Matična strana
Aktuelnosti
Repertoar
O Teatru
Ansambl
Galerija Joakim
Revija Joakim
JoakimFest
JoakimInterFest
Download
Kontakt
English
Telefoni
034 33 58 23
034 33 58 24
(+381) 34 33 58 23

Fax
034 33 20 31

pozoristetjv@eunet.yu

Biletarnica
18-20.30h
034 33 20 63
063 80 19 36 8
design by TRIANGLON
 
Arhiva

KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR

jun 2008. godine


Devetnaestog septembara na Sceni Joakim Vujić
premijera predstave Marieluise Fleisser (Marilujze Flajser)
Most u Ingolštatu u režiji Ivane Vujić.


Uloge:
Alma: Isidora Rajković
Berta: Katarina Mitrović
Fabijan: Čedomir Štajn
Cek: Ivan Vidosavljević
Bibrih: Dušan Stanikić
Unertl: Vladan Živković
Korl Letner: Miodrag Pejković
Minsterer: Nenad Vulević
Roskopf: Miloš Krstović
Jeger: Nikola Milojević
Bani: Dragan Stokić
Narednik: Mirko Babić
Građanin: Bratislav Slavković
Fotograf i policajac: Aleksandar Milojević
Devojke: Sanja Matejić, Jasmina Dimitrijević, Nada Jurišić, Vladanka Pavlović, Slavica Stojanov
Vojska: Milić Jovanović, Petar Lukić

Reditelj, scenograf i izbor muzike: Ivana Vujić
Prevod sa nemačkog: Jelena Kostić
Pomoćnik scenografa: Milivoje Štulović
Kostimograf: Jelena Jovanović
Video rad: Svetlana Volić
Lektor: Ljiljana Mrkić - Popović
Scenski pokret i koreografija: Isidora Stanišić, Bojana Mladenović
Dramaturg: Marija Soldatović, Slavenka Milovanović
Inspicijent: Nada Mišković
Sufler: Rada Jovanović
Svetlo: Nikola Manić, Petar Manić
Ton: Ivan filipović
Video: Bogoljub Nikolić

DOBRO DOŠLI U NAJSTARIJE SRPSKO POZORIŠTE

maj 2008. godine


Od 7-15. maja 2008. godine u Kragujevcu,
Knjaževsko-srpskom teatru,
održava se peti

JoakimFest!


Selektor JoakimFesta 2008. godine, gospođa Dragana Bošković, teatrolog iz Beograda, odabrala je sedam pozorišne predstave koje će biti na repertoaru Festivala najboljih pozorišnih predstava Srbije po tekstovima domaćih autora.
Prateći program: Narodno pozorište iz Mostara, BiH; Narodno pozorište iz Bukurešta, Rumunija; Narodno pozorište iz Sarajeva, BiH.

Sreda, 7. maj
19.00h Galerija Joakim
Otvararanje 4. izložbe pozorišnih plakata profesionalnih pozorišta Srbije.
19.45h  Vatromet
20.00h  Scena Joakim Vujić
Otvaranje Festivala
Festival otvara predstava Narodnog pozorišta iz Bukurešta, Rumunija,
Vasile Alecsandri Sanziana si Pepelea, reditelj Dan Tudor.

Sreda, 14. maj
18.00h Scena Ljuba Tadić
Promocija monografije Biljana Srbljanović - porodične i druge priče
(dobitnica Statuete Joakim Vujić) autora Slobodana Savića.
Fotografija
Epistola Slobodanu Saviću


Voditelj susreta sa stvaraocima je Slobodan Savić, pozorišni kritičar i pisac iz Beograda.
Fotografija
Urednik štampanih publikacija je Zoran Mišić, novinar iz Kragujevca. Fotografija


U 20.00 časova 15. maja dodela nagrada i svečano zatvaranje petog JoakimFesta.

Fotografija
Fotografija
Fotografija
Fotografija
Fotografija

SVETSKI DAN POZORIŠTA

27. mart 2008. godine


Svetski dan pozorišta, koji se obeležava 27. marta, ustanovio je 1961. Međunarodni pozorišni institut (ITI). Na taj dan pozorišta u svetu organizuju razne manifestacije, uz obavezno čitanje poruke koju, po pozivu ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda.
Čitanje poruke Robera Lepaža 27. marta u 20 časova na
Sceni Joakim Vujić pre početka predstave Teza/Thesis.

