Quantcast
   
Телефон
034 617 05 00

Факс
034 617 05 04

www.joakimvujic.com

Билетарница
10–12 и 18–20
034 33 20 63
design by TRIANGLON

Google+
YouTube
Flickr
Blogger
Facebook
Follow strujajoe on Twitter Twitter
WordPress
Scoop.it
Netvibes
Wikipedia




 
Архива

ПРЕДСТАВА ОПЕТ ПЛАЧЕ, АЛ' САД ОД СРЕЋЕ ПОБЕДИЛА НА ФЕСТИВАЛУ У БУГАРСКОЈ

Крагујевац, 22. мај 2017. године


Представа Књажевско-српског театра Опет плаче, ал' сад од среће Новице Савића у режији Драгана Јаковљевића на управо завршеном 28. Фестивалу малих позоришних форми и 7. НЕТА фестивалу у бугарском граду Враца одлуком стручног жирија проглашена је за најбољу представу фестивала, а Исидора Рајковић за најбољу глумицу.

У представи Опет плаче, ал' сад од среће која је премијерно изведена на сцени Књажевско-српског театра 21. јуна 2016. године играју Исидора Рајковић, Иван Видосављевић, Здравко Малетић, Сања Матејић, Драган Стокић и Драгослав Танасковић. Сценографију потписује Миливоје Штуловић, костиме Јелена Јањатовић, а музику Драгослав Танасковић.

ОПЕТ ПЛАЧЕ, АЛ' САД ОД СРЕЋЕ УЧЕСТВУЈЕ НА ФЕСТИВАЛУ У БУГАРСКОМ ГРАДУ ВРАЦА

Крагујевац, 17. мај 2017. године


Ансамбл представе Опет плаче, ал' сад од среће учествује у такмичарском програму 28. Фестивала малих позоришних форми и 7. НЕТА фестивала у Бугарском граду Враца. Фетивал се одржава у периоду од 16-20. маја.

Представу „Опет плаче, ал' сад од среће“ по тексту Новице Савић режирао је Драган Јаковљевић, а глумачки ансамбл чине: Исидора Рајковић, Иван Видосављевић, Сања Матејић, Здравко Малетић, Драган Стокић и Драгослав Танасковић који је и аутор музике. Сценографију потписује Миливоје Штуловић, а костиме Јелена Јањатовић.

КИР ЈАЊА НА ФЕСТИВАЛУ ЈОАКИМ ВУЈИЋ У ПИРОТУ

53. Фестива професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић

Крагујевац, 17. мај 2017. године


Књажевско-српски театар са представом Кир Јања Ј. С. Поповића у режији Драгане Варагић гостује 16. маја на сцени Народног позоришта Пирот у званичној конкуренцији 53. Фестивала професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић.

Главне улоге у представи Кир Јања играју Миодраг Пејковић, Исидора Рајковић и Милица Мајсторовић. Сценографију потписује Лана Шкундрић, костиме Јелена Јањатовић, музику Драгослав Танасковић, а сценски покрет Бојана Робинсон.

Кир Јања је једна од најзначајнијих представа новије продукције овог позоришта која је премијерно изведена 14. децембра 2016.

ХУМАНИТАРНА ПРЕДСТАВА У ТЕАТРУ

19. мај 20 часова, представа УЈКА ВАЊА

Крагујевац, 8. мај 2017. године


Глумци Књажевско-српског театра укључују се у хуманитарну акцију за помоћ девојчици Теодори Врањешевић. На Великој сцени нашег Театра 19. маја биће изведена представа УЈКА ВАЊА А. П. Чехова у режији Јована Грујића. Целокупан приход од продатих улазница намењен је за помоћ малој Теодори.

РУЖА, УВЕЛА НА ЗАТВАРАЊУ ЈОАКИМОВИХ ДАНА

Јоакимови дани

Крагујевац, 8. мај 2017. године


Вечерас се представом Ружа, увела у извођењу ансамбла Позоришта Бора Станковић из Врања затвара Ревија позоришних представа у част домаћег писца „Јоакимови дани“. Ову представу која је уврштена у такмичарски програм овогодишњег Стеријиног позорја, по тексту Боре Станковића и у драматизацији Јелене Мијовић, режирао је Милан Нешковић.

У протеклих шест година, а у оквиру Ревије Јоакимови дани на сцени Књажевско-српског театра изведено је више од тридесет представа по делима домаћих писаца различитих генерација од Нушића и Стерије до савремених младих драмских писаца.

Фотографија Фотографија

ЈОАКИМОВИ ДАНИ 2017.

Јоакимови дани се одржавају од 03-08. маја

Крагујевац, 28. април 2017. године


Традиционална манифестација ЈОАКИМОВИ ДАНИ која представља ревију позоришта из Србије у избору Књажевско-српског театра и овај пут је посвећена домаћем писцу. Ова позоришна смотра је део ђурђевданских свечаности и одржава се од 03-08. маја у нашем Театру. Позоришна публика у Крагујевцу имаће прилику да погледа представе које су рађене по делима наших најзначајнијих драмских писаца ( Нушић, Стерија, Станковић…) а које изводе ансамбли позоришта из  Ужица, Врања, Сремске Митровице, Крагујевца и  Београда.

И овај пут у жижи је домаћи драмски писац као основа нашег драмског живота, кога публика најрадије препознаје и воли. Позориште као огледало духовности и стварности и овај пут дочараће вам све оно што нас окружује, боли и радује, све чему се смејемо и што нас узбуђује, а тиче се само нас и наше стварности. 

Пред вама су НАРОДНИ ПОСЛАНИК, ЈАВНА ЛИЧНОСТ, ПОМАХНИТАЛИ, КИР ЈАЊА, а Ревију Јоакимови дани затвориће  Позориште Бора Станковић из Врања са представом РУЖА, УВЕЛА коју је по тексту Боре Станковића и у драматизацији Јелене Мијовић режирао Милан Нешковић. Ова представа је уврштена у званичну селекцију овогодишњег Стеријиног позорја. Јоакимови дани славе позориште и домаћег писца и представљају прилику да наша позоришна публика види представе из продукције других српских позоришта, а које су рађене по текстовима домаћих аутора.

Плакат

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР УЧЕСТВУЈЕ НА ФЕСТИВАЛИМА У ЗЕМЉИ И ИНОСТРАНСТВУ

Крагујевац, 25. април 2017. године


Представа Књажевско-српског театра „Кир Јања , по тексту Јована Стерије Поповића у режији Драгане Варагић, а  према одлуци Селектора 53. Фестивала Јоаким Вујић Саше Милосављевића одабрана је у такмичарски програм овог фестивала.  Домаћин овогодишњег Фестивла је Пирот, а на сцени пиротског позоришта 16. маја представу „Кир Јања“ извешће ансамбл нашег театра.
Дан касније Књажевско-српски театар са представом „Опет плаче, ал сад од среће“ Новице Савића у режији Драгана Јаковљевића наставља своју фестивалску турнеју. Ову представу ће ансамбл Књажевско-српског театра извести у такмичарском програму 28. Фестивала малих позоришних форми и 7. НЕТА фестивалу у Бугарском граду Враца.

КРАГУЈЕВАЧКИ ТЕАТАР ГОСТУЈЕ У ЗЕНИЦИ

Кир Јања 3. априла на Зеничком пролећу

Крагујевац, 28. март 2017. године


Књажевско-српски театар са представом Кир Јања Ј. С. Поповића у режији Драгане Варагић гостује 3. априла на сцени Босанског народног позоришта у Зеници у оквиру традиционалне манифестације ЗЕНИЧКО ПРОЛЕЋЕ која се ове године одржава по двадесетдруги пут.

Главне улоге у представи Кир Јања играју Миодраг Пејковић, Исидора Рајковић и Милица Мајсторовић. Сценографију потписује Лана Шкундрић, костиме Јелена Јањатовић, музику Драгослав Танасковић, а сценски покрет Бојана Робинсон.

Кир Јања је једна од најзначајнијих представа новије продукције овог позоришта која је премијерно изведена 14. децембра 2016. године.

