Quantcast
   
Телефон
034 617 05 00

Факс
034 617 05 04

www.joakimvujic.com

Билетарница
10–12 и 18–20
034 33 20 63
design by TRIANGLON

Google+
YouTube
Flickr
Blogger
Facebook
Follow strujajoe on Twitter Twitter
WordPress
Scoop.it
Netvibes
Wikipedia




 
Актуелности

ПРЕДСТАВА СЕОБЕ НА 10. ТЕАТАР ФЕСТУ

јун 2007. године


Од 2-10. јуна 2007. године у Народном позоришту РС Бања Лука одржава се јубиларни 10. Театар Фест 2007. Деветог јуна представиће се Књажевско-српски театар представом Милоша Црњанског Сеобе, редитељ Пјер Валтер Полиц.
Први Театар Фест је уприличен у мају 1998. године, а од тада се - непрекидно, читаву деценију у Бањој Луци на Великој сцени Позоришта измењују бројни уметници и њихове представе, доносећи тако дах свежине и дух радости игре. Ове године Театар Фест 2007 отвара Народно позориште РС Бања Лука премијерним извођењем представе Виљема Шекспира Ромео и Јулија у режији Душана Петровића; Фестивал затвара Књажевско-српски театар представом Милоша Црњанског Сеобе, редитељПјер Валтер Полиц.
Прес Клипинг

ЈОАКИМФЕСТ

мај 2007. године


Од 7-15. маја 2007. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се четврти

ЈоакимФест!


Селектор ЈоакимФеста 2007. године је госпођа Драгана Бошковић, театролог из Београда. Ове године на ЈоакимФесту укупно девет представа, седам у конкуренцији за награде.
Пратећи програм фестивала, Ангело Савелли: Ад ориенте ди Голдони (Источно од Голдонија) цонсуленза дел Проф. Сиро Ферроне, Пупи е Фреседде - Театро ди Рифреди, Фирензе, Италy.
У част победника: Душан Ковачевић: Урнебесна трагедија, редитељ Драган Јаковљевић , Teatrul Al. Davila Pitesti, Romania.
Пригодним говорима Фестивал отварају Саша Миленић, заменик градоначелника Града Крагујевца и Драган Јаковљевић, директор Књажевско-српског театра и директор Дирекције ЈоакимФеста.
Фотографија
7. маја Шериф Аљић, директор Народног позоришта из Мостара, урућиће награде освојене на Интернационалном фестивалу комедије, Мостарска лиска 2007. Велика лиска за најбољу представу у целини - Лажа и паралажа , Мала лиска за глумицу вечери - Сања Матејић (за улогу Јелице).
Фотографија
8. маја у 19.00 часова отварање III изложбе позоришног плаката Србије.
Фотографија
Водитељ разговора је Слободан Савић, уредник у РТС-у.
Фотографија
Гост критичар је Дуња Петровић, драматург из Београда.
Уредник штампаних публикација је Зоран Мишић, новинар из Крагујевца.
Фотографија
Фотографија
15. маја у 20.00 свечана додела награда.

Поштовани пријатељи позоришне уметности, даме и господо, уважени гости, колеге и представници медија, добро вече и добро дошли у Књажевско-српски театар, добро дошли на четврти ЈоакимФест

Ове године многи позоришни фестивали су доживели своју трансформацију, па и наш ЈоакимФест. У жељи за вишим уметничким и естетским нивоом Фестивала, Дирекција ЈоакимФеста је предложила Граду Крагујевцу проширење селекције на најбоље позоришне представе из целе Србије, као и на представе из иностраних земаља изведених на српском језику, јер Крагујевац-Театрополис, град најстаријег српског театра и ви, као наша верна публика заслужујете овакав фестивал највиших домета у српском театру. Драгана Бошковић, селектор овогодишњег Фестивала под слоганом Први пут с оцем у театар, одабрала је седам представе за такмичарску конкуренцију рађених према драмским делима домаћих аутора. Ако је тачно да су позоришни посленици бића протејске природе и да сваком новом представом мењају идентитет и причају нову причу о себи, ми из Дирекције ЈоакимФеста смо уверени да ће нам представе са овог Фестивала који ће се одвијати на сцени Књажевско-српског театра од 7-15. маја поставити много занимљивих питања о нама самима, јер како рече један француски песник објашњавајући суштину поезије, позориште је пре свега ред, али и авантура, стална исповест, али и истраживање и упознавање себе.
Драган Јаковљевић, директор Дирекције ЈоакимФеста
Фотографија
Фотографија

