НА РУБУ ПАМЕТИ
ЈЕДНЕ ПИЈАНЕ НОВЕМБАРСКЕ НОЋИ 1918.
МИРОСЛАВ КРЛЕЖА
МИРОСЛАВ КРЛЕЖА
По делима М. Крлеже, Ива и Тене Штивичић драматизовала Вида Давидовић
Режија: Марко Мисирача
УЛОГЕ
Доктор / Мирослав Крлежа Милош Крстовић
Јадвига Јесенска Сања Матејић
Г. генерални директор Домаћински / Пуковник Весовић Иван Видосављевић
Г. др Хуго-Хуго / Славко Кватерник Чедомир Штајн
Г. министар др. Марко Антоније Јаворшек / Грађанин / Лекар Никола Милојевић
Г. др. Вернер / Перо Крнета / Грађанин Саша Пилиповић
Гђа Агнеза / Грађанка Мина Стојковић
Г. др Атила пл. Ругвај / Српски официр Ненад Вулевић
Егон пл. Сарваш-Даљски / Инж. Синек / Југославен Шиме Аврам Цветковић
Фон Петретич / Брицо / Војник Терзић / Агент ћудоредне полиције / Југославен Блаж Богдан Милојевић
Генералица Амалија Аквакурти пл. Сарваш-Даљска / Југославенка Злата Марија Ракочевић
Певачица у Хотелу „Европа“ / Гђа Дамаскинијева / Собарица / Југославенка Зофка Милица Мајсторовић
Гђа Домаћинска / Југославенка Олга Надежда Јаковљевић
Бенд у Хотелу „Европа“ Драгослав Танасковић
Иван Филиповић
Душан Прличковски
Болничар Александар Милорадовић
У раду на драматизацији коришћени су сегменти из драме „Пијана ноћ 1918.“ Ива и Тене Штивичић, сценарија серије „Путовање у Вучјак“ Ива Штивичића и драматизације романа „На рубу памети“ Вере Црвенчанин.
Поједине кореографије инспирисане су радовима Пине Бауш (Pina Bausch).
Премијера: 5. 3. 2022. године
Сезона 2021/22.
УЛОГЕ
Доктор / Мирослав Крлежа Милош Крстовић
Јадвига Јесенска Сања Матејић
Г. генерални директор Домаћински / Пуковник Весовић Иван Видосављевић
Г. др Хуго-Хуго / Славко Кватерник Чедомир Штајн
Г. министар др. Марко Антоније Јаворшек / Грађанин / Лекар Никола Милојевић
Г. др. Вернер / Перо Крнета / Грађанин Саша Пилиповић
Гђа Агнеза / Грађанка Мина Стојковић
Г. др Атила пл. Ругвај / Српски официр Ненад Вулевић
Егон пл. Сарваш-Даљски / Инж. Синек / Југославен Шиме Аврам Цветковић
Фон Петретич / Брицо / Војник Терзић / Агент ћудоредне полиције / Југославен Блаж Богдан Милојевић
Генералица Амалија Аквакурти пл. Сарваш-Даљска / Југославенка Злата Марија Ракочевић
Певачица у Хотелу „Европа“ / Гђа Дамаскинијева / Собарица / Југославенка Зофка Милица Мајсторовић
Гђа Домаћинска / Југославенка Олга Надежда Јаковљевић
Бенд у Хотелу „Европа“ Драгослав Танасковић
Иван Филиповић
Душан Прличковски
Болничар Александар Милорадовић
У раду на драматизацији коришћени су сегменти из драме „Пијана ноћ 1918.“ Ива и Тене Штивичић, сценарија серије „Путовање у Вучјак“ Ива Штивичића и драматизације романа „На рубу памети“ Вере Црвенчанин.
Поједине кореографије инспирисане су радовима Пине Бауш (Pina Bausch).
Премијера: 5. 3. 2022. године
Сезона 2021/22.