ИНТЕРВЈУ ДИРЕКТОРА КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА У ДНЕВНОМ ЛИСТУ БЛИЦ

Интервју објављен 22. марта у дневном листу Блиц

Крагујевац, 27. март 2017. године


Најважније је што су се гледаоци вратили у крагујевачки театар. Посебно ме радује што смо привукли и задржали омладинску и студентску публику – каже Војо Лучић.
Представа "Кир Јања" у режији Драгане Варагић Књажевско српског театра Крагујевац једна је од неколико које су за нијансу остале испод црте у овогодишњој селекцији Стеријиног позорја. Да је којим случајем уврштена било би то први пут после више од 45 година, каже Војо Лучић, челник поменутог позоришта.

Слови за успешног управника јер резултати то потврђују, на крају је првог мандата, а за нови број "Лудуса" је рекао: "Пишите о позоришту, а не о мени", и на инсистирање да буде саговорник, срдачно се осмехнуо рекавши: "Добро, али кратко... колико да побројимо" .

Четири године управниковања су прошле...?

- Четири године управничког рада у најстаријем позоришту у Србији су прошле брзо, а обележене су многим различитим активностима.

Језиком бројки?

- Четири пута је организован Међународни позоришни фестивал "ЈоакимИнтерфест", на коме је учествовало више од 40 ансамбала из 10 земаља, такође четири пута одржана је Ревија позоришних представа у част домаћег писца "Јоакимови дани", где је наступило више од 20 ансамбала из Србије и региона. Организовали смо и на десетине пратећих програма, промоција, изложби, радионица, перформанса, панела и сл.
Драгана Варагић је режирала представу "Кир Јања" у Крагујевцу
Фото: Књажевско-српски театар "Јоаким Вујић" / Промо Драгана Варагић је режирала представу "Кир Јања" у Крагујевцу

Колико је било премијера?

- У поменутом периоду имали смо 16 премијера, у време када се издавајања за културу смањују а позоришна продукција једва опстаје. Више од половине нових представа су велике, у њима је и по двадесет глумаца на сцени, али и у продукцијском смислу су захтевне, на пример "Зелени зраци" (Г. Марковић/ М. Краљ), "Убити птицу ругалицу" (Х. Ли/ Н. Брадић), "Сан летње ноћи" (В. Шекспир/Пјер Валтер Полиц) и друге. Учествовали смо на више од 70 фестивала, а само у 2016. крагујевачки театар се представио на 17 позоришних смотри у земљи и иностранству. Након 23 године одсуствовања крагујевачки театар се опет нашао у званичној конкуренцији Дана комедије у Јагодини, и то три године заредом, са представама "Моје бивше, моји бивши" (Ди. Си. Џексон/С. Килибарда), "До голе коже" (Пјер Валтер Полиц) и "Јелисаветини љубавни јади због молера" (М. Јелић/М. Мисирача). Поред фестивала организовали смо више од 60 гостовања у земљи и ван граница исте (у Мађарској, Румунији, у земљама региона итд.) и први пут у својој историји гостовали у Русији. Освојили смо више од 30 награда, међу којима су махом била глумачка признања, што на моју велику радост говори о квалитету крагујевачког ансамбла. Наше представе су побеђивале и на различитим фестивалима у земљи и региону.

Шта је најважније?

- И професионално и мени најважније је што су се гледаоци вратили у крагујевачки театар. Посебно ме радује, а то сматрам и једним од својих најзначајнијих резултата, што смо привукли и задржали омладинску и студентску публику. Крагујевац је универзитетски центар у ком живи и студира 10.000 високошколаца, па смо се потрудили да популаризујемо позоришну уметност код ове популације.
Сцена из представе "Кир Јања"
Фото: Књажевско-српски театар "Јоаким Вујић" / Промо Сцена из представе "Кир Јања"

Каква су искуства у том смислу?

- Уверио сам се да традиционална маркетиншка пракса, попут плаката, флајера, радио-реклама, не функционише баш најбоље. Зато смо пронашли другачији начин да приђемо академцима. Повезали смо се са студентским организацијама и удружењима која чине млади људи, канцеларијом за младе, редовно смо организовали промотивне састанке с њиховим представницима и то је заиста дало ефекта. Млади су, слободно можемо рећи, данас најбројнији гледаоци наших представа. И то охрабрује. Уверен сам да Књажевско-српски театар након четири године руковођења остављам у много бољем стању него што сам га затекао. У сваком случају, остављам га с многобројним представама на репертоару, уиграним и изузетним глумачким ансамблом и са имиџом позоришта у репертоарском узлету. Верујем да је крагујевачко позориште на добром путу да поврати сјај златних седамдесетих када је било међу водећим театрима у бившој Југославији.

На које представе сте најпоноснији?

- Представе на које сам као управник посебно поносан су Кир Јања (Ј. С. Поповић/Д. Варагић), већ поменути "Сан летње ноћи", "Убити птицу ругалицу" и "Зелени зраци", затим "Врапчић" (Н. Илић/М. Јагодић), "Башта сљезове боје" (Б. Ћопић/М. Мисирача) и Хладњача за сладолед (Р.Васић/П. Беблер). Поносан сам и на наша издања објављена у протекле две године, монографију о Милени Дравић и претходно о Властимиру Ђузи Стојиљковићу, а у оквиру едиције "Јоакимови потомоци" посвећене добитницима Статуете "Јоаким Вујић".

Објављено у дневном листу Блиц 22. марта 2017.

ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ЛУДАКА ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА

Поклон представа за студенте Филолошко-уметничког факултета

Крагујевац, 27. март 2017. године


Поводом Светског дана позоришта, а у знак наставка успешне сарадње са Филолошко-уметничким факултетом у Крагујевцу, за студенте овог факултета биће изведена монодрама Дневник једног лудака у режији Душана Станикића и извођењу Ивана Видосављевића. Пре почетка представе биће прочитана порука француске глумице Изабел Ипер, ауторке овогодишње поруке за Светски дан позоришта.
Светски дан позоришта се на иницијативу Међународног позоришног института (ИТИ) од 1961. године обележава широм света. На тај дан позоришни посленици организују разне позоришне манифестације на којима се традициопнално чита међународна порука коју, на позив Међународног позоришног института, увек пише позоришна личност светског угледа. Прву поруку за Светски дан позоришта написао је Жан Кокто 1962.

ПОРУКА ИЗАБЕЛ ИПЕР ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА 2017.

