крагујевац залог и сведок да је модерност једина жива традиција Србије, која не би била мит и пуко предање.
Због тога је Шумадија завичајна реч које нико ко разуме српски не би смео да се стиди нити плаши. Шумадија је реч без које не може да има значења ни смисла ништа што би се казало свим осталим речима савременог језика.
Србијо, која не желиш лажну сигурност повратка на старо; Србијо, која хоћеш да си боља и храбрија, честитам ти твојих херојских 175 година и срећан ти Дан државности, на многаја љета.
Верољуб Стевановић, градоначелник Крагујевца Фотографија

Јоакимови дани
У Крагујевцу од 8. фебруара теку Јоакимови дани који обухватају дешавања у Театру у току месеца фебруара. Већ од 8. фебруара на репертоару су Клуб Нови светски поредак, Госпођа Министарка, Дневник једног лудака, Бајка о мртвој царевој кћери, Сеобе, Контумац, Гусари, Пинокио. 15. фебруара у 18.00 часова на тргу испред Прве крагујевачке гимназије одржава се концерт Сање Илића и Балканике.
Недеља, 14. фебруар, 18.00 часова Сцена Љуба Тадић
– Промоција позоришне Ревије Јоаким, уручивање Годишњих награда и Захвалница.
Фотографија
Недеља, 14. фебруар, 19.00 часова Отварање изложбе у Галерији Јоаким
– Поставка Олге Марковић, кустуса Музеја позоришне уметности Србије. Изложба обухвата историјат Књажевско-српског театра, рад и дело Јоакима Вујића, док са друге стране представља актуелни тренутак Театра.
Понедељак, 15. фебруар, 12.00 часова, Зграда управе Града Крагујевца
– Потписивање Протокола о сарадњи између Драматично куклен театрa, Враца, Бугарска и Књажевско-српског театра. Протокол потписују директори позоришта Анастас Попдимитров и Драган Јаковљевић.
Фотографија Фотографија
Понедељак, 15. фебруар, 18.00 часова Сцена Јоаким Вујић
– Промоција Монографије Мирко Бабић из едиције Јоакимови потомци, аутора Драгане Бошковић, театролога из Београда.
Фотографија Фотографија
Понедељак, 15. фебруар, 20.00 часова Сцена Јоаким Вујић
– Са сцене Јоаким Вујић гостима су се обратили господин Драган Јаковљевић, директор Театра, господин Верољуб Стевановић, градоначелник Крагујевца и господин Небојша Брадић, министар за културу у Влади Републике Србије.
– Представа Ђорђа Милосављевића Контумац у режији Жанка Томића.
– Свечано уручивање Годишње награде Театра, Прстена са ликом Јоакима Вујића (додељује се за изузетан допринос развоју Театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству) и Статуете Јоаким Вујић (додељује се за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији).

Награде Театра
Статуета Јоаким Вујић – Миодраг Табачки, сценограф и костимограф из Београда Фотографија
Прстен са ликом Јоакима Вујића – Драгана Бошковић, театролог из Београда Фотографија
Образложење награда
Годишња награда – Иван Видосављевић, глумац Књажевско–српског театра Фотографија

Књажевско-српски театар Плакат
Небојша Брадић Небојша Дугалић
Фотографија Фотографија Фотографија
Прес клипинг

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР И ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ У ПОЗОРИШНОЈ ЕВРОПИ

новембар 2009. године


На Генералној скупштини Нове европске позоришне акције, New European Theatre Action, одржаној 17. и 18. октобра 2009. године, одлучено је да фестивал ЈоакимИнтерФест 2010. године постане нови члан ове европске позоришне мреже која има за циљ промовисање културне сарадње између европских земаља разменом представа, уметника и техничког особља, подстицање копродукције, обуку стручњака и ангажовање у објављивању пројеката. Идеја о оснивању Европске мреже покренута је први пут у новембру 2004. на састанаку представника позоришта и фестивала из Албаније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Црне Горе, Хрватске, Македоније, Русије, Словеније, Србије, Турске и Македоније. Годину дана касније, на састанку одржаном у Новој Горици у октобру 2005, основана је Нова Европска театарска акција, НЕТА. Чланови ове позоришне асоцијације су Екс понто - Културно друштво Б-51 из Љубљане, Међународни позоришни фестивал Бутринити 2000 из Албаније, Међународни позоришни фестивал Варна из Бугарске, ФестФестивал Мес Сарајево из БиХ, Еуроказ Загреб из Хрватске, Међународни фестивал малих сцена Ријека из Хрватске, Фестивал Охридско лето из Македоније, Међународни позоришни фестивал Галата из Турске и Фестивал Ристо Шишков из Македоније. Нови чланови од 2010. године су Фестивал Теута - Нови Антички Театар из Црне Горе, Приморски летњи фестивал Копар из Словеније, Позоришни фестивал Европа преко Балкана из Румуније, ЈоакимИнтерФест из Србије, Међународни савремени плесни фестивал из Албаније.