Мирослав Крлежа
Мирослав Крлежа (7. 7. 1893. – 29. 12. 1981) био је драмски писац, песник, новелиста, романсијер, есејиста, полемичар, путописац, дијариста и лексикограф. Рођен је у Загребу, где је завршио основну школу и четири разреда класичне гимназије. Школовање је наставио у кадетској школи у Печују и потом на војној академији Лудовицеум у Будимпешти (1911-1913). Два пута је бежао у Србију (1912. и 1913) привучен бурним историјским догађајима, који су се у то време одигравали на Балкану. Због недисциплине је 1913. искључен из Лудовицеума. Одлучује да се посвети књижевном раду: у Књижевним новостима 1914. објавио је прве радове Легенда и Маскерата, те новелистичке Фрагменте, а у часопису Савременик лирску прозу Заратустра и младић. Следећих година написао је више драмских текстова, које је неуспешно нудио загребачком ХНК-у. У току Првог светског рата краће време 1916. био је на ратишту у Галицији. Демобилисан због лошег здравља, вратио се у Загреб, где је живео од књижевног и новинарског рада. У јануару 1919. покренуо је с Аугустом Цесарцем полумесечник Пламен. Године 1920. учествовао је у раду Комунистичке партије и иступао као говорник на политичким скуповима. Године 1923. покренуо је часопис Књижевна република, који је излазио следеће четири године. По гашењу часописа Крлежа се посветио раду на циклусу о Глембајевима, а пише и низ политичких, књижевних и ликовних есеја. Сарађује највише у Књижевнику, Српском књижевном гласнику, Савременику и Хрватској ревији. Све више се његова дела изводе на позорницама.
У Загребу 1932. започиње Минервино издавање сабраних дела, излазе роман Повратак Филипа Латиновића и полемичка књига Мој обрачун с њима, која означава врхунац његовог сукоба с хрватском позоришном критиком и делом хрватске грађанске интелигенције. После објављивања Предговора „Подравским мотивима“ Крсте Хегедушића, 1933. сукобио се и с делом интелектуалаца с левице. У Београду је 1934. покренуо часопис Данас (сауредник с М. Богдановићем). У њему наставља полемике с хрватским и српским интелектуалцима десне провенијенције, али и са заговорницима социјалне литературе, који су га оптуживали да је издао марксизам. Полемике, настављене и у другој половини тридесетих година, које достижу врхунац у спису Дијалектички антибарбарус, касније су назване „сукоб на књижевној левици“.
Крлежа је Други светски рат провео у Загребу, повремено се склањајући у санаторијум свога тада утицајног пријатеља. Није прихватио Павелићеву понуду 1943. да се укључи у јавни живот НДХ, а бојећи се својих противника из предратног сукоба на левици, није прихватио ни позиве да се прикључи партизанима.
После рата нова власт постепено га укључује у јавни живот: у другој половини 1945. сусрео се у Београду с Ј. Брозом, који му обећава заштиту од противника из предратних полемика на левици те се договарају о облицима Крлежине активности. Крлежа је ушао у уредништво часописа Република, био је активан у обнови ДКХ, постао је потпредседник ЈАЗУ. Посебно близак Ј. Брозу постао је после његовог сукоба са Стаљином 1948, често је боравио у Београду и сусретао се с њим. Организовао је велику изложбу југословенске средњовековне уметности у Паризу 1950, а крајем исте године утемељио Лексикографски завод. Постао је његов директор и покренуо рад на Енциклопедији Југославије, чији је следећих двадесет година био главни уредник.
Године 1967. потписао је Декларацију о називу и положају хрватског књижевног језика, због чега је био присиљен да поднесе оставку на чланство у ЦК СКХ. Потом се потпуно повукао из политичког живота.
Године 1974. покренуо је друго издање Енциклопедије Југославије, а 1975. је изашла петосвешчана Панорама погледа, појава и појмова. Исте године започело је и објављивање Сабраних дјела у издању сарајевског Ослобођења (прве едиције сабраних дела која је и приведена крају 1988). Болестан и све теже покретан, Крлежа је уз помоћ Анђелка Малинара и Енеса Ченгића радио на приређивању тих дела.
У Загребу 1932. започиње Минервино издавање сабраних дела, излазе роман Повратак Филипа Латиновића и полемичка књига Мој обрачун с њима, која означава врхунац његовог сукоба с хрватском позоришном критиком и делом хрватске грађанске интелигенције. После објављивања Предговора „Подравским мотивима“ Крсте Хегедушића, 1933. сукобио се и с делом интелектуалаца с левице. У Београду је 1934. покренуо часопис Данас (сауредник с М. Богдановићем). У њему наставља полемике с хрватским и српским интелектуалцима десне провенијенције, али и са заговорницима социјалне литературе, који су га оптуживали да је издао марксизам. Полемике, настављене и у другој половини тридесетих година, које достижу врхунац у спису Дијалектички антибарбарус, касније су назване „сукоб на књижевној левици“.
Крлежа је Други светски рат провео у Загребу, повремено се склањајући у санаторијум свога тада утицајног пријатеља. Није прихватио Павелићеву понуду 1943. да се укључи у јавни живот НДХ, а бојећи се својих противника из предратног сукоба на левици, није прихватио ни позиве да се прикључи партизанима.
