Quantcast
   
Телефон
034 617 05 00

Факс
034 617 05 04

www.joakimvujic.com

Билетарница
10–12 и 18–20
034 33 20 63
design by TRIANGLON

Google+
YouTube
Flickr
Blogger
Facebook
Follow strujajoe on Twitter Twitter
WordPress
Scoop.it
Netvibes
Wikipedia




 
Актуелности

ЈОАКИМФЕСТ

мај 2008. године


Од 7-15. маја 2008. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се пети

ЈоакимФест!



Селектор ЈоакимФеста 2008. године, госпођа Драгана Бошковић, театролог из Београда, одабрала је седам позоришних представа које ће бити на репертоару Фестивала најбољих позоришних представа Србије по текстовима домаћих аутора.
Пратећи програм: Народно позориште из Мостара, БиХ; Народно позориште из Букурешта, Румунија; Народно позориште из Сарајева, БиХ.

Среда, 7. мај
19.00 часова Галерија Јоаким
Отварарање 4. изложбе позоришних плаката професионалних позоришта Србије.
19.45 часова  Ватромет
20.00 часова  Сцена Јоаким Вујић
Отварање Фестивала
Фестивал отвара представа Народног позоришта из Букурешта, Румунија,
Василе Алекандри Санзиана и Пепелеа, редитељ Дан Тудор.

Среда, 14. мај
18.00 часова Сцена Љуба Тадић
Промоција монографије Биљана Србљановић - породичне и друге приче (добитница Статуете Јоаким Вујић ) аутора Слободана Савића.
Фотографија Фотографија
Епистола Слободану Савићу
Биљана Србљановић - породичне и друге приче
Прес клипинг

Водитељ сусрета са ствараоцима је Слободан Савић, позоришни критичар и писац из Београда.
Фотографија
Уредник штампаних публикација је Зоран Мишић, новинар из Крагујевца. Фотографија

У 20.00 часова 15. маја додела награда и свечано затварање петог ЈоакимФеста.

Фотографија
Фотографија
Фотографија
Фотографија
Фотографија

СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА

27. март 2008. године


Светски дан позоришта, који се обележава 27. марта, установио је 1961. Међународни позоришни институт (ИТИ). На тај дан позоришта у свету организују разне манифестације, уз обавезно читање поруке коју, по позиву ИТИ-ја, увек пише позоришна личност светског угледа.
Читање поруке Робера Лепажа 27. марта у 20 часова на
Сцени Јоаким Вујић пре почетка представе Теза/Thesis.

Међународна порука поводом Светског дана позоришта
27. март 2008.

Постоји више претпоставки о коренима позоришта, а мене највише дотиче она у форми бајке:
Једне ноћи, некада давно, у једном каменолому окупи се око ватре група људи како би се огрејала и причала приче. Један од њих изненада устане и употреби властиту сенку да би илустровао своју причу. И прикаже, помоћу светлости пламена, на зидовима каменолома особе већим но што су у природи. Задивљени, остали препознаше и снажног и слабог, и угњетача и угњетеног, и бога и смртника.
Данас је светлост пројектора заменила ватру иницијалне радости, а сценска машинерија зидове каменолома. Уз дужно поштовање према неким пуританцима, ова бајка нас подсећа да је технологија у самим коренима позоришта и не треба да буде схваћена као претња, већ као елемент сједињења.
Опстанак позоришне уметности зависи од њене способности да се изнова роди уводећи нова средства и нове језике. У супротном, зар би позориште могло да настави да сведочи о великим улогама своје епохе и побољша разумевање међу људима, ако оно само не покаже отвореност? Како би позориште могло да буде поносно што нуди решење проблема нетолеранције, искључивости и расизма, ако би се у пракси опирало сваколиким укрштајима и интеграцијама.
Да би приказао свет у потпуној сложености, уметник мора да уведе нове облике и идеје, да има поверења у интелигенцију гледаоца који је способан да распозна обрис човечанства у непрестаној игри светлости и сенке.
Истина је да човек може и да се опече ако се превише игра ватром, али постоји и могућност да се просветли и засија.
Робер ЛЕПАЖ
У Квебеку, дана 17. фебруара 2008.