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР

april 2007. godine


Интернационални фестивал комедије - Мостарска лиска 2007
Велика мостарска лиска за најбољу представу у целини
Лажа и паралажа

Мала мостарска лиска за глумицу вечери - Сања Матејић

од 20. до 29. априла 2007. године

Представа нашег Театра, Лажа и паралажа, на Фестивалу комедије у Мостару. Аутор трекста је Јован Стерија Поповић а редитељ Драган Јаковљевић . Извођење представе, званични такмичарски програм Фестивала, 20. април, Народно позориште Мостар.
На позорници Народног позоришта у Мостару одиграће се 10 представа у конкуренцији и једна ван конкуренције. Представе је  изабрао театролог проф. др. сц. Срђан Вукадиновић. Ове године биће додељене награде стручног жирија и жирија публике, и то Мала мостарска лиска за глумца вечери те Велика мостарска лиска која ће се доделити за најбољу представу у целини, најбољу режију, те за најбољег глумца и глумицу. Посебна плакета додели ће се по одлуци жирија. Стручни жири чине: Весна Машић, глумица Камерног театра 55 из Сарајева, Јусуф Никшић, академски сликар из Мостара, и Фердинанд Зовко, оперни певач из Мостара, а директор фестивала је Шериф Аљић.


Телевизија Федерације БИХ 30.04.2007
Додијељене награде најбољим на фестивалу комедије Мостарска лиска

Мостар. Онаса

Додјелом награда, синоћ је у Мостару завршен 5. Међународни фестивал комедије Мостарска лиска. Награда Велика лиска за најбољег глумца и глумицу припала је Зијаху Соколовићу за ауторски пројекат Глумац је глумац је глумац и Татјани Шојић за улогу у  представи Умри мушки и Камерног театра из Сарајева. Најбоља представа је Лажа и паралажа театра Театра Јоаким Вујић из Крагујевца, а за најбољг режисера проглашен је Петар Вечек за представу Женидба у  изведби НП Сарајево. Награду за костимографију добила је Амела Билић, за представе Женидба НП Сарајево и Загрљеници Сарајевског ратног театра, док је за најбољу сценографију награђен САРТР. Публика је као најбољу представу оцијенила Умри мушки Камерног театра Сарајево, а додијељена је и плакета Дневног Аваза за најбољу колективну игру у  представи Женидба НП Сарајево. Синоћ је одиграна и посљедња представа у конкуренцији Сироти мали хрчки у  извођењу Никшићког позориште из Црне Горе, те, након додјеле награда, и представа У посјети код господина Грена, која је била ван фестивалске конкуренције.

ДНЕВНИ ЛИСТ, сриједа 25. травња 2007.
Отворена врата животу
МОСТАР - Јубиларни 5. фестивал комедије Мостарска лиска, који је од ове године међународни.
Прва представа у конкуренцији за награду фестивала Велика Мостарска лиска била је Лажа и паралажа Јована Стерије Поповића у изведби Театра Јоаким Вујић из Крагујевца, Србија, чија је глумица Сања Матејић у улози Јелице проглашена глумицом вечери те је освојила Малу Мостарску лиску... Фестивал је започео представом Лажа и паралажа, која је изазвала смијех у публици. У представи играју Владан Живковић у улози Марка Вујића, Сања Матејић која игра Јелицу, младу, наивну, незграпну, размажену и припросту дјевојку која се пет година школовала у Бечу и која још увијек пати за свим оним што носи живот у велеграду. Припросте преваранте Алекса и Миту играју Никола Милојевић и Милош Крстовић, а дјевојку Марију, коју је Мита преварио на исти начин као и Јелицу и уз чију помоћ се клупко преваре одмотава, игра Катарина Митровић.
Овдје имамо једну причу о ликовима који су професионалне варалице на једној страни, а на другој страни су лаковјерни људи који то прихваћају и који су импресионирани свиме оним што долази извана те жале зашто у нашем језику нема туђица из других језика. Ово је заправо један својеврсни карактер нашег менталитета, односно парадокс нашег менталитета, рекао је селектор фестивала Срђан Вукадиновић истакнувши да је ова прва Стеријина комедија комедија менталитета те се својим стилом уклапа у мото овогодишњег фестивала Комедија менталитета -инверзија жанра.
Сања Матејић, добитница Мале мостарске лиске, казала нам је да је пресретна због награде те сматра како је цијели глумачки ансамбл заслужио награду.
Пише: Андријана Копф