Međunarodna poruka povodom Svetskog dana pozorišta
27. mart 2008.
Postoji više pretpostavki o korenima pozorišta, a mene najviše dotiče ona u formi bajke:
Jedne noći, nekada davno, u jednom kamenolomu okupi se oko vatre grupa ljudi kako bi se ogrejala i pričala priče. Jedan od njih iznenada ustane i upotrebi vlastitu senku da bi ilustrovao svoju priču. I prikaže, pomoću svetlosti plamena, na zidovima kamenoloma osobe većim no što su u prirodi. Zadivljeni, ostali prepoznaše i snažnog i slabog, i ugnjetača i ugnjetenog, i boga i smrtnika.
Danas je svetlost projektora zamenila vatru inicijalne radosti, a scenska mašinerija zidove kamenoloma. Uz dužno poštovanje prema nekim puritancima,  ova bajka nas podseća da je tehnologija u samim korenima pozorišta i ne treba da bude shvaćena kao pretnja, već kao element sjedinjenja.
Opstanak pozorišne umetnosti zavisi od njene sposobnosti da se iznova rodi uvodeći nova sredstva i nove jezike. U suprotnom, zar bi pozorište moglo da nastavi da svedoči o velikim ulogama svoje epohe i poboljša razumevanje među ljudima, ako ono samo ne pokaže otvorenost? Kako bi pozorište moglo da bude ponosno što nudi rešenje problema netolerancije, isključivosti i rasizma, ako bi se u praksi opiralo svakolikim ukrštajima i integracijama.
Da bi prikazao svet u potpunoj složenosti, umetnik mora da uvede nove oblike i ideje, da ima poverenja u inteligenciju gledaoca koji je sposoban da raspozna obris čovečanstva u neprestanoj igri svetlosti i senke.
Istina je da čovek može i da se opeče ako se previše igra vatrom, ali postoji i mogućnost da se prosvetli i zasija.
Rober LEPAŽ
U Kvebeku,  dana 17. februara 2008.

Rober Lepaž (Robert Lepage)
autor Poruke povodom Međunarodnog dana pozorišta 2008.
Svestrana pozorišna ličnost, Rober Lepaž s podjednakim umećem bavi se pozorišnom i filmskom režijom, scenografijom, dramskim pisanjem, glumom.
Poznat i priznat u krugovima međunarodne kritike, stvara i postavlja na scenu originalna dela koja nadilaze okvire klasične scenske realizacije, primenjujući nove tehnologije. Inspiraciju crpi iz savremene istorije, a njegovo delo, moderno i neobično, probija sve barijere...
Rođen je 1957. godine u Kvebeku. Veoma rano ispoljava strast za geografiju, a privučen svim oblicima umetnosti, posebno se interesuje za pozorište. Sa sedamnaest godina upisuje Konzervatorijum dramskih umetnosti u Kvebeku. Po povratku sa staža u Parizu (1978) učestvuje u mnogim projektima kao glumac, autor i reditelj. Dve godine kasnije, priključuje se teatru Repere.
Godine 1984. režira komad Kruženja (Circulations),koji se igra po celoj Kanadi i dobija nagradu za najbolju kanadsku produkciju na Četrnaest dana međunarodnog pozorišta u Kvebeku (Quinzaine internationale de théatre de Québec). Naredne godine režira predstavu Trilogija o zmajevima koja mu donosi svetsku popularnost. Slede Vinci (1986), Poligraf (Polygraphe, 1987)i Tektonske ploče (Les Plaques tectoniques, 1988).Godine1988.osniva kompaniju za profesionalni menadžment, Robert Lepage inc.
Od 1989. do 1993. godine je umetnički direktor Francuskog pozorišta pri Nacionalnom centru umetnosti u Otavi. Nastavlja umetnički rad postavljajući Igle i opijum (Les Aiguilles et l'opium), Koriolan, Magbet, Oluja i San letnje noći. Ovaj komad mu omogućava da postane prvi Severnoamerikanac koji režira Šekspira u Kraljevskom nacionalnom pozorištu u Londonu.
Godina 1994. važna je etapa u njegovoj karijeri, jer osniva kompaniju za multidisciplinarno stvaralaštvo, Projekat Ex Machina,čiji je i umetnički direktor. Slede Sedam struja reke Ota (Les Sept Branches de la riviere Ota), San letnje noći, Helsinger. Iste godine oprobao se i na filmu. Piše scenario i režira film Ispovedaonica (Le Confessionnal),koji je 1995. prikazan na Četrnaest dana reditelja kanskog filma (Quinzaine des Réalisateurs du Festival de Cannes).
Opus Robera Lepaža krunisan je brojnim priznanjima. Odlikovan je Medaljom oficira nacionalnog reda Kvebeka. Francuska mu dodeljuje Orden Legije časti 2002. Nagradu Hans Kristijan Andersen dobija 2004. za poseban doprinos afirmacije dela Hansa Kristijana Andersena u svetu. Francusko-kanadski institut dodeljuje mu nagradu  Samuel-de-Champlain za doprinos francuskoj kulturi i nagradu Stanislavski za doprinos međunarodnom pozorištu za izvrsne  produkcije Trilogija o zmajevima, Sedam struja reke Ota  i Opera Ulični svirači. Godine 2007. dodeljena mu je prestižna Evropska pozorišna nagrada, čiji su prethodni laureati  Arijana Mnuškin i Bob Vilson.

KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR

mart 2008. godine


Ansambl Knjaževsko-srpskog teatra gostuje u Foči, 21. marta u 19.30 časova, predstavom Čudo po Joakimu Radoslava Zlatana Dorića.

Festival komedije Mostarska liska je pokrenulo Narodno pozorište u Mostaru 1991. godine. Inicijator Festivala je bio režiser Ahmet Obradović. Prvi festival održan je od 11-17. maja 1991. godine. Zbog ratnih dešavanja u Bosni i Hercegovini Festival se nije održavao sve do 2004. kada je obnovljen na inicijativu glumca mostarskog Narodnog pozorišta Šerifa Aljića, danas direktora Narodnog pozorišta iz Mostara.
U okviru Festivala dodjeljuju se nagrade Velika liska i Mala liska.
Čudo po Joakimu Radoslava Zlatana Dorića učestvuje u zvaničnoj konkurenciji za nagrade Šestog internacionalnog festivala Mostarska liska 2008 koji se održava od 20-29. marta 2008. godine u Mostaru.
23. mart 2008. (nedjelja) u 19.30 sati, dvorana Narodnog  pozorišta Mostar
ČUDO PO JOAKIMU, autor Radoslav Zlatan Dorić, reditelj Slavenko Saletović,
Knjaževsko-srpski teatar.

Malu mostarsku lisku, nagradu za glumca večeri, dobio je glumac Aleksandar Mihailović za ulogu Oca Lazara u predstavi ČUDO PO JOAKIMU Radoslava Zlatana Dorića u režiji Slavenka Saletovića.

Pres kliping

KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR

15. februar 2008. godine


Istorijske prilike i potrebe učinile su da se jedna kasaba pretvori u centar iz koga se upravlja ustaničkom Srbijom. Knjaz Miloš je bio nosilac tih državotvornih misli i ideja. U Kragujevcu je proradila topolivnica i knjaževska kancelarija. Pečatane su prve novine u Srbiji. Joakim Vujić osnovao je prvi teatar u Srbiji. Odjeknuki su zvuci Šlezingerovog muzičkog orkestra. Osnovan je Licej i Vojna škola. U Kragujevcu je donet i Sretenjski, Davidovićev Ustav u koji su unete najznačajnije evropske vrednosti.
Velika sreća za Srbiju je bila pojava jednog srčanog vladaoca. Knjaz Miloš je umeo i da nastupi, ali i da odstupi. Državnički mudar spoznavao je vreme i poredak stvari, ne samo u svojoj zemlji i narodu, nego i u Evropi. Spoznavao je odnose među velikim silama i prilagođavao se njima i tako je sam oblikovao svoje misli i zapovedao njima u ostvarivanju ciljeva ustanka. Zato je Miloš mogao da se od silnika preobrati u državnika smernog i razumnog. Kao guja je krivudao kroz kamenjare prilika i neprilika. Ne piše Slobodan Jovanović slučajno o Knjazu Milošu kao prototipu Makijavelijevog Vladaoca. Jovanović je kod srpskog Knjaza izuzetno cenio neposredni doživljaj stvarnosti. U istinu Knjaz je sagledavao jasne procese odnosa snaga i nepomućeno odmeravao sopstveni položaj u sklopu Evropskih prilika i neprilika. Jovanović za Knjaza Miloša kaže da je bio dorastao položaju u kom nije smeo biti isti: morao se čas udvarati, a čas pretiti, čas poviti, a čas uspraviti. Državnički mudar, Knjaz Miloš se služio i lukavstvom i snagom. U bojevima je bio junak prvog reda, u diplomatiji je bio kadar da dugo podnosi tegobe da dugo podnosi tegobe i vreba priliku da zada udarac kojim ostvaruje svoj cilj. Tvorca Srpske države ovim osobinama i sposobnostima naučio je sam život, ustaničke borbe i želje za vaskrsom Srpske države, ali može se sa sigurnošću reći da je srpskog Knjaza izbrusila njegova Šumadija. Šumadija je stvarala Miloša, ali je i Miloš pomogao Šumadiji da se sretne i upozna sa sobom na sreću svekolikog Srpstva.
Danko Popović