Робер Лепаж (Robert Lepage)
аутор Поруке поводом Међународног дана позоришта 2008.
Свестрана позоришна личност, Робер Лепаж с подједнаким умећем бави се позоришном и филмском режијом, сценографијом, драмским писањем, глумом.
Познат и признат у круговима међународне критике, ствара и поставља на сцену оригинална дела која надилазе оквире класичне сценске реализације, примењујући нове технологије. Инспирацију црпи из савремене историје, а његово дело, модерно и необично, пробија све баријере...
Рођен је 1957. године у Квебеку. Веома рано испољава страст за географију, а привучен свим облицима уметности, посебно се интересује за позориште. Са седамнаест година уписује Конзерваторијум драмских уметности у Квебеку. По повратку са стажа у Паризу (1978) учествује у многим пројектима као глумац, аутор и редитељ. Две године касније, прикључује се театру Репере.
Године 1984. режира комад Кружења (Circulations),који се игра по целој Канади и добија награду за најбољу канадску продукцију на Четрнаест дана међународног позоришта у Квебеку (Quinzaine internationale de théatre de Québec). Наредне године режира представу Трилогија о змајевима која му доноси светску популарност. Следе Винци (1986), Полиграф (Polygraphe, 1987)и Тектонске плоче (Les Plaques tectoniques, 1988).Године1988.оснива компанију за професионални менаџмент, Robert Lepage inc.
Од 1989. до 1993. године је уметнички директор Француског позоришта при Националном центру уметности у Отави. Наставља уметнички рад постављајући Игле и опијум (Les Aiguilles et l'opium), Кориолан, Магбет, Олуја и Сан летње ноћи. Овај комад му омогућава да постане први Северноамериканац који режира Шекспира у Краљевском националном позоришту у Лондону.
Година 1994. важна је етапа у његовој каријери, јер оснива компанију за мултидисциплинарно стваралаштво, Пројекат Ex Machina,чији је и уметнички директор. Следе Седам струја реке Ота (Les Sept Branches de la riviere Ota), Сан летње ноћи, Хелсингер. Исте године опробао се и на филму. Пише сценарио и режира филм Исповедаоница (Le Confessionnal),који је 1995. приказан на Четрнаест дана редитеља канског филма (Quinzaine des Réalisateurs du Festival de Cannes).
Опус Робера Лепажа крунисан је бројним признањима. Одликован је Медаљом официра националног реда Квебека. Француска му додељује Орден Легије части 2002. Награду Ханс Кристијан Андерсен добија 2004. за посебан допринос афирмације дела Ханса Кристијана Андерсена у свету. Француско-канадски институт додељује му награду Samuel-de-Champlain за допринос француској култури и награду Станиславски за допринос међународном позоришту за изврсне продукције Трилогија о змајевима, Седам струја реке Ота и Опера Улични свирачи. Године 2007. додељена му је престижна Европска позоришна награда, чији су претходни лауреати Аријана Мнушкин и Боб Вилсон.

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР

март 2008. године


Ансамбл Књажевско-српског театра гостује у Фочи, 21. марта у 19.30 часова, представом Чудо по Јоакиму Радослава Златана Дорића.

Фестивал комедије Мостарска лиска је покренуло Народно позориште у Мостару 1991. године. Иницијатор Фестивала је био режисер Ахмет Обрадовић. Први фестивал одржан је од 11-17. маја 1991. године. Због ратних дешавања у Босни и Херцеговини Фестивал се није одржавао све до 2004. када је обновљен на иницијативу глумца мостарског Народног позоришта Шерифа Аљића, данас директора Народног позоришта из Мостара.
У оквиру Фестивала додјељују се награде Велика лиска и Мала лиска.
Чудо по Јоакиму Радослава Златана Дорића учествује у званичној конкуренцији за награде Шестог интернационалног фестивала Мостарска лиска 2008 који се одржава од 20-29. марта 2008. године у Мостару.
23. март 2008. (недјеља) у 19.30 сати, дворана Народног позоришта Мостар
ЧУДО ПО ЈОАКИМУ, аутор Радослав Златан Дорић, редитељ Славенко Салетовић,
Књажевско-српски театар.

