Матична страна
Актуелности
Репертоар
О Театру
Ансамбл
Галерија Јоаким
Ревија Јоаким
Издаваштво
ЈоакимФест
ЈоакимИнтерФест
Преузимање
Контакт
Спољашње везе
Latinica
English
Телефони
034 33 58 23
034 33 58 24
(+381) 34 33 58 23

Факс
034 33 20 31

pozoristetjv@eunet.rs

Билетарница
10–12 и 18–20.30
034 33 20 63
063 80 19 36 8
design by TRIANGLON
 
Архива

САЊИ МАТЕЈИЋ ДОДЕЉЕНА НАГРАДА НА ФЕСТИВАЛУ У БУГАРСКОЈ

21. мај 2010. године


Књажевско-српски театар је учествовао на XXI Међународном позоришном фестивалу малих сцена у граду Враца, Бугарска.
Фестивал се држава сваке године од 16-21. маја.

Крагујевачки Театар је на Фестивалу учествовао у званичној конкуренцији за награде са представом Николаја Кољаде Бајка о мртвој царевој кћери редитеља Бошка Димитријевића.

Потписан је и Протокол о сарадњи Драмско луткарског театра из Враца, Театра Ал Давила из Питештија и Књажевско-српског театра. Протокол су у присуству градоначелника Враца Костадина Шахова потписали Анастас Попдимитров за театар из Враца, Себастијан Тудор за театар из Питештија и Драган Јаковљевић за Књажевско-српски театар.

На Фестивалу су учествовала позоришта из Бугарске, Русије, Румуније, Македоније и Србије. 21. маја 2010. године, жири Међународног позоришног фестивала малих сцена у саставу, Нора Макарова из Русије, Јури Јушкевич из Украјине и Кирил Стаменов из Бугарске, доделио је Награду за најбољу женску улогу Сањи Матејић, за улогу Риме у представи Бајка о мртвој царевој кћери.

Фотографија

ЈОАКИМФЕСТ

мај 2010. године


Од 7-15. маја 2010. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се седми

ЈоакимФест!



Селектор седмог ЈоакимФеста, господин Драган Јаковљевић, редитељ из Крагујевца, одабрао је осам позоришних представа које ће бити на репертоару Фестивала најбољих позоришних представа по текстовима домаћих аутора.
Монодрама Мирка Бабића Кад су цветале тикве аутора Драгослава Михаиловића изводи се у част награђених.

Четвртак 6. мај
12.00 Зграда града Крагујевца
Министар културе у Влади Републике Србије Небојша Брадић и директор Књажевско-српског театра, Драган Јаковљевић, потписали су Протокол о суфинасирању ЈоакимИнтерФеста и Уговор о финансирању ЈоакимФеста.
Потписивању Протокола присуствовали су заменик градоначелника Небојша Здравковић, председник Скупштине града Саша Миленић, првак драме крагујевачког позоришта глумац Мирко Бабић, почасни грађанин града Крагујевца Драшко Ређеп са супругом и публициста и координатор за послове у области културе у Градској управи Миодраг Стојиловић.
Фотографија

Петак, 7. мај
19.00 Галерија Јоаким
Отварање 6. изложбе позоришног плаката професионалних позоришта Србије, Српски позоришни плакат.
Фотографија

20.00 Сцена Јоаким Вујић
Отварање 7. ЈоакимФеста
Фестивал отварају Милена Марковић, драмски писац из Београда и Драган Јаковљевић, редитељ, Књажевско-српског театра директор.

7-15. мај
18.00 SСцена Љуба Тадић
ТЕАТРОТЕКА
Домаћа драма на малом екрану
У избору Драгане Бошковић, уреднице ТВ Театра РТС-а.

Водитељи сусрета са ствараоцима су Марија Солдатовић, драматург из Крагујевца и Мр Спасоје Ж. Миловановић, театролог из Крушевца. Фотографија Фотографија
Уредник фестивалског билтена је Зоран Мишић, новинар из крагујевца. Фотографија

У 20.00 ч асова 15. маја додела награда и свечано затварање седмог ЈоакимФеста.

Фотографија
Фотографија

КРУГ ДВОЈКЕ – БУЛЕВАР СУМРАКА

март 2010. године


Друштво са неизграђеним моралним и естетичким вредностима, као што је наше, промовише снобизам као замену за стварни успех и личну срећу. Генерације и генерације уметника, нарочито глумаца, чаме у кругу двојке читав свој век, остајући на маргинама позоришне уметности, све из страха да их свевидеће око телевизије и филмски редитељи на гласу ван овог круга неће приметити

Обилажење редакција које производе играни програм, спуштање до читања временске прогнозе, неуроза која чини од њих неупотребљиве ликове за уметност, понижавање сваке врсте, последица су траума из детињства наших уметника, који прижељкују механику естраде и велику гледаност палп програма.
Срећом, има, иако не много, и другачијих примера. Тачно је да су многа позоришта ван Београда осуђена на чамотињу и ресавску школу, играјући оно што су велеградске звери већ одиграле, демистификовале и детронизирале.Тада, обично, неко од београдских редитељских имена (има их само неколико, који се врте у круг, и врло су скупи) узму тај текст и поставе га на сцену театра у унутрашњости  (провинција је, сматрам, духовна, а не географска карактеристика), предузимајући, често, поступак кога би се овде стидели. За јевтин успех.
Без наде да ће се ускоро нешто на боље променити, јер Министарство културе и естаблишмент само трубе о деметрополизацији уметности, нарочито у предвечерје избора, главна лова из буџета  иде, наравно, велеградским славним кућама, започињем ову причу невеселим уводом, да бих поменула уметника, глумца, стварну звезду српског глумишта, иначе познатог по великанима, којих се не би, а и није, стидело ни европско позориште.
Говорим о Мирку Бабићу, данас нашем тв лицу, популарном Драгојлу из гледане тв серије Село гори, а баба се чешља, Радоша Бајића.
Они који не гледају представе Књажевско-српског театра у Крагујевцу, најстарије позоришне куће у нас (основао га је Књаз Милош, 1835. и поставио Јоакима Вујића, оца српског театра, за директора) не знају шта још све уме и може Мирко Бабић. Завршивши Академију за позориште, филм, радио и телевизију (данас ФДУ), Бабић се, упркос молбама овдашњих директора позоришта, вратио у Крагујевац, и тамо остао следећих четрдесет година свог уметничког трајања, играјући највећи репертоар, радећи са великим редитељима, гостујући у популарним медијима, задовољан, благородан, скроман и радан, као мало који великан код нас.
Пишући Монографију о Мирку Бабићу, која је саставни део Награде за животно дело драмског уметника, Статуете Јоакима Вујића, сусрела сам се са глумачком каријером која је стално била у успону, где је њено средиште велика улога Шекспировог Краља Лира (снимили смо је, срећом, у Тв театру), или Брехтовог Галилеја, а њих следи много, много улога најразличитијих жанрова, великог дијапазона осећања.
Монографију о Мирку Бабићу промовисаћемо у Галерији РТС-а, 24. марта, у 12 сати.
Један од најпопуларнијих ликова данас у нашем серијском програмима, Мирко Бабић, наћи ће се, надам се, окружен и окуражен у својој (могућој) мисији класићима, Аљошом Вучковићем, Пеђом Стојановићем, земљакињом и пријатељицом из младих дана, Горицом Поповић, редитељима Небојшом Брадићем, Радошем Бајићем, Славенком Салетовићем, својим колегама из Село гори..., најпре сестром близнакињом, Љиљаном Стјепановић, театролозима, критичарима, људима који поштују и афирмишу његово велико и значајно дело, а писали су у Монографији.
А радознала публика ће, из књиге коју је објавио Књажевско-српски театар у Крагујевцу, који зналачки и велеградски води редитељ Драган Јаковљевић, сазнати, сигурна сам, изненађена, колико је великих улога имао Мирко Бабић не само у свом матичном театру, него и на другим српским сценама, а онда на филму, и, нарочито, на телевизији, која  га, јасно је, прати у стопу у његовом трајању. У Монографији су и два диска, један са снимком Краља Лира, други са мноштвом инсерата из Бабићевог глумачког рада.
Како је погрешно веровање младих глумаца да је холивудски Sanset bulevar само у центру Београда!
Најзад, морам да поручим читаоцима нашег блога, као што сам и читаоцима моје књиге о Мирку Бабићу, да одавно нисам била дирнута неком драмском сценом  (а позориште је, овако, или онако, читав мој живот) као онда када је Председник  бануо на снимање тв серије Село гори, а баба се чешља. Мирко Бабић се, као Драгојло, поздравио са њим, извињавајући се што му смета, својом познатом репликом из серије. Присагнут, са качкетићем на глави, дебелим наочарима, добротом, искреношћу, а са познатом иронијом овог тла, подсетио ме је на највеће филмове италијанског неореализма, на онај зрак сунца из Чуда у Милану, када се гомила сиротиње тиска под њим, да је угреје и обасја.
Кад је Драгојло протресао Председнику руку, као да се цела Србија, погнута, измршавела, обневидела, а духовита, поздравила, извињавајући се, с њим.
Треба гледати напред, драги студенти, глумци, талентовани свете који чамиш у неколико велеградских  квадратних километара! Таленат се  (као  ни  љубав,  ни кашаљ) не може сакрити, нити се до славе  долази нашим посусталим путевима!
Мирко Бабић је доказ да су чуда могућна, и ван светлости велеграда.