Ево, дакле, већ 55 година да се сваке године у пролеће одржава Светски дан позоришта. Један дан, односно 24 часа који почињу тамо негде у позоришту НО и Бунраку, затим пролазе кроз Пекиншку оперу и Катхакали, задржавају се између Грчке и Скандинавије, од Есхила до Ибзена, од Софокла до Стриндберга, између Енглеске и Италије, од Саре Кејн до Пирандела, и Француске, између осталих, у којој се налазимо и у којој је Париз ипак светски град који прима највише страних ансамбала. Потом нас наших 24 часа воде од Француске у Русију, од Расина и Молијера до Чехова, онда прелазе Атлантик да би завршили у неком калифорнијском кампусу где млади људи можда поново измишљају позориште. Јер позориште се увек поново рађа из свог пепела. Оно је само конвенција коју неуморно треба рушити. Тако оно остаје живо. Позориште има бујан живот који изазива простор и време, најсавременији комади хране се прошлим вековима, најкласичнији репертоари постају модерни сваки пут кад се поново поставе.
Светски дан позоришта свакако није дан у обичном смислу наших свакодневних живота. Он поново оживљава један огроман простор-време, а да би се говорило о простор-времену, хтела бих да призовем једног француског драматурга, толико генијалног колико дискретног, Жана Тардјеа. Што се тиче простора, он пита “који је најдужи пут од једне тачке до друге…” Што се тиче времена, он сугерише “да се у десетинкама измери време које је потребно да се изговори реч ’вечност’“. За простор-време он каже и ово: „Одредите у свом духу, пре него што заспите, било које две тачке у простору и израчунајте време које је потребно, у сну, да одете од једне до друге.“ Задржаћу реч „у сну“. Рекло би се да су се Жан Тардје и Боб Вилсон срели. Наш Светски дан позоришта можемо такође да резимирамо сећајући се Семјуела Бекета чија Вини у свом жустром стилу каже: „Ох, какав би ово леп дан био.“ Размишљајући о поруци коју имам част да изговорим, сетила сам се свих тих снова из свих тих сцена. Стога, ја не долазим сама у ову салу УНЕСЦО, сви ликови које сам глумила на сцени прате ме, улоге за које се чини да их напуштамо кад се заврши представа али које воде у вама неки подземни живот, спремне да помогну или униште улоге које долазе за њима: Федра, Араминта, Орландо, Хеда Габлер, Медеја, Мертеј, Бланш Дибоа… Прате ме и сви ликови које сам волела и којима сам аплаудирала као гледатељка. И ту припадам целом свету. Ја сам Гркиња, Африканка, Сиријка, Венецијанка, Рускиња, Бразилка, Персијка, Румунка, Јапанка, Марсељка, Њујорчанка, Филипинка, Аргентинка, Норвежанка, Кореанка, Немица, Аустријанка, Енглескиња, заиста цео свет. Права мондијализација је у томе.
Године 1964. поводом овог Дана позоришта, Лоренс Оливије најавио је да је, после више од једног века борбе, у Енглеској коначно створено национално позориште за које је он желео да буде и међународно позориште, бар по свом репертоару. Врло добро је знао да Шекспир припада свима на свету.
Било ми је драго кад сам сазнала да је прва порука за Светски дан позоришта 1962. године била поверена Жану Коктоу, с пуним правом, будући да је он, зар не, аутор једног „путовања око света за 80 дана“. Ја сам свет обишла другачије, учинила сам то кроз 80 представа или 80 филмова. Кажем и филмова, јер не правим никакву разлику између играња у позоришту и играња на филму, што изненади сваки пут кад то кажем, али тачно је, тако је. Никаква разлика.
Говорећи овде, ја нисам ја, ја нисам глумица, ја сам само једна од бројних личности захваљујући којима позориште наставља да постоји. То је помало наша дужност. И наша потреба. Како да кажем: Не постоји позориште због нас, пре ће бити да ми постојимо захваљујући њему. Позориште је врло снажно, отпорно, оно преживљава све, ратове, цензуре, мањак новца. Довољно је рећи „декор је празна сцена неке неодређене епохе“ и пустити глумца да уђе. Или глумицу. Шта ће он учинити? Шта ће она рећи? Хоће ли они разговарати? Публика чека, сазнаће, публика без које нема позоришта, немојмо то никада заборавити. Једна особа у публици је публика. Али ипак не превише празних седишта! Осим код Јонеска… На крају Старица каже: „Да, да, умримо у пуној слави… Умримо да бисмо ушли у легенду… Бар ћемо имати улицу која ће носити наше име...“
Светски дан позоришта постоји 55 година. За 55 година ја сам осма жена коју су замолили да изговори поруку, коначно, не знам да ли је реч „порука“ одговарајућа. Моји претходници (мушки род се намеће!) говоре о позоришту маште, слободе, порекла, говорили су о мултикултурном, лепоти, питањима без одговора… Године 2013, дакле само пре четири године, Дарио Фо каже: „Једино решење за кризу јесте нада да ће се против нас, а пре свега против младих који желе да пригрле уметност позоришта, организовати велика хајка: и да ће један нови нараштај глумаца, из овако наметнутих околности, извући незамисливу добробит за једно ново позориште.“ Незамислива добробит је лепа формулација достојна да се нађе у неком политичком програму, не? …будући да сам у Паризу, и то пред скорашње председничке изборе, предлажем онима који изгледа желе да нама владају да пазе на незамисливе добробити које доноси позориште. Само без хајке!
Позориште је за мене други, оно је дијалог, одсуство мржње. Пријатељство међу народима, не знам тачно шта то значи али верујем у заједницу, у пријатељство гледалаца и глумаца, у заједништво свих оних које позориште окупља, оних који га пишу, оних који га преводе, оних који га осветљавају, облаче, декоришу, оних који га тумаче, оних који се њиме баве, оних који у њега иду. Позориште нас штити, пружа нам заклон… Верујем да нас воли… онолико колико ми волимо њега… Сећам се једног редитеља старог кова који је пре подизања завесе, иза кулиса, свако вече говорио чврстим гласом: „Места за позориште!“ Биће то реч за крај. Хвала.

Са француског језика превела Кристина Копрившек

ПРВО ПОЗОРИШТЕ У СРБИЈИ НА СРЕТЕЊЕ ОБЕЛЕЖИЛО ГОДИШЊИЦУ

Дан Књажевско-српског театра

Крагујевац, 15. фебруар 2017. године


Књажевско-српски театар је своју годишњицу вечерас облежио премијером представе "Ујка Вања" Антона Павловича Чехова у режији Јована Грујића.
Најстарије српско позориште је доделило Статуету Јоаким Вујић глумици Ренати Улмански. Статуета се већ 32 године додељује за Дан театра – Сретење и свечано уручује лауреату за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији.
Прстен са ликом Јоакима Вујића, додељује за изузетан допринос развоју Књажевско-српског театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству, припао је глумици Марини Стојановић.
Годишње награде су додељене Миодрагу Пејковићу, за улогу Кир Јање, Ани Тодоровић, за улогу Хермије у представи Сан летње ноћи и инспицијенту Ради Јовановић.
Одлуком директора Књажевско-српског театра додељене су захвалнице Саши Пилиповићу за допринос међународној сардњи, Миливоју Штуловићу за допринос развоју театра, као и похвалнице за постигнуте резултате у 2016. години глумцима Чедомиру Штајну и Ивану Видосављевићу и гардероберки Мирјани Тодоровић.



МИРКО БАБИЋ, ЛАУРЕАТ СРЕБРНЕ МЕДАЉЕ ЗА ЗАСЛУГЕ

Крагујевац, 15. фебруар 2017. године


Поводом Дана државности Председник Србије Томислав Николић одликовао је првака драме Књажевско-српског театра Мирка Бабића Сребрном медаљом за заслуге.
Ово признање Мирку Бабићу додељено је за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима. Свечана церемонија уручења сретењских одликовања истакнутим појединцима и институцијама одржана је 15. фебруара 2017. године у згради Предсеништва у Београду.

Фотографија Фотографија Фотографија
Фотографија

СТАТУЕТА ЈОАКИМ ВУЈИЋ РЕНАТИ УЛМАНСКИ, ПРСТЕН СА ЛИКОМ ЈОАКИМА ВУЈИЋА МАРИНИ СТОЈАНОВИЋ

За Дан Књажевско-српског театра, 15. фебруара 2017. године премијера представе УЈКА ВАЊА Анотна Павловича Чехова у режији Јована Грујића

Крагујевац, 15. фебруар 2017. године


Крагујевачки Књажевско-српски театар доделио је Статуету ЈОАКИМ ВУЈИЋ за 2017. годину глумици Ренати Улмански. Статуета се сваке године (од 1985.) за Дан театра - Сретење свечано уручује лауреату за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији.
Жири за доделу Статуете у саставу: мр Војо Лучић директор Књажевско-српског театра, позоришни критичар Жељко Јовановић, драматург Марија Солдатовић и глумци Ивана Недељковић и Чедомир Штајн једногласно је донео одлуку којом се Статуета додељује познатој српској глумици Ренати Улмански.

Жири у образложењу ове одлуке каже:
“Рената Улмански је омиљена глумица свих генерација са вишедеценијском успешном каријером филмске, телевизијске и позоришне глумице. Позоришне сцене на којима је играла оплеменила је својом уметничком јединственошћу бојећи драмске ликове особеним шармом и топлином.Својим дугогодишњим посвећеним глумачким ангажманом и постигнутим уметничким резултатима Рената је дала изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији.“

Прстен са ликом Јоакима Вујића, додељује за изузетан допринос развоју Књажевско-српског театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству глумици Марини Стојановић.

Образложење
Марина Стојановић је глумица која се одликује оданошћу глумачкој професији и свом позоришту на чијим даскама дуже од тридесет година, заједно са својим колегама, ствара магију позоришне уметности. Она је глумица коју би свако позориште желело да има, аутентична и посвећена на сцени без обзира да ли је краљица, собарица, откачена бака, несрећна девојка из ирске провинције, госпођа министарка или бравурозни Шекспиров ПУК.

Годишња награда Миодрагу Пејковић за улогу Кир Јање у представи Јована Стерије Поповић „Кир Јања“, режија Драгана Варагић

Образложење
У улози Кир Јање Миодраг Пејковић је доказао своју глумачку зрелост, као и отвореност за модерно читање и инсценацију једног од најзначајнијих Стеријиних дела. Вођен вештом редитељском, али и глумачком руком Драгане Варагић успео је да нам пренесе вишеслојност лика Кир Јање. Својом глумачком харизмом и особеношћу која допире до сваког гледаоца Пејковић је потврдио да спада у малу групу српских глумаца који могу изнети један од најзначајнијих ликова српске драматургије, што Кир Јања засигурно јесте.

