Владанка Павловић

Владанка Павловић

Рођена 13. септембра 1954. године у Крагујевцу. Из Драмског студија Дома омладине, након добијене награде на Сусретима гимназија и средњих школа за улогу Кларе у представи Др Бранислава Нушића, позвана у Театар „Јоаким Вујић“ за улогу Марије Антоновне у Гогољевом Ревизору 1973. године. Стално ангажована у Театру од 1974. године.



У својој матичној кући остварила је следеће улоге: Марија Антоновна (Н. В. Гогољ, Ревизор), Милчика (Ј. С. Поповић, Родољупци), Берта (А. Стриндберг, Отац), Часна сестра (М. Крлежа, На рубу памети), Хоровођа (Есхил, Оковани Прометеј), Белка (Ј. Вујић, Театар Јоакима Вујића), Анка (С. Павићевић, Светозар), Ирина (А. П. Чехов, Три сестре), Даница (Б. Нушић, Ожалошћена породица), Ева (Ј. Франичевић-Плочар, Вир), Стана (Б. Станковић, Коштана), Анкица (Д. Пењин, Камени курир), Катарина (Ј. Путник, Будућност је почела), Данка (М. Настасијевић, Тамни вилајет), Неда (К. Чашуле, Црнила), Бубили (Н. Новак, Столица која се љуља), Жена зла (Ђ. Радишић, Смртоноше), Лепосава (В. Јовановић-Марамбо, Наши синови), Розарија (Л. Пирандело, Човек, животиња и врлина), ***** (О. Давичо, Речи на делу), Цмиља (Љ. Симовић, Чудо у Шаргану), Девојка I (Ж. Михајловић-Шиља, Не признајем овај суд), Таисја (М. Горки, Јегор Буличов), Јелка Боговић (М. Новковић, Камен за под главу), Марица (Б. Нушић, Сумњиво лице), Анка (Б. Нушић, Госпођа министарка), Кулина (Л. Н. Толстој, Од сламе кућа изгори), Даша (Р. Л. Ђукић, Човек на четири ноге), Нина (И. Цанкар, Краљ Бетајнове), Мерима (М. Беловић и С. Пешић, Омер и Мерима), Лиза Хохлакова (Ф. М. Достојевски, Браћа Карамазови), Клара (Џ. Б. Шо, Пигмалион), Лила (С. Стојановић, Преноћиште), У строју Незаборава (Ђ. Стојичић, Незаборавник), Оља (Д. Ковачевић, Маратонци трче почасни круг), Мариола (С. Сремац, Ивкова слава), Број 5 (Р. Роуз, Велика порота), Косара (Д. Тадић, Химна за сваки дан), Радмила Тадић (Д. Томић, Раскршће), Хени Спитинг (Т. Брандон, Чарлијева тетка), Спасенија (Ђ. Јакшић, Станоје Главаш), Лизавета (Л. Н. Толстој, Живи леш), Тета Тина (М. Настасијевић, Код Вечите славине), Лукјановна (Н. Р. Ердман, Самоубица), Дуњашка (Н. В. Гогољ, Женидба), Учесник (М. Илић, Валцер поручника Нидригена), Милена Дрекалов (С. Селенић, Косанчићев венац 7), Томанија (Љ. Симовић, Путујуће позориште Шопаловић), Болничарка (Н. Илић, Југословенска антитеза), Назлија, Чланица женског удружења, Дама на броду (Б. Нушић, Пут око света), Жена (Б. Нушић, Протекција), Памела (Ж. Ануј, Женски оркестар), Аља (С. Мрожек, Танго), Сељанка (Ј. Радуловић, Голубњача), Професорка, Глумица (Б. Зечевић, 1968.), Дама Ева (А. Жари, Краљ Иби), Госпођа Габор (Ф. Ведекинд, Буђење пролећа), Ката (Б. Станковић, Коштана), Мајка (Д. Максимовић, Земља јесмо), Ружа (Д. Бошковић, Бриши од свога брата), Српска жена (Б. Трифуновић, Цар и пастир), Вештица (Браћа Грим, Ивица и Марица), Васка (С. Лазаревић, Они ниоткуда), Сарка (Б. Нушић, Ожалошћена породица), Грофица Монтаги (В. Шекспир, Ромео и Јулија), Јулијана Вишњевски (М. Црњански, Сеобе), Багза и Суђаја (Д. Поповић, Конак у Крагујевцу), Ната (Б. Нушић, Госпођа министарка), Девојка (М. Флајсер, Пионири у Инголштату), Розарија (Л. Пирандело, Човек, звер и врлина), Мајка Милованова (М. Јелић, Јелисаветини љубавни јади због молера), Мољац (В. Шекспир, Сан летње ноћи), Марина (А. П. Чехов, Ујка Вања).


Награђена је као најбоља млада глумица за улогу Берте у представи Отац на Позоришним сусретима „Јоаким Вујић“ у Нишу 1974. године и Наградом Удружења драмских уметника Србије из Београда за улогу Неде у представи Црнила 1977. године. Добитница Прстена са ликом Јоакима Вујића 2022. године.


Учествовала у ТВ серијама Село гори а баба се чешља и Мој рођак са села.

Контактирајте нас

Даничићева 3, 34000 Крагујевац

Директор: 034 617 05 00
Уредник програма:
034 617 05 04
Организатор: 034 617 05 03
Портирница: 034 617 05 01

Билетарница

Билетарница: 034 33 20 63
                        061 16 43 791

РАДНО ВРЕМЕ:
радним данима и суботом
10-14 часова 
10-14 и 18-20 часова
у данима када се изводе представе

info@joakimvujic.com
pozoristetjv@mts.rs

Пратите нас