Драгана Бошковић, драматург, театролог, позоришни критичар,  драмски писац, професор драматургије. Уредница ТВ театра и других драмских садржаја у Драмском програму РТС-а.

СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА

27. март 2010. године


Светски дан позоришта, који се обележава 27. марта, установио је 1961. године Међународни позоришни институт. На тај дан позоришта у свету организују разне манифестације, уз обавезно читање поруке коју, по позиву Међународног позоришног института, увек пише позоришна личност светског угледа. Ове године то је Џуди Денч, енглеска глумица.

Џуди Денч рођена 9. децембра 1934. у Северном Јорку у Енглеској једна је од најбољих и најпоштованијих британских глумица свих времена. Студирала је школу драме, а након тога играла на Шекспировој сцени националног театра. У њеној дугој каријери глумила је у позоришту, на филму и телевизији. Године 1970. добија орден британске империје, а 1988. и краљевску титулу Даме.

Дама Џуди Денч (Dame Judith Olivia Judi Dench)
Светски дан позоришта је прилика за светковину позоришта кроз мноштво његових облика.
Позориште је извор забаве и инспирација те има могућност уједињавања бројних различитих култура и народа целога свијета. Али позориште је више од тога и пружа могућност образовања и информисања.
Представе се одржавају широм света, и не само у традиционалном позоришном окружењу.
Позориште се догађа у малом афричком селу, у подножју планине у Арменији, на малом острву у Тихом океану. Потребан му је само простор и публика.
Позориште нас може насмејати, расплакати, али мора нас натерати на размишљање и деловање.
Позориште настаје тимским радом. Глумци су они које видимо, али постоји и велики број људи који се не виде. Они су једнако важни као и глумци, а њихове различите стручне вештине омогућују постављање представе. И они морају учествовати у слављу и успеху коме се тежи.
Светски дан позоришта је службено 27. марта. Али по много чему треба сваки дан сматрати даном позоришта, јер имамо одговорност наставити традицију забављања, образовања и просвећивања наше публике без које не бисмо могли постојати.

175 ГОДИНА КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА

Дан Театра, 15. фебруар 2010. године


15. фебруара, на Сретење Господње,
Књажевско–српски театар
прославља 175 година од оснивања.

Ваше Преосвештенство, уважени господине министре, цењени гости, драги суграђани, даме и господо!
На данашњи дан, пре равно 175 година, у престоном Крагујевцу, коју стотину метара одавде, у порти Милошеве цркве, донет је први устав модерне Србије. Пре тога дана Срби нису имали ни устава, ни идеје о том темељном државно-правном акту, баш као ни српску реч за такво што. Велики црквени и народни празник, Сретење Господње, покровитељски је овом документу даровао име, Сретењски устав, а чин његовог скупштинског потврђивања дао је повода извођењу прве позоришне представе, под управом Јоакима Вујића, оца српског позоришта, тада већ у званичној улози директора Књажевско-српског театра, у којем се и данас окуписмо.
Конзервативне силе тадашње Европе, Аустрија, Русија и Турска, све су подузеле да Сретењски устав, једна од најлибералнијих конструксција тога доба, буде стављен ван снаге, убрзо по његовом доношењу. Међутим, дух грађанске револуције који је он изражавао, нјегов наполеонски, реформски, ослободилачки карактер, никада није угушен и остао је трајни знамен модерне Србије, до данашњих дана. Од тада  до дана данашњег, модерно, либерално, европско хтење у Србији тражи своје место и уобличење. Тим нагоном вођен, убрзо, настаје и један нови српски град. Милошевом изградњом новог конака, премештањем Лицеја, Михајловим грађењем нове зграде Театра, настаје један нови Крагујевац на месту званом Београд, који до тада беше туђ и симбол туђинске управе.
У култури је познато да код неких становника великих градова постоји феномен стида због сељачког или провинцијског порекла. Међутим, када Крагујевац самоиницијативно 2010. годину прогласи Годином модерне Србије у Крагујевцу и самостално, уз ватромет, народно весеље и позоришну свечаност, прославља Дан државности Србије, то није ни сатира ни прекор, сасвим супротно. Крагујевац тиме модерној, европској Србији поручује да нема чега да се стиди. Нема, даме и господо, ничега срамотног у жељи да се напредује и буде савремен. Ниједан се предачки завет и ниједна традиција тиме не напушта и не изневерава. Управо је први српски модерни град Крагујевац залог и сведок да је модерност једина жива традиција Србије, која не би била мит и пуко предање.
Због тога је Шумадија завичајна реч које нико ко разуме српски не би смео да се стиди нити плаши. Шумадија је реч без које не може да има значења ни смисла ништа што би се казало свим осталим речима савременог језика.
Србијо, која не желиш лажну сигурност повратка на старо; Србијо, која хоћеш да си боља и храбрија, честитам ти твојих херојских 175 година и срећан ти Дан државности, на многаја љета.
Верољуб Стевановић, градоначелник Крагујевца Фотографија

Јоакимови дани
У Крагујевцу од 8. фебруара теку Јоакимови дани који обухватају дешавања у Театру у току месеца фебруара. Већ од 8. фебруара на репертоару су Клуб Нови светски поредак, Госпођа Министарка, Дневник једног лудака, Бајка о мртвој царевој кћери, Сеобе, Контумац, Гусари, Пинокио. 15. фебруара у 18.00 часова на тргу испред Прве крагујевачке гимназије одржава се концерт Сање Илића и Балканике.
Недеља, 14. фебруар, 18.00 часова Сцена Љуба Тадић
– Промоција позоришне Ревије Јоаким, уручивање Годишњих награда и Захвалница.
Фотографија
Недеља, 14. фебруар, 19.00 часова Отварање изложбе у Галерији Јоаким
– Поставка Олге Марковић, кустуса Музеја позоришне уметности Србије. Изложба обухвата историјат Књажевско-српског театра, рад и дело Јоакима Вујића, док са друге стране представља актуелни тренутак Театра.
Понедељак, 15. фебруар, 12.00 часова, Зграда управе Града Крагујевца
– Потписивање Протокола о сарадњи између Драматично куклен театрa, Враца, Бугарска и Књажевско-српског театра. Протокол потписују директори позоришта Анастас Попдимитров и Драган Јаковљевић.
Фотографија Фотографија
Понедељак, 15. фебруар, 18.00 часова Сцена Јоаким Вујић
– Промоција Монографије Мирко Бабић из едиције Јоакимови потомци, аутора Драгане Бошковић, театролога из Београда.
Фотографија Фотографија
Понедељак, 15. фебруар, 20.00 часова Сцена Јоаким Вујић
– Са сцене Јоаким Вујић гостима су се обратили господин Драган Јаковљевић, директор Театра, господин Верољуб Стевановић, градоначелник Крагујевца и господин Небојша Брадић, министар за културу у Влади Републике Србије.
– Представа Ђорђа Милосављевића Контумац у режији Жанка Томића.
– Свечано уручивање Годишње награде Театра, Прстена са ликом Јоакима Вујића (додељује се за изузетан допринос развоју Театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству) и Статуете Јоаким Вујић (додељује се за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији).