Годишња награда Ани Тодоровић, за улогу Хермије у представи Сан летње ноћи Вилијама Шекспира у режији Пјер Валтер Полица

Образложење
Ана је улогу Хермије одиграла вештим и прецизним глумачки средствима, а у првом плану њене игре, као и њеног глумачког деловања уопште, била је посвећеност представи као колективном чину.
Годишња награда за 2016. годину додељује се и инспицијенту Ради Јовановић.
Књажевско-српски театар ће своју годишњицу, 15.фебруара 2017. године облежити премијером представе УЈКА ВАЊА Анотна Павловича Чехова у режији Јована Грујића.

ЧЕХОВ ЗА ДАН КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА

Премијера представе Ујка Вања по тексту А. П. Чехова у режији Јована грујића

Крагујевац, 13. фебруар 2017. године


У среду, 15. фебруара на сцени Књажевско-српског театра премијерно се изводи представа Ујака Вања по тексту А. П. Чехова у режији Јована Грујића. У представи играју Братислав Славковић, Ана Тодоровић Диалло, Сања Матејић, Марина Стојановић, Милош Крстовић, Ђорђе Симић, Иван Видосављевић, Владанка Павловић и Младен Кнежевић. Сценографију потписује Миливоје Штуловић, костимографију Јелена Јањатовић, музику Предраг Радисављевић.

"Прошло је много година од како сам се први пут запитао шта је стварност. Не могу да се сетим тачно како сам дошао до тог питања, али знам сигурно да нисам још дошао до одговора. Уопштено, стварност је неухватљива, промењива и индивидуална категорија, мења се у односу на стуације које нам се дешавају и формира се у односу на догађања у друштву које нас окружује. Суштински, стварност се креира у нашим главама и крхка је, веома лако може да се преокрене, да преврне наш живот наглавачке.
Радећи на комаду „Ујка Вања“ А. П. Чехова са својим колегама, опет сам се суочио са овим питањима схвативши да нечија стварност услед различитих утицаја може постати и илузија. Оног тренутка када ту илузију разбијемо у парчиће губимо тло под ногама, губимо цео систем уверења која су нас водила до тада кроз живот. Схватамо све наше заблуде и покушавамо да успоставимо неки нови систем који би нас одржавао на ногама, у животу. Тражимо неки нови смисао за који бисмо се ухватили као дављеник за сламчицу. Чехов је то, чини ми се, много добро знао и осећао, био хроничар човекових најдубљих тежњи и оставио нам у наслеђе да се сада ми бавимо тиме. Суштински, такви процеси се догађају сваком човеку на овоме свету, али, да ли се кроз ове процесе напредује и шта добијамо тиме, да ли су та нова искуства и нови смисао само нове илузије, нове сламчице, само следећи степеник који треба разбити? Да, свакако, на том нашем путу тражења идеалне стварности за нас, треба прећи много степеница, суочити се са колективним слепилом које нас окружује, са немогућношћу да туђе разумевање тренутног стања и туђу стварност-илузију разбијемо и разобличимо. И када бисмо све то успели опет нас иза неког угла чека нека наша нова потреба, нека нова илузија док живот неумољиво иде напред. Шта се налази на крају тог нашег пута? Претпостављам да су то мир и срећа, да томе тежимо. А шта је то мир, шта је то срећа?"
Јован Грујић, редитељ

Плакат Фотографија Фотографија
Фотографија Fotografija

ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ ВРАПЧИЋ

Прича о животу Едит Пјаф

Крагујевац, 25. јануар 2017. године


Сарадња најстаријег и најмлађег позоришта у Србији.
У суботу, 28. јануара на сцени Књажевско-српског театра премијерно се изводи представа Врапчић по тексту Наташе Илић и у режији Милоша Јагодића.
Ово је прича о животу Едит Пјаф.
Представа Врапчић је реализована у копродукцији најстаријег позоришта у Србији Књажевско-српског театра и најмлађег позоришта у Србији Пулс театра из Лазаревца.
У представи играју Јасмина Димитријевић као Едит Пјаф и глумци: Чедомир Штајн, Ненад Вулевић, Ивана Недељковић, Лара Симић, Јелена Цвијетић, Маја Софронијевић, Дарко Бјековић, Александар Трмчић и Предраг Пауновић. Сценографију потписује Дејан Пантелић, костимографију Соња Которшевић, препев песама Јасмина Димитријевић, музички аранжман Габор Ленђел, кореографija Ирина Митровић а аутор фотографија је Наталиа Салникова.

Фотографија Фотографија Фотографија

2016.  ЈЕДНА ОД НАЈУСПЕШНИЈИХ ГОДИНА У НОВИЈОЈ ИСТОРИЈИ КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА

Крагујевац, 4. januar 2017. године


Протекла календарска година у крагујевачком театру била је у знаку Шекспира и Стерије. Премијере представа по делима двојице класика обележиле су позоришни живот у Крагујевцу, али и шире. Представа  „Сан летње ноћи“ у режији немачког редитеља Пјер Валтер Полица са великим успехом премијерно је изведена у априлу 2016. године поводом обележавања четири века од смрти Вилијама Шекспира, а сам крај 2016. године обележила је премијера представе „Кир Јања“, Јована  Стерије Поповића у режији  Драгане Варагић.

Представу „Сан летње ноћи“ стручна јавност и жирији различитих фестивала на којима је учествовала најчешће су називали продукцијским подвигом крагујевачког театра, док је  представа „Кир Јања“ препозната као једна од најзначајнијих представа у 2016. години у српским позориштима уопште.
У протеклој години ансамбл Књажевско-српског театра учествовао је на петнаест фестивала у земљи и иностранству на којима је освојено 7 награда, а једна од  најзначајнијих је и Главна награда стручног жирија за представу „Сан летње ноћи“  на фестивалу „Театар у једном дејству“ који се традиционално већ три деценије одржава у Младеновцу.
У протеклој години крагујевачки театар је по први пут у својој историји гостовао у Русији и то на фестивалу „Мост пријатељства“ у граду Јошкар Ола.  Током трајања овог фестивала одржана је и Међународна научна конференција на тему „Позоришна сарадња – подстицај културном развоју и социјалној интеграцији“ на којој је о утицају међународних позоришних фестивала на развој позоришне продукције на локалном нивоу говорио и директор театра мр Војо Лучић. Ова научна конференција је организована под покровитељством Министарства културе Руске федерације.
Поред премијерног и репризних извођења својих представа Књажевско-српски театар је у 2016. години  успешно организовао и два позоришна фестивала у мају „Јоакимове дане“ - ревију позоришних представа у част домаћег писца, а у октобру 11. Међународни позоришни фестивал „ЈоакимИнтерФест“ у уквиру кога је изведено 9 представа из пет земаља. 
Последњих дана 2016. године објављена је монографија Милена Дравић- више од уметности“ коју Књажевско-српски театар публикује у оквиру едиције „Јоакимови потомци“, а која је припадајући део престижне награде Статуета “Јоаким Вујић“ чији је један од лауреата била и прослављена српска глумица.
Премијере, гостовања у земљи и иностранству, учешћа на различитим фестивалима (међу којима су и они престижни: Дани комедије у Јагодини, Буцини дани, Фестивал класике у  Вршцу...), бројна публика, подигнута видљивост и углед позоришта у земљи и иностранству, организација фестивала и других за Крагујевац и ширу заједницу важних манифестација, само су неки од показатеља да се 2016. година може сматрати једном од најуспешнијих у новијој историји нашег позоришта.