У међувремену су Књажевско-српски театар и ЈоакимИнтерФест добили позив за учлањење у Међународну позоришну мрежу светских позоришта ИнтерАкт, World Theatre Network InterAct. На Генералној скупштини која се одржавала 6. и 7. новембра у граду Леће - Италија, учествовао је Драган Јаковљевић, директор Дирекције Фестивала ЈоакимИнтерФеста и директор Књажевско-српског театра из Крагујевца као и директори светских позоришта и фестивала из Пољске, Чешке, САД, Велике Британије, Македоније, Албаније, Турске, Литваније, Бугарске. У истом периоду одржава се прослава Театра Кореја и промоција новог пројекта међународног карактера Страде Маестре 2009-2010.

Театар на гостовањима:
27. новембар, представа Клуб Нови светски поредак, награда за најбољу представу на Давила студиоИнтерфесту у Питештију, Румунија,
22. новембра представа Пионири у Инголштату изведена у Инголштату, Немачка.
Књажевско-српски театар је добио званичан позив Колектив Театра и Александра Дунђеровића да крајем јуна 2010. године гостује у Енглеској (Лондон, Ливерпул, Манчестер) са представом Клуб Нови светски поредак.

ЈОАКИМ ВУЈИЋ (1772–1847)

20. новембрар 2009. године

На данашњи дан 1847. године умро је Јоаким Вујић, писац, преводилац, учитељ страних језика, универзални позоришни стваралац, директор Књажеско–србског театра у Крагујевцу 1835/36. године.


Рођен 9. септембра 1772. у Баји од родитеља Григорија и Јевре. Школовао се у Баји, Новом Саду, Калачи, Острогону и Пожуну (Братислава) где је изучио права.
Написао је Путешествије по Сербији, Земљеописаније, Почетак описанија србски манастира као и 21 драмско дело, укључујући Крешталицу, Фернанда и Јарику и Љубовнају завист через једне ципеле. Аутор је и једне Француске граматике.
Прва театрална представленија приредио је у Пешти, Баји и Сегедину између 1813. и 1815, а у Земуну 1823. 24. августа 1813. године, у Рондели на пештанској обали Дунава, на позорници Мађарског театра, Јоаким Вујић приређује прву световну и грађанску позоришну представу на српском језику Крешталица немачког списатеља Аугуста Коцебуа. Прву вест о овој представи пренеле су Новине сербске из царствујушче Вијене Димитрија Давидовића.
На позив Кнеза Милоша у јесен 1834. године у Кргујевац долази Јоаким Вујић као личност великог позоришног искуства и познавалац обимног позоришног репертоара. Постављен је за директора Театра са задатком да организује рад позоришта.
Књажеско-србски театар смештен је у адаптираним просторијама типографије и имао је бину, ложе и партер. Репертоар Театра чинила су углавном дела Јоакима Вујића, а глумачки ансамбл, поред Вујића, који је био главни глумац и редитељ, сачињавали су млади чиновници и ђаци гимназије. Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине од 2. до 4. фебруара 1835. године, када су приказани Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер. За три дана изведене су четири представе: Фернандо и Јарика, Ла Перуз, Бедни стихотворац и Бегунац. Позоришну публику сачињавали су Кнез са породицом, чиновници и позвани гости, као и посланици у време скупштинских заседања. На Сретење Господње, 15. фебруара 1835. године (2. фебруара, по Јулијанском календару) приказао је Јоаким Вујић свој позоришни комад Фернандо и Јарика, према делу Карла Екартсхаузена.
Последње године свога живота Јоаким Вујић је провео у Београду у оскудици. Ипак је био живнуо видећи да се у Србији све више утврђује позориште. То му бејаше последња радост.
Умро је 20. новембра (8. новембра по Јулијанском календару) 1847. године, очекујући први повезани примерак своје нове књиге Ирина и Филандар. Јоаким Вујић је сахрањен у гробу Симе Милутиновића Сарајлије у близини цркве Светог Марка на старом ташмајданском гробљу у Београду.

ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ

октобар 2009. године


Од 7-15. октобра 2009. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се четврти

ЈоакимИнтерФест!


Четврти међународни позоришни фестивал малих сцена (4th International Small Scene Theatre Festival) окупља позоришне ансамбле из: САД, Енглеске, Италије, Румуније, Хрватске, Републике Македоније и Србије. На Фестивалу учествују десет позоришних представа, девет у конкуренцији за награде и представа, која се изводи у част награђених, Десет дана капетана Постникова аутора Микаела Бројнштајна, Шелтер сцена Крагујевац.