Награде Театра
Статуета Јоаким Вујић – Миодраг Табачки, сценограф и костимограф из Београда Фотографија
Прстен са ликом Јоакима Вујића – Драгана Бошковић, театролог из Београда Фотографија
Образложење награда
Годишња награда – Иван Видосављевић, глумац Књажевско–српског театра Фотографија

Књажевско-српски театар Плакат
Небојша Брадић Небојша Дугалић
Фотографија Фотографија Фотографија
Прес клипинг

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР И ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ У ПОЗОРИШНОЈ ЕВРОПИ

новембар 2009. године


На Генералној скупштини Нове европске позоришне акције, New European Theatre Action, одржаној 17. и 18. октобра 2009. године, одлучено је да фестивал ЈоакимИнтерФест 2010. године постане нови члан ове европске позоришне мреже која има за циљ промовисање културне сарадње између европских земаља разменом представа, уметника и техничког особља, подстицање копродукције, обуку стручњака и ангажовање у објављивању пројеката. Идеја о оснивању Европске мреже покренута је први пут у новембру 2004. на састанаку представника позоришта и фестивала из Албаније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Црне Горе, Хрватске, Македоније, Русије, Словеније, Србије, Турске и Македоније. Годину дана касније, на састанку одржаном у Новој Горици у октобру 2005, основана је Нова Европска театарска акција, НЕТА. Чланови ове позоришне асоцијације су Екс понто - Културно друштво Б-51 из Љубљане, Међународни позоришни фестивал Бутринити 2000 из Албаније, Међународни позоришни фестивал Варна из Бугарске, ФестФестивал Мес Сарајево из БиХ, Еуроказ Загреб из Хрватске, Међународни фестивал малих сцена Ријека из Хрватске, Фестивал Охридско лето из Македоније, Међународни позоришни фестивал Галата из Турске и Фестивал Ристо Шишков из Македоније. Нови чланови од 2010. године су Фестивал Теута - Нови Антички Театар из Црне Горе, Приморски летњи фестивал Копар из Словеније, Позоришни фестивал Европа преко Балкана из Румуније, ЈоакимИнтерФест из Србије, Међународни савремени плесни фестивал из Албаније.

У међувремену су Књажевско-српски театар и ЈоакимИнтерФест добили позив за учлањење у Међународну позоришну мрежу светских позоришта ИнтерАкт, World Theatre Network InterAct. На Генералној скупштини која се одржавала 6. и 7. новембра у граду Леће - Италија, учествовао је Драган Јаковљевић, директор Дирекције Фестивала ЈоакимИнтерФеста и директор Књажевско-српског театра из Крагујевца као и директори светских позоришта и фестивала из Пољске, Чешке, САД, Велике Британије, Македоније, Албаније, Турске, Литваније, Бугарске. У истом периоду одржава се прослава Театра Кореја и промоција новог пројекта међународног карактера Страде Маестре 2009-2010.

Театар на гостовањима:
27. новембар, представа Клуб Нови светски поредак, награда за најбољу представу на Давила студиоИнтерфесту у Питештију, Румунија,
22. новембра представа Пионири у Инголштату изведена у Инголштату, Немачка.
Књажевско-српски театар је добио званичан позив Колектив Театра и Александра Дунђеровића да крајем јуна 2010. године гостује у Енглеској (Лондон, Ливерпул, Манчестер) са представом Клуб Нови светски поредак.

ЈОАКИМ ВУЈИЋ (1772–1847)

20. новембрар 2009. године

На данашњи дан 1847. године умро је Јоаким Вујић, писац, преводилац, учитељ страних језика, универзални позоришни стваралац, директор Књажеско–србског театра у Крагујевцу 1835/36. године.


Рођен 9. септембра 1772. у Баји од родитеља Григорија и Јевре. Школовао се у Баји, Новом Саду, Калачи, Острогону и Пожуну (Братислава) где је изучио права.
Написао је Путешествије по Сербији, Земљеописаније, Почетак описанија србски манастира као и 21 драмско дело, укључујући Крешталицу, Фернанда и Јарику и Љубовнају завист через једне ципеле. Аутор је и једне Француске граматике.
Прва театрална представленија приредио је у Пешти, Баји и Сегедину између 1813. и 1815, а у Земуну 1823. 24. августа 1813. године, у Рондели на пештанској обали Дунава, на позорници Мађарског театра, Јоаким Вујић приређује прву световну и грађанску позоришну представу на српском језику Крешталица немачког списатеља Аугуста Коцебуа. Прву вест о овој представи пренеле су Новине сербске из царствујушче Вијене Димитрија Давидовића.
На позив Кнеза Милоша у јесен 1834. године у Кргујевац долази Јоаким Вујић као личност великог позоришног искуства и познавалац обимног позоришног репертоара. Постављен је за директора Театра са задатком да организује рад позоришта.
Књажеско-србски театар смештен је у адаптираним просторијама типографије и имао је бину, ложе и партер. Репертоар Театра чинила су углавном дела Јоакима Вујића, а глумачки ансамбл, поред Вујића, који је био главни глумац и редитељ, сачињавали су млади чиновници и ђаци гимназије. Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине од 2. до 4. фебруара 1835. године, када су приказани Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер. За три дана изведене су четири представе: Фернандо и Јарика, Ла Перуз, Бедни стихотворац и Бегунац. Позоришну публику сачињавали су Кнез са породицом, чиновници и позвани гости, као и посланици у време скупштинских заседања. На Сретење Господње, 15. фебруара 1835. године (2. фебруара, по Јулијанском календару) приказао је Јоаким Вујић свој позоришни комад Фернандо и Јарика, према делу Карла Екартсхаузена.
Последње године свога живота Јоаким Вујић је провео у Београду у оскудици. Ипак је био живнуо видећи да се у Србији све више утврђује позориште. То му бејаше последња радост.
Умро је 20. новембра (8. новембра по Јулијанском календару) 1847. године, очекујући први повезани примерак своје нове књиге Ирина и Филандар. Јоаким Вујић је сахрањен у близини цркве Светог Марка на старом ташмајданском гробљу у Београду.

ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ

октобар 2009. године


Од 7-15. октобра 2009. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се четврти

ЈоакимИнтерФест!


Четврти међународни позоришни фестивал малих сцена (4th International Small Scene Theatre Festival) окупља позоришне ансамбле из: САД, Енглеске, Италије, Румуније, Хрватске, Републике Македоније и Србије. На Фестивалу учествују десет позоришних представа, девет у конкуренцији за награде и представа, која се изводи у част награђених, Десет дана капетана Постникова аутора Микаела Бројнштајна, Шелтер сцена Крагујевац.

Председник Скупштине, Саша Миленић је уприличио пријем за учеснике Фестивала у згради управе Града Крагујевца. Пријему су присуствовали представници: Serious Play! Theatre, Northampton САД, Колектив Театар, Манчестер, Енглеска, Театар Ал. Давила, Румунија, Театар Ругантино, Хрватска и члан жирија, Анастас Попдимитров, Бугарска.
Фотографија Фотографија
Фотографија

Среда 7. октобар
20.00 Књажевско-српски театар
Отварање Фестивала
Слободан Павићевић, књижевник из Крагујевца
Драган Јаковљевић, селектор Фестивала
Фотографија

Фестивал отвара представа рађена у продукцији Књажевско-српског театра и Колектив Театра
Клуб Нови светски поредак.

Четвртак, 8. октобар
19.30 Галерија Јоаким
Пратећи програм
Изложба фотографија Аугустине Јохан, Букурешт, Румунија
ПОЗОРИШТЕ У РУМУНИЈИ
Фотографија

Недеља, 11 октобар
18.00 Сцена Љуба Тадић
Промоција књига Др Александра Дунђеровића
Theatricality of Robert Lepage (Позоришни Језик Робера Лепажа)
Robert Lepage - Routledge Performance Practitioners (Робер Лепаж - Роутлиџ Позориште Праксе)
Учествују: Маша Стокић, театролог, глумци Колектив Театра (Енглеска) и аутор.