ОБЈАВЉЕНА МОНОГРАФИЈА МИЛЕНА ДРАВИЋ - ВИШЕ ОД УМЕТНОСТИ

Из штампе је управо изашла монографија „Милена Дравић – више од уметности“ коју Књажевско-српски театар, Крагујевац објављује у едицији „Јоакимови потомци“

Крагујевац, 29. децембар 2016. године


Из штампе је управо изашла монографија „Милена Дравић – више од уметности“ коју Књажевско-српски театар, Крагујевац објављује у едицији „Јоакимови потомци“ а која је припадајући део престижне награде Статуета „Јоаким Вујић“ чији је лауреат наша врхунска глумица била 2013. године.
Монографија, чији је аутор Татјана Њежић у првом делу, на преко стотридесет страна, доноси више од педесет прича, односно сцена из живота велике драмске уметнице, а у другом који обухвата још преко сто страна казивања о Милени Дравић (Душко Ковачевић, Љубомир Симовић, Радослав Зеленовић, Пуриша Ђорђевић, Дејан Мијач, Јагош Марковић, Милан Јелић, Горан Паскаљевић, Душан Макавејев, Милан Влајчић, Милена Зупанчић, Милан Караџић, Стефан Арсенијевић, Милош Радивојевић, Бранка Петрић, Здравко Шотра, Ненад Полимац, Александар Милосављевић).
Ова раскошно илустрована монографија која почиње причом Милене Дравић о свом детињству, а завршава се избором од тридесетак њених насловних страна у разним штампаним гласилима, својеврсно је сведочанство о уметници која је својим блиставим даром и раскошним опусом изнедрила врхунце културног живота и стваралаштва ових простора.
Подсетимо, у образложењу награде “Јоаким Вујић”, жири у саставу Небојша Брадић редитељ и председник жирија, глумац Властимир Ђуза Стоиљковић ( добитник Статуете “Јоаким Вујић” 2012. године), Марија Солдатовић, драматург, Милош Крстовић, глумац и Војо Лучић, директор Књажевско-српског театра је истакао: “Глумачко трајање у позоришту, на филму и телевизији, потврдило је особен дар, лепоту и харизму Милене Дравић. Свестраност њеног глумачког умећа препозната је и високо цењена у различитим жанровима: од најфинијег психолошког нијансирања лика у драми, бравурозне минијатуре и импровизације у комедији, до потресне упечатљивости крупног плана на филмском платну и телевизијском екрану. Милена Дравић је, без сумње, својом каријером и даром обележила историју српског глумишта друге половине 20. и почетка 21. века.“

ГЛУМИЦЕ КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА НАГРАЂЕНЕ НА ФЕСТИВАЛУ У РУСИЈИ

Нада Јуришић и Јасмина Димитријевић награђене на фестивалу Мост пријатељства

Крагујевац, 26. децембар 2016. године


На престижном 13. Међународном позоришном фестивалу Мост пријатељства у граду Јошкар Ола у такмичарском програму учествовала је представа нашег позоришта У ствари, театар по тексту Драгане Бошковић.
Ову представу, која је своју премијеру на сцени најстаријег позоришта у Србији имала на Сретење 15. фебруара 2016.године, режирала је Андреа Ада Лазић, а у њој играју првакиња драме крагујевачког позоришта Нада Јуришић и Јасмина Димитријевић.
Специјална глумачка награда за партнерску игру додељена је Нади Јуришић и Јасмини Димитријевић.

ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ КИР ЈАЊА ПО ТЕКСТУ ЈОВАНА СТЕРИЈЕ ПОПОВИЋА

14. децембра у крагујевачком театру премијерно извођење представе Кир Јања

Крагујевац, 12. децембар 2016. године


РЕЧ РЕДИТЕЉА
"Драг ми је тај Кир Јања који не припада овом свету а да то и не зна. Можда хода по својим мислима са погрешном мапом у глави. Он хоће онолико новаца колико му је потребно да мирно спава у немирном свету. Драг ми је тај мали човек који је већ једном све изгубио и боји се да му се сутра то поново не деси. Све бежеци од тога улеће у замку да му се баш то деси. Нису несрећни случајеви запечатили Јањину судбину. Јањине вечите “шпекулације” у којима мисли да је спретан доћи ће му главе, и не само њему. Он стално сумња да неко хоће да га покраде и ја му за то дајем право.
Занима ме то витално самопоуздање да буде играч у игри за коју наслућује да се променила. Јања добро види, али не види све. Побунио се по први путна крају, али касно. Мислио је да игра још траје, а она је већ била завршена.
Занима ме тај изненадни тренутак Јањине храбрости и побуне на крају комада који ничему не води јер је све већ решено. Занима ме шта нам то Стерија није испричао, а крије се иза приче коју нам је дао да се забавимо. Који су се то конци уплели да оно сто смо мислили да је невазно постане важно? Заплет који гледамо се не решава већ прелазимо на други који нам се изненада открива да је паралелно текао. И ми смо се као и Кир Јања изненада, скоро преко ноћи, обрели у свету где више не препознајемо ко су нам пријатељи, где свако има своје интересе који су му најважнији, где се све продаје за “бадава”, где нема више правила а камоли система вредности, где је сила једини закон а морал давно заборављена категорија. “Е сироти Кир Јања… оћи свет да пропадни”. И ја му верујем.
Кир Јања је комични лик који има “неваљало жена”, хоће стално “да га у'вати шлогу ”, највише воли да кука. Покушава да подмити власт са “једно лепо јабука” док велике своте новца прелазе из руке у руку. Ипак после Егоновог и Ејдусовог “Кир Јање” у Народном позоришту, овај текст се не може више читати без трагичне ноте. То припада и нашем Кир Јањи али у једном другачијем кључу."
Драгана Варагић, у Крагујевцу децембра 2016. године

Јован Стерија Поповић
КИР ЈАЊА
Режија Драгана Варагић

ИГРАЈУ
Миодраг Пејковић - Кир Јања
Исидора Рајковић - Јуца
Никола Милојевић - Мишић
Милић Јовановић - Петар
Саша Пилиповић - Кир Дима
Милица Мајсторовић - Катица
Ђорђе Симић - Пандур
Младен Кнежевић - Пандур

Сценограф - Лана Шкундрић
Костимограф - Јелена Јањатовић
Кореограф - Бојана Робинсон
Композитор - Драгослав Танасковић
Лектор - Радован Кнежевић

ДРАГАНА ВАРАГИЋ - биографија
Драгана Варагић је дипломирала глуму на Факултету драмских уметности у Београду, специјализирала Шекспира на Шекспировом институту у Стратфорду у Енглеској, и магистрирала драму на Универзитету Торонто у Канади.
 Одиграла је бројне улоге у позоришту, на филму и телевизији. Као првакиња Народног позоришта у Београду одиграла је, између осталог Наташу Ростову, Јулију, Леди Ану, Хелену Чарлс, Елизабету Проктор, Катарину Лугомирски. У Канади је наставила своју каријеру као глумица, редитељ и универзитетски професор. Играла је у комадима од Шекспира и Стриндберга до Хауарда Баркера и Едварда Бонда. Режирала је, између осталог, Канал среће, То није моја прича, Дантес Дивинус, Последњи дани Јуде Искариотског, Принцеза Т… Драгана је предавала глуму на универзитетима Далхаузи и Виндзор, а глуму и режију на Универзитету Отава. 
Носилац је више награда за глумачка остварења на нашим просторима (две годишње награде Народног позоришта у Београду за глуму, Награда Удружења драмских уметника Србије за најбоље глумачко остварење,  Награда за епизодну улогу  на Стеријином позорју…) и номинације за награду Дора за најбољу глумицу у Торонту.
Драгана је режирала и копродуцирала канадско - црногорску копродукцију Пенелопијада која је на репертоару тиватског позоришног фестивала Пургаторије. Ванредни је професор на Катедри за глуму Академије уметности у Београду и гостујући професор на пољској Националној филмској и позоришној академији у Лођу.

ДИРЕКТОР ТЕАТРА ГОВОРИО НА МЕЂУНАРОДНОЈ НАУЧНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ У РУСИЈИ

Крагујевац, 10. децембар 2016. године


Директор Књажевско-српског театра мр Војо Лучић учествовао је у новембру 2016. године на Међународној научној конференцији „Позоришна сарадња – подстицај културном развоју и социјалној интеграцији“. Лучић је говорио на тему „Утицај међународних позоришних фестивала на развој позоришне продукције на локалном нивоу“.
Ова међународна конференција је организована под покровитељством Министарства културе Руске федерације а у оквиру међународног позоришног фестивала у граду Јошкар Ола.

ГЛУМАЦ КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА ДОБИТНИК НАГРАДЕ БРАНИСЛАВ НУШИЋ

Никола Милојевић, члан глумачког ансамбла Књажевско-српског театра, добитник је награде Бранислав Нушић коју додељује УДПС

Крагујевац, 9. децембар 2016. године


Награда Бранислав Нушић коју додељује Удружења драмских писаца Србије додељена је драми На трагу аутора Николе Милојевића, члана глумачког ансамбла Књажевско-српског театра.
О додели награде одлучивао је жири у саставу Милан Јелић, Петар Станојловић и Снежана Кутрички.
У образложењу доделе награде Бранислав Нушић пише: "Драмски текст На трагу је својом једноставновшћу прециозношћу, чистотом дијалога на камерни начин предочио критику света и критику свести. Вешто управљајући системом знакова смештајући радњу у театар, аутор веристичким поступком кроз рад на пробама за премијеру представе Хамлет приказује механизам урушавања система вредности типичан за транзициону свест. У трагању за драмском суптилношћу, духовитим ставом, продуховљеним стилом На трагу је с разлогом понео награду Бранислав Нушић".