Малу мостарску лиску, награду за глумца вечери, добио је глумац Александар Михаиловић за улогу Оца Лазара у представи ЧУДО ПО ЈОАКИМУ Радослава Златана Дорића у режији Славенка Салетовића.

Прес клипинг

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР

15. фебруар 2008. године


Историјске прилике и потребе учиниле су да се једна касаба претвори у центар из кога се управља устаничком Србијом. Књаз Милош је био носилац тих државотворних мисли и идеја. У Крагујевцу је прорадила тополивница и књажевска канцеларија. Печатане су прве новине у Србији. Јоаким Вујић основао је први театар у Србији. Одјекнуки су звуци Шлезингеровог музичког оркестра. Основан је Лицеј и Војна школа. У Крагујевцу је донет и Сретењски, Давидовићев Устав у који су унете најзначајније европске вредности.
Велика срећа за Србију је била појава једног срчаног владаоца. Књаз Милош је умео и да наступи, али и да одступи. Државнички мудар спознавао је време и поредак ствари, не само у својој земљи и народу, него и у Европи. Спознавао је односе међу великим силама и прилагођавао се њима и тако је сам обликовао своје мисли и заповедао њима у остваривању циљева устанка. Зато је Милош могао да се од силника преобрати у државника смерног и разумног. Као гуја је кривудао кроз камењаре прилика и неприлика. Не пише Слободан Јовановић случајно о Књазу Милошу као прототипу Макијавелијевог Владаоца. Јовановић је код српског Књаза изузетно ценио непосредни доживљај стварности. У истину Књаз је сагледавао јасне процесе односа снага и непомућено одмеравао сопствени положај у склопу Европских прилика и неприлика. Јовановић за Књаза Милоша каже да је био дорастао положају у ком није смео бити исти: морао се час удварати, а час претити, час повити, а час усправити. Државнички мудар, Књаз Милош се служио и лукавством и снагом. У бојевима је био јунак првог реда, у дипломатији је био кадар да дуго подноси тегобе да дуго подноси тегобе и вреба прилику да зада ударац којим остварује свој циљ. Творца Српске државе овим особинама и способностима научио је сам живот, устаничке борбе и жеље за васкрсом Српске државе, али може се са сигурношћу рећи да је српског Књаза избрусила његова Шумадија. Шумадија је стварала Милоша, али је и Милош помогао Шумадији да се сретне и упозна са собом на срећу свеколиког Српства.
Данко Поповић

Програм прославе Дана Театра
14. фебруар
Сцена Љуба Тадић
18.00 часова
- промоција Зборника радова о Јоакиму Вујићу
Фотографија
- промоција двоброја позоришне ревије Јоаким
- додељивање Годишњих награда и захвалница
- извештај о раду у 2007. години
Сцена Јоаким Вујић
20.00 часова
Претпремијера представе Конак у Крагујевцу Данка Поповића у режији Владимира Лазића.
15. фебруар
12.00 часова
Потписивање протокола о сарадњи у свечаном салону зграде Управе Града Крагујевца - Крагујевац Театрополис и Херцег Нови, Град фестивала.
Фотографија
Фотографија
18.00 часова
Сцена Јоаким Вујић
Повратак у завичај промоција првог кола сабраних дела Видосава Стевановића
Фотографија
Галерија Јоаким
19.30 часова
Сцена иза сцена изложба дигиталних слика Миливоја Мише Штуловића.
Фотографија