Водитељ сусрета са ствараоцима је Слободан Савић, позоришни критичар и писац из Београда.
Фотографија
Уредник штампаних публикација је Зоран Мишић, новинар из Крагујевца.
Фотографија
У 20.00 часова 15. октобра на затварању Фестивала свечана додела награда.

WELCOME TO THE JOAKIMINTERFEST

October 2009


Dear citizens, dear guests,
from October 7th till October 15th 2009 in Kragujevac
in the Knjaževsko-srpski teatar, it will be held the JoakimInterFest! The Fourth International Small Scene Theatre Festival will gather groups from United States of America, England, Italy, Romania, Croatia, Republic of Macedonia and Serbia. You will have an opportunity to see nine plays, eight of them in competition for the awards and the play of the Shelter scene from City of Kragujevac Dek tagoj de kapetano Postnikov in the honor of the awarded.

Festival Open
Slobodan Pavicevic, writer from City of Kragujevac
Dragan Jakovljevic, Festival selector
The opening ceremony will be on Wensday, October 7th, 2009 at 8:00 p.m. Following the opening, the Knjazevsko-srpski teatar and Theatre Kolectiv will perform the play Cllub The New World Order.

Moderator of the creators meeting is Slobodan Savic, theater critic and writer from Belgrade.
Foto
Director of the printed publications is Zoran Misic, journalist from Kragujevac.
Foto
October 15th, 2009 at 8:00 p.m. The Festival awards.

Фотографија Фотографија
Фотографија Фотографија
Фотографија Фотографија

НЕБОЈША БРАДИЋ У КЊАЖЕВСКО-СРПСКОМ ТЕАТРУ

28. септембар 2009. године


Министар културе у Влади Републике Србије Небојша Брадић је у пратњи домаћина Саше Миланића, председника Скупштине Града Крагујевца посетио Спомен парк Крагујевачки октобар и Књажевско-српски театар.
Том приликом министру Брадићу уручено је писмо о намерама да Књажевско-српски театар добије статус установе од националног значаја, а покренута је и иницијатива о питписивању протокола о сарадњи између Града Крагујевца и ресорног министарства.
У 17.00 часова на Сцени Љуба Тадић Књажевско-српског театра одржана је конференција за медије и том приликом Небојша Брадић је истакао следеће:
Имајући у виду јубилеј позоришта - 175 година од оснивања, значај који има за културни живот Србије, иницијатива је на месту и то ће бити предмет нашег заједничког бављења. То је извор позоришног живота у овом делу Балкана, доказ какво је утемељење наше културе. Традиција мора да буде добро уочена и препозната уз нашу подршку за могућ правац развоја. Министарство културе у претходном периоду препознало је институције и манифестације у Крагујевцу, као важне носиоце мисије децентрализације и кроз подршку тим манифестацијама, настоји да јасно укаже на смисао децентрализације, да има успешне партнере са којима може да развија нове иницијативе. За нас је подручје сарадње јединствено, не постоји разлика између републике, градова и локалне власти.
Министарство културе Републике Србије

Драган Јаковљевић, директор Књажевско-српског театра је позвао министа Брадића да отвори 4 ЈоакимИнтерФест, Међународни позоришни фестивал малих сцена који се одржава у периоду од 7-15. октобра ове године.
У 20.00 часова на Сцени Јоаким Вујић господин Брадић је са домаћинима присуствоаво премијерном извођењу представе Гордана Михића . Сироти мали хрчки.

Фотографија
Фотографија
Фотографија
Небојша Брадић

ЈОАКИМФЕСТ

мај 2009. године


Од 7-15. маја 2009. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се шести

ЈоакимФест!



Селектор ЈоакимФеста 2009. године, госпођа Драгана Бошковић, театролог из Београда, одабрала је осам позоришних представа које ће бити на репертоару Фестивала најбољих позоришних представа Србије по текстовима домаћих аутора.
Представа по тексту Николаја Васиљевича Гогоља Дневник једног лудака изводи се у част награђених.

НАЈСТАРИЈЕ СРПСКО ПОЗОРИШТЕ, КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР ПОНОВО ОТВАРА ВРАТА ПОКЛОНИЦИМА ДОБРИХ ПОЗОРИШНИХ ПРЕДСТАВА ПО ТЕКСТУ ДОМАЋИХ АУТОРА. НАДАМ СЕ ДА ЋЕ ФЕСТИВАЛ КОЈИ ЈЕ ВАЖАН ЗА КРАГУЈЕВАЦ, А НОСИ ИМЕ ОСНИВАЧА ПРВОГ СРПСКОГ ТЕАТРА ЈОАКИМА ВУЈИЋА, УСПЕТИ У НАМЕРИ ДА ОВАЈ ГРАД ПОЗИЦИОНИРА КАО ГРАД ПОЗОРИШТА.
ТАКОЂЕ, НАДАМ СЕ И ДА ЋЕТЕ ИСТРАЈАТИ У НАМЕРИ ДА НЕГОВАЊЕМ ИЗРАЗА КОЈИ СТВАРА ЈОШ БОЉИ ФЕСТИВАЛ, ПОКРЕЋЕТЕ НАЈАКТУЕЛНИЈЕ ТЕМЕ ВЕЗАНЕ ЗА СУДБИНУ ПОЗОРИШНОГ ЖИВОТА СРБИЈЕ, ТРЕТИРАТЕ ТАНАНЕ ВЕЗЕ ИЗМЕЂУ ДРУШТВА И ТЕАТРА, КАО И ПИТАЊА ПОЗОРИШНЕ ПРОДУКЦИЈЕ У САДАШЊИМ УСЛОВИМА.
7. мај 2009. године
Министар културе
Небојша Брадић



ЈОАКИМОВИ ДАНИ У КРАГУЈЕВЦУ СУ ФЕСТИВАЛ КОЈИ ЈЕ С ГОДИНАМА ПОСТАО ЈЕДАН ОД НАЈВАЖНИЈИХ ПРОМОТЕРА ДОМАЋЕ ДРАМЕ И ПОЗОРИШТА ЗАСНОВАНОГ НА САВРЕМЕНОЈ И КЛАСИЧНОЈ ДРАМСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ СРПСКОГ НАРОДА.
СА ЖЕЉОМ ДА СЕ ВИДИМО СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ ЖЕЛИМ КРАГУЈЕВАЧКОМ ПОЗОРИШТУ И ГРАЂАНИМА КРАГУЈЕВЦА ДА ДРАМЕ КОЈЕ ИГРАМО НА ПОЗОРИШНИМ СЦЕНАМА БУДУ ШТО РЕЂЕ У ОБИЧНОМ ЖИВОТУ.
7. мај 2009. године
Душан Ковачевић



Четвртак, 7. мај
19.00 Галерија Јоаким
Отварање 5. изложбе позоришних плаката професионалних позоришта Србије, Српски позоришни плакат
Фотографија
20.00 Сцена Јоаким Вујић
Отварање Фестивала
Отварање 6. ЈоакимФеста
Фестивал отварају Саша Миленић, народни посланик, председник Скупштине Града Крагујевца и Драган Јаковљевић, директор Књажевско-српског театра.
8. мај, 18.00 Сцена Љуба Тадић
Промоција монографије
Бора Тодоровић , уметник спонтаности, аутор Драгана Бошковић
Учествују: Бора Тодоровић и Драгана Бошковић
Фотографија
9. мај, 18.00 Сцена Љуба Тадић
Промоција књиге
Дијалог о фестивалима , аутор Симон Грабовац
Учествују: др Весна Крчмар, др Зоран Ђерић, мр Милован Здравковић
Фотографија Фотографија
11. мај, 18.00 Сцена Љуба Тадић
Промоција монографије
Љиљана Стјепановић, још једна краљица, аутор Драгана Бошковић
Учествују: Љиљана Стјепановић, Радош Бајић, Мирко Бабић и Драгана Бошковић
12. мај, 18.00 Сцена Љуба Тадић
Промоција књиге
Казалишни ноћник, аутор Градимир Гојер
Учествује проф. др Рашко Јовановић
13. мај, 18.00 Сцена Љуба Тадић
Промоција књиге и сајта www.stevozigon.rs
Тако је говорио Жигон о уметности, коју је приредила Ивана Жигон
Учествују: Милосав Буца Мирковић и Ивана Жигон
Фотографија Фотографија

Водитељ сусрета са ствараоцима је Слободан Савић, позоришни критичар и писац из Београда.
Fotografija
Уредник штампаних публикација је Зоран Мишић, новинар из Крагујевца.
Fotografija
Уредница фестивалског билтена је Мишка Кнежевић, новинарка из Београда.