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР НАГРАЂЕН НА 20. ДАВИЛА СТУДИО ИНТЕРФЕСТУ

Награда за промоцију драматургије са Балкана додељена Драгану Јаковљевићу

Крагујевац, 29. новембар 2016. године


Књажевско- српски театар је у новембру учествовао са представом Opet plače, al sad od sreće на 20. Davila studio interfestu, односно 7. Фестивалу балканских позоришта у граду Питештију у Румунији. Међународни фестивал у Питештију је одржан у периоду од 14-21. новембра 2016. године.
Награда за промоцију драматургије са Балкана додељена је редитељу представе Драгану Јаковљевићу.

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР ГОСТУЈЕ У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ У БЕОГРАДУ

Сан летње ноћи на Ревији представа Шекспиру у част, поводом 400 година од смрти В. Шекспира

Крагујевац, 24. новембар 2016. године


Представа САН ЛЕТЊЕ НОЋИ гостује 25. новембра у Народном позоришту у Београду, а поводом 400 година од смрти славног енглеског песника и драмског писца Вилијема Шекспира. САН ЛЕТЊЕ НОЋИ Вилијема Шекспира у режији Пјер Валтер Полица премијерно је изведена на сцени крагујевачког позоришта 2016. године.
У новембру се у Народном позоришту у Београду одржава Ревија Шекспиру у част и представља се више различитих наслова овог класика са репертоара српских позоришта.
2. новембра, на Сцени “Раша Плаовић”, “Хамлет” у режији Николе Завишића и извођењу ансамбла Драме Српског народног позориште из Новог Сада.
3. новембра, дипломска представа “Бити или не бити” студената Академије лепих уметности и медија у класи проф. Божидара Ђуровића и Хаџи Ненада Маричића.
18. новембра,“Хенри Шести”, у режији Никите Миливојевића и продукцији Народног позоришта у Београду.
23. новембра, Миливојевић ће се представља са још једним насловом – овога пута у питању је “Перикле”, у извођењу ансамбла Шабачког позоришта.
25. новембра гостује Књажевско-српски театар из Крагујевца (Велика сцена, 20,00) са комедијом “Сан летње ноћи”, у режији Пјер Валтер Полица који је тој тананој бајци о људским страстима, сукобима и неспоразумима дао политичку, психолошку, социјалну и духовну димензију.
26. новембра се затвара Ревија Шекспиру у част представом “Ромео и Јулија”, у режији Николе Завишића и извођењу ансамбла Народног позоришта "Тоша Јовановић" из Зрењанина.

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР ГОСТУЈЕ У РУСИЈИ

Представа У ствари, театар на фестивалу у Јошкар Ола

Крагујевац, 15. новембар 2016. године


Први пут у својој скоро два века дугој историји Књажевско-српски театар гостује у Русији.
На престижном Међународном позоришном фестивалу „Мост пријатељства“ у граду Јошкар Ола биће изедена представа нашег позоришта У ствари, театар по тексту Драгане Бошковић.
Ову представу, која је своју премијеру на сцени најстаријег позоришта у Србији имала на Сретење 15. фебруара 2016.године, режирала је Андреа Ада Лазић, а у њој играју првакиња драме крагујевачког позоришта Нада Јуришић и Јасмина Димитријевић.
Представа „У ствари, театар“ учествује у такмичарском програму фествала „Мост пријатељства“ и биће изведена 20. новембра 2016. године.

КРАГУЈЕВАЧКИ ТЕАТАР ГОСТУЈЕ У РУМУНИЈИ

Представа Опет плаче, ал' сад од среће у Питештију и Темишвару

Крагујевац, 15. новембар 2016. године


Ансамбл представе Опет плаче, ал' сад од среће учествује на позоришном фестивалу у Питештију у оквиру такмичарског програма фестивала и биће изведена 18. новембра. На овај начин настављена је дугогодишња успешна сарадња нашег и позоришта Ал. Давила из овог румунског града.
Већ 20. новембра представа „Опет плаче, ал сад од среће“ биће изведена у оквиру фестивала Театрос фест првог фестивала професионалних позоришта на српском језику у Темишвару.
Представу „Опет плаче, ал сад од среће“ по тексту Новице Савић режирао је Драган Јаковљевић, а глумачки ансамбл чине: Исидора Рајковић, Иван Видосављевић, Сања Матејић, Здравко Малетић, Драган Стокић и Драгослав Танасковић који је и аутор музике. Сценографију потписује Миливоје Штуловић, а костиме Јелена Јањатовић.

БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ НА ФЕСТИВАЛУ У КРАЉЕВУ

Представа Књажевско-српског театра у такмичарском програму Позоришног фестивала за децу и младе Мали Јоаким

Крагујевац, 15. новембар 2016. године


Од 12. до 19. новембра Краљевачко позориште организује 9. позоришни фестивал за децу и младе Мали Јоаким. У такмичарском програму фестивала учествује седам представа. Поред представе крагујевачког театра Башта сљезове боје краљевачкој публици представиће се и позоришта из Ниша, Ужица, Лазаревца, Пирота, Крушевца и Краљева.
Последњег дана фестивала у част награђених, крагујевачко Позориште за децу ће извести представу „Басне из сенке“. Жири и деца Краљева имаће прилику да погледају најзначајније представе намењене деци и младима које су настале у протеклих неколико година, у позориштима јужно од Београда.
Ове године, фестивал Мали Јоаким први пут се организује као засебни фестивал и најуспешнијим учесницима фестивала биће додељене награде: за најбољу представу, режију, најбоља глумачка остварења, костим, сценографију, музику...
Уз подршку Министарства културе и информисања и Града Краљева овај фестивал организују Заједница професионалних позоришта Србије и Краљевачко позориште.

САН ЛЕТЊЕ НОЋИ НА ФЕСТИВАЛУ КЛАСИКЕ У ВРШЦУ

Крагујевачки театар на 24. Међународном фестивалу класике "Вршачка позоришна јесен"

Крагујевац, 31. октобар 2016. године


У Вршцу је крајем октобра одржан 24. Фестивал класике на коме је у такмичарском делу програма изведена представа Књажевско-српског театра САН ЛЕТЊЕ НОЋИ, по тексту Вилијема Шекспира у режији Пјер Валтер Полица.
Селектор Ђуро Мрђа је поред крагујевачке представе у програм Фестивала уврстио следећа позоришна остварења: "Родољупци" Јована Стерије Поповића у извођењу Народног позоришта из Београда, "Перикле" Вилијема Шекспира у извођењу Шабачког позоришта, "Хроми идеали" у продукцији Народног позоришта Ужице, "Марија Стјуарт" Ф. Шилера Народодног Позоришта из Београда, "Авети" Х. Ибзена Битеф Театра из Београда, "На дрини ћуприја" И. Андрића у продукцији Српског народног позоришта из Новог Сада, "Кир Јања" Ј. Стерије у извођењу Народног позоришта Стерија Вршац.
Награду за најбољу представу жири је једногласно доделио представи "Родољупци" Ј. С. Поповића у режији Андраша Урбана и продукцији Народног позоришта из Београда.

КРАГУЈЕВАЧКИ ТЕАТАР НАЈБОЉИ НА ФЕСТИВАЛУ У МЛАДЕНОВЦУ

Представа Сан летње ноћи победила на фестивалу Театар у једном дејству

Крагујевац, 17. октобар 2016. године


Представа Књажевско-српског театра из Крагујевца САН ЛЕТЊЕ НОЋИ, по тексту Вилијема Шекспира у режији Пјер Валтер Полица проглашена је најбољом на 11. фестивалу "Театар у једном дејству" у Младеновцу.
Одлуку је једногласно донео жири у саставу: Братислав Петковић председник и чланови, глумци Божидар Стошић и Светислав Гонцић.
Овогодишњи фестивал у Младеновцу отворен је 10. октобра. У конкуренцији је изведено пет представа из Београда, Сомбора, Новог сада и Крагујевца, а у селекцији уметничког директора Жељка Хубача.
Жири публике, за најбољу је прогласио представу Београдског драмског позоришта "Моје дете", по тексту Стојана Срдића и у режији Ане Ђорђевић.

