На рубу памети

МИРОСЛАВ КРЛЕЖА

НА РУБУ ПАМЕТИ

ЈЕДНЕ ПИЈАНЕ НОВЕМБАРСКЕ НОЋИ 1918.

Режија: Марко Мисирача

Књажевско-српски театар

(П) 400 RSD
(Б) 200 RSD

Трајање представе

1h 40′

Премијера

5. 3. 2022.
Одлука да се приступи раду на „На рубу памети″ и „Пијаној ноћи″ дошла је као посљедица опажања да у нашем друштву постоји потреба за повратком крлежијанског начина мишљења – циничног, али непоколебљивог, аргументованог, али недихотомичног. У том смислу, и у овој представи се преплићу личности из Крлежиних дневника и личности из Крлежиног романа, људи различитих „погледа на свијет“ и ликови разнородних идеолошких и моралних начела и сви заједно чине свеобухватан универзум. 

Вида Давидовић

РежијаМарко Мисирача ДраматургијаВида Давидовић СценографијаАна Колбјанова КостимографијаЈелена Јањатовић

Музика, избор музике и аранжманиДрагослав Танасковић Сценски говордр Дејан Средојевић Сценски покретМарија Миленковић Дизајн светлаАнђела Кусић

У раду на драматизацији коришћени су сегменти из драме „Пијана ноћ 1918.“ Ива и Тене Штивичић, сценарија серије „Путовање у Вучјак“ Ива Штивичића и драматизације романа „На рубу памети“ Вере Црвенчанин. Поједине кореографије инспирисане су радовима Пине Бауш (Pina Bausc).

Играју: 

Доктор, Мирослав КрлежаМилош Крстовић Јадвига ЈесенскаСања Матејић Г. генерални директор Домаћински / Пуковник ВесовићИван Видосављевић Г. др Хуго-Хуго / Славко КватерникЧедомир Штајн Г. министар др. Марко Антоније Јаворшек / Грађанин / ЛекарНикола Милојевић Г. др. Вернер / Перо Крнета / ГрађанинСаша Пилиповић Гђа Агнеза / ГрађанкаМина Стојковић Г. др Атила пл. Ругвај / Српски официрНенад Вулевић Егон пл. Сарваш-Даљски / Инж. Синек / Југославен ШимеАврам Цветковић Фон Петретич / Брицо / Војник Терзић / Агент ћудоредне полиције / Југославен БлажБогдан Милојевић Генералица Амалија Аквакурти пл. Сарваш-Даљска / Југославенка ЗлатаМарија Ракочевић Певачица у Хотелу „Европа“ / Гђа Дамаскинијева / Собарица / Југославенка ЗофкаМилица Мајсторовић Гђа Домаћинска / Југославенка ОлгаНадежда Јаковљевић Бенд у Хотелу „Европа“Драгослав Танасковић, Иван Филиповић, Душан Прличковски БолничарАлександар Милорадовић

 

Остали
Дизајн плаката и програма: Симона Дашић Раца
Стручна сарадница за плес: Сандра Пауновски

Инспицијент и суфлер: Александар Милорадовић
Шеф технике: Ненад Милорадовић
Светло: Никола Манић, Саша Радивојевић
Тон: Иван Филиповић, Добрица Андрић
Декоратери: Владислав Бркић, Страхиња Ђорђевић, Зоран Стевановић
Реквизита: Саша Ђорђевић, Марија Вујичић
Гардероба: Драгица Илић, Мирјана Тодоровић
Шминка: Марија Курћубић
Кројачки радови: Мирјана Допуђа
Столарски радови: Зоран Јокановић
Фотографије у програму: Милан Маричић