У 20.00 часова 15. маја додела награда и свечано затварање шестог ЈоакимФеста.

Саша Миленић
Душан Ковачевић
Егон Савин
Књажевско-српски театар

ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ЛУДАКА НА ФЕСТИВАЛУ ГАЛА СТАР

16. април 2009. године


Четврти Међународни фестивал монодраме Гала Стар се одржава од 10-16. априла у Бакау, Румунија. Домаћин Фестивала, је Театар Баковиа. На Фестивалу је у такмичарској конкуренцији учествовало осам представа из следећих земаља: Румуније, Србије, Молдавије и Јапана.

Селектори Фестивала:
Кармен Станциу, театролог,
Габриел Дуту, глумац, директор Гала Стар Фестивала,
Дан-Мариус Зарафесцу, театролог, шеф Уметничког одсека за позоришну делатност при Министарству културе Румуније.

Стручни жири:
Људмила Патлањоглу, позоришни критичар, Румунија,
Тамара Буциуцеану, глумица, Румунија,
Кармен Михалацхе, позоришна критичарка, Румунија,
Ана Трејси, глумица, САД,
Емил Борогхина, глумац, директор Међународног позоришног фестивала Шекспир, Крајова, Румунија.
Награда за најбољу представу Гала Стар,
Награда за најбољег глумца One Man Show,
Награда за најбољу глумицу One Woman Show.

Жири младих додељује следеће награде :
Награда за најбољег глумца Штефан Јордаке,
Награда за најбољу глумицу Штефан Јордаке.

Књажевско–српски театар је учестовао на Фестивалу са монодрамом Н. В. Гогоља Дневник једног лудака у извођењу Ивана Видосављевића.

Иван Видосављевић је освојио две награде.
Одлуком стручног жирија додељена му је награда за најбољег глумца, One Man Show.
Одлуком жирија младих додељена му је награда за најбољег глумца, Штефан Јордаке.

СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА

27. март 2009. године


Светски дан позоришта, који се обележава 27. марта, установио је 1961. Међународни позоришни институт (ИТИ). На тај дан позоришта у свету организују разне манифестације, уз обавезно читање поруке коју, по позиву ИТИ-ја, увек пише позоришна личност светског угледа.
Читање поруке Аугусто Боала 27. марта у 20 часова на
Сцени Јоаким Вујић пре почетка представе Бранислава Нушића Госпођа министарка.

Ми смо неспособни видети јер смо навикли једва погледати.
Аугусто Боал
аутор Поруке поводом Међународног дана позоришта 2009.

Рођен у Рио де Женеиру 1931. године. Почетком седамдесетих, због политичких разлога, протеран је из Бразила. Током изгнанства у Аргентини, Перуу и Француској развија игре, вежбе и технике Позоришта потлачених, Theatre of the Oppressed. Вративши се у Бразил, развија технику Правног позоришта као пример партиципативне демократије. Аутор је драмских дела и теоретских текстова који су преведени на тридесетак језика. Добитник је УНЕСКО-ве медаље Пабло Пикасо 1994. године, награде за животно дело америчког Удружења позоришта у високом школству 1997. године и холандске награде Принца Kлауса за 2007. годину. Номинован је за Нобелову награду за мир 2008. године.
Позориште потлачених укључује следеће технике: Форум театар, Позориште новина, Правно позориште, Невидљиво позориште, Полицајац у глави и Дуга жеља.
Форум театар,
на сцену износи одређени проблем, конфликт, ситуацију из реалног живота учесника. Проблем се одигра на сцени у нерешивој форми и онда се позива публика да понуди своја решења за разрешавање конфликта. Форум театар активно укључује и глумце и публику и на тај начин помаже да се разуме проблем из много различитих перспектива. То је добра припрема за људе или децу да преузму акцију у реалним животним ситуацијама.
Правно позориште,
је облик образовања чланова једног друштва кроз Форум театар. Циљ овог процеса је изградња друштва и решавање проблема. Кроз поистовећивање и истраживање важних социјалних проблема, Правно позориште олакшава процес стварања закона и политике засноване на грађанским вредностима. Коришћењем позоришта у којем се проблем решава активним учешћем грађана ствара се средина у којој они смишљају, проналазе и преиспитују могућа решења проблема са којима се суочавају.
Ова техника је веома узбудљива јер се људима који нису укључени у доношење политичких одлука овде пружа прилика да буду саставни део политичког тела. Први је ову технику користио Аугусто Боал у свом Центру за позориште потлачених у Бразилу.
Уједињене нације прогласиле су Форум театар званичним средством за социјалне промене.

Аугусто Боал, порука поводом Светског дана позоришта

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР

Дан Театра, 15. фебруар 2009. године


15. фебруара, на Сретење Господње,
Књажевско–српски театар
прославља 174 година од оснивања.



Програм прославе Дана Театра
14. фебруар, 18 часова Сцена Љуба Тадић
– Промоција прве књиге из едиције Премијера, Марилујзе Флајсер Пионири у Инголштату.
Фотографија
– Промоција двоброја позоришне ревије Јоаким, уредник Зоран Мишић.
– Додела Годишњих награда општем сектору.
– Додела Захвалница.
Недеља, 15. фебруар
12 часова, Свечани салон ЗГРАДЕ УПРАВЕ ГРАДА
Потписивање Протокола о сарадњи између Народног позоришта Сарајево и Књажевско–српског театра.
18 часова, Сцена Јоаким Вујић
Лако перо Радојево, промоција првог тома сабраних дела Радоја Домановића.
Фотографија
19 часова, Галерија Јоаким
Изложба позоришног плаката аутора Бранка Дурсума, Народно позориште Сарајево.
Фотографија
20 часова, Сцена Јоаким Вујић
– Додела Статуете Јоаким Вујић и Прстена са ликом Јоакима Вујића.
– Премијера представе Марилујзе Флајсер Пионири у Инголштату у режији Иване Вујић.

Обележавању Дана Театра и Сретењског празника присуствовали су:
Небојша Брадић, министар културе Републике Србије,
Верољуб Стевановић, градоначелник Града Крагујевца,
Саша Миленић, председник Скупштине Града Крагујевца,
Амира Арифовић Харис, отправница послова амбасде БиХ,
Габријел Енгерт, министар културе Инголштата, Немачка,
Директор Себастиан Тудор и представници Театра Ал Давила, Питешти, Румунија,
Флорин Текау, потпредседник Регије Арђеш, Румунија,
Представници Гете института,
Представници Стеријиног позорја из Новог Сада,
Градимир Гојер, директор Народног позоришта Сарајево,
Анастас Поп Димитров, испред Драматично-куклен театра из Враца, Бугарска,
Биљана Вујовић, директор Народног позоришта из Ниша,
Зоран Стаматовић директор и Немања Ранковић уметнички директор Народног позоришта из Ужица,
Слободан Алексић, глумац Народног позоришта из Пирота,
Владимир Лазић, редитељ из Београда.

Додела награда Театра
Статуета Јоаким Вујић – Мирко Бабић
Образложење стручног жиријаФотографија
Прстен са ликом Јоакима Вујића – Себастиан Тудор, директор Театра Ал Давила
Фотографија

Од стране Дирекције ЈоакимФеста, златним палакетама награђени су градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић и председник Скупштине града Крагујевца Саша Миленић за несебичну помоћ, разумевање и допринос организовању ЈоакимФеста и Међународног позоришног фестивала малих сцена, ЈоакимИнтерФеста.