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР

март 2007. године


Румунски фестивал комедије
Festivalul Comediei Romanesti - festCO
од 24. до 31. марта 2007. године

Представа нашег Театра, Карневалски призори, учествује на позоришном фестивалу у Букурешту, Румунија. Аутор трекста је Ion Luca Caragiale а редитељ Matei Varodi. Извођење представе, званични такмичарски програм Фестивала, 25. марта у 19 сати, Teatrul de Comedie.
Награда за сценографију Миливоју Штуловићу! Званични жири Румунског фестивала комедије доделио награду за сценографију, представа Карневалски призори, Premiul pentru scenografie - Миливоје Миша Штуловић pentru decorul spectacolului Festivalul D ale carnevalului de I. L. Caragiale - Knjazevsko-srpski teatar Kragujevac, Serbia.

Мирча Гицулеску, саветник у Удружењу књижевника Румуније, уредник позоришне ревије Драма (Карневалски призори, критика).
Зрео и опробан редитељ. Матеј Вароди, извукао је из свог уметничког ковчежића лепу колекцију комичних трикова, али који су чести и у свакодневном животу. Шешир који Помпон баца у кулисе и који му се враћа у руке као бумеранг је капа Матеја Вародија, више пута заборављена по ресторанима, али која се сваки пут вратила свом власнику преко неког посредника. Изузетна млада глумица (Сања Матејић) игра улогу Мице Шибе са једним посебним апетитом за комедију. Ауторатитивна и надмена, подсећа на Катарину из Кроћене шкорпије, не греши ни у једној појави. Глумци крагујевачке трупе, уз мале изузетке, прави су професионалци. Исто тако добро се доказује и Миодраг Пејковић у улози Помпона, пун строгости и беса, изгледа инспирисан комедијом неме филмске уметности. И овде, као и у свакој добро постављеној комедији, функционише комичност диспропорција, посебно у случају Помпона и Краканела. Задовољавајуће се сналазе и Ана Тодоровић (Дидина Чип) и Милић Јовановић (Кандидат), али изгледа да управо Наје Ђиримеа (Саша Пилиповић), мотор комедије, задржава представу у месту, док Јордаке (Милош Крстовић) са тешкоћом проналази исправан тон. Сценограф, Миливоје Штуловић, саставља централни, функционални модел који се отвара на Најевој берберници и затвара у сценама карневала, са покретним вратима, што омогућава извођење серије комичних трикова.
Regizor matur si experimentat, Matei Varodi a scos din trusa lui artistica o frumoasa colectie de trucuri comice care nu dau gres dar si din viata de fiecare zi. Palaria aruncata de Pampon in culise care se intoarce in mainile lui ca un bumerang este sapca lui Matei Varodi uitata de cateva ori in restaurant dar a revenit de fiecare data la proprietar prin intermediari. O excelenta tanara actrita (Sania Mateici) joaca rolul Mitei Baston cu un apetit deosebit pentru comedie. Autoritara si tafnoasa asemenea Katarinei din Imblanzirea scorpiei nu rateaza nicio intrare. Actorii trupei din Kraguevat, cu putine exceptii, sunt de un cert profesionalism. La fel de aplicat se dovedeste si Miodrag Pejković in rolul lui Pampon, un furios inspirat parca din comedia cinematografica muta. Functioneaza si aici ca in orice comedie bine pusa la punct. comicul disproportiilor, mai ales in cazul lui Pampon si Cracanel. Se descurca satisfacator si Ana Todorović (Didina Mazu) si Milić Jovanović (Catindatul) dar parca tocmai Nae Girimea (Saša Pilipović), motorul comediei, tine spectacolul pe loc, iar Iordache (Miloš Krstović) gaseste tonul just cu dificultate. Scenograful Milivoje Štulović compune un modul central funcţional care se deschide pe Frizeria lui Nae si se inchide pe scenele de carnaval cu usi batante ce permit elaborarea unor serii de trucuri comice.
Mircea Ghitulescu, Teatrul azi, 1-2/2007