После рата нова власт постепено га укључује у јавни живот: у другој половини 1945. сусрео се у Београду с Ј. Брозом, који му обећава заштиту од противника из предратних полемика на левици те се договарају о облицима Крлежине активности. Крлежа је ушао у уредништво часописа Република, био је активан у обнови ДКХ, постао је потпредседник ЈАЗУ. Посебно близак Ј. Брозу постао је после његовог сукоба са Стаљином 1948, често је боравио у Београду и сусретао се с њим. Организовао је велику изложбу југословенске средњовековне уметности у Паризу 1950, а крајем исте године утемељио Лексикографски завод. Постао је његов директор и покренуо рад на Енциклопедији Југославије, чији је следећих двадесет година био главни уредник.
Године 1967. потписао је Декларацију о називу и положају хрватског књижевног језика, због чега је био присиљен да поднесе оставку на чланство у ЦК СКХ. Потом се потпуно повукао из политичког живота.
Године 1974. покренуо је друго издање Енциклопедије Југославије, а 1975. је изашла петосвешчана Панорама погледа, појава и појмова. Исте године започело је и објављивање Сабраних дјела у издању сарајевског Ослобођења (прве едиције сабраних дела која је и приведена крају 1988). Болестан и све теже покретан, Крлежа је уз помоћ Анђелка Малинара и Енеса Ченгића радио на приређивању тих дела.
(Биографија је преузета из издања Крлежа: сан о другој обали, Културни центар Београда, Београд и Лексикографски завод „Мирослав Крлежа“, Загреб, 2012; приређена према одредници Хрватске књижевне енциклопедије, аутор одреднице је Велимир Висковић)
Вида Давидовић
Вида Давидовић (Источно Сарајево, 1998) завршила је основну и средњу школу у Бањалуци (Гимназија Бањалука). Основне студије завршила је на Факултету драмских уметности, смер драматургија. Студенткиња је мастер студија на Факултету драмских уметности, смер Теорија драмских уметности и медија.
Писала је неколико представа за децу за Позориште лутака „Пинокио“ (Мачке заслужују поклон, Авантуре Тила Враголана), радила је адаптацију Сна летње ноћи за оперско извођење (Фестивал Опероса), асистирала је на тексту С друге стране јастука (Позориште на Теразијама) и радила адаптацију Молијеровог Дон Жуана у режији Тихомира Станића и Марка Мисираче поводом отварања позоришта Театријум. Њен комад Бруклин и мачке у контејнерима у режији Андреје Каргачин затворио је ФИСТ – 16. фестивал интернационалног студентског театра са премијером у БИТЕФ Театру. Ауторка је драме Прославе која је извођена у склопу омнибуса Бањалука у режији Николе Бундала (Градско позориште „Јазавац“, аутори: Тања Шљивар/Армина Галијаш, Жељко Стјепановић, Никола Пејаковић, Лана Басташић, Вида Давидовић, Радмила Смиљанић).
Ауторка је драматизације На рубу памети (једне пијане новембарске ноћи 1918) по мотивима дела Мирослава Крлеже у режији Марка Мисираче (Књажевско-српски театар) и драматизације Црна овца по мотивима дела Итала Калвина у режији Снежане Тришић (Краљевачко позориште).
Као драматуршкиња радила је на пројектима Со на ране Тее Матановић у режији Растислава Ћопића (ФИСТ), Онај који говори да, онај који говори не у режији Николе Бундала (Факултет драмских уметности), Бањалука, На руби памети (једне пијане новембарске ноћи 1918) и Црна овца. Учесница је „EUFA NIGHT BY FDA“ модерираном од стране проф. Невене Даковић.
Учествовала је и у семинару „Future Epics Lab by Biljana Srbljanović“ (Хартефакт).
Сценаристкиња је филма Матура у режији Гвоздена Илића који је добио специјалну награду на Фестивалу квир филма "Мерлинка" и сценаристкиња је филма Ребра у режији Гвоздена Илића који је у фази постпродукције.
Добитница је стипендије Доситеја.
Специјално је похваљена на регионалном конкурсу фондације Хартефакт.