Годишње награде
Марина Перић Стојановић
Иван Видосављевић
Исидора Рајковић
Светлана Борковић
Данијела Миленковић
Светлана Миленковић Недељковић
Снежана Недељковић
Снежана Ристић
Надица Огњановћ
Дипломе
Драган Стокић
Александар Милојевић
Милић Јовановић
Владан Живковић
Захвалнице
ЈКП Водовод и канализација
Таково осигурање
Дом омладине
Зоран Мишић

Прес клипинг
Фотографија
Небојша Брадић, министар културе Републике Србије
Небојша Брадић, министар културе Републике Србије

ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ

октобар 2008. године


Од 7-15. октобра 2008. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се трећи

ЈоакимИнтерФест!


Трећи међународни позоришни фестивал малих сцена (3rd International Small Scene Theatre Festival) окупља позоришне ансамбле из: Пољске, Румуније, Бугарске, Републике Српске, Словеније и Србије. На Фестивалу учествују девет позоришних представа, осам у конкуренцији за награде и представа Kot jaz, ауторски пројекат Ларе Јанкович у копродукцији Културног друштва Б-51 (Festival Exponto), у част награђених.

Уторак 7. октобар
19.00 часова Галерија Јоаким
Linda Graham - Edinburgh Fringe Festival - Изложба фотографија, аутор Мр Милован Здравковић, изложбу отвара Миодраг Табачки
Фотографија
19.50 часова  Ватромет
20.00 часова  Сцена Јоаким Вујић
Отварање Фестивала
Видосав Стевановић, књижевник
Саша Миленић, председник Скупштине Града Крагујевца
Драган Јаковљевић, селектор Фестивала
Фотографија
Фестивал отвара представа Књажевско-српског театра Теза/Thesis
Џери Дјукс, Пол Мид, Дејвид Парнел; редитељ Дан Тудор.

Субота, 11. октобар
18.00 часова Сцена Љуба Тадић
Промоција: Речник основних позоришних појмова, Мр Милован Здравковић, театролог
Учествују: Јован Ћирилов, театролог; Зоран Т. Јовановић, театролог; Весна Станковић, глумица Југословенског драмског позоришта; Гојко Балетић, глумац Народног позоришта у Београду; Милан Арнаут, издавач КИЗ Алтера; Драган Јаковљевић, редитељ, директор Фестивала.
Фотографија

Уторак, 14 октобар
Гост Фестивала, пољски конзул, Александар Кечко присуствовао извођењу представе Кнут Хамсуна Глад редитеља Јозефа Маркоцког - Teatr Formy, Пољска.
Фотографија

Водитељ сусрета са ствараоцима је Слободан Савић, позоришни критичар и писац из Београда.
Фотографија
Уредник штампаних публикација је Зоран Мишић, новинар из Крагујевца.
Фотографија
У 20.00 часова 15. октобра на затварању Фестивала свечана додела награда.

Министарство културе Републике Србије
100 Дана културе, Београд, 20.10.2008.
Подршка пројектима од националног значаја: БИТЕФ, БЕМУС, БЕЛЕФ, ОКТОБАРСКИ САЛОН, ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ, НИШВИЛ, Филмски фестивали у Суботици, Нишу, Врњачкој Бањи.

WELCOME TO THE JOAKIMINTERFEST

October 2008


Dear citizens, dear guests,
from October 7th till October 15th 2008 in Kragujevac
in the Knjaževsko-srpski teatar, it will be held the JoakimInterFest!

The Third International Small Scene Theatre Festival will gather groups from Poland, Romania, Bulgaria, Slovenia, Republic of Srpska and Serbia. You will have an opportunity to see nine plays, eight of them in competition for the awards and the play of the Lara Jankovic&Culture association B-51 (Festival Exponto) Kot jaz in the honor of the awarded.

Festival Open
Vidosav Stevanovic, writer
Sasa Milenic, President of the City Assembly of Kragujevac City
Dragan Jakovljevic, Festival selector
The opening ceremony will be on Tuesday, October 7th, 2008 at 8:00 p.m. Following the opening, the Knjazevsko-srpski teatar Kragujevac will perform the play Thesis, writtens by Gerry Dukes, Paul Meade, David Parnell; directed by Dan Tudor.

Moderator of the creators meeting is Slobodan Savic, theater critic and writer from Belgrade.
Director of the printed publications is Zoran Misic, yournalist from Kragujevac.

October 15th, 2008 at 8:00 p.m. The Festival awards.

Фотографија
Фотографија
Фотографија
Фотографија

ЈОАКИМФЕСТ

мај 2008. године


Од 7-15. маја 2008. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се пети

ЈоакимФест!



Селектор ЈоакимФеста 2008. године, госпођа Драгана Бошковић, театролог из Београда, одабрала је седам позоришних представа које ће бити на репертоару Фестивала најбољих позоришних представа Србије по текстовима домаћих аутора.
Пратећи програм: Народно позориште из Мостара, БиХ; Народно позориште из Букурешта, Румунија; Народно позориште из Сарајева, БиХ.

Среда, 7. мај
19.00 часова Галерија Јоаким
Отварарање 4. изложбе позоришних плаката професионалних позоришта Србије.
19.45 часова  Ватромет
20.00 часова  Сцена Јоаким Вујић
Отварање Фестивала
Фестивал отвара представа Народног позоришта из Букурешта, Румунија,
Василе Алекандри Санзиана и Пепелеа, редитељ Дан Тудор.

Среда, 14. мај
18.00 часова Сцена Љуба Тадић
Промоција монографије Биљана Србљановић - породичне и друге приче (добитница Статуете Јоаким Вујић ) аутора Слободана Савића.
Фотографија Фотографија
Епистола Слободану Савићу
Биљана Србљановић - породичне и друге приче
Прес клипинг

Водитељ сусрета са ствараоцима је Слободан Савић, позоришни критичар и писац из Београда.
Фотографија
Уредник штампаних публикација је Зоран Мишић, новинар из Крагујевца. Фотографија

У 20.00 часова 15. маја додела награда и свечано затварање петог ЈоакимФеста.

Фотографија
Фотографија
Фотографија
Фотографија
Фотографија

СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА

27. март 2008. године


Светски дан позоришта, који се обележава 27. марта, установио је 1961. Међународни позоришни институт (ИТИ). На тај дан позоришта у свету организују разне манифестације, уз обавезно читање поруке коју, по позиву ИТИ-ја, увек пише позоришна личност светског угледа.
Читање поруке Робера Лепажа 27. марта у 20 часова на
Сцени Јоаким Вујић пре почетка представе Теза/Thesis.

Међународна порука поводом Светског дана позоришта
27. март 2008.
Постоји више претпоставки о коренима позоришта, а мене највише дотиче она у форми бајке:
Једне ноћи, некада давно, у једном каменолому окупи се око ватре група људи како би се огрејала и причала приче. Један од њих изненада устане и употреби властиту сенку да би илустровао своју причу. И прикаже, помоћу светлости пламена, на зидовима каменолома особе већим но што су у природи. Задивљени, остали препознаше и снажног и слабог, и угњетача и угњетеног, и бога и смртника.
Данас је светлост пројектора заменила ватру иницијалне радости, а сценска машинерија зидове каменолома. Уз дужно поштовање према неким пуританцима, ова бајка нас подсећа да је технологија у самим коренима позоришта и не треба да буде схваћена као претња, већ као елемент сједињења.
Опстанак позоришне уметности зависи од њене способности да се изнова роди уводећи нова средства и нове језике. У супротном, зар би позориште могло да настави да сведочи о великим улогама своје епохе и побољша разумевање међу људима, ако оно само не покаже отвореност? Како би позориште могло да буде поносно што нуди решење проблема нетолеранције, искључивости и расизма, ако би се у пракси опирало сваколиким укрштајима и интеграцијама.
Да би приказао свет у потпуној сложености, уметник мора да уведе нове облике и идеје, да има поверења у интелигенцију гледаоца који је способан да распозна обрис човечанства у непрестаној игри светлости и сенке.
Истина је да човек може и да се опече ако се превише игра ватром, али постоји и могућност да се просветли и засија.
Робер ЛЕПАЖ
У Квебеку, дана 17. фебруара 2008.