МИ СМО ОНИ НА КОЈЕ СУ НАС РОДИТЕЉИ УПОЗОРАВАЛИ НАЈБОЉА ПРЕДСТАВА НА 11. ЈОАКИМИНТЕРФЕСТУ

11. ЈоакиИнтерФест

Крагујевац, 15. октобар 2016. године


У Крагујевцу се данас завршава 11. ЈоакимИнтерФест, међународни позоришни фестивал на коме је од 7. до 15. октобра учествовало осам представа у такмичарском програму, а према избору селектора Жељка Јовановића.
Одлуком стручног жирија у саставу: Милош Латиновић књижевник (председник жирија), редитељ Горан Цветковић и глумица Маја Изетбеговић за најбољу представу фестивала проглашена је представа „Ми смо они на које су нас родитељи упозоравали” Босанског народног позоришта Зеница, по тексту Тање Шљивар и у режији Мирјане Карановић.
Награда за режију додељена је Ани Ђорђевић за представу „Моје дете”. Београдског драмског позоришта. Јоакимову награду за за глуму добила је Мирјана Карановић за улогу Маре у представи „Ми смо они на које су нас родитељи упозоравали” Босанског народног позоришта Зеница.
Јоакимову награду за глуму добила је Јована Гавриловић за улогу Ранке у представи „Моје дете” Београдског драмског позоришта.
Јоакимову награду за визуленост, за дизајн и израду маски у представи “Сан летње ноћи “ Књажевско-српског театра добила је Ана Колбјанова.
Специјалну Јоакимову награду за продукцију представе ”Сан летње ноћи” добио је Књажевско-српски театар из Крагујевца.
Жири је све одлуке донео једногласно.
Награду публике 11. ЈоакимИнтерфеста добила је представа „Моје дете”. Београдског драмског позоришта.
Овогодишњи ЈоакимИнтерФест који се одвијао под слоганом „Срећа прати храбре” завршава се вечерас када ће у част награђених глумци Театра Ал. Давила из Питештија извести представу "Едит Пјаф у вртлогу среће".

ВЕЧЕ У ЧАСТ ГЛУМИЦЕ ЉИЉАНЕ СТЈЕПАНОВИЋ

У оквиру пратећег програма овогодишњег крагујевачког ЈоакимИнтерФеста одржано је „Вече у част глумца” посвећено Љиљани Стјепановић

Крагујевац, 13. октобар 2016. године


На 11. међународном позоришном фестивалу - ЈоакимИнтерФесту у Крагујевцу, у оквиру пратећег програма, у четвртак, 13. октобра на Малој сцени („Љуба Тадић”) одржано је „Вече у част глумца” посвећено Љиљани Стјепановић.
Пред препуном салом, омаж овој, по неподељеном мишљењу критике и публике једној од наших најбољих глумица протекао је у пријатној и духовитој атмосфери какаву само глумица неодољивог шарма попут Љиљане Стјепановић може да спонтано уприличи на вечери посвећеној њеној богатој и плодној каријери. Директор Књажевско-српског театра Војо Лучић подсетио је на значајне детаље из биографије Љиљане Стјепановић а о својој пријатељици надахнуто је говорила Драгана Бошковић, театролог и по сопственом „признању” њена највећа обожаватељка. Лагано и лепо је текао разговор, синоћ у крагујевачком позоришту о животу и раду ове познате глумице а бројним присутнима Драгана Бошковић је открила тајну да Љиљана Стјепановић, сем што сјајно глуми поседује и велики литерарни таленат и да је до сада објавила две књиге песама и збирку поезије за децу. Иначе, њихово пријатељство потиче још са академије и Љиљана Стјепановић већ више од 25 година са успехом игра монодраму Драгане Бошковић „Повратак краљице Марије Карађорђевић”.
Драматург крагујевачког позоришта Марија Солдатовић истакла је за Љиљану Стјепановић да је она синоним за глумачку и људску енергију као и да спада у оне уметнике које публика засита воли од срца. Све време разговора на видео биму су „пролазиле” бројне фотографије из живота и рада Љиљане Стјепановић, а пред сам крај омажа, директор крагујевачке куће Лучић, подсетио је и на њене успешне роле у новијој телевизијској и филмској продукцији. „Вече у част глумца” посвећено Љиљани Стјепановић завршено је играњем представе „Лепотица Линејна” (у којој она тумачи главну улогу) копродукцијским пројектом Крушевачког позоришта и Арт Теме из Београда у крагујевачком Позоришту за децу.

САН ЛЕТЊЕ НОЋИ НА ФЕСТИВАЛУ У МЛАДЕНОВЦУ

Књажевско-српски театар на фестивалу Театар у једном дејству

Крагујевац, 12. октобар 2016. године


Са представом САН ЛЕТЊЕ НОЋИ Књажевско-српски театар учествује на фестивалу Театар у једном дејству који се традиционално током октобра одржава у Младеновцу. Представа САН ЛЕТЊЕ НОЋИ Вилијема Шекспира у режији Пјер Валтер Полица премијерно је изведена на сцени крагујевачког позоришта 2016. године.
Позоришни фестивал „Театар у једном дејству“ датира још од 1975. године. Обновљен је 2006. године под покровитељством Скупштине општине Младеновац у нешто другачијем облику. Фестивал увек почиње првог понедељка у октобру и траје седам дана. Од обнављања уведена је само једна награда за најбољу представу, коју сачињавају новчани износ, плакета и статуета “Слобода”. Фестивал се ове године одржава под слоганом "Бити или опстати" и одржава се од 10. до 16. октобра. У такмичарском делу Фестивала, једанаестог по реду, биће одиграно шест представа. Представе почињу у 20,00 сати, а такмичарски део програма ће пратити изложбе, књижевне вечери и дечије представе.

Почео 11. Међународни позоришни фестивал

ЈоакимИнтерФест

Крагујевац, 7. октобар 2016. године


Под називом Срећа прати храбре синоћ је у крагујевачком театру свечано отворен 11. Међународни позоришни фестивал ЈоакимИнтерФест. Селектор фестивала Жељко Јовановић је одабрао девет представа из Пољске, Хрватске, Босне и Хрцеговине, Румуније и Србије, а прву представу у такмичарској конкуренцији Синови умиру први, Мате Матешића, у режији младог редитеља Марка Мисраче извео је ансамбл Народног позоришта Републике Српске из Бања Луке.
Директор Књажевско-српског театра Војо Лучић осврћући се на постигнућа овог фестивала истакао је да је предходних година доминантна била преокупација друштвеним ангажманом као и социјалном и филозофском димензијом егзистенције људи у овом нашем времену. Због тога се ЈоакимИнтерФест профилисао као изузетно ангажована уметничка смотра која непрестано и са свих аспеката преиспитује како место појединца у савременом друштву и околностима, тако и улогу самог театра у историјском контексту данашњице.
-У протеклих десет година колико ЈоакимИнтерФест траје фестивал је остварио изузетне резултате, између осталог, - на предходним фестивалима је изведено је 97 представа из више од 20 земаља: Данске, Енглеске, Словеније, Црне Горе, Румуније, Хрватске, Републике Српске, Русије, Шпаније, Словачке, Босне и Херцеговине, Македоније, Пољске, Бугарске, Сједињених Америчких Држава, Италије, Украјине, Немачке, Канаде, Србије... , нагласио је Лучић.
Фестивал је отворио Миљан Бјелетић, члан градског већа за културу Града Крагујевца који је финансијски подржао 11. ЈоакимИнтерФест.
-Жеља нам је да овај интернационални фестивал, у правом смислу те речи буде међународни и да сваке године буде што бољи и јачи и да прерасте локалне и регионалне оквире. Спој разних културa увек може да да нешто ново нашем позоришту. Свака међународна сарадња увек може да унапреди и систем функционисања нашег Театра. У уметности то иде тако - читав живот, свакога дана учите нешто ново и никада не „савладате” све, баш до краја. ЈоакимИнтерФест и самом Крагујевцу може пуно тога да понуди и да, и то, оног доброг, закључио је Бјелетић.