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР

март 2007. године


Мирко Бабић, првак драме крагујевачког театра, у ТВ серији
Село гори а баба се чешља


10. марта у 20.00 часова на првом програму РТС-а емитује се прва епизода серије Село гори а баба се чешља аутора Радоша Бајића. Уз Радоша Бајића, Милорада Мандића, Драгана Николића у срији игра Мирко Бабић, првак драме Књажевско-српског театра.
Испало је боље него што сам могао и да помислим, јер је он филму дао димензију која је и била моја глобална ауторска намера. - речи су аутора серије Радоша Бајића.
- Филм би требало да засмеје до суза, али не као лакрдија. У суштини овде је реч о растакању српског села, пропасти породице, борби за очување крсне славе... Мене пре свега интересује ко смо, шта смо и којим путем идемо. Седамдесет одсто српске популације је са села. Ово је сељачка земља која је у трци са глобализацијом и свиме оним што подразумева сабијање једног народа у тор европске демократије, дошла у ситуацију да су јој гробља запуштена, сеоска домаћинства оронула, реке и пашњаци затрпане отпадом... Ја то могу да кажем и као аутор и као сељак. Код мене у Медвеђи, где је филм и сниман, када сам ја био основац школа је имала 800 ђака, данас има 220. Ето, то је за мене: Село гори а баба се чешља.
Радош Бајић
Прес клипинг
Фотографија

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР

фебруар 2007. године


14. фебруара 2007. године на предлог Управног одбора Театра Јоаким Вујић Скупштина Града Крагујевца донела одлуку којом се најстаријем српском театру враћа првобитни назив,
Књажевско-српски театар.

На Сретење 15. фебруара 2007. године, за Дан Театра, премијерно извођење представе Чудо по Јоакиму. Аутор текста је Радослав Златан Дорић, редитељ Славенко Салетовић.

Лица:
Јоаким Вујић - Мирко Бабић
Иштван Балог - Владан Живковић
Јулијана Балог - Катарина Митровић
Тома Фехир - Братислав Славковић
Отац Лазар - Александар Михаиловић
Милован Видаковић - Милић Јовановић
Госпођа Каталин - Нада Јуришић
Екатарина Давидовић - Ана Тодоровић
Јанош - Миодраг Пејковић
Петар Трифић - Ненад Вулевић
Јефтимир Стојадиновић - Чеда Штајн
Стефан Дилбер - Никола Милојевић
Сценограф Весна Радовић Дорић, костимограф Јелена Јовановић, композитор Мирољуб Аранђеловић Расински, лектор за мађарски Андраш Штајн, суфлер Нада Мишковић, инспицијент Рада Јовановић, сценски покрет Петар Рајковић, маска Драгољуб Јеремић, светло Никола Манић, тон Богољуб Николић и Иван Филиповић.
Радослав Златан Дорић рођен 29. фебруара 1940. године у Бачком Градишту у Војводини. Гимназију завршио у Бечеју, а Академију за позориште, филм, радио и телевизију-одсек режије, у класи професора др Хуга Клајна, у Београду 1964. године. Као стални позоришни редитељ живео и радио у Нишу, Мостару, Сарајеву, Београду, Новом Саду... Трајније био везан за Народно позориште у Сомбору, Народно позориште у Београду и Новосадско мађарско позориште. Као драмски писац јавио се комадом "Сарајевски атентат" који је 1967-68. игран у Сарајеву, Нишу, Београду... У издању београдске Просвете објавио Војвођанску драмску трилогију 1997. године, а у издању Интерпринта Нову драмску трилогију 2002. године. Комади су му извођени у Новом Саду, Београду, Нишу, Сомбору, Зајечару, Кикинди, Будимпешти, Новој Горици... Радио је као уметнички директор, редитељ, професор... По театрографским изворима критичара Дејана Пејчића Пољанског, Дорић је данас, српски редитељ са највећим бројем остварених режија.
ФотографијаФотографија
Прес клипинг