19.50 часова
Ватромет
Фотографија
20.00 часова
Сцена Јоаким Вујић
Премијера представе Конак у Крагујевцу Данка Поповића у режији Владимира Лазића.
Прослави уприличеној поводом 190 године од проглашења Крагујевца за прву престоницу модерне Србије и 173 године од оснивања Театра у Крагујевцу присуствовали су градоначелник Града Крагујевца господин Верољуб Стевановић i Епископ шумадијски господин Јован.
Фотографија
Фотографија

Додела Годишњих награда
Статуета Јоаким Вујић - Народно позориште из Ниша
Прстен са ликом Јоакима Вујића - Небојша Брадић, редитељ, директор Београдског драмског позоришта
Образложење награда
Фотографија Фотографија

Годишње награде
Мирко Бабић
Александар Милојевић
Јелена Јовановић
Декоратерска служба
Мирјана Вујанић
Зоран Миљковић

Дипломе
Чедомир Штајн
Сања Матејић
Миливоје Штуловић

Захвалнице
Љубиша Обрадовић главни и одговорни уредник ЈП РТК
Миодраг Стојиловић новинар и публициста
Јасмина Миљојковић новинар културне рубруке ИНТВ
Дом ученика Артем
ТП КВИН доо
Књаз Милош а.д., Аранђеловац
ЈКП Паркинг сервис
Застава аутомобили
Прес клипинг

КОНАК У КРАГУЈЕВЦУ

Данко Поповић Конак у Крагујевцу
Режија: Владимир Лазић
















Белешка о писцу
ДАНКО ПОПОВИЋ је рођен 1928. год. у Аранђеловцу. Основну школу и гимназију завршио у родном месту, а дипломирао на Правном факултету у Београду.
Објавио је књиге Свечаности и Кукурек и кост, романе Чарапићи, Кућа Лукића, Господари, Конак у Крагујевцу, Књига о Милутину, Свињски ујед, Удовице. Широку популарност стекао је 1985. год. Књигом о Милутину, која је испричана језиком обичног српског сељака о чијем животу сведочи. Објављивао је и есејистику и публицистику Време лажи, Догађања и привиђења, Неспокојни, Сеобе старе и нове, Божури и трње.
Аутор је више сценарија и драме Чај од липовог дрвета, као и ТВ-драме Карађорђева смрт, радио драма и многих новинских чланака.
Живи и ради у Београду.
Марија Солдатовић

ВЛАДИМИР ЛАЗИЋ, редитељ КОНАКА У КРАГУЈЕВЦУ, дипломирао режију на београдском Факултету драмских уметности у класи професора Димитрија Ђурковића и Славенка Салетовића.
Остварио је око 90 позоришних режија, 3 ТВ серије и око 200 различитих сценских инсценација. Добитник 20 признања за режију.
Представом Клаустрофобична комедија Душана Ковачевића први пут се представио Крагујевцу 1988.
ЖЕЉКО МИЈАНОВИЋ (1960, Врбас), филмски и ТВ сценариста, драмски писац и песник. Широј публици познат је по сценаријима за игране филмове од којих је најгледанији ТРИ КАРТЕ ЗА ХОЛИВУД (Центар Филм, 1993, режија: Божидар Николић), ТВ филму ПОСЛЕДЊИ ДОЧЕК (РТС, 2002, режија: Срдан Голубовић) и позоришним комадима: ЦРНОГОРСКА ВЕЗА (СКЦ, 1994, режија: Слободан Цустић), ПОМОЗИ МИ (Народно Позориште Београд, 1995, режија: Владимир Лазић), ВИТОРИО ЈЕС БИО МАЛИ АЛИ ЈЕ БИО ДОБАР ЧОВЕК (Позориште Славија, 2005, режија: Славенко Салетовић) МАЕСТРО (Позориште Славија, 2007, режија: Славенко Салетовић)... Цлан је Удружења Филмских Уметника Србије. Награђиван је. Живи и ради у Београду.
Спремајући се да узбудљиво и интригантно штиво преточим у драмски текст, сетио сам се оних теоретичара који тврде да је најбоље поћи од синипсиса који се састоји из свега једне реченице из које се, као из неког ДНК узорка, може (ре)конструисати његов целокупни хабитус, његова тема и суштина, његов raison d'etre... Ту реченицу пронашао сам у Поповићевом роману. На једном месту он каже: Милош зна да са Вуком уноси клицу сопственог уништења, али он исто тако зна да без тог уништења за Србију нема будућности.
Тиранин који сумња у властити метод, разапет између личне самовоље и искушења које му намеће историја! Владар који зна да се, прихватајући писменост и књижество, опредељује за своје будуће непријатеље! Човек у коме сазрева уверење да свој народ може извести из мрака само тако што ће укинути себе! Није ли то људска драма достојна позоришних дасака?
Жељко Мијановић, драматург
Фотографија
Фотографија
Фотографија
Фотографија