СРЕЋА ПРАТИ ХРАБРЕ

Конференција за медије поводом почетка једанаестог ЈоакимИнтерФеста

Крагујевац, 27. септембар 2016. године


У крагујевачком Књажевско-српском театру, поводом почетка 11. ЈоакимИнтерФеста, међународног позоришног фестивала, одржана је конференција за штампу на којој су говорили директор Театра мр Војо Лучић и селектор фестивала Жељко Јовановић, позоришни критичар и уметнички директор Позоришта на Теразијама.
Селектор Жељко Јовановић каже - Селекцијом преовлађују млади и млађи писци, почев од руског аутора Јарославе Пулиновиц, затим Мие Кнежевић и Тање Шљивар. Фестивалом доминирају млади редитељи, (Марко Мисирача, Ана Ђорђевић, Пољакиња Малгорзата Сиуда) а ту су и они који попут Мирјане Карановић и Војислава Брајовића своје огромно сценско искуство стављају у другачији полажај и другачију и нову функцију. Присутан је младалачки дух Пјера Валтера Полица, затим ауторског тима представе „У агонији“. Реч је о уметницима који су нашли снаге, имали потребу и тражили простора да се изразе на неки нови начин. Верујем да је овај тим аутора, ова екипа учесника фестивала и наравно организатор овогодишњег ЈоакимИнтеФеста, да смо сви заједно оставили отворена врата за нове форме, нове теме и неке нове приче које ће будућност (можда) забележити.
Према његовим речима, и ове године ЈоакимИнтерФест трага за том тајном шифром позоришног изражавања која означава неки помак - неке врсте - у неком правцу. Амбиција овогодишњег фестивала јесте да отворимо простор да се то деси а будудућност ће одговорити јесмо ли успели, стога овогодишњи фестивал на одређени начин потврђује да срећа прати храбре, закључује Јовановић

JoakimInterFest

Љубитељи позоришне уметности, од 7-15. октобра, биће у прилици да погледају осам представа у такмичарском програму:
7. октобар
Мате Матишић "Синови умиру први", режија Марко Мисирача, Народно позориште Републике Српске, Бања Лука
8. октобар
Вилијам Шекспир "Сан летње ноћи", режија Пјер Валтер Полиц, Књажевско српски театар, Крагујевац
9. октобар
Мирослав Крлежа "У агонији", ауторски пројекат Неле Коцсис, Озрена Грабарића и Дарка Стазића, ПУК - Путујуће казалиште и Сцена Рибњак, Загреб
10. октобар
"Воз", рађено по делу Кормака Макартија, режија Војислав Брајовић, Звездара Театар, Београд
11. октобар
"Кафа и цигарете, поздрав из Београда", ауторски пројекат Мие Кнежевић, Атеље 212 Београд
12. октобар
Стојан Срдић "Моје дете", режија Ана Ђорђевић, Београдско драмско позориште, Београд
13. октобар
Јарослав Пулиновиц "Наташа", режија М. Сиуда, Пољски театар Бјалско, Бјала
14. октобар
Тања Шљивар "Ми смо они на које су нас родитељи упозоравали", режија Мирјана Карановић, Босанско народно позориште Зеница
15. октобар
Представа у част награђених- "Едит Пјаф у вртлогу среће", Театар Ал. Давила Питешти (представа у част награђених)

О наградама ће одлучивати стручни жири у саставу: Милош Латиновић, књижевник, Горан Цветковић, редитељ и Маја Изетбеговић, глумица. Водитељ разговора је театролог Драгана Бошковић.
-Верујемо да ће овај фестивал, а видели сте да и данашња селекција најбоље о томе говори, бити на трагу претходних фестивала, и да у квалитету нећемо посустати и да ћемо видети квалитетне представе и уметнике, а припремили смо и богат пратећи програм који чине и изложбе, промоције књига, монографија, радионица са младим уметницима и један нови програм од ове године, а то је „Вече у част глумца“. Ове године то вече биће посвећено глумици Љиљани Стјепановић , а у пратећем програму биће изведена представа Крушевачког позориштаи Арте Теме из Београда  „Лепотица Линејна“, у којој Љиљана Стјепановић игра једну од главних улога - каже Војо Лучић, директор Књажевско-српског театра.

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР ГОСТОВАО У ВРШЦУ

Још један успех представе Преваранти у сукњи

Крагујевац, 27. септембар 2016. године


Глумци Књажевско-српског театра су синоћ на сцени Народног позоришта Стерија у Вршцу одиграли представу ПРЕВАРАНТИ У СУКЊИ. Представа Преваранти у сукњи је, као и у другим градовима у којима је гостововала, изазвала велико интересовање и наишла на сјајан пријем код вршачке позоришне публике.
Овим гостовањем нашег Театра настављена је сарадња два позоришта, а која је обновљена у мају ове године када је НП Стерија са представом Зла жена учествовало на Јоакимовим данима- ревији позоришних представа коју Књажевско-српски театар организује у част домаћег писца.

ПРЕДСТАВА ГУСАРИ НА ФЕСТИВАЛУ У БАЧКОМ ПЕТРОВЦУ

Књажевско-српски театар наставља турнеју по Војводини

Крагујевац, 26. септембар 2016. године


Са представом ГУСАРИ Књажевско-српски театар учествује на 21. фестивалу Петровачки позоришни дани који се традиционално током септембра одржава у Бачком Петровцу.
Представа ГУСАРИ по тексту Милоша Јаноушека у режији Јан Чанија премијерно је изведена на сцени крагујевачког позоришта 2007.године, а глумачки ансамбл чине: Јасмина Димитријевић, Милош Крстовић, Aлександар Милојевић и Чедомир Штајн.
Сценографију потписује Миливоје Штуловић, костиме Јелена Јањатовић, а музику Драган Урошевић.

ПРЕВАРАНТИ У СУКЊИ ГОСТУЈУ У ВОЈВОДИНИ

Представа Преваранти у сукњи вечерас на сцени Позоришта Добрица Милутиновић у Сремској Митровици

Крагујевац, 25. септембар 2016. године


Крагујевачки театар је данас оточео турнеју у Војводини, у оквиру које ће своје представе изводити у Сремској Митровици, Вршцу и Бачком Петровцу.
Ансамбл Књажевско-српског театра представу ПРЕВАРАНТИ У СУКЊИ вечерас изводи у позоришту Добрица Милутиновић у Сремској Митровици.
Представу ПРЕВАРАНТИ У СУКЊИ по тексту К. .Лудвига која је премијерно изведена 28. маја 2015. године у Крагујевцу режирао је Милић Јовановић.
Главне улоге Леа и Џека тумаче Душан Станикић и Ђорђе Симић, а у представи играју и Катарина Јанковић, Ана Тодоровић Диало, Марина Стојановић, Никола Милојевић, Здравко Малетић и Чедомир Штајн.

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР НА ТРЕЋЕМ ФЕСТИВАЛУ ДУОДРАМЕ У ТОПОЛИ

„У ствари, театар“ у такмичарском програму фестивала

Крагујевац, 2. септембар 2016. године


Фестивал дуодраме се одржава од 3-9. септембра у Тополи, а на репертоару су шест представе у званичној конкуренцији и једна у част награђених.
Књажевско-српски театар у понедељак , 5. септембра у 20 сати учествује на Фестивалу дуодраме у Тополи са представом "Уствари, театар" која је рађена по тексту Драгане Бошковић, режија Андреа Ада Лазић. Комад је премијерно је изведен 15. фебруара 2016. године на сцени крагујевачког театра.
У овој дуодрами играју Нада Јуришић у улози Надежде и Јасмина Димитријевић као Џеси. Ауторски тим представе чине Ферид Карајица, сценски покрет, Миливоје Штуловић, сценограф, Јелена Јањатовић, костимограф и Драгослав Танасковић, композитор.
Фестивал 9. септембра затвара монодрама крагујевачког театра "Дневник једног лудака" у режији Душана Станикића и извођењу Ивана Видосављевића.

Фотографија

Билетарница: 034 33 20 63 (10-12 и 18-20) www.joakimvujic.com


KST Kragujevac


АРХИВА ВЕСТИ


СЕЗОНА 2015/16

СЕЗОНА 2014/15

СЕЗОНА 2013/14

СЕЗОНА 2012/13

СЕЗОНА 2011/12

СЕЗОНА 2010/11

СЕЗОНА 2009/10

СЕЗОНА 2008/09

СЕЗОНА 2007/08

СЕЗОНА 2006/07

СЕЗОНА 2005/06