ПРОГРАМ ПРОСЛАВЕ ДАНА ТЕАТРА
Мала сцена 18.00, 14. фебруара 2007. године: промоција монографије Војислав Воки Костић, аутора Миодрага Стоиловића; промоција новог двоброја позоришне ревије Јоаким; презентација рада у протеклој години, додела Годишњих награда и Захвалница.
15. фебруара 2007. године у 12.00: потписивање Протокола о сарадњи између Народног позоришта Републике Српске Бања Лука и Књажевско-српског театра. У Свечаном салону зграде Управе Града Крагујевца Протокол ће потписати директор Народног позоришта Републике Српске, Раде Симовић и директор Књажевско-српског театра, Драган Јаковљевић.
Галерија Јоаким 19.30: отварање изложбе Јоакимови потомци, дигитални портрети Миодрага Поповића.
Велика сцена 20.00: премијера представе Радослава Златана Дорића Чудо по Јоакиму у режији Славенка Салетовића; додела Глумачких награда, Прстена са ликом Јоакима Вујића и Статуете Јоаким Вујић.

ФотографијаФотографија

Добитници награда 2007. године

Статуета Јоаким Вујић - Биљани Србљановић, за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији. Саопштење жирија
Прстен са ликом Јоакима Вујића - Владану Живковићу, за изузетна глумачка остварења у 2006. години која на најбољи начин афирмишу уметнички рад Театра Јоаким Вујић.
Диплома - Марини Перић Стојановић, за изузетно професионални однос према раду и допринос у реализацији међународне сарадње у 2006. години.
Годишње награде: Никола Манић - техничар светла, Јелена Јовановић - костимограф, Никола Милојевић - члан драме и реквизитерска служба Театра.
Захвалнице: Арсеније Лукић - дописник Блица, РТК - редакција за културу, Светлост - редакција за културу, Бифе театар, Енергетика, Призма, Нова Сицилијана Крагујевац, ЈКП Водовод и канализација, Комерцијална банка ад Београд, Бооx цомпутерс, Славољуб Галић, Слободан Савић - уредник културне рубрике РТС-а, Драгана Бошковић - театролог из Београда.
Фотографија

НЕБЕСНИ ХЛЕБ

6. фебруар 2007. године


Игроказ о Христовом рођењу

На Бадњи дан, 6. јануара на Великој сцени Театра Јоаким Вујић изведен је Божићни вертеп Небесни хлеб, који је по тексту познатог крагујевачког песника и прозног писца Братислава Милановића, режирао Драган Јаковљевић.

Текст: Братислав Милановић
Редитељ: Драган Јаковљевић

Сценографија: Миливоје Штуловић
Костимографија: Јелена Јовановић
Играју:
Миодраг Пејковић, Сања Матејић, Мирко Бабић, Владан Живковић, Милош Крстовић, Ненад Вулевић, Никола Милојевић, Иван Видосављевић, Драган Стокић, Чедомир Штајн, Братислав Славковић.