Program proslave Dana Teatra
14. februar
Scena Ljuba Tadić
18.00h
- promocija Zbornika radova o Joakimu Vujiću
Fotografija
- promocija novog dvobroja pozorišne revije Joakim
- dodeljivanje Godišnjih nagrada i zahvalnica
- izveštaj o radu u 2007. godini
Scena Joakim Vujić
20.00h
Pretpremijera predstave Konak u Kragujevcu Danka Popovića u režiji Vladimira Lazića.
15. februar
12.00h
Potpisivanje protokola o saradnji u svečanom salonu zgrade Uprave Grada Kragujevca - Kragujevac Teatropolis i Herceg Novi, Grad festivala.
Fotografija
Fotografija
18.00h
Scena Joakim Vujić
Povratak u zavičaj promocija prvog kola sabranih dela Vidosava Stevanovića
Fotografija
Galerija Joakim
19.30h
Scena iza scena izložba digitalnih slika Milivoja Miše Štulovića.
Fotografija

19.50h
Vatromet
Fotografija
20.00h
Scena Joakim Vujić
Premijera predstave Konak u Kragujevcu Danka Popovića u režiji Vladimira Lazića.
Proslavi upriličenoj povodom 190 godine od proglašenja Kragujevca za prvu prestonicu moderne Srbije i 173 godine od osnivanja Teatra u Kragujevcu prisustvovali su gradonačelnik Grada Kragujevca gospodin Veroljub Stevanović i Episkop šumadijski gospodin Jovan.
Fotografija
Fotografija

Dodela Godišnjih nagrada Teatra
Statueta Joakim Vujić - Narodno pozorište iz Niša
Prsten sa likom Joakima Vujića - Nebojša Bradić, reditelj, direktor Beogradskog dramskog pozorišta
Obrazloženja dodele nagrada
Fotografija

Godišnje nagrade
Mirko Babić
Aleksandar Milojević
Jelena Jovanović
Dekoraterska služba
Mirjana Vujanić
Zoran Miljković

Diplome
Čedomir Štajn
Sanja Matejić
Milivoje Štulović

Zahvalnice
Ljubiša Obradović glavni i odgovorni urednik  JP RTK
Miodrag Stojilović novinar i publicista
Jasmina Miljojković novinar kulturne rubruke INTV
Dom učenika Artem
TP KVIN doo
Knjaz Miloš a.d., Aranđelovac
JKP Parking servis
Zastava automobili
Pres kliping

KONAK U KRAGUJEVCU

Danko Popović Konak u Kragujevcu
Režija: Vladimir Lazić














Dramaturška adaptacija: Željko Mijanović
Kostimograf: Jelena Jovanović
Scenograf: Janja Valjarević
Scenski pokret: Ivan Klemenc
Izbor muzike: Snežana Maš
Saradnik pri izboru muzike: Bogoljub Nikolić
Snimatelj i montažer video materijala: Dragan Vučković
Postavka maski i vlasuljarski radovi: Aleksandra Jablanović
Asistent šminker: Jovica Ristić