Писала је неколико представа за децу за Позориште лутака „Пинокио“ (Мачке заслужују поклон, Авантуре Тила Враголана), радила је адаптацију Сна летње ноћи за оперско извођење (Фестивал Опероса), асистирала је на тексту С друге стране јастука (Позориште на Теразијама) и радила адаптацију Молијеровог Дон Жуана у режији Тихомира Станића и Марка Мисираче поводом отварања позоришта Театријум. Њен комад Бруклин и мачке у контејнерима у режији Андреје Каргачин затворио је ФИСТ – 16. фестивал интернационалног студентског театра са премијером у БИТЕФ Театру. Ауторка је драме Прославе која је извођена у склопу омнибуса Бањалука у режији Николе Бундала (Градско позориште „Јазавац“, аутори: Тања Шљивар/Армина Галијаш, Жељко Стјепановић, Никола Пејаковић, Лана Басташић, Вида Давидовић, Радмила Смиљанић).
Ауторка је драматизације На рубу памети (једне пијане новембарске ноћи 1918) по мотивима дела Мирослава Крлеже у режији Марка Мисираче (Књажевско-српски театар) и драматизације Црна овца по мотивима дела Итала Калвина у режији Снежане Тришић (Краљевачко позориште).
Као драматуршкиња радила је на пројектима Со на ране Тее Матановић у режији Растислава Ћопића (ФИСТ), Онај који говори да, онај који говори не у режији Николе Бундала (Факултет драмских уметности), Бањалука, На руби памети (једне пијане новембарске ноћи 1918) и Црна овца. Учесница је „EUFA NIGHT BY FDA“ модерираном од стране проф. Невене Даковић.
Учествовала је и у семинару „Future Epics Lab by Biljana Srbljanović“ (Хартефакт).
Сценаристкиња је филма Матура у режији Гвоздена Илића који је добио специјалну награду на Фестивалу квир филма "Мерлинка" и сценаристкиња је филма Ребра у режији Гвоздена Илића који је у фази постпродукције.
Добитница је стипендије Доситеја.
Специјално је похваљена на регионалном конкурсу фондације Хартефакт.
Одлука да се приступи раду на На рубу памети и Пијаној ноћи дошла је као посљедица опажања да у нашем друштву постоји потреба за повратком крлежијанског начина мишљења – циничног, али непоколебљивог, аргументованог, али недихотомичног. У том смислу, и у овој представи се преплићу личности из Крлежиних дневника и личности из Крлежиног романа, људи различитих „погледа на свијет“ и ликови разнородних идеолошких и моралних начела и сви заједно чине свеобухватан универзум. Све вријеме смо настојали да одржимо ту врсту амбиваленције, преиспитивања и потребе за довољно виспреним одговором који, ипак, не би био закључак. Иако је адаптација рађена управо у епохи, ту врсту усамљености јединог запитаног појединца осјећамо сви на много нивоа, поготово у ситуацији у којој се константно суочавамо са сукобљеним мишљењима у којима је тешко наћи логику или смисао. Управо зато тежили смо да кроз епоху прикажемо један другачији приступ који модерном друштву недостаје, Докторову способност синтезе.
Остаје нада да ћемо успјети гледаоцима кроз ову дијалектичност да приближимо и дијалектичност крлежијанских начела, органску, истиниту, непатворену, лишену малограђанштине и претенциозности. На крају крајева, понекад се учини да је једини пут управо тај „поглед на свијет“.
Реч драматуршкиње Остаје нада да ћемо успјети гледаоцима кроз ову дијалектичност да приближимо и дијалектичност крлежијанских начела, органску, истиниту, непатворену, лишену малограђанштине и претенциозности. На крају крајева, понекад се учини да је једини пут управо тај „поглед на свијет“.
Марко Мисирача
Марко Мисирача (Прилеп, 1985) дипломирао је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду. Стални је редитељ Књажевско-српског театра у Крагујевцу. Режирао је више од 20 представа у професионалним позориштима и неформалним трупама у Београду, Бањалуци, Сарајеву, Крагујевцу, Копру, Зеници, Приједору. Режира и у другим медијима. Добитник је награда за режију на регионалним фестивалима за режије представа Дјелидба Скендера Куленовића (Позориште Приједор), Синови умиру први Мате Матишића (НП РС, Бањалука) и Југославија, моја дежела Горана Војновића (Позориште Приједор, Гледалишче Копер и Фондација ФЕС за БиХ).
ХКД “Хрватски културни центар – Београд” основан је 28. 10. 2016. год. на иницијативу из велепосланства (амбасаде) Републике Хрватске у Републици Србији. За непуних шест година у организацији ХКЦ – Београд одржано је на десетке концерата, књижевних вечери, сликарских и кипарских (вајарских) изложби и гостовања казалишних (позоришних) представа, еминентних умјетника из Хрватске и из региона. Култура уважава различитости. Култура нас спаја. Зато је представа посвећена дјелу великана свјетске књижевности Мирослава Крлеже умјетничка светковина.
Александар Алач
Александар Алач