Међународни фестивал малих сцена ДавилаИнтерФест

Питешти, Румунија - новембар 2007. године


Николај Кољада: Бајка о мртвој царевој кћери
Режија: Бошко Димитријевић




Награде Сањи Матејић и Театру
На Интернационалном фестивалу малих сцена у Питештију крагујевчанима припале две награде.
Крагујевачки Књажевско-српски театар учествовао је у Румунији на 11. интернационалном фестивалу малих сцена, СтудиоИнтерФест 2007, који се од 9-15. новембра одржавао у граду Питештију. У конкуренцији дванаест позоришних кућа из Румуније, Грчке и Србије, крагујевачком позоришту, које је на Малој сцени Театра Ал. Давила наступило са представом Бајка о мртвој царевој кћери по тексту Николаја Кољаде и у режији Бошка Димитријевића, припале су две награде.
Сам Књажевско-српски театар добио је награду за промовисање интеркултуралног дијалога и за изузетан допринос у развоју и учвршћивању културне сарадње између Књажевско-српског театра из Крагујевца и Театра Ал. Давила из Питештија, док је крагујевачка глумица Сања Матејић, упркос језичкој баријери (представа није била титлована) добила награду публике за сјајно нтеркултуралног дијалога и за изузетан допринос у развоју и учвршћивању културне сарадње између Књажевско-српског театра из Крагујевца и Театра Ал. Давила из Питештија, док је крагујевачка глумицатумачење лика Риме у Кољадином комаду.
Иначе, питештански фестивал малих сцена, одржава се од 1983. године (са прекидима) на малој сцени Студио 125 њиховог позоришта. Од прошле године је постао интернационалан, и то баш учешћем крагујевачког Театра.
З. М.

Балкан театар фест , Димитривград
19. новембра Књажевско-српски театар учествовао на Фестивалу у Димитровграду (представа Ј. С. Поповића Лажа и паралажа редитеља Драгана Јаковљевића). Награда за глумца вечери додељена Сањи Матејић за улогу Јелице.
Прес клипинг

23. новембра Књажевско-српски театар учествовао на XIII Фестивалу позоришних представа за децу ФЕСТИЋ (Карло Колоди Пиноки редитеља Душана Бајина). Награда за костим додељена Јелени Јовановић.
Прес клипинг