Uloge
Knez Miloš Obrenović: Vladan Živković
Prota Mateja Nenadović: Mirko Babić
Dimitrije Davidović: Miloš Krstović
Vuk Karadžić: Milić Jovanović
Sima Milosavljević-Amidža: Miodrag Pejković
Milosav Lapovac: Bratislav Slavković
Đorđe Popović-Đeleš: Aleksandar Milojević
Mladen Milanović: Saša Pilipović
Dr Stejić: Nikola Milojević
Franc, Nemac: Čedomir Štajn
Bosanac: Petar Lukić
Kaluđer: Petar Lukić
Nićifor: Ivan Vidosavljević
Šarengaća: Dušan Stanikić
Osuđenik: Petar Lukić
Ljubica: Isidora Rajković
Jelenka: Katarina Mitrović
Stana: Marina Stojanović
Bagza: Vladanka Pavlović
Rosa: Sanja Matejić
Sofija Davidović: Jasmina Dimitrijević
Suđaje: Danica Krljar, Vladanka Pavlović, Marina Stojanović
Starica: Danica Krljar

Inspicijent: Rada Jovanović
Sufler: Nada Mišković
Svetlo: Nikola Manić
Ton: Bogoljub Nikolić

Beleška o piscu
DANKO POPOVIĆ je rođen 1928. god. u Aranđelovcu. Osnovnu školu i gimnaziju završio u rodnom mestu, a diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Objavio je knjige Svečanosti i Kukurek i kost, romane Čarapići, Kuća Lukića, Gospodari, Konak u Kragujevcu, Knjiga o Milutinu, Svinjski ujed, Udovice. Široku popularnost stekao je 1985. god. Knjigom o Milutinu, koja je ispričana jezikom običnog srpskog seljaka o čijem životu svedoči. Objavljivao je i esejistiku i publicistiku Vreme laži, Događanja i priviđenja, Nespokojni, Seobe stare i nove, Božuri i trnje.
Autor je više scenarija i drame Čaj od lipovog drveta, kao i TV-drame Karađorđeva smrt, radio drama i mnogih novinskih članaka.
Živi i radi u Beogradu.
Marija Soldatović

VLADIMIR LAZIĆ, reditelj KONAKA U KRAGUJEVCU, diplomirao režiju na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Dimitrija Đurkovića i Slavenka Saletovića.
Ostvario je oko 90 pozorišnih režija, 3 TV serije i oko 200 različitih scenskih inscenacija. Dobitnik 20 priznanja za režiju.
Predstavom Klaustrofobična komedija Dušana Kovačevića prvi put se predstavio Kragujevcu 1988.

ŽELJKO MIJANOVIĆ (1960, Vrbas), filmski i TV scenarista, dramski pisac i pesnik. Široj publici poznat je po scenarijima za igrane filmove od kojih je najgledaniji TRI KARTE ZA HOLIVUD (Centar Film, 1993, režija: Božidar Nikolić), TV filmu POSLEDNJI DOČEK (RTS, 2002, režija: Srđan Golubović) i pozorišnim komadima: CRNOGORSKA VEZA (SKC, 1994, režija: Slobodan Ćustić), POMOZI MI (Narodno Pozorište Beograd, 1995, režija: Vladimir Lazić), VITORIO JES BIO MALI ALI JE BIO DOBAR ČOVEK (Pozorište Slavija, 2005, režija: Slavenko Saletović) MAESTRO (Pozorište Slavija, 2007, režija: Slavenko Saletović)...  Član je Udruženja Filmskih Umetnika Srbije. Nagrađivan je. Živi i radi u Beogradu.
Spremajući se da uzbudljivo i intrigantno štivo pretočim u dramski tekst, setio sam se onih teoretičara koji tvrde da je najbolje poći od sinipsisa koji se sastoji iz svega jedne rečenice iz koje se, kao iz nekog DNK uzorka, može (re)konstruisati njegov celokupni habitus, njegova tema i suština, njegov raison d'etre... Tu rečenicu pronašao sam u Popovićevom romanu. Na jednom mestu on kaže: Miloš zna da sa Vukom unosi klicu sopstvenog uništenja, ali on isto tako zna da bez tog uništenja za Srbiju nema budućnosti.
Tiranin koji sumnja u vlastiti metod, razapet između lične samovolje i iskušenja koje mu nameće istorija! Vladar koji zna da se, prihvatajući pismenost i knjižestvo, opredeljuje za svoje buduće neprijatelje! Čovek u kome sazreva uverenje da svoj narod može izvesti iz mraka samo tako što će ukinuti sebe! Nije li to ljudska drama dostojna pozorišnih dasaka?
Željko Mijanović, dramaturg
Fotografija
Fotografija
Fotografija
Fotografija