Фотографија Фотографија
Фотографија Фотографија

ПОЕТСКО МУЗИЧКА СЦЕНА МИЈА АЛЕКСИЋ

5. фебруар 2007. године


АПЕЛ ЗА ПОМОЋ

5. фебруара 2007. у 21.00 Театар Јоаким Вујић отвара Поетско музичку сцену Мија Алексић (за сада) у фоајеу Театра. У програму учествују наши глумци и АКХ Лицеум.
Улазница је 300 динара.
Сав приход овог програма намењен је малом Лазару Маринковићу из Крагујевца, од непуних три месеца, који болује од Ретинопатије недоношчади у народу познатој као инкубаторско слепило. Мали Лаза има пети степен ове болести и тренутно може да разликује само светло од таме. Једина и последња шанса је операција у Бостону у установиSchepens Retina Associates Foundationкоју изводи Др Tatsuo Hirose и која кошта 60.000 америчких долара. Породица Маринковић није у могућности да обезбеди горе наведена средства па Вас молимо да новчаним прилогом подржите реализацију ове хуманитарне акције.

Ж иро рачуни за уплату:
Динарска помоћ за физичка лица: 53-102-882/8
Динарска помоћ за правна лица: 160-253-93 са позивом на број 53-102-882/8
Девизни рачун за физичка лица: 53-302-12653/8
ПРО ЦРЕДИТ БАНКА А. Д.  Текући рачун број 220-5330000067790-59

Контакт телефон Театра:
Фиксни тел. 034 335 823

ТВ ФЕЉТОН ЈОАКИМ У ПИТЕШТИЈУ

1. фебруар 2007. године


СИМФОНИЈА ЛАЛА И ПОЗОРИШТЕ
РТС2, четвртак 17.00 часова

На Фестивалу малих сцена у румунском граду Питештију ансамбл Театра Јоаким Вујић из Крагујевца недавно је освојио специјалну награду жирија за представу Код лепог изгледа, Еден фон Хорвата, редитељ Драган Јаковљевић. Најстарије српско позориште је прво инострано позориште које је учествовало на Фестивалу, чиме је ова манифестација од националне прерасла у интернационалну позоришну смотру, а с обзиром на намеру организатора да после десет година Фестивалу дају међународни карактер. У емисији ће бити речи о наступу и успеху нашег позоришта, али и о намери организатора да Фестивал прошире и унапреде и тако остваре сарадњу и умрежавање позоришта из региона. Поред разговора о селекцији у емисији ће бити речи и о самом граду, који се налази на крајњем југу Румуније, искушењима транзиције и уласка у Европску Унију. Удаљен стотинак километара од Букурешта, Питешти је по величини негде између Ниша и Крагујевца, град има традицију дугу више од 600 година, у Средњем веку је био летња резиденција румунских владара, а данас је препознатљив по фабрици аутомобила Дачија-Рено, петрохемијској индустији и Међународном фестивалу цвећа, односно Симфонији Лала.

Редакција за културу и уметност, аутор и уредник Слободан Савић

ТРИ ПРЕМИЈЕРЕ У ТЕАТРУ ЈОАКИМ ВУЈИЋ

децембар 2006. године


Дневник једног лудака, аутор Н. В. Гогољ
Монодрама, глуми Иван Видосављевић
Консултације: Предраг Ејдус, Мирко Бабић и Драган Јаковљевић.
Премијера 2. децембра 2006. године, Мала сцена Театра Јоаким Вујић у 20.30 часова.
Књижевно вече посвећено стваралаштву и делу Јон Луке Карађалеа (Ion Luca Caragiale) је 22. децембра 2006. године у 18.00 часова на Малој сцени Театра Јоаким Вујић.
Учесници:
Др Себастијан Тудор, Генерални директор Театра Ал. Давила из Питештија.
Мирча Гицулеску, Саветник у Удружењу књижевника Румуније, уредник позоришне ревије Драма.
Кристијана Јонела Гаврила, Стручњак при Министарству културе Румуније, позоришни критичар.
Маријан Фулга, Потпредседник регије Арђеш у Румунији.
Матеи Вароди, редитељ из Букурешта.
Слободан Павићевић, члан Градског већа за културу Града Крагујевца, књижевник.
Др Рашко Јовановић, театролог из Београда.
Бојана Срећковић, преводилац са румунског језика.