Робер Лепаж (Robert Lepage)
аутор Поруке поводом Међународног дана позоришта 2008.
Свестрана позоришна личност, Робер Лепаж с подједнаким умећем бави се позоришном и филмском режијом, сценографијом, драмским писањем, глумом.
Познат и признат у круговима међународне критике, ствара и поставља на сцену оригинална дела која надилазе оквире класичне сценске реализације, примењујући нове технологије. Инспирацију црпи из савремене историје, а његово дело, модерно и необично, пробија све баријере...
Рођен је 1957. године у Квебеку. Веома рано испољава страст за географију, а привучен свим облицима уметности, посебно се интересује за позориште. Са седамнаест година уписује Конзерваторијум драмских уметности у Квебеку. По повратку са стажа у Паризу (1978) учествује у многим пројектима као глумац, аутор и редитељ. Две године касније, прикључује се театру Репере.
Године 1984. режира комад Кружења (Circulations),који се игра по целој Канади и добија награду за најбољу канадску продукцију на Четрнаест дана међународног позоришта у Квебеку (Quinzaine internationale de théatre de Québec). Наредне године режира представу Трилогија о змајевима која му доноси светску популарност. Следе Винци (1986), Полиграф (Polygraphe, 1987)и Тектонске плоче (Les Plaques tectoniques, 1988).Године1988.оснива компанију за професионални менаџмент, Robert Lepage inc.
Од 1989. до 1993. године је уметнички директор Француског позоришта при Националном центру уметности у Отави. Наставља уметнички рад постављајући Игле и опијум (Les Aiguilles et l'opium), Кориолан, Магбет, Олуја и Сан летње ноћи. Овај комад му омогућава да постане први Северноамериканац који режира Шекспира у Краљевском националном позоришту у Лондону.
Година 1994. важна је етапа у његовој каријери, јер оснива компанију за мултидисциплинарно стваралаштво, Пројекат Ex Machina,чији је и уметнички директор. Следе Седам струја реке Ота (Les Sept Branches de la riviere Ota), Сан летње ноћи, Хелсингер. Исте године опробао се и на филму. Пише сценарио и режира филм Исповедаоница (Le Confessionnal),који је 1995. приказан на Четрнаест дана редитеља канског филма (Quinzaine des Réalisateurs du Festival de Cannes).
Опус Робера Лепажа крунисан је бројним признањима. Одликован је Медаљом официра националног реда Квебека. Француска му додељује Орден Легије части 2002. Награду Ханс Кристијан Андерсен добија 2004. за посебан допринос афирмације дела Ханса Кристијана Андерсена у свету. Француско-канадски институт додељује му награду Samuel-de-Champlain за допринос француској култури и награду Станиславски за допринос међународном позоришту за изврсне продукције Трилогија о змајевима, Седам струја реке Ота и Опера Улични свирачи. Године 2007. додељена му је престижна Европска позоришна награда, чији су претходни лауреати Аријана Мнушкин и Боб Вилсон.

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР

март 2008. године


Ансамбл Књажевско-српског театра гостује у Фочи, 21. марта у 19.30 часова, представом Чудо по Јоакиму Радослава Златана Дорића.

Фестивал комедије Мостарска лиска је покренуло Народно позориште у Мостару 1991. године. Иницијатор Фестивала је био режисер Ахмет Обрадовић. Први фестивал одржан је од 11-17. маја 1991. године. Због ратних дешавања у Босни и Херцеговини Фестивал се није одржавао све до 2004. када је обновљен на иницијативу глумца мостарског Народног позоришта Шерифа Аљића, данас директора Народног позоришта из Мостара.
У оквиру Фестивала додјељују се награде Велика лиска и Мала лиска.
Чудо по Јоакиму Радослава Златана Дорића учествује у званичној конкуренцији за награде Шестог интернационалног фестивала Мостарска лиска 2008 који се одржава од 20-29. марта 2008. године у Мостару.
23. март 2008. (недјеља) у 19.30 сати, дворана Народног позоришта Мостар
ЧУДО ПО ЈОАКИМУ, аутор Радослав Златан Дорић, редитељ Славенко Салетовић,
Књажевско-српски театар.

Малу мостарску лиску, награду за глумца вечери, добио је глумац Александар Михаиловић за улогу Оца Лазара у представи ЧУДО ПО ЈОАКИМУ Радослава Златана Дорића у режији Славенка Салетовића.

Прес клипинг

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР

15. фебруар 2008. године


Историјске прилике и потребе учиниле су да се једна касаба претвори у центар из кога се управља устаничком Србијом. Књаз Милош је био носилац тих државотворних мисли и идеја. У Крагујевцу је прорадила тополивница и књажевска канцеларија. Печатане су прве новине у Србији. Јоаким Вујић основао је први театар у Србији. Одјекнуки су звуци Шлезингеровог музичког оркестра. Основан је Лицеј и Војна школа. У Крагујевцу је донет и Сретењски, Давидовићев Устав у који су унете најзначајније европске вредности.
Велика срећа за Србију је била појава једног срчаног владаоца. Књаз Милош је умео и да наступи, али и да одступи. Државнички мудар спознавао је време и поредак ствари, не само у својој земљи и народу, него и у Европи. Спознавао је односе међу великим силама и прилагођавао се њима и тако је сам обликовао своје мисли и заповедао њима у остваривању циљева устанка. Зато је Милош могао да се од силника преобрати у државника смерног и разумног. Као гуја је кривудао кроз камењаре прилика и неприлика. Не пише Слободан Јовановић случајно о Књазу Милошу као прототипу Макијавелијевог Владаоца. Јовановић је код српског Књаза изузетно ценио непосредни доживљај стварности. У истину Књаз је сагледавао јасне процесе односа снага и непомућено одмеравао сопствени положај у склопу Европских прилика и неприлика. Јовановић за Књаза Милоша каже да је био дорастао положају у ком није смео бити исти: морао се час удварати, а час претити, час повити, а час усправити. Државнички мудар, Књаз Милош се служио и лукавством и снагом. У бојевима је био јунак првог реда, у дипломатији је био кадар да дуго подноси тегобе да дуго подноси тегобе и вреба прилику да зада ударац којим остварује свој циљ. Творца Српске државе овим особинама и способностима научио је сам живот, устаничке борбе и жеље за васкрсом Српске државе, али може се са сигурношћу рећи да је српског Књаза избрусила његова Шумадија. Шумадија је стварала Милоша, али је и Милош помогао Шумадији да се сретне и упозна са собом на срећу свеколиког Српства.
Данко Поповић

Програм прославе Дана Театра
14. фебруар
Сцена Љуба Тадић
18.00 часова
- промоција Зборника радова о Јоакиму Вујићу
Фотографија
- промоција двоброја позоришне ревије Јоаким
- додељивање Годишњих награда и захвалница
- извештај о раду у 2007. години
Сцена Јоаким Вујић
20.00 часова
Претпремијера представе Конак у Крагујевцу Данка Поповића у режији Владимира Лазића.
15. фебруар
12.00 часова
Потписивање протокола о сарадњи у свечаном салону зграде Управе Града Крагујевца - Крагујевац Театрополис и Херцег Нови, Град фестивала.
Фотографија
Фотографија
18.00 часова
Сцена Јоаким Вујић
Повратак у завичај промоција првог кола сабраних дела Видосава Стевановића
Фотографија
Галерија Јоаким
19.30 часова
Сцена иза сцена изложба дигиталних слика Миливоја Мише Штуловића.
Фотографија

19.50 часова
Ватромет
Фотографија
20.00 часова
Сцена Јоаким Вујић
Премијера представе Конак у Крагујевцу Данка Поповића у режији Владимира Лазића.
Прослави уприличеној поводом 190 године од проглашења Крагујевца за прву престоницу модерне Србије и 173 године од оснивања Театра у Крагујевцу присуствовали су градоначелник Града Крагујевца господин Верољуб Стевановић i Епископ шумадијски господин Јован.
Фотографија
Фотографија

Додела Годишњих награда
Статуета Јоаким Вујић - Народно позориште из Ниша
Прстен са ликом Јоакима Вујића - Небојша Брадић, редитељ, директор Београдског драмског позоришта
Образложење награда
Фотографија Фотографија