Međunarodni festival malih scena DavilaInterFest

Pitesti, Rumunija - novembar 2007. godine


Nikolaj Koljada : Bajka o mrtvoj carevoj kćeri
Režija: Boško Dimitrijević



Nagrade Sanji Matejić i Teatru
Na Internacionalnom festivalu malih scena u Piteštiju kragujevčanima pripale dve nagrade.
Kragujevački Knjaževsko-srpski teatar učestvovao je u Rumuniji na 11. internacionalnom festivalu malih scena, StudioInterFest 2007, koji se od 9-15. novembra održavao u gradu Piteštiju. U konkurenciji dvanaest pozorišnih kuća iz Rumunije, Grčke i Srbije, kragujevačkom pozorištu, koje je na Maloj sceni Teatra Al. Davila nastupilo sa predstavom Bajka o mrtvoj carevoj kćeri po tekstu Nikolaja Koljade i u režiji Boška Dimitrijevića, pripale su dve nagrade.
Sam Knjaževsko-srpski teatar dobio je nagradu za promovisanje interkulturalnog dijaloga i za izuzetan doprinos u razvoju i učvršćivanju kulturne saradnje između Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca i Teatra Al. Davila iz Piteštija, dok je kragujevačka glumica Sanja Matejić, uprkos jezičkoj barijeri (predstava nije bila titlovana) dobila nagradu publike za sjajno tumačenje lika Rime u Koljadinom komadu.
Inače, piteštanski festival malih scena, održava se od 1983. godine (sa prekidima) na maloj sceni njihovog pozorišta Studio 125. Od prošle godine je postao internacionalan, i to baš učešćem kragujevačkog Teatra.
Z. M.

Balkan teatar fest, Dimitrovgrad
19. novembra Knjaževsko-srpski teatar učestvovao na Festivalu u Dimitrovgradu (predstava J. S. Popovića Laža i paralaža reditelja Dragana Jakovljevića). Nagrada za glumca večeri dodeljena Sanji Matejić za ulogu Jelice.
Pres kliping

23. novembra Knjaževsko-srpski teatar učestvovao na XIII Festivalu pozorišnih predstava za decu FESTIĆ (Carlo Collodi Pinokio reditelja Dušana Bajina). Nagrada za kostim dodeljena Jeleni Jovanović.
Pres kliping

Premijera najstarije srpske opere
NA URANKU

30. oktobar 2007. godine


Na Velikoj sceni Teatra, 30. oktobra u okviru OKTOX-a izvedena je premijera opere Stanislava Biničkog Na uranku po libretu Branislava Nušića, i kao što je očekivano izazvala ogromno interesovanje kragujevačke publike večito gladne ovakvih dešavanja.
Na uranku Stanislava biničkog, čija je praizvedba bila davne 1903. godine, prva je prava opera kod nas. Od tada pa sve do 1941. godine često je bila na repertoaru.
Binički je u svoje vreme bio poznati srpski kompozitor, dirigent i pedagog. Smatran je najvećim predstavnikom srpske klasične škole. Prva muzička znanja stekao je kod Stevana Mokranjca i Josifa Marinkovića, pevajući u horu Obilić. Bio je horovođa mnogih pevačkih društava i dirigent Narodnog pozorišta, gde je 1920. godine i osnovao Operu. Njegovo najpoznatije delo je upravo opera Na uranku u jednom činu.
Inače, režiju kragujevačkog Uranka potpisuje Dejan Miladinović, a solisti su Nataša Jović, mecosopran, Violeta Pančetović - Radaković, sopran, Vuk Matić, bariton i Vojislav Spasić, tenor. Dejan Miladinović je jedan od najaktivnijih operskih reditelja u nas. Od pre dve godine je direktor opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. S druge strane, Nataša Jović je prvakinja opere Narodnog pozorišta. U svojoj matičnoj kući ostvarila je niz uloga kao što su uloge Azućene u operi Trubadur, Ulrike u operi Bal pod maskama, Fenane u Nabuku.
Na kraju bitno je istaći da je ova opera poklon primadone Radmile Bakočević Kragujevcu.

Fotografija
Fotografija
Fotografija