Председник Скупштине, Саша Миленић је уприличио пријем за учеснике Фестивала у згради управе Града Крагујевца. Пријему су присуствовали представници: Serious Play! Theatre, Northampton САД, Колектив Театар, Манчестер, Енглеска, Театар Ал. Давила, Румунија, Театар Ругантино, Хрватска и члан жирија, Анастас Попдимитров, Бугарска.
Фотографија Фотографија
Фотографија

Среда 7. октобар
20.00 Књажевско-српски театар
Отварање Фестивала
Слободан Павићевић, књижевник из Крагујевца
Драган Јаковљевић, селектор Фестивала
Фотографија

Фестивал отвара представа рађена у продукцији Књажевско-српског театра и Колектив Театра
Клуб Нови светски поредак.

Четвртак, 8. октобар
19.30 Галерија Јоаким
Пратећи програм
Изложба фотографија Аугустине Јохан, Букурешт, Румунија
ПОЗОРИШТЕ У РУМУНИЈИ
Фотографија

Недеља, 11 октобар
18.00 Сцена Љуба Тадић
Промоција књига Др Александра Дунђеровића
Theatricality of Robert Lepage (Позоришни Језик Робера Лепажа)
Robert Lepage - Routledge Performance Practitioners (Робер Лепаж - Роутлиџ Позориште Праксе)
Учествују: Маша Стокић, театролог, глумци Колектив Театра (Енглеска) и аутор.

Водитељ сусрета са ствараоцима је Слободан Савић, позоришни критичар и писац из Београда.
Фотографија
Уредник штампаних публикација је Зоран Мишић, новинар из Крагујевца.
Фотографија
У 20.00 часова 15. октобра на затварању Фестивала свечана додела награда.

WELCOME TO THE JOAKIMINTERFEST

October 2009


Dear citizens, dear guests,
from October 7th till October 15th 2009 in Kragujevac
in the Knjaževsko-srpski teatar, it will be held the JoakimInterFest! The Fourth International Small Scene Theatre Festival will gather groups from United States of America, England, Italy, Romania, Croatia, Republic of Macedonia and Serbia. You will have an opportunity to see nine plays, eight of them in competition for the awards and the play of the Shelter scene from City of Kragujevac Dek tagoj de kapetano Postnikov in the honor of the awarded.

Festival Open
Slobodan Pavicevic, writer from City of Kragujevac
Dragan Jakovljevic, Festival selector
The opening ceremony will be on Wensday, October 7th, 2009 at 8:00 p.m. Following the opening, the Knjazevsko-srpski teatar and Theatre Kolectiv will perform the play Cllub The New World Order.

Moderator of the creators meeting is Slobodan Savic, theater critic and writer from Belgrade.
Foto
Director of the printed publications is Zoran Misic, journalist from Kragujevac.
Foto
October 15th, 2009 at 8:00 p.m. The Festival awards.

Фотографија Фотографија
Фотографија Фотографија
Фотографија Фотографија

НЕБОЈША БРАДИЋ У КЊАЖЕВСКО-СРПСКОМ ТЕАТРУ

28. септембар 2009. године


Министар културе у Влади Републике Србије Небојша Брадић је у пратњи домаћина Саше Миланића, председника Скупштине Града Крагујевца посетио Спомен парк Крагујевачки октобар и Књажевско-српски театар.
Том приликом министру Брадићу уручено је писмо о намерама да Књажевско-српски театар добије статус установе од националног значаја, а покренута је и иницијатива о питписивању протокола о сарадњи између Града Крагујевца и ресорног министарства.
У 17.00 часова на Сцени Љуба Тадић Књажевско-српског театра одржана је конференција за медије и том приликом Небојша Брадић је истакао следеће:
Имајући у виду јубилеј позоришта - 175 година од оснивања, значај који има за културни живот Србије, иницијатива је на месту и то ће бити предмет нашег заједничког бављења. То је извор позоришног живота у овом делу Балкана, доказ какво је утемељење наше културе. Традиција мора да буде добро уочена и препозната уз нашу подршку за могућ правац развоја. Министарство културе у претходном периоду препознало је институције и манифестације у Крагујевцу, као важне носиоце мисије децентрализације и кроз подршку тим манифестацијама, настоји да јасно укаже на смисао децентрализације, да има успешне партнере са којима може да развија нове иницијативе. За нас је подручје сарадње јединствено, не постоји разлика између републике, градова и локалне власти.
Министарство културе Републике Србије

Драган Јаковљевић, директор Књажевско-српског театра је позвао министа Брадића да отвори 4 ЈоакимИнтерФест, Међународни позоришни фестивал малих сцена који се одржава у периоду од 7-15. октобра ове године.
У 20.00 часова на Сцени Јоаким Вујић господин Брадић је са домаћинима присуствоаво премијерном извођењу представе Гордана Михића . Сироти мали хрчки.

Фотографија
Фотографија
Фотографија
Небојша Брадић