Карневалски призори аутор Јон ЛукаКарађале, редитељ Матеи Вароди
Премијера 23. децембра 2006. године, Велика сцена Театра Јоаким Вујић у 20.00 часова.

Писати скалпелом аутор Петар Михајловић, редитељка Ивана Кораксић
Премијера 27. децембра 2006. године, Велика сцена Театра Јоаким Вујић у 20.00 часова.

ГОСТОВАЊЕ ТЕАТРА ЈОАКИМ ВУЈИЋ У ПИТЕШТИЈУ

новембар 2006. године


Од 17. до 20. новембра ансамбл Театара Јоаким Вујић гостује у Румунији, Питешти, где учествује на Међународном фестивалу малих сцена, Teatrul Al. Davila.

Фестивал малих сцена у Питештију се одржава већ десет година и ове године је добио међународни карактер. 19. новембра у 19.30 ансамбл Театра Јоаким Вујић је у званичној конкуренцији за наградеФестивала извео представу Код лепог изгледа (аутор Еден фон Хорват, режија Драган Јаковљевић).
Препуна сала Театра Ал. Давила, презадовољна публика, од стране жирија додељена Специјална награда!
Жири у саставу: Мирча Гицулеску, председник жирија, секретар Удружења књижевника Румуније из Букурешта; Мирча Албулеску, глумац Народног позоришта Букурешт, професор на катедри за глуму на Националном универзитету драмских уметности; Маријус Зарафеску, позоришни критичар из Букурешта, начелник Позоришне управе у министарству културе Румуније.

Драгану Јаковљевићу, директору Театра Јоаким Вујић додељена је специјална Диплома за изузетан допринос развоју и учвршћивању културне сарадње позоришта из Питештија и Крагујевца.

ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ

7. октобар 2006. године


Од 7-14. октобра 2006. године у Крагујевцу,
Театру Јоаким Вујић,
одржава се први

ЈоакимИнтерФест!

Први међународни позоришни фестивал малих сцена (The First International Small Scene Theatre Festival) окупио је позоришне ансамбле из Србије, Румуније, Енглеске, Црне Горе, Словеније и Хрватске. На првом ЈоакимИнтерФесту тринаест позоришних представа, дванаест у конкуренцији за награде и представа Народног позоришта из Ужица Пилад у част награђених.
Отварање Фестивала је у суботу 7. октобра у 20.00 а потом ансамбл Театра Јоаким Вујић изводи представу Фурио Бордона Последње мене, редитељ Массимо Лукони.
Четвртог дана ЈоакимИнтерФеста, крагујевачка публика је била у прилици да тачно у поноћ, погледа мултимедијални перформанс Суђење Харолду Пинтеру.

Водитељ сусрета са ствараоцима је Слободан Савић, позоришни критичар и писац из Београда.
Фотографија
Уредник штампаних публикација је Зоран Мишић, новинар из Крагујевца.
Фотографија
14. октобра на затварању Фестивала свечано додељене награде.


WELCOME TO THE OLDEST THEATER IN SERBIA

October 2006


Dear citizens, dear guests,
from October 7th till October 14th 2006 in Kragujevac
in the Theater Joakim Vujic, it will be held the JoakimInterFest!

The First International Small Scene Theatre Festival will gather groups from Serbia, Romania, Great Britain, Montenegro, Slovenia and Croatia. You will have an opportunity to see thirteen plays, twelve of them in competition for the awards and the play of the National Theate from Uzice Pilad in the honor of the awarded.
The opening ceremony will be on Saturday, October 7th, 2006 at 8:00 p.m. Following the opening, the Theater Joakim Vujic will perform the play Le ultime lune, written by Furio Bordon and directed by Massimo Luconi.

Moderator of the creators meeting is Slobodan Savic, theater critic and writer from Belgrade.
Director of the printed publications is Zoran Misic, yournalist from Kragujevac.

October 14th, 2006 at 8:00 p.m. Festival awards.

Фотографија
Фотографија
Суђење Пинтеру Фотографија