НА УРАНКУ
премијера најстарије српске опере

30. октобар 2007. године


На Великој сцени Театра, Сцена Јоаким Вујић, 30. октобра оквиру ОКТОX-а изведена је премијера опере Станислава Биничког На уранку по либрету Бранислава Нушића, и као што је очекивано изазвала огромно интересовање крагујевачке публике вечито гладне оваквих дешавања.
На уранку Станислава Биничког, чија је праизведба била давне 1903. године, прва је права опера код нас. Од тада па све до 1941. године често је била на репертоару.
Бинички је у своје време био познати српски композитор, диригент и педагог. Сматран је највећим представником српске класичне школе. Прва музичка знања стекао је код Стевана Мокрањца и Јосифа Маринковића, певајући у хору Обилић. Био је хоровођа многих певачких друштава и диригент Народног позоришта, где је 1920. године и основао Оперу. Његово најпознатије дело је управо опера На уранку у једном чину.
Иначе, режију крагујевачког Уранка потписује Дејан Миладиновић, а солисти су Наташа Јовић, мецосопран, Виолета Панчетовић - Радаковић, сопран, Вук Матић, баритон и Војислав Спасић, тенор. Дејан Миладиновић је један од најактивнијих оперских редитеља у нас. Од пре две године је директор опере Српског народног позоришта у Новом Саду. С друге стране, Наташа Јовић је првакиња опере Народног позоришта. У својој матичној кући остварила је низ улога као што су улоге Азућене у опери Трубадур, Улрике у опери Бал под маскама, Фенане у Набуку. На крају битно је истаћи да је ова опера поклон примадоне Радмиле Бакочевић Крагујевцу.

Плакат Плакат из 1908. године
Фотографија Фотографија
Фотографија Фотографија Фотографија

ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ

октобар 2007. године


Од 7-14. октобра 2007. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се други

ЈоакимИнтерФест!

Други међународни позоришни фестивал малих сцена (2nd International Small Scene Theatre Festival) окупља позоришне ансамбле из: Русије, Румуније, Шпаније, Словачке, Македоније, Републике Српске, Босне и Херцеговине и Србије. На Фестивалу учествују четрнаест позоришних представа, тринаест у конкуренцији за награде и представа Седам (Есхил Седморица против Тебе) Књажевско-српског театра и АКХ Лицеум из Крагујевца у част награђених.

Недеља 7. октобар
18.00 Галерија Јоаким
Отварарање изложбе маски Маска лице чува Сање Поповић и Бојана Заношкара
18.20  Ватромет
18.30  Сцена Јоаким Вујић
Отварање Фестивала
Биљана Србљановић, драмски писац
Саша Миленић, заменик градоначелника Града Крагујевца
Драган Јаковљевић, селектор Фестивала
Статуета Јоаким Вујић свечано уручена драмском писцу, Биљани Србљановић .
Фестивал отвара представа Народног позоришта Републике Српске из Бања Луке
Породичне приче Биљане Србљановић у режији Јовице Павића.

Водитељ сусрета са ствараоцима је Слободан Савић, позоришни критичар и писац из Београда.
Фотографија
Уредник штампаних публикација је Зоран Мишић, новинар из Крагујевца.
Фотографија
У 20.00 часова 14. октобра на затварању Фестивала свечано додељене награде.

WELCOME TO THE KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR

October 2007


Dear citizens, dear guests,
from October 7th till October 14th 2007 in Kragujevac
in the Knjaževsko-srpski teatar, it will be held the JoakimInterFest!

The Second International Small Scene Theatre Festival will gather groups from Russia, Romania, Espana, Slovakia, Macedonia, Bosnia and Herzegovine, Republic of Srpska and Serbia. You will have an opportunity to see thirteen plays, twelve of them in competition for the awards and the play of the Knjazevsko-srpski teatar and AKH Liceum Sedam in the honor of the awarded.
Festival Open
Biljana Srbljanovic, playwrigft
Sasa Milenic, Vice Mayor of the Kragujevac City
Dragan Jakovljevic, Festival selector
Statuettte of Joakim Vujic that was given to playwright Biljana Srbljanovic.
The opening ceremony will be on Saturday, October 7th, 2007 at 6:30 p.m. Following the opening, the National Theatre Republic of Srpska Banja Luka will perform the play Family stories, written by Biljana Srbljanovic and directed by Jovica Pavic.

Moderator of the creators meeting is Slobodan Savic, theater critic and writer from Belgrade.
Director of the printed publications is Zoran Misic, yournalist from Kragujevac.

October 14th, 2007 at 8:00 p.m. Festival awards.

Фотографија
Фотографија
Фотографија