Годишње награде
Мирко Бабић
Александар Милојевић
Јелена Јовановић
Декоратерска служба
Мирјана Вујанић
Зоран Миљковић

Дипломе
Чедомир Штајн
Сања Матејић
Миливоје Штуловић

Захвалнице
Љубиша Обрадовић главни и одговорни уредник ЈП РТК
Миодраг Стојиловић новинар и публициста
Јасмина Миљојковић новинар културне рубруке ИНТВ
Дом ученика Артем
ТП КВИН доо
Књаз Милош а.д., Аранђеловац
ЈКП Паркинг сервис
Застава аутомобили
Прес клипинг

КОНАК У КРАГУЈЕВЦУ

Данко Поповић Конак у Крагујевцу
Режија: Владимир Лазић















Белешка о писцу
ДАНКО ПОПОВИЋ је рођен 1928. год. у Аранђеловцу. Основну школу и гимназију завршио у родном месту, а дипломирао на Правном факултету у Београду.
Објавио је књиге Свечаности и Кукурек и кост, романе Чарапићи, Кућа Лукића, Господари, Конак у Крагујевцу, Књига о Милутину, Свињски ујед, Удовице. Широку популарност стекао је 1985. год. Књигом о Милутину, која је испричана језиком обичног српског сељака о чијем животу сведочи. Објављивао је и есејистику и публицистику Време лажи, Догађања и привиђења, Неспокојни, Сеобе старе и нове, Божури и трње.
Аутор је више сценарија и драме Чај од липовог дрвета, као и ТВ-драме Карађорђева смрт, радио драма и многих новинских чланака.
Живи и ради у Београду.
Марија Солдатовић

ВЛАДИМИР ЛАЗИЋ, редитељ КОНАКА У КРАГУЈЕВЦУ, дипломирао режију на београдском Факултету драмских уметности у класи професора Димитрија Ђурковића и Славенка Салетовића.
Остварио је око 90 позоришних режија, 3 ТВ серије и око 200 различитих сценских инсценација. Добитник 20 признања за режију.
Представом Клаустрофобична комедија Душана Ковачевића први пут се представио Крагујевцу 1988.
ЖЕЉКО МИЈАНОВИЋ (1960, Врбас), филмски и ТВ сценариста, драмски писац и песник. Широј публици познат је по сценаријима за игране филмове од којих је најгледанији ТРИ КАРТЕ ЗА ХОЛИВУД (Центар Филм, 1993, режија: Божидар Николић), ТВ филму ПОСЛЕДЊИ ДОЧЕК (РТС, 2002, режија: Срдан Голубовић) и позоришним комадима: ЦРНОГОРСКА ВЕЗА (СКЦ, 1994, режија: Слободан Цустић), ПОМОЗИ МИ (Народно Позориште Београд, 1995, режија: Владимир Лазић), ВИТОРИО ЈЕС БИО МАЛИ АЛИ ЈЕ БИО ДОБАР ЧОВЕК (Позориште Славија, 2005, режија: Славенко Салетовић) МАЕСТРО (Позориште Славија, 2007, режија: Славенко Салетовић)... Цлан је Удружења Филмских Уметника Србије. Награђиван је. Живи и ради у Београду.
Спремајући се да узбудљиво и интригантно штиво преточим у драмски текст, сетио сам се оних теоретичара који тврде да је најбоље поћи од синипсиса који се састоји из свега једне реченице из које се, као из неког ДНК узорка, може (ре)конструисати његов целокупни хабитус, његова тема и суштина, његов raison d'etre... Ту реченицу пронашао сам у Поповићевом роману. На једном месту он каже: Милош зна да са Вуком уноси клицу сопственог уништења, али он исто тако зна да без тог уништења за Србију нема будућности.
Тиранин који сумња у властити метод, разапет између личне самовоље и искушења које му намеће историја! Владар који зна да се, прихватајући писменост и књижество, опредељује за своје будуће непријатеље! Човек у коме сазрева уверење да свој народ може извести из мрака само тако што ће укинути себе! Није ли то људска драма достојна позоришних дасака?
Жељко Мијановић, драматург
Фотографија
Фотографија
Фотографија
Фотографија

Међународни фестивал малих сцена ДавилаИнтерФест

Питешти, Румунија - новембар 2007. године


Николај Кољада: Бајка о мртвој царевој кћери
Режија: Бошко Димитријевић




Награде Сањи Матејић и Театру
На Интернационалном фестивалу малих сцена у Питештију крагујевчанима припале две награде.
Крагујевачки Књажевско-српски театар учествовао је у Румунији на 11. интернационалном фестивалу малих сцена, СтудиоИнтерФест 2007, који се од 9-15. новембра одржавао у граду Питештију. У конкуренцији дванаест позоришних кућа из Румуније, Грчке и Србије, крагујевачком позоришту, које је на Малој сцени Театра Ал. Давила наступило са представом Бајка о мртвој царевој кћери по тексту Николаја Кољаде и у режији Бошка Димитријевића, припале су две награде.
Сам Књажевско-српски театар добио је награду за промовисање интеркултуралног дијалога и за изузетан допринос у развоју и учвршћивању културне сарадње између Књажевско-српског театра из Крагујевца и Театра Ал. Давила из Питештија, док је крагујевачка глумица Сања Матејић, упркос језичкој баријери (представа није била титлована) добила награду публике за сјајно нтеркултуралног дијалога и за изузетан допринос у развоју и учвршћивању културне сарадње између Књажевско-српског театра из Крагујевца и Театра Ал. Давила из Питештија, док је крагујевачка глумицатумачење лика Риме у Кољадином комаду.
Иначе, питештански фестивал малих сцена, одржава се од 1983. године (са прекидима) на малој сцени Студио 125 њиховог позоришта. Од прошле године је постао интернационалан, и то баш учешћем крагујевачког Театра.
З. М.

Балкан театар фест , Димитривград
19. новембра Књажевско-српски театар учествовао на Фестивалу у Димитровграду (представа Ј. С. Поповића Лажа и паралажа редитеља Драгана Јаковљевића). Награда за глумца вечери додељена Сањи Матејић за улогу Јелице.
Прес клипинг

23. новембра Књажевско-српски театар учествовао на XIII Фестивалу позоришних представа за децу ФЕСТИЋ (Карло Колоди Пиноки редитеља Душана Бајина). Награда за костим додељена Јелени Јовановић.
Прес клипинг

НА УРАНКУ
премијера најстарије српске опере

30. октобар 2007. године


На Великој сцени Театра, Сцена Јоаким Вујић, 30. октобра оквиру ОКТОX-а изведена је премијера опере Станислава Биничког На уранку по либрету Бранислава Нушића, и као што је очекивано изазвала огромно интересовање крагујевачке публике вечито гладне оваквих дешавања.
На уранку Станислава Биничког, чија је праизведба била давне 1903. године, прва је права опера код нас. Од тада па све до 1941. године често је била на репертоару.
Бинички је у своје време био познати српски композитор, диригент и педагог. Сматран је највећим представником српске класичне школе. Прва музичка знања стекао је код Стевана Мокрањца и Јосифа Маринковића, певајући у хору Обилић. Био је хоровођа многих певачких друштава и диригент Народног позоришта, где је 1920. године и основао Оперу. Његово најпознатије дело је управо опера На уранку у једном чину.
Иначе, режију крагујевачког Уранка потписује Дејан Миладиновић, а солисти су Наташа Јовић, мецосопран, Виолета Панчетовић - Радаковић, сопран, Вук Матић, баритон и Војислав Спасић, тенор. Дејан Миладиновић је један од најактивнијих оперских редитеља у нас. Од пре две године је директор опере Српског народног позоришта у Новом Саду. С друге стране, Наташа Јовић је првакиња опере Народног позоришта. У својој матичној кући остварила је низ улога као што су улоге Азућене у опери Трубадур, Улрике у опери Бал под маскама, Фенане у Набуку. На крају битно је истаћи да је ова опера поклон примадоне Радмиле Бакочевић Крагујевцу.

Плакат Плакат из 1908. године
Фотографија Фотографија
Фотографија Фотографија Фотографија