Продукција: Књажевско-српски театар Крагујевац, Хрватски културни центар Београд

Премијера: 5. 3. 2022. године

Сезона 2021/22.
Image

Аутор плаката: Симона Дашић Раца

Мирослав Крлежа
Мирослав Крлежа (7. 7. 1893. – 29. 12. 1981) био је драмски писац, песник, новелиста, романсијер, есејиста, полемичар, путописац, дијариста и лексикограф. Рођен је у Загребу, где је завршио основну школу и четири разреда класичне гимназије. Школовање је наставио у кадетској школи у Печују и потом на војној академији Лудовицеум у Будимпешти (1911-1913). Два пута је бежао у Србију (1912. и 1913) привучен бурним историјским догађајима, који су се у то време одигравали на Балкану. Због недисциплине је 1913. искључен из Лудовицеума. Одлучује да се посвети књижевном раду: у Књижевним новостима 1914. објавио је прве радове Легенда и Маскерата, те новелистичке Фрагменте, а у часопису Савременик лирску прозу Заратустра и младић. Следећих година написао је више драмских текстова, које је неуспешно нудио загребачком ХНК-у. У току Првог светског рата краће време 1916. био је на ратишту у Галицији. Демобилисан због лошег здравља, вратио се у Загреб, где је живео од књижевног и новинарског рада. У јануару 1919. покренуо је с Аугустом Цесарцем полумесечник Пламен. Године 1920. учествовао је у раду Комунистичке партије и иступао као говорник на политичким скуповима. Године 1923. покренуо је часопис Књижевна република, који је излазио следеће четири године. По гашењу часописа Крлежа се посветио раду на циклусу о Глембајевима, а пише и низ политичких, књижевних и ликовних есеја. Сарађује највише у Књижевнику, Српском књижевном гласникуСавременику и Хрватској ревији. Све више се његова дела изводе на позорницама.
У Загребу 1932. започиње Минервино издавање сабраних дела, излазе роман Повратак Филипа Латиновића и полемичка књига Мој обрачун с њима, која означава врхунац његовог сукоба с хрватском позоришном критиком и делом хрватске грађанске интелигенције. После објављивања Предговора „Подравским мотивима“ Крсте Хегедушића, 1933. сукобио се и с делом интелектуалаца с левице. У Београду је 1934. покренуо часопис Данас (сауредник с М. Богдановићем). У њему наставља полемике с хрватским и српским интелектуалцима десне провенијенције, али и са заговорницима социјалне литературе, који су га оптуживали да је издао марксизам. Полемике, настављене и у другој половини тридесетих година, које достижу врхунац у спису Дијалектички антибарбарус, касније су назване „сукоб на књижевној левици“.
Крлежа је Други светски рат провео у Загребу, повремено се склањајући у санаторијум свога тада утицајног пријатеља. Није прихватио Павелићеву понуду 1943. да се укључи у јавни живот НДХ, а бојећи се својих противника из предратног сукоба на левици, није прихватио ни позиве да се прикључи партизанима.
После рата нова власт постепено га укључује у јавни живот: у другој половини 1945. сусрео се у Београду с Ј. Брозом, који му обећава заштиту од противника из предратних полемика на левици те се договарају о облицима Крлежине активности. Крлежа је ушао у уредништво часописа Република, био је активан у обнови ДКХ, постао је потпредседник ЈАЗУ. Посебно близак Ј. Брозу постао је после његовог сукоба са Стаљином 1948, често је боравио у Београду и сусретао се с њим. Организовао је велику изложбу југословенске средњовековне уметности у Паризу 1950, а крајем исте године утемељио Лексикографски завод. Постао је његов директор и покренуо рад на Енциклопедији Југославије, чији је следећих двадесет година био главни уредник.
Године 1967. потписао је Декларацију о називу и положају хрватског књижевног језика, због чега је био присиљен да поднесе оставку на чланство у ЦК СКХ. Потом се потпуно повукао из политичког живота.
Године 1974. покренуо је друго издање Енциклопедије Југославије, а 1975. је изашла петосвешчана Панорама погледа, појава и појмова. Исте године започело је и објављивање Сабраних дјела у издању сарајевског Ослобођења (прве едиције сабраних дела која је и приведена крају 1988). Болестан и све теже покретан, Крлежа је уз помоћ Анђелка Малинара и Енеса Ченгића радио на приређивању тих дела.

(Биографија је преузета из издања Крлежа: сан о другој обали, Културни центар Београда, Београд и Лексикографски завод „Мирослав Крлежа“, Загреб, 2012; приређена према одредници Хрватске књижевне енциклопедије, аутор одреднице је Велимир Висковић)

Фото:

Контактирајте нас

Даничићева 3, 34000 Крагујевац

Директор: 034 617 05 00
Уредник програма:
034 617 05 04
Организатор: 034 617 05 03
Продуцент: 065 335 8245
Портирница: 034 617 05 01

Билетарница

Билетарница: 034 33 20 63
                        061 16 43 791

РАДНО ВРЕМЕ:
радним данима и суботом
10-16 часова 
10-14 и 18-20 часова
у данима када се изводе представе

pozoristetjv@mts.rs